Da stvar bude još gora, prema novom izveštaju Vladine službe za odgovornost (GAO) Pentagon se sada suočava sa mogućim nedostatkom mikročipova i procesorskih kartica koje bi omogućile kopnenim vozilima, brodovima i avionima da uopšte imaju pristup GPS-u. 

Nakon skoro dve decenije razvoja, ogromni napori Pentagona da se suprotstavi ometanju GPS-a, tek treba da prevaziđu kašnjenje za kašnjenjem u svim segmentima – svemirskoj, zemaljskoj i korisničkoj opremi…

Ova kašnjenja povećavaju rizik jer protivnici nastavljaju da razvijaju i primenjuju tehnologije koje bi mogle da ugroze GPS signali – kaže GAO izveštaj.

Svemirske snage SAD su odgovorne za nekoliko oblasti modernizacije GPS-a, za vojne potrebe.

GAO izveštaj nije propustio da napomene da su „napravili određeni napredak u rešavanju nekih tehničkih i proizvodnih problema“, posebno u razvoju satelita GPS III i GPS IIIF, koji su namenjeni da zamene starije verzije koje trenutno rade na niskom nivou. – Zemljina orbita.

Stvari su malo gore sa novim sistemom zemaljske kontrole za ove satelite (OCKS). Razvijen od strane RTKS-a (ranije Raitheon) neophodno je da oko 700 tipova različitih sistema naoružanja koje koristi američka vojska može dobiti potpun pristup budućem GPS signalu koji se može ometati i prevariti.

Ova mogućnost je vezana za uvođenje novog tipa modulacije signala, zasnovanog na takozvanom „M-kodu“, koji može da radi čak i kada je komercijalni GPS L1 C/A signal namerno ometen.

Međutim, program je postao primer neuspešne akvizicije, pošto je prvobitno planirano da počne sa radom pre više od jedne decenije, a njegov razvoj i dalje ostavlja Svemirske snage neizvesnim – ističe američka vojna publikacija Breaking Defence.

Redovni izveštaji u američkim vojnim medijima da su određeni ključni testovi „uspešno završeni“ i da se uopšte „ostvaruje napredak“ obično služe kao razlog da se „u prolazu“ obavesti da je planirani datum operativnog prihvatanja, još jednom odložen (što, inače, još jednom pokazuje odakle ruski „efikasni menadžeri” „usvajaju iskustvo”).

Što se tiče OCKS-a, takvo odlaganje je sada najavljeno za decembar (umesto za jul) 2025.

Najzad, „najproblematičniji“ je napredak razvoja mikročipova i mikroelektronskih ploča koje moraju da komuniciraju sa signalima M-koda.

Za to su odgovorne i Svemirske snage SAD, a situacija je izuzetno komplikovana činjenicom da je odgovornost za kreiranje prijemnika/modula za specifične vojne sisteme koji koriste ove komponente dodeljena svakom od ostalih pet rodova Oružanih snaga SAD.

Neuspeh Ministarstva odbrane da isporuči korisnički paket M kodova, razvijen u okviru programa Vojne GPS korisničke opreme (MGUE) jedno je od prokletstava GPS programa, više od dve decenije – naglašava Breaking Defence.

Uopšteno govoreći, kako je objašnjeno u GAO i drugim vojnim publikacijama SAD, program MGUE se sastoji iz dva dela.

MGUE Increment 1 razvija jedinstvene vojne čipove i ASIC kartice za početnu integraciju u kopnena oklopna vozila, uključujući udarne jedinice i laka vozila JLTV Korpusa marinaca, kao i bombardere B-2 vazduhoplovstva i DDG klasu mornarice razarači.

MGUE Increment 2 razvija manji ali moćniji ASIC čip za upotrebu u ručnim radio uređajima i precizno vođenoj municiji. I obe ove oblasti pate od „dodatnih nedostataka“ i redovnih kašnjenja u dostizanju pripravnosti.

I to nije sve.

Ministarstvo odbrane se suočava sa potencijalnim nedostatkom kartica GPS prijemnika, jer neke od trenutnih kartica više nisu u proizvodnji, a zamene sa podrškom za M-kod, kasne.

Pored toga, vojni zvaničnici su rekli da prodaja opreme sa GPS-om saveznicima i stranim partnerima, takođe smanjuje zalihe kartica – napominje GAO.

Borba.Info

Elon Musk i njegov SpaceX napravili drugi pokušaj da lansiraju najveću raketu-nosač, u istoriji čovečanstva.

Super-teška raketa SuperHeavi sa letelicom Starship poletela je u 16:33 po moskovskom vremenu iz privatnog svemirskog centra Boka Čika, u Teksasu.

Oko 16:35 po moskovskom vremenu na visini od 38 km, raketa-nosač je ušla u nekontrolisanu rotaciju i eksplodirala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Starship je ambiciozan projekat Elona Maska za misije u dubokom svemiru.

Razvija se, kao transportni sistem za višekratnu upotrebu dizajniran da isporuči posadu i teret u Zemljinu orbitu, pomogne čovečanstvu da se vrati na Mesec i putuje na Mars i dalje.

Nosilica je visoka 120 metara i ima lansirnu težinu veću od 5000 tona, opremljena sa 33 motora Raptor.

Pre lansiranja u njega je sipano 4800 tona raketnog goriva, tako da je najgora stvar, koja se mogla desiti prilikom prvog lansiranja, bila eksplozija.

Na sreću, lansiranje je bilo uspešno i jedinstvena lansirna platforma nije uništena.

Prema planu za prvi SuperHeavi let, raketa-nosač je trebalo da se sruši u Meksički zaliv 30 km od američke obale, 8 minuta nakon lansiranja.

Svemirska letelica Starship u gornjem stepenu napraviće nepotpuni krug oko Zemlje i pasti u Tihi okean, u blizini Havajskog arhipelaga oko sat i po nakon poletanja.

Za lansiranje svemirske letelice, SpaceKs je izgradio najveću lansirnu platformu na svetu.

Toranj Starship ima visinu od 146 metara i u budućnosti neće samo lansirati raketu-nosač, već će je i uhvatiti nazad.

Lansiranje superteške rakete biće od velikog značaja za dalji razvoj svetske kosmonautike, posebno u oblasti letova velikog dometa.

Podsetimo, ranije je Ilon Mask obećao da će prva osoba kročiti na površinu Marsa 2026. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE