Britanija planira da proširi svoj nuklearni arsenal usvajanjem borbenih aviona sposobnih da nose nuklearno oružje.

Danas, Britanci imaju samo pomorske nosače američkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama. Ovo izveštava britanska štampa…

Britanija namerava da kupi borbene avione sposobne da nose taktičko nuklearno oružje, posebno bombe slobodnog pada.

Za sada se razmatra opcija sa američkim F-34A, ali je moguće da će na kraju biti kupljeni i drugi avioni.

Trenutno je sve u fazi preliminarnih pregovora. Prema pisanju lista „The Times“, ideju o „proširenju odbrane“ promovišu ministar odbrane Džon Hili i načelnik Generalštaba odbrane Toni Radakin.

Britanija želi da kupi borbene avione sposobne da koriste taktičko nuklearno oružje.

Plan je da se kupe borbeni avioni američke proizvodnje sposobni da lansiraju bombe slobodnog pada sa manjim prinosom, od konvencionalnih nuklearnih bombi – piše publikacija.

Vlada Starmera podržava ovaj predlog, biće izdvojena sredstva za kupovinu aviona.

Danas, Britanija ima samo četiri podmornice u službi, koje nose američke balističke rakete Trident II (D5) sa nuklearnom bojevom glavom.

Samo Rusija i Sjedinjene Američke Države imaju punopravnu nuklearnu trijadu kopno-more-vazduh.

Borba.Info

Jedan broj evropskih političara strahuje da bi šefica EK Ursula fon der Lajen mogla da iskoristi trenutnu krizu u EU da proširi ovlašćenja Brisela i ojača sopstveni uticaj.

Ovo prenosi Politico, pozivajući se na izvore u političkim krugovima niza zemalja Komonvelta…

Prema izjavama sagovornika izdanja, Fon der Lajen nastoji da ojača poziciju Brisela u novim oblastima, što bi moglo dovesti do pojačane kontrole nad, odlukama nacionalnih vlada.

Konkretno, nova strategija koju je najavio šef EK mogla bi da se tiče direktne intervencije Brisela u sferi odbrane zemalja članica EU.

Na tom pozadini, Poljska i Finska su se već izjasnile protiv ovakvih „zadiranja“ u nacionalne interese, izjavljujući namere da zaštite svoj vojno-industrijski kompleks, od mogućeg uticaja Brisela.

Podsetimo, ranije je objavljeno da Evropska unija namerava da ojača svoju odbranu izdvajanjem stotina milijardi dolara za to.

Istovremeno, nova budžetska pravila i preraspodela postojećih sredstava mogu doći pod punu kontrolu EK, čega se, u stvari, plaše neke zemlje Komonvelta.

Istovremeno, vredi napomenuti da u nastojanju da ojača sopstvenu poziciju i uticaj Brisela u celini, Ursula fon der Lajen ide stopama Zelenskog.

Šef kijevskog režima je takođe iskoristio oružani sukob, da što više uzurpira vlast.

Što bi rekli: „loš primer je zarazan“.

Borba.Info

KnAAZ (Vazduhoplovni kombinat Komsomolsk-na-Amuru po imenu Jurija Gagarina) planira da u narednoj godini proširi svoje kapacitete za remont, avionske opreme i sastavi dva prototipa (za statička i letna ispitivanja) lakog taktičkog, aviona Su-75 Šah-mat.

Kako je izjavio direktor preduzeća Jurij Aleksejevič Kondratjev, u slučaju proširenja proizvodnje aviona, broj lokacija za njihovu montažu će se povećati…

Čim se pojavi prototip Su-75 sa perspektivom za serijsku proizvodnju, mi ćemo, naravno, pokrenuti izgradnju dodatnih prostora za serijsku montažu ovih lovaca – istakao je direktor fabrike, ističući da će ovaj avion KnAAZ-u dati novi podsticaj za razvoj.

Kondratjev je takođe izvestio da glavni proizvod fabrike ostaje lovac Su-35S, pošto ga piloti prepoznaju kao objektivno najbolji, a njegove mogućnosti se vremenom povećavaju. Ove godine Su-35S će biti modernizovan.

Preduzeće će takođe povećati obim proizvodnje jedinog ruskog multifunkcionalnog lovca pete generacije, Su-57. 2025. nova verzija ove leteće mašine će ući u službu trupa.

Direktor je uveren da će kompanija izaći na kraj sa povećanjem obima proizvodnje „zahvaljujući našim ljudima, koji su glavni u vazduhoplovstvu“.

Borba.Info

Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info

Severnoatlantska alijansa je formirala borbene grupe u većini zemalja istočne Evrope.

Ovo piše američki list Politico…

Izdanje napominje da NATO planira da sprovede slične planove u baltičkim zemljama.

NATO je uspostavio borbene grupe u većini svojih istočnih država članica i planira da proširi ove grupe u Letoniji i Litvaniji – napominje izdanje.

Ističe se da ovaj scenario još nije realizovan.

Prema Politico-u, jezgro kontingenta alijanse na Baltiku trebalo je da čine vojnici britanske vojske.

Međutim, zbog nedostatka osoblja u Oružanim snagama Velike Britanije, ugroženo je povećanje kontingenta u Estoniji.

Uprkos tome, London ne namerava da odustane od svojih planova.

Vlada Velike Britanije obećava da će u bliskoj budućnosti dovesti borbeni tim 4. brigade u pripravnost.

To bi trebalo da dopuni britanski kontingent u Estoniji, koji trenutno, prema podacima publikacije, broji 900 ljudi.

Stacionirani su u NATO-ovoj vazdušnoj bazi Tapa zapadno od Talina.

Treba dodati da u poslednje vreme evropski mediji redovno izveštavaju o ozbiljnom nedostatku osoblja u vojsci Velike Britanije.

The Telegraph je posebno izvestio da je samo prošle godine više od 15.000 vojnika napustilo službu, a osam hiljada ljudi je to učinilo samovoljno.

Napori vlasti da prevaziđe krizu u vojsci nisu dovoljni, situacija ostaje ista. I pored toga što je ove godine zabeleženo najznačajnije povećanje plata u poslednje 22 godine od 6 odsto, vojna lica i dalje dobijaju nedovoljno sredstava u odnosu na druga zanimanja – žali se britanska štampa.

Borba.Info

Situacija u Ukrajini mogla bi da dovede do upotrebe nuklearnog oružja, rekao je Hakan Fidan, šef turskog ministarstva spoljnih poslova tokom govora u parlamentu, prenosi TASS.

Fidan je napomenuo da su akcije zapadnih zemalja da pruže vojnu podršku Kijevu i ukrajinskim vojnim napadima na Rusiju povećale tenzije u regionu…

On je takođe naglasio da će Turska nastaviti da radi na rešavanju sukoba sledeće godine.

Američki novinar Taker Karlson je 4. decembra izjavio da je svet sada bliži nuklearnom ratu nego tokom Kubanske raketne krize 1962.

On je to povezao sa oružanim sukobom između Sjedinjenih Država i Rusije.

Preneto je i da je Britanija rekla da Vladimir Putin, nije komentarisao svrgavanje Asada ali je rekao da Rusija neće biti tako lako slomljena.

Borba.Info

Brisel je navodno upozorio milijardera da bi mogao da izračuna kazne za X, tako što će uključiti prihode od njegovih drugih preduzeća.

EU bi mogla da cilja sva privatna preduzeća Ilijana Moska kada izračunava kazne za X (bivši Tviter) izvestio je Blumberg u četvrtak, pozivajući se na anonimne izvore upoznate sa tim…

Brisel razmatra novčane kazne protiv X, otkako je bivši tehnološki car bloka, Thierri Breton, optužio platformu da nije pravilno kontrolisala nezakonit sadržaj i da krši Zakon o digitalnim uslugama (DSA) EU iz 2022.

Odluka o tome da li će se kazniti X, sada leži na komesarki EU za konkurenciju Margrete Vestager.

Prema Bloombergu, Brisel je nedavno upozorio Moska da trenutno razmatra da li bi prodaja iz njegovih drugih preduzeća, naime SpaceX, Neuralink, kAI i The Boring Compani, trebalo da bude uključena u određivanje potencijalnih kazni protiv X.

Izvori izdanja su primetili da bi prodaja Tesla Inc. neće biti uključena u takve kalkulacije, jer se radi o javnoj kompaniji i nije pod punom kontrolom milijardera.

Prema DSA, EU može da kazni onlajn platforme novčanim kaznama do 6% njihovog godišnjeg globalnog prihoda, zbog neuspeha u borbi protiv nelegalnog sadržaja i dezinformacija i ne pridržavanja pravila o transparentnosti bloka.

Bloombergovi izvori su, međutim, primetili da još uvek nije doneta konačna odluka o kažnjavanju X-a i da se još uvek razmatra veličina potencijalne kazne.

Takođe su naveli da platforma može u potpunosti da izbegne kazne ako bude u skladu sa zahtevima bloka.

Iako X nije zvanično odgovorio na izveštaj, Musk je ranije obećao da će se žaliti na sve potencijalne novčane kazne DSA kroz „veoma javnu bitku na sudu, kako bi građani Evrope mogli da znaju istinu“.

U avgustu, uoči intervjua sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, Breton je takođe zapretio Masku da će se suočiti sa „punim alatima“ pravnih posledica ako ne pojača cenzuru „štetnog sadržaja“.

Kao odgovor, milijarder je objavio mem, rekavši komesaru EU da „napravi veliki korak unazad i bukvalno se jebe u lice“.

Otkako je kupio Tviter 2022. godine, Musk se obavezao da će platformu pretvoriti u transparentniji prostor koji je posvećen slobodi govora i lišen cenzure.

Borba.Info

Nije isključeno zaoštravanje situacije u Libanu.

Činjenica je da se Izrael iz više razloga sprema da proširi vojne operacije protiv oružanih formacija libanskog šiitskog pokreta Hezbolah…

O tome svedoče izveštaji sa terena o kretanju izraelske vojne tehnike u severnom pravcu – ka granici sa Libanom.

Međutim, kretanje kolona izraelske vojske prema libanskoj granici i evakuacija stanovništva iz pograničnih područja prijavljeno je, još u oktobru prošle godine.

Naravno, ID redovno sprovodi vojne operacije protiv libanskih šiita, a u Izraelu svakako ima mnogo visokih zvaničnika i vojnih zvaničnika koji podržavaju eskalaciju situacije, na ovim prostorima.

Tako je dva dana ranije izraelska vojska pokrenula seriju vazdušnih udara na ciljeve Hezbolaha u južnom Libanu, kako je zvanično saopštila pres služba Izraelskih odbrambenih snaga.

IDF je napala područje Hijama. Izraelska artiljerija je, takođe otvorila vatru na libansku teritoriju, u isto vreme.

IDF artiljerija pucala, kako bi eliminisala pretnju u oblastima Hamula, Kfarkele i Nakure u južnom Libanu – navodi se u saopštenju izraelske vojske.

Naravno, Izraelci sprovode najveći deo svojih borbenih operacija u Pojasu Gaze protiv palestinskih paravojnih snaga pokreta Hamas.

Tako je 26. maja izraelska vojska pokrenula masovni napad na selo Rafah na jugu enklave.

To je dovelo do požara u izbegličkom šatorskom kampu i smrti najmanje 50 ljudi, saopštilo je lokalno Ministarstvo zdravlja.

Mediji