Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem, za posnom trpezom, pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Badnji dan započinje rano i traje do kasno.

Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek, sa prvim, mrakom unosi u kuću.

Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen, na slami.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.

Badnjak vodi poreklo od čudesne vitlejemske noći, kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem, podseća na onu noć kada se rodio sin božji i kada je položen u jasle na slamu.

Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava.

Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz, ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak, cele kuće i porodice.

U gradskim uslovima, na bezbedan način, pregori se tek po koji listić.

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog.

Badnja noć je noć mira i iščekivanja radosti.

Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.

Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan, proveo u miru i ljubavi.

To je i podsećanje da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona, tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak, narodnih običaja, poput lomljenja pogače.

Običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju i ugoste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.

RTS

Božić je verski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Uglavnom se proslavlja 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok kod crkava koje se pridržavaju julijanskog kalendara Božić se obeležava 7. januara.

Božić po julijanskom kalendaru pored Srbije proslavljaju i Belorusija, Crna Gora, Egipat, Etiopija, Gruzija, Kazahstan, Makedonija, Moldavija i Rusija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada je Božić 2024 (po julijanskom kalendaru)

07. 01. 2024. – Mir Božji, Hristos se rodi!

Božić je porodični praznik i slavi se u kući i u crkvama.

Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist.

Simboli Božića kod pravoslavnih Srba su badnjak i česnica.

Česnica, pogača u koju se stavlja novčić, mesi se i lomi na Božić na onoliko delova koliko ima ukućana.

U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorodjenom Hristu, a veruje se da sreća čeka onog u čijem komadu bude novčić.

Uobičajen pozdrav na Božić glasi: “Hristos se rodi!”, a odgovara se rečima: “Vaistinu se rodi!”

Od jula 2001. Božić je u Srbiji jednodnevni državni praznik.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE