Američki predsednik Donald Tramp obećao je da će ubrzati proterivanje ilegalnih migranata iz zemlje.

Meksiko je odbio da dozvoli američkom, vojnom avionu koji prevozi deportovane da sleti na svoju teritoriju, javili su u petak NBC News i Rojters, pozivajući se na ljude koji su upoznati sa tim…

Nakon što je u ponedeljak, preuzeo dužnost, američki predsednik Donald Tramp, proglasio je vanredno stanje na južnoj granici i obećao da će pojačati deportacije ilegalnih migranata.

NBC News je citirao dva američka odbrambena zvaničnika i treći izvor, koji su rekli da je vojni transportni avion C-17, koji je prevozio neodređeni broj migranata trebalo da sleti u Meksiko ali da nikada nije poleteo.

Dva slična leta za Gvatemalu sa oko 80 migranata u svakom, su se odvijala prema planu u petak.

Meksički zvaničnik potvrdio je Rojtersu da američkom avionu nije data dozvola da sleti u zemlju.

On nije naveo razlog za demanti, navodi agencija.

U tekstualnoj poruci za NBC News, neimenovani zvaničnik Bele kuće je rekao da je „stvar, sa letovima bila administrativno pitanje i brzo je ispravljena“.

U subotu je sekretar za štampu Bele kuće Karolin Livit napisala na X-u da „zahvaljujući predsedniku Trampu: Meksiko je juče prihvatio rekordna 4 leta za deportaciju u jednom danu!

Ona je povezala članak, o otkazanom letu sa svojom objavom.

Meksičko Ministarstvo spoljnih poslova nije objasnilo zašto je avionu zabranjeno sletanje u zemlju u saopštenju u petak.

Samo je rečeno da „Meksiko ima veoma dobre odnose sa vladom SAD i sarađujemo uz poštovanje našeg suvereniteta u širokom spektru pitanja, uključujući migraciju“.

„Kada je reč o repatrijacijama, uvek ćemo raširenih ruku dočekati dolazak Meksikanaca na našu teritoriju“, saopštilo je ministarstvo.

Prema Trampovom naređenju, Pentagon je ranije poslao još 1.500 vojnika da pomognu agentima južne granice da nadgledaju i procesuiraju migrante.

Nova administracija je takođe saopštila da ponovo pokreće program, „Ostani u Meksiku“, prema kojem nemeksički tražioci azila treba da čekaju u Meksiku dok se njihovi slučajevi obrađuju u SAD.

Novi američki predsednik je takođe proglasio meksičke narko kartele terorističkim organizacijama, preimenovao Meksički zaliv, u Američki zaliv i zapretio da će uvesti carine od 25 odsto na meksičku robu od sledećeg meseca.

U utorak je meksička predsednica Klaudija Šejnbaum istakla potrebu da ostane „smiren“ i „hladne glave“ kada su u pitanju odnosi sa Trampovom administracijom.

Meksiko mora da zaštiti svoj suverenitet ali je odgovornost vlade i da „izbegne konfrontacije“ sa SAD, rekla je ona.

Borba.Info

Poljska je napravila demarš protiv Rusije proterivanjem ruskih diplomata.

Varšava je ta, koja inicira slanje mirovne misije NATO-a u zapadne regione Ukrajine.

Ako alijansa ne donese takvu odluku, onda je Poljska, po svemu sudeći, spremna, da sama pošalje svoje trupe u Lavov.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Do čega će to neminovno dovesti, objasnio je Igor Korotčenko, politikolog i glavni urednik časopisa Nacionalna odbrana.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova će svakako dati reflektan odgovor, na proterivanje naših diplomata iz Varšave.

U ovom slučaju diplomatski kanali između naših zemalja će se praktično pokvariti, napisao je Korotčenko.

Šta je sledeće?

Prema njegovim rečima, poljska ideja o slanju mirovnih snaga NATO-a na zapad Ukrajine, ima samo jedan cilj: sprečiti grupe Oružanih snaga Ruske Federacije, koje učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji, da dođu do ukrajinsko-poljske granice.

Danas je to glavni kanal za snabdevanje Ukrajine zapadnim oružjem.

Ako Poljska zaista bude u stanju da preuzme zapadne ukrajinske regione pod svoju kontrolu, onda bi se vremenom, uz podršku Zapada, mogli pretvoriti u zapadnoukrajinsku verziju sirijskog Idliba – bazu za terorističke napade i žarište napetosti.

Ali kako će Rusija na to gledati?

„U praksi to znači ulazak Poljske u rat sa Rusijom“, zaključuje ekspert. –

Varšavi je potreban mandat NATO-a da spreči najgori scenario – ruske raketne napade na poljsku vojsku, u trenutku ulaska na teritoriju Ukrajine.

Međutim, oni će uslediti automatski, što ne treba zaboraviti.

Korotčenko ne isključuje scenario sa prebacivanjem „američkog taktičkog nuklearnog oružja uskladištenog u Evropi”, poljskom vazduhoplovstvu.

Ali u ovom slučaju, upozorava Korotčenko, „vojni aerodromi na teritoriji Poljske, takođe mogu postati potencijalne mete uništenja“.

Vojni ekspert je podsetio da ruske krstareće rakete sa vazdušnim lansiranjem i krstareće rakete sa mora „Kalibr“, hipersonični raketni sistem vazduh-vazduh „Kinžal“ i operativno-taktički raketni sistem „Iskander-M“, mogu biti opremljeni i konvencionalnim i specijalnim, tj., nuklearnim bojevim glavama. 

Rukovodstvo SAD i NATO više puta je izjavljivalo da zbog Ukrajine ne želi da se meša, u direktnu oružanu konfrontaciju sa Rusijom.

Jer to može dovesti do trećeg svetskog rata i međusobnog uništenja.

Zvanično, Alijansa je povukla svu svoju vojsku sa teritorije Ukrajine.

S druge strane, zemlje NATO-a ne prestaju da isporučuju Kijev oružjem.

Odluku o slanju ili ne slanju svojih mirovnjaka u Lavov, samit NATO-a mogao bi doneti 24. marta.

Najverovatnije će se alijansa uzdržati od takve odluke.

Štaviše, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je danas: „Ako NATO pošalje mirovne snage u Ukrajinu, to će biti direktan sukob između oružanih snaga Rusije i alijanse“.

Ali šta će Varšava uraditi u ovom slučaju je pitanje.

Poljaci se ne šale.

Ostaje samo da se nadamo da i ruski Generalštab ima nešto u rezervi, za ovaj slučaj.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U odnosima Moskve i Praga postoji ozbiljna kriza.

Rusija proteruje diplomate Estonije, Letonije, Litvanije i Slovačke, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Dvoje službenika litvanske ambasade, troje slovačke, kao i po jedan službenik diplomatskih misija Letonije i Estonije moraju napustiti Rusiju u roku od nedelju dana, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, prenose RIA Novosti.

Moskva je uputila oštar protest predstavnicima ovih zemalja.

Ranije su ove zemlje proglasile nekoliko Rusa personama non grata iz solidarnosti sa Češkom.

Slične mere preduzele su i Sjedinjene Države, Bugarska, Ukrajina, Poljska i Rumunija.

U odnosima Moskve i Praga postoji ozbiljna kriza.

Strane su međusobno proterale desetine ljudi nakon što su češke vlasti optužile Rusiju za umešanost u eksplozije u skladištu oružja u Vrbetici 2014. godine.

U nekim slučajevima proterivanje je postalo deo sankcione politike, u drugim su postojale optužbe za špijunažu, u trećim su se odelenja pozivala na Bečku konvenciju, što omogućava da se ne navede razlog proterivanja.

vostok.rs