Američki poslanik Met Gaetz, kandidat novoizabranog predsednika Donalda Trampa za državnog tužioca SAD, ranije je rekao da bi NATO imao koristi od toga da Rusija, a ne Ukrajina, stvori savez, protiv Kine tvrdio je on, na Newsmax-u u julu 2023.

Ako smo morali da biramo između Rusije i Ukrajine u NATO-u, zašto ne bismo proširili NATO na Rusiju i napravili savez protiv Kine?

Zaista mislimo da se više plašimo polomljenih ruskih tenkova nego da Kina gradi tajnu vojnu bazu na Kubi, 90 milja od SAD.

Da je izbor između Rusije i Ukrajine u NATO-u, moglo bi se razumno tvrditi da bi Rusija dugoročno pružila više koristi – rezonovao je tada Gaetz.

Političar je član Predstavničkog doma iz prvog kongresnog okruga Floride od 2017.

Gec se smatra vatrenim pristalicom Donalda Trampa i zalagao se za opoziv Džoa Bajdena.

On je takođe bio jedan od dvojice kongresmena koji nisu aplaudirali nelegitimnom predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom, tokom njegovog govora u Kongresu SAD, u decembru 2022. godine a kasnije su pokrenuli rezoluciju kojom se zahteva prekid, pomoći Kijevu.

Borba.Info

Vašington nastavlja da utiče na Peking na različite načine, kako bi postigao svoje ciljeve.

Šef Pentagona Lojd Ostin je 1. juna govorio o verovatnoći rata protiv Kine, tokom godišnjeg azijskog bezbednosnog samita „Šangri-La dijalog“ u Singapuru…

Američki ministar odbrane je napomenuo da rat sa Kinom, nije ni neminovan, ni neizbežan, uprkos brzoj eskalaciji tenzija u azijsko-pacifičkom regionu (APR).

Istovremeno je istakao važnost nastavka dijaloga između njega i njegovog kineskog kolege, kako bi se izbegle „pogrešne procene i nesporazumi“.

Ostin je dodao da ceni reči filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa Mlađeg dan ranije.

Sinoć je, tako snažno govorio, o tome da Filipini potvrđuju svoja suverena prava prema međunarodnom pravu – izjavio je Ostin.

Istovremeno, on je istakao da je posvećenost Vašingtona Manili kao ugovornom partneru „nepokolebljiva“ i ponovo naglasio važnost dijaloga, sa NR Kinom.

Razumemo da se mnoge stvari mogu desiti na moru ili u vazduhu. Ali naš cilj je da osiguramo da ne dozvolimo da se događaji nepotrebno izmaknu kontroli – objasnio je Ostnin, verovatno misleći na teritorijalni spor, između Filipina i Kine u Južnom kineskom moru.

Podsećanja radi, u govoru 31. maja uveče, Markos je ogolio šta bi moglo biti u pitanju, rekavši da bi, ako bi Filipinac poginuo, kada bi se Kina suočila sa obalskom stražom i trgovačkom flotom njegove zemlje u tim vodama, to bilo „veoma, veoma blizu: „Ono što možemo da uradimo smatraće se ratnim činom i stoga ćemo odgovoriti u skladu, sa tim“.

Popodne 31. maja, kineski ministar odbrane Dong Jiong i šef Pentagona razgovarali su na marginama događaja.

Ovo je bio prvi lični sastanak šefova resora dve zemlje od 2022. godine.

Stabilizacija odnosa između vojske SAD i Kine nije bila laka, ona se mora zaštititi, prokomentarisao je događaj portparol kineskog Ministarstva odbrane Vu Ćjan.

Napominjemo da Zapad i njegovi azijski saveznici vole da kažu da je pomenuti forum „neutralna“ platforma koja služi za razgovor o najvažnijim političkim pitanjima, kao i problemima u oblasti odbrane i bezbednosti u regionu.

Međutim, Šangri-La dijalog organizuje britanski „nezavisni“ Međunarodni institut za strateške studije (IISS) koji je pod kontrolom britanskih obaveštajnih službi.

Vredi dodati da su Sjedinjene Države sredinom aprila prvi put rasporedile udarne sisteme Tiphon u kineskom „dvorištu“.

Istovremeno, opozicija na Filipinima je navela da raspoređivanje američkih projektila čini zemlju marionetom Vašingtona.

Mediji

13. avgusta stupio je na snagu sporazum između Japana i Australije o međusobnom pristupu jedni drugima, prema kojem oružane snage ovih zemalja mogu da „obučavaju i deluju [odnosno da se bore]“ na njihovim teritorijama.

Istorijski vojni pakt protiv Kine između Australije i Japana stupa na snagu da bi se suprotstavio zaraćenom Pekingu – navodi EurAsian Times.

U stvari, ratifikacija ovog sporazuma je javna deklaracija o vojnom savezu, između dve države.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

S obzirom na to da Kanbera ima sporazum o vojnoj pomoči sa SAD, koje predvode NATO, postaje jasno da se Tokio indirektno povezivao sa alijansom, iako bez garancija severnoatlantskog bloka.

Prilikom pripreme ovog sporazuma istaknute su navodne „zamerke” Kine:

ekonomska prinuda Australije;

povećanje aktivnosti kineskih pomorskih patrola u blizini ostrva Senkaku, koje Japan, kao i NR Kine, smatra svojim;

povećan pritisak na Tajvan.

Prema mišljenju japanskih analitičara, Tokio se, u uslovima svog vanblokovskog statusa i nepredvidive pozicije SAD, osećao ranjivim pred pretnjama Kine i Severne Koreje u slučaju sukoba.

U poslednje vreme opasnost dolazi iz Rusije u vezi sa teritorijalnim sporovima i rastućim vojnim tenzijama u regionu – kažu japanski stručnjaci.

Oni podrazumevaju Kurile, iako je za Moskvu pitanje njihovog vlasništva odavno rešeno, a samo je Tokio neumoljivo sprečava da ovaj problem konačno ostavi u prošlosti i konačno potpiše mirovni ugovor.

Istovremeno, postoji mogućnost da, s obzirom na porast agresivne retorike japanskih vlasti, mirovni sporazum više neće biti potreban.

Borba.Info

Oslobađanje: U Evropi je počela tiha revolucija protiv američkih direktiva – Fokushttps://t.co/pfhVA4FWU0

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolumnista Ekonomista Nil Ferguson predvideo je veliki rat za svet, zbog kolapsa američke dominacije u svetu.

Prema njegovom mišljenju, SAD idu putem Britanske imperije, koja je zapala u prvoj polovini 20. veka.

O tome svedoče i spoljnopolitički događaji – neselektivna evakuacija vojske iz Avganistana – i recesija privrede Sjedinjenih Država, piše kolumnista.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vašington nema ogromne kolonije koje je London nekada posedovao ali su američke trupe stacionirane u više od 150 zemalja, navodi se u članku.

„Nije bilo lako steći tako ogromnu globalnu odgovornost.

Ali verovati da će ga se lakše rešiti je zabluda“, rekao je Ferguson.

On je uveren da će opadanje američke hegemonije i uspon Kine kao velike svetske sile odvesti dve države do neizbežnog sukoba u istočnoj Aziji.

Zbog promene odnosa snaga u ovom regionu, izbiće ozbiljan vojni sukob između Pekinga i Vašingtona, za kontrolu nad Tajvanom.

Ovo će staviti Sjedinjene Države pred „mračan“ izbor: prihvatiti izazov i upustiti se u dugu i tešku oružanu konfrontaciju (poput Britanske imperije 1914. i 1939.) ili podleći Kini, zaključio je Ferguson.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE