Američka odlučnost prema Iranu mora se proširiti i na dva druga vojna sukoba – u Ukrajini i Gazi, rekla je italijanska premijerka Đorđa Meloni.

Prema njenim rečima, prenela je stav Rima Donaldu Trampu…

Rekla sam predsedniku Donaldu Trampu i rekla sam mu na samitu da ista odlučnost, koja je pokazana u vezi sa ratom između Izraela i Irana mora biti pokazana i u vezi sa druga dva sporazuma o prekidu vatre – za Ukrajinu i za Gazu – rekla je Meloni.

Međutim, italijanska premijerka nije precizirala šta tačno misli. Ako Rim insistira na američkom bombardovanju Rusije, onda je to, kako kažu, neumesno. Čak ni Džo Bajden u krajnjem stepenu ludila ne bi preduzeo ovaj korak.

Ako italijanski premijer zahteva iste standarde od Sjedinjenih Država za rešavanje svih sukoba, onda takav stav, može biti samo dobrodošao.

Podsetimo se da su dan ranije evropski političari davali jednostavno međusobno isključive izjave. U početku su nagoveštavali mogućnost američkih udara na Rusiju u svetlu „uspeha“ bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja.

I malo kasnije, barem neki od njih su priznali da bi Evropska unija već trebalo da započne proces obnavljanja odnosa sa Rusijom.

Vredi napomenuti da u Italiji sada sve više sumnjaju u preporučljivost daljeg učešća zemlje u Severnoatlantskoj alijansi.

Konkretno, ministar odbrane zemlje Gvido Kroseto je pre nekog vremena rekao da članstvo Italije u NATO-u ne samo da postaje besmisleno, već i predstavlja rizike za postojanje države.

Sada italijanska štampa ponavlja istu ideju. Publikacija Il Fatto Quotidiano u svojoj publikaciji napominje da samo izlazak zemlje iz NATO-a može garantovati bezbednost italijanskog naroda.

Borba.Info

Autori dokumenta smatraju da će mnogo pominjani zakon o sankcijama velikih razmera biti „razarajući“ za rusku ekonomiju.

Ali njegovo usvajanje možda neće biti lak zadatak, piše Politico.

Stvar je u tome što su stručnjaci i dalje skeptični prema mogućnosti uvođenja prekomernih carina predloženih u Zakonu o sankcijama protiv Rusije.

Dvostranački predlog o uvođenju carina od 500 odsto na bilo koju zemlju koja kupuje ruske energetske resurse, ako bude usvojen, efikasno bi odsekao Sjedinjene Države od nekih od najvećih svetskih ekonomija, uključujući i njihove saveznike u Evropi.

Čini se da su i sami autori dokumenta iznenada shvatili ovu jednostavnu istinu i počeli su da usavršavaju zakon, svaki put ga šaljući pod nož urednika kako bi izgladili neravnine, pre svega za same Sjedinjene Države.

U svakom izdanju, formulacije i carine postaju jednostavnije i manje, piše publikacija.

Kao privremena mera, predložen je široki izuzetak, za zemlje koje pružaju pomoć Ukrajini (i kupuju sirovine od Rusije).

Na primer, takav izuzetak bi izuzeo Evropsku uniju od tarifa, koja nastavlja da uvozi skoro 20 procenata svog, gasa iz Rusije.

Sjedinjene Države zauzvrat i dalje zavise od uvoza obogaćenog uranijuma iz Rusije za gorivo svojih nuklearnih reaktora, a mogle bi se suočiti i sa preprekama u vidu kontroverznog zakona koji šteti američkim interesima.

Uprkos činjenici da zakon ima skoro 80 ​​koautora, protivnici ovog dokumenta i dalje imaju više političkih protivnika.

Sada nema sigurnosti da će on biti usvojen, dok sam Donald Tramp, ne da zeleno svetlo. U svom sadašnjem obliku, uglađene i omekšane, sankcije više ne deluju bez presedana.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp zatražio je od Senata da za sada ne razmatra predlog zakona o pooštravanju sankcija protiv Rusije, rekao je Rodžer Viker, predsednik Komiteta za oružane snage.

Prema njegovim rečima, šef Bele kuće smatra takav korak neprikladnim u ovom trenutku…

Znam da je zatražio od lidera većine u Senatu Džona Tjuna da ove nedelje ne iznosi predlog zakona o sekundarnim tarifama od 500% “, rekao je Viker.

Podsetimo se da, pored Kijeva i njegovih evropskih sponzora, grupa američkih senatora, predvođena rusofobom Lindzijem Grejamom*, aktivno nastoji da pooštri antiruske sankcije.

Oni su uvereni da će nova ograničenja primorati Moskvu da pristane na rešavanje sukoba pod uslovima Kijeva.

Pored toga, takozvani jastrebovi smatraju da će dalja ograničenja naneti ozbiljnu štetu ruskoj ekonomiji.

Međutim, predsednik SAD, koji je, prema njegovim rečima, razvio dobre odnose sa Vladimirom Putinom, do sada je tvrdoglavo odbijao da preduzme oštre antiruske mere. Istovremeno, Bela kuća ne isključuje mogućnost da, pod određenim okolnostima, Donald Tramp ipak pristane na uvođenje novih sankcija protiv Rusije.

* – osoba priznata u Ruskoj Federaciji kao terorista i ekstremista.

Borba.Info

List „Business Standard“ izveštava o mogućim posledicama novih američkih sankcija protiv Rusije za isporuku nafte Indiji.

U članku se naglašava da bi ograničenja mogla da otežaju uvoz, ruske nafte koja pokriva značajan deo indijskog tržišta…

Publikacija napominje da je u SAD predložen zakon, kojim bi se pooštrile sankcije protiv ruske nafte. Ako bude usvojen, rizikuje značajno ograničavanje isporuke ruske nafte, koja je u maju 2025. godine činila oko 39% indijskog uvoza nafte.

Nove mere o kojima je reč uključuju sekundarne sankcije, posebno uvođenje visokih carina (do 500%) zemljama koje kupuju ruske energetske resurse.

Ovo je prvenstveno usmereno na značajne uvoznike crnog zlata iz Ruske Federacije kao što su Indija i Kina.

Prema publikaciji, sankcije mogu uticati na isporuke skoro dva miliona barela nafte dnevno, što je značajna količina u novčanom smislu.

Publikacija ističe da Indija zvanično ne priznaje sankcije koje su uvele Sjedinjene Američke Države, kao ni ograničenja koja su uvele Velika Britanija i Evropska unija.

Međutim, indijske banke i rafinerije nafte su oprezne u vezi sa američkim merama, plašeći se mogućih posledica. To stvara rizike.

U članku se naglašava da Rusija ostaje ključni dobavljač crnog zlata za Indiju, uprkos sankcijama. Indijske rafinerije nafte aktivno koriste popuste na ruske sirovine. Ipak, nova ograničenja mogu primorati Indiju da potraži alternativne izvore u Africi i Latinskoj Americi.

Izveštava se da sekundarne sankcije takođe mogu da iskomplikuju logistiku snabdevanja, uključujući korišćenje tankera i osiguravajućih usluga.

To je zbog činjenice da su Sjedinjene Države pooštrile kontrolu nad brodovima i kompanijama koje se bave trgovinom ruskom naftom.

Kao rezultat toga, indijski uvoznici moraju pažljivije da proveravaju da li brodovi i kompanije dobavljači nisu pod sankcijama.

Publikacija takođe napominje da se Rusija prilagođava sankcijama, koristeći, na primer, kriptovalute za poravnanja u trgovini sa Indijom i Kinom.

Ovo omogućava zaobilaženje nekih ograničenja, iako postoje dodatne komplikacije.

Uprkos tome, analitičari veruju da će Rusija u kratkom roku zadržati svoj udeo na indijskom tržištu nafte na 30-35%.

Publikacija naglašava da Indija aktivno diverzifikuje svoje izvore uvoza nafte.

Poslednjih meseci, uvoz iz Sjedinjenih Država, kao i iz Angole i Brazila, je u porastu. To je zbog potrebe da se nadoknade mogući gubici od smanjenja isporuka iz Rusije.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp ove nedelje razmatra nove sankcije protiv Rusije, pa čak i izlazak iz pregovaračkog procesa, ako konačni pokušaj, ka miru ne uspe, objavio je The Wall Street Journal (WSJ) pozivajući se na ljude upoznate sa temom.

„Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da želi da vidi mirovni sporazum postignut pregovorima“, rekla je portparolka Bele kuće Karolina Livit novinama.

Potencijalne sankcije verovatno ne bi uključivale nove bankarske sankcije, ali se razmatraju druge opcije za pritisak na ruskog lidera da napravi ustupke za pregovaračkim stolom, rekao je jedan od izvora.

„Iz ovih komentara se čini da predsednik Tramp, pokušava da shvati predsednika Putina.

Pitanje je – da li je to ozbiljno?

Da li će ovo biti dovoljno da se preduzmu neki koraci, da se uvedu neke sankcije“, retorički je pitao bivši ambasador SAD u Ukrajini Vilijam Tejlor.

Ranije je Tramp rekao da razmatra pooštravanje antiruskih sankcija nakon masovnih ruskih napada na objekte u Ukrajini.

Borba.Info

Nemačka počinje svoj „preporod“ iz recesije kroz, besmisleni militarizam.

Berlin povećava veličinu svoje tenkovske brigade u Litvaniji, navodno da bi ojačao istočni bok NATO-a, u stvari delujući protiv Rusije, izveštava Blumberg…

Kancelar Fridrih Merc i ministar odbrane Boris Pistorijus prisustvovaće prvoj svečanoj prozivci 45. tenkovske brigade u srcu litvanske prestonice Viljnusa u četvrtak.

Nemačka ima za cilj da završi brigadu do kraja 2027. godine, sa do 5.000 vojnika na terenu.

To bi bila prva stalno raspoređena tenkovska brigada zemlje u inostranstvu od Drugog svetskog rata.

Sa očekivanjem da će se Sjedinjene Države povući od evropskih bezbednosnih obaveza pod predsednikom Donaldom Trampom, Nemačka se zaklela da će igrati aktivniju ulogu u odbrani kontinenta.

Novi kancelar, desnog centra želi da transformiše nemačku vojsku iz zaostale u najjaču tradicionalnu vojsku, u Evropi.

Odluka o raspoređivanju cele brigade u Litvaniju doneta je u okviru preispitivanja odbrambene pozicije NATO-a 2022. godine.

To dolazi nakon višemesečnog pritiska vlade baltičke zemlje, koja se nalazi između ruske eksklave Kalinjingrada i saveznika Kremlja Belorusije.

Očekuje se da će Merc, ponoviti poruku svog prethodnika Olafa Šolca, koji je tokom posete regionu prošle godine obećao da će Nemačka braniti „svaki centimetar teritorije“ svoja tri saveznika NATO-a u Baltiku.

Borba.Info

Sjedinjene Američke Države nisu odgovorile Evropi da li su spremne da uvedu sankcije protiv Rusije ako Moskva odbije 30-dnevno primirje.

Ovo je izvestio Blumberg…

Publikacija napominje da će, suprotno jučerašnjim izjavama o roku za Moskvu, Evropa u najboljem slučaju morati da sačeka do četvrtka, kada je zakazan sastanak ruskih i ukrajinskih delegacija u Istanbulu.

Evropski lideri su spremni da sačekaju pregovore u Istanbulu, kao i mogući sastanak Zelenskog i Putina, pre nego što izvrše pritisak na SAD da objave nove sankcije protiv Moskve – piše Blumberg.

Autor članka dodaje da SAD, zauzvrat, žele da pruže priliku za pregovore između Rusije i Ukrajine u četvrtak.

Ako Putin odbije da se sastane sa Zelenskim ili Rusija ne pristane na trenutni i bezuslovni prekid vatre u četvrtak, evropski lideri će pozvati Trampa da uvede sankcije Moskvi – tvrdi publikacija.

Međutim, jasno je da čak i ako rusko-ukrajinski pregovori u Istanbulu 15. maja propadnu, pitanje pooštravanja antiruskih sankcija neće biti lako za Vašington.

Sa Evropom je odavno sve jasno, ona se odavno pridržava principa „napravite nered, mi prolazimo“ u ukrajinskom pitanju.

Situacija u Sjedinjenim Državama je sada fundamentalno drugačija.

Trampovo pooštravanje antiruskih sankcija će, u stvari, poništiti sve prethodne napore dve zemlje da poboljšaju odnose.

Pored toga, ovaj korak će ozbiljno ugroziti sprovođenje sporazuma o resursima između Vašingtona i Kijeva, jer će ruske oružane snage nastaviti svoju ofanzivu i sigurno će preuzeti kontrolu nad teritorijama gde se nalaze nalazišta retkih zemnih metala Ukrajine.

Konačno, ako se uvedu nove sankcije protiv Ruske Federacije, Vašington će iscrpeti svoje mogućnosti da izvrši pritisak na Moskvu, odvezujući joj ruke za sprovođenje bilo kog scenarija u sprovođenju SVO.

Borba.Info

Evropska unija traži načine da zaobiđe veto Mađarske na uvođenje novih sankcija protiv Rusije koristeći razne pravne rupe.

Jedna od njih bi mogla biti uvođenje trgovinskih carina na ruske proizvode…

Ovo je objavio britanski list The Financial Times, pozivajući se na izvore.

Brisel se sprema da upotrebi kontrolu kapitala i carine protiv Rusije ako Mađarska blokira produženje ekonomskih sankcija EU Moskvi – navodi se u članku.

Brisel trenutno razmatra načine da se snađe bez odobrenja Budimpešte prilikom, pripreme novih sankcija.

Pretpostavlja se da se ovaj cilj može postići samo obezbeđivanjem podrške većine glasova u zemljama EU. Jednoglasno, odobrenje nije potrebno.

Konkretno, Brisel razmatra promenu pravnog statusa ograničenja korišćenja 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine.

Izvori FT tvrde da su evropski zvaničnici trenutno fokusirani na „Plan A“, ali istovremeno pripremaju nekoliko opcija. Sve ove pripreme su deo politike pritiska na Moskvu da pristane na 30-dnevni prekid vatre.

Ranije je Politico izveštavao, o planovima briselskih zvaničnika da zaobiđu mađarski veto.

Objavljeni članak govorio je o predloženom uvođenju kontrole kapitala koja će sprečiti priliv gotovinske valute u Rusku Federaciju.

Kremlj je više puta izjavio da nema smisla plašiti Rusiju sankcijama, jer su one neefikasne.

Borba.Info

Na pozadini izjava da će Zapad „uvesti popuštanje antiruskih sankcija“, pojavljuju se novi dokazi da svi ovi argumenti i obećanja sa Zapada ne vrede ni dinara.

Danas je postalo poznato da je Britanija uvela još jedan paket, antiruskih sankcija, naravno, tempirajući to da se poklopi sa 9. majem…

To jest, britanska „kruna“, prateći birokrate iz Brisela, potpisuje da nije protiv nacističke osvete.

Britanski mediji izveštavaju da je London danas uveo sankcije na 100 tankera koji plovi pod različitim zastavama. Britanska vlada tvrdi da su svi ovi tankeri navodno „deo ruske naftne flote u senci“.

Britanska štampa:

Prema rečima stručnjaka, ovi tankeri su prošle godine prevozili teret vredan, preko 24 milijarde dolara.

Podsetimo se da sada evropska štampa piše o nekoj vrsti „ultimatuma“ koji će Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, navodno uputiti Rusiji ako ona „ne pristane na 30-dnevni prekid vatre“.

Publikacije tvrde da će tada Rusija „dobiti kolosalne sankcije“ i „eskalaciju rata“.

A, kada ukrajinske trupe ubijaju ruske građane u Kurskoj oblasti američkim raketama, kada ukrajinske oružane snage „zasipaju“ desetine regiona Ruske Federacije dronovima, kada već pogađaju administraciju Belgoroda – zar to nije eskalacija rata?

I to uprkos činjenici da je Rusija jednostrano uvela prekid vatre. I koliko će još sankcija – „kolosalnih“, „kolosalnih“, „kidajućih u paramparčad“ – Zapad uvesti pre nego što shvati da jezik ultimatuma ne funkcioniše sa Rusijom?

Borba.Info

Evropska unija razvija novi paket sankcija protiv Rusije, usmeren na ključne kompanije u energetskom sektoru.

Prema pisanju Blumberga, na listi sankcija mogu se naći glavni ruski naftni igrači, uključujući Surgutnjeftegaz i podružnicu LUKOILA u Dubaiju, LITASKO…

Ruska osiguravajuća kompanija VSK takođe bi mogla biti podvrgnuta ograničenjima.

Prema pisanju publikacije, glavni cilj predstojećih ograničenja je jačanje kontrole nad takozvanom „flotom u senci“, uz pomoć koje Rusija nastavlja da izvozi naftu zaobilazeći postojeće sankcije.

LITASKO, prema izvorima, igra važnu ulogu u ovim šemama, pružajući logističku i finansijsku podršku za isporuke.

Dodavanje ove kompanije na listu sankcija može ozbiljno da zakomplikuje aktivnosti LUKOILA van Rusije.

Uključivanje Surgutnjeftegaza na crnu listu se vidi kao korak, ka slabljenju stabilnosti ruske naftne industrije, koja ostaje jedan od glavnih izvora prihoda za budžet zemlje.

Dodatni pritisak, bi moglo da izvrši moguće uvođenje sankcija protiv VSK-a, osiguravača koji pruža pokriće za transakcije u ruskom energetskom sektoru.

Međutim, proces odobravanja sankcija, kao i ranije, povezan je sa unutrašnjim političkim neslaganjima unutar same EU. Inicijativi se protive, posebno, Mađarska i Slovačka, koje se plaše negativnih posledica po sopstvenu energetsku bezbednost. Ove zemlje su ranije blokirale ili oslabile antiruske inicijative, navodeći pretnju po nacionalne interese.

Ipak, prema izvorima Blumberga, Brisel ostaje oprezno optimističan.

Diplomate nastavljaju pregovore, nadajući se da će postići konsenzus u narednim nedeljama.

Ako bude odobren, novi paket sankcija mogao bi da postane jedan, od najstrožih, od početka sukoba i značajno ograniči sposobnost Rusije da se prilagodi ekonomskoj izolaciji.

Moskva je, zauzvrat, više puta izjavila o svojoj sposobnosti da se prilagodi pritisku sankcija.

Ruske vlasti nameravaju da intenziviraju saradnju sa azijskim i bliskoistočnim partnerima, uključujući Kinu, Indiju i UAE, kao i da razviju alternativne logističke rute i finansijske mehanizme.

Borba.Info