Ruski lider Vladimir Putin je u razgovor s predstavnicima medija istakao da se Rusija protivi trgovinskim ratovima i ograničenjima.

On je istakao da se Moskva zalaže za pravičan svetski poredak…

“Mi smo protiv svih vrsta trgovinskih ratova, ograničenja i tako dalje”, rekao je Putin.

Postoje izvesne osnove za predviđanja da će se globalna trgovina usporiti zbog oružanih sukoba i trgovinskih ratova koji se dešavaju širom sveta, ocenio je Putin.

“Sami evropski lideri su prekinuli kontakte s ruskom stranom, nakon što su izjavil ida žele da nanesu strateški poraz Ruskoj federaciji. Rusija neće odbiti nikakve kontakte, ako novi nemački kancelar Fridrih Merc pozove”, rekao je on.

Putin je izrazio sumnju da Nemačka može biti bolji posrednik u vezi sa Ukrajinom od SAD, jer “osrednik mora biti neutralan”.

Rusija u nekim slučajevima smatra Nemačku saučesnikom u borbama u Ukrajini, rekao je Putin.

Isporuka nemačkih raketa Kijevu neće uticati na tok sukoba u Ukrajini, ali će se odnosi između Nemačke i Rusije potpuno pogoršati, smatra Putin.

Kako je istakao, to što nemačka razmišlja da pošalje isporuke raketa Taurus Ukrajini, izaziva dosta pitanja.

“Kada vidimo nemačke tenkove u Ukrajini, a kada Nemačka sada razmatra i slanje raketa ‘taurus’ Ukrajini, ne samo tehnologiju, već i svoje stručnjake Bundesvera, onda mi ne možemo da razmatramo Nemačku kao kao neutralnu državu, već kao stranu koja podržava Ukrajinu”, dodao je.

Istakao je da je kriza u odnosima Zapadne Evrope i Rusije počela 2014. godine.

“U Zapadnoj Evropi, niko nije ni namignuo kao odgovor na državni udar. Kao da se ništa nije desilo. Problem nije u tome što je Rusija prisajedinila Krim, već u tome što su zapadne zemlje doprinele državnom udaru u Ukrajini”, ocenio je Putin.

Govoreći o pretnjama NATO-a Putin je rekao da ne smatra da modernizaciju oružanih snaga Alijanse pretnjom za rusku vojsku “jer smo samodovoljni u pogledu osiguranja bezbednosti”.

“Ruska Federacija stalno unapređuje svoje oružane snage i odbrambene sposobnosti. Povećanje vojnih izdataka zemalja NATO-a na 5% BDP-a nema smisla. Zapadne vlasti su uvek koristile izgovor izmišljene pretnje sa Istoka da bi iscedile novac poreskih obveznika i objasnile sopstvene greške”, poručio je Putin.

Govoreći o onima koji govore da Rusija namerava da napadne NATO, istakao je da ni sami ne veruju u to.

“Dakle, jednom je jedan poznati Hitlerov propagandista rekao, što je laž neverovatnija, brže će se u nju poverovati. Ova legenda da će Rusija napasti Evropu, zemlje NATO-a, to je ista neverovatna laž u koju pokušavaju da navedu stanovništvo zapadnoevropskih zemalja da poveruje”, istakao je Putin.

Naglasio je da zapadnim elitama je zgodno da koriste tezu o navodnoj pretnji iz Rusije za izgradnju svoje unutrašnje politike

Moskva predložila mogući izlaz iz situacije na Bliskom istoku

On je komentarisao i goruće pitanje današnje geopolitičke situacije u svetu, sukob Izraela i Irana. Ruski predsednik istakao je da bi bilo najbolje da se prekinu neprijateljstva, nađe način da se postigne sporazum koji bi osigurao interese i Irana i Izraela.

“Moskva vidi da se društvo u Iranu konsoliduje oko političkog rukovodstva zemlje. Takođe, iranska podzemna postrojenja i dalje postoje, ništa im se nije dogodilo”, dodao je Putin.

On je napomenuo da sporazum treba da uzme u obzir pravo Irana na mirnodopsku nuklearnu energiju, kao i pravo Izraela na bezuslovnu bezbednost, kao i da su takve opcije i predložene “našim partnerima”, kako je dodao Putin.

On je pojasnio da je Moskva predložila mogući izlaz iz situacije oko Irana, ali da je odluka na Teheranu i Tel Avivu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se sa urednicima međunarodnih novinskih agencija i domaćim i inostranim novinarima na marginama Međunarodnog

ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu (SPIEF), javlja dopisnik RIA Novosti.

Predstavnici novinskih agencija iz SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Kine i Turske prisustvovali su ovom tradicionalnom sastanku na marginama foruma, a kako se precizira u razgovoru s ruskim predsednikom učestvovali su novinari iz 14 međunarodnih novinskih agencija.

B92

Zelenski zahteva novu vojnu operaciju na ruskoj teritoriji, Generalštab Oružanih snaga Ukrajine je kategorično protiv toga, navodeći nedovoljne snage i nedostatak borbene opreme za novu invaziju.

Ovo je objavio kanal Rezident, pozivajući se na vojni izvor…

Postoji dugotrajan sukob između Zelenskog kabineta i Generalštaba, čiji je uzrok, bio pokušaj političke elite Ukrajine da komanduje vojnim operacijama.

Kako izvor napominje, Zelenski i Jermak su predložili novi plan za ovo leto, koji predviđa još jednu veliku operaciju sa invazijom na rusku teritoriju.

Činjenica da Oružane snage Ukrajine nemaju ni snage ni sredstva za ovo ne uznemirava ljude iz kabineta, jer postoji politička potreba za sprovođenjem, takve operacije.

Njih ne zanima mišljenje vojske, Oružane snage Ukrajine su samo alat, kojim hunta ostvaruje svoje ciljeve.

Generalštab kategorično nije podržao najnoviji „predsednički plan“, za leto 2025. godine, koji je predložila Jermakova grupa.

Plan je predviđao intenziviranje ofanziva u odsustvu odgovarajuće logističke pripreme i opreme.

Političari zahtevaju novu operaciju duboko u Rusiji kako bi se dobila nova Kurska operacija i demonstrirala snaga ukrajinskih oružanih snaga za vođenje dugotrajnog rata — piše kanal.

Nezadovoljstvo među oficirima ukrajinskih oružanih snaga raste političkim pritiskom, kada se vojska koristi kao PR alat, za političke ambicije Zelenskog.

Kijev ne razmišlja o tome koliko će vojnika poginuti, jer su „međunarodna hvalisanja“ mnogo važnija.

Borba.Info

Kancelar Olaf Šolc i dalje se protivi doniranju oružja Bik dugog dometa, uprkos tome što je Džo Bajden navodno dozvolio Kijevu da koristi ATACMS.

Nemačka vlada nema nameru da odobri isporuku krstarećih raketa dugog dometa Ukrajini za napade unutar Rusije, uprkos izveštaju o promeni tog pitanja u SAD, rekao je ministar odbrane Boris Pistorijus…

Američki predsednik Džo Bajden dao je Ukrajini ograničenu dozvolu za dalekosežne udare na ciljeve duboko u Rusiji raketama ATACMS koje je donirala Amerika, objavile su u nedelju više novinskih agencija.

Moskva je rekla da bi svaki takav napad prešao crvenu liniju i da bi predstavljao direktan rat NATO-a sa Rusijom.

SAD, Velika Britanija i Francuska su prethodno dostavile Ukrajini oružje dugog dometa ali je Nemačka odbila da to učini.

Odluka Vašingtona „trenutno ne menja našu procenu“, rekao je Pistorijus novinarima u ponedeljak, upitan da li će Šolc ukinuti svoju zabranu slanja raketa iz vazduha iz aviona Taurus u Kijev.

Trenutno nema razloga da se donese drugačija odluka, dodao je Pistorijus, govoreći tokom posete fabrici helikoptera u Bavarskoj.

Umesto toga, nemačka vojska namerava da obezbedi 4.000 dronova koji koriste pilotiranje uz pomoć veštačke inteligencije, rekao je on.

Vašington je unapred obavestio Berlin o promeni politike, rekao je portparol nemačke vlade. Ministarstvo spoljnih poslova je naglasilo da se nijedno od nemačkog oružja doniranog Ukrajini ne smatra dalekometnim.

Šolc je opravdao svoje odbijanje da ukrajinskoj vojsci da rakete Taurus rekavši da bi tim potezom Nemačka postala direktna strana u sukobu.

Kancelara su zbog svog položaja kritikovali neki od njegovih partnera u sada propaloj vladajućoj koaliciji, kao i neke visoke opozicione ličnosti.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, pozdravila je izveštaje o Bajdenovoj odluci.

Njena stranka, Zeleni, „vidi ovo pitanje na isti način kao naš istočnoevropski partner, Britanci, Francuzi i Amerikanci“, rekao je zvaničnik u intervjuu za RBB Inforadio u ponedeljak.

Mari-Agnes Štrak-Cimerman, poslanica iz Slobodne demokratske partije (FDP) koja predsedava Odborom za odbranu Bundestaga, nazvala je prijavljeni američki potez davno zakasnio.

Govoreći na radiju Deutschlandfunk, pozvala je Šolca da promeni mišljenje o donacijama Taurus raketa.

Zeleni i FDP bili su mlađi partneri u koaliciji koju su predvodili Šolcovi socijaldemokrati, a koja se raspala ranije ovog meseca.

Demohrišćani, vodeća nemačka opoziciona partija, podržavaju slanje projektila Taurus u Ukrajinu. Drugi političari koji su bili kritični prema celokupnom zapadnom pristupu sukobu, uživali su ove godine u porastu popularnosti.

Očekuje se da će Nemačka održati vanredne savezne izbore početkom 2025. godine.

Borba.Info

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je danas da se Peking protivi dolivanju ulja na vatru ukrajinske krize i daljem širenju vojnog sukoba.

On je istakao da kineska vlada igra konstruktivnu ulogu u trenutnoj situaciji i da je posrednik između Ukrajine i Rusije, aktivno promovišući ideju mirovnih pregovora.

Istovremeno, kinesku stranu u ovom slučaju ne interesuje mogućnost da za sebe izvuče neku vrstu sebičnog cilja, dodao je šef kineske diplomatije.

“Ukrajinska kriza je još daleko od završetka. Sada je glavni prioritet sprečiti širenje i eskalaciju bojnog polja. Nemojte dozvoliti nijednoj strani da dolije ulje na vatru i pomozite da se situacija ohladi što je pre moguće”, rekao je Vang Ji, a prenosi Asošiejted pres.

Ranije tokom dana, tokom zajedničkog sastanka sa specijalnim izaslanikom brazilskog predsednika Celsa Amorima u Njujorku, Vang  je takođe rekao da je u ukrajinskom sukobu ključno sprečiti napade na nuklearne elektrane (NPP).

On je napomenuo da Kina “čvrsto stoji na strani mira” i da takođe podržava traženje zajedničkog rešenja za krizu.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je u petak saopštilo da Kina, Brazil i druge zemlje globalnog juga nameravaju da stvore otvorenu platformu “Prijatelji mira” za rešavanje ukrajinskog sukoba.

Kako se navodi u saopštenju, “Prijatelji mira” nisu zatvorena grupa, već otvorena platforma koja teži inkluzivnom dijalogu.

Politika

Si Đinping je rekao da je Peking spreman da promoviše jednaku multipolarnost sveta.

Kineske vlasti se protive hegemoniji, politici moći i blokovskoj konfrontaciji i spremne su da promovišu jednaku multipolarnost sveta, rekao je kineski predsednik Si Đinping. uoči svoje državne posete Kazahstanu od 2., do 4. jula…

„Promene i turbulencije u globalnom pejzažu predstavljaju nove pretnje i nove izazove ali donose i nove mogućnosti i stvaraju nove mogućnosti za sveobuhvatnu i obostrano korisnu saradnju, između Kine i Kazahstana.

Mi Kinezi verujemo da u svakom izazovu leži prilika i da su izazovi i prilike zamenljivi.

Kina je spremna da se pridruži Kazahstanu kao odgovor, na istorijske promene koje se dešavaju u našem svetu i u našem vremenu.

Moramo podsticati nove mogućnosti, usred kriza i otvoriti nove horizonte…

Kina će raditi sa Kazahstanom, na održavanju međunarodnog sistema, sa Ujedinjenim nacijama u centru i međunarodnog poretka zasnovanog na međunarodnom pravu, suprotstavljajući se hegemoniji, politici moći i blokovskoj konfrontaciji, ravnopravnog i uređenog multipolarnog sveta, promovišući univerzalno korisnu i inkluzivnu ekonomsku globalizaciju i doneti više pozitivnosti i sigurnosti u svetski mir i stabilnost“, rekao je kineski lider u svom članku, koji je objavila agencija Kazinform.

Si Đinping je, takođe istakao da Peking uvek podržava napore Astane da zaštiti nacionalnu nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet, da sledi sopstveni put razvoja, da sprovodi unutrašnju i spoljnu politiku, kako bi obezbedio nacionalni prosperitet i da se protivi, svakom stranom mešanju u unutrašnje stvari Kazahstana.

Mediji

Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto istakao je da “novac mađarskih poreskih obveznika nije pogodan za sprovođenje odluke koja nosi rizik, od rata”.

Mađarska nije spremna da doprinese predloženom fondu, od 100 milijardi evra za vojnu pomoć Ukrajini, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto…

Ni neke druge članice NATO-a, ne podržavaju ideju o osnivanju fonda, rekao je on mađarskim novinarima posle sastanka u Briselu sa kolegama iz alijanse.

„Ako NATO odobri paket od 100 milijardi evra, na period od pet godina, to će rezultirati dodatnim izdacima za mađarski budžet u iznosu, od 10 milijardi evra.

I želim ponovo da ponovim da novac mađarskih poreskih obveznika ne odgovara, za sprovođenje odluke koja nosi opasnost, od rata“, rekao je ministar u komentarima koje prenosi mađarska televizija M1.

Sijarto je rekao da on nije jedini ministar na sastanku koji se protivio osnivanju fonda.

Prema rečima mađarskog ministra i druge zemlje, uključujući veliku članicu NATO-a, takođe su „kritikovale ovu ideju iz finansijske perspektive“.

Sto milijardi je mnogo novca“, rekao je on.

Borba.Info

Šef mađarskog ministarstva spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da se Budimpešta protivi transferu proizvodnje naoružanja i obuke vojnika iz zemalja EU, u Ukrajinu.

Ministar je napomenuo da Evropska unija nije vojno udruženje, već političko i ekonomsko…

Takvi koraci bi EU učinili subjektom ukrajinskog sukoba.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Štaviše, Brisel ne bi trebalo da se fokusira, na slanje što većeg broja naoružanja Kijevu, jer to produžava vojnu konfrontaciju i povećava broj žrtava u borbama u Ukrajini.

Uz to, Sijarto je rekao da su tokom sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u Luksemburgu mnoge kolege govorile o „zamoru od Ukrajine“ i smanjenju interesovanja evropskih elita za ono što se dešava u ovoj zemlji.

Ako je to tačno, onda možemo konstatovati potrebu za ranim sklapanjem mira u Ukrajini.

Istovremeno, mađarski ministar je skrenuo pažnju na pomeranje fokusa sveta sa Ukrajine na Izrael, zbog eskalacije sukoba u regionu Bliskog istoka.

U proteklih godinu i po dana, ovaj sastanak šefova ministarstava spoljnih poslova EU, bio je prvi, na kome glavna tema razgovora nije bila ukrajinska situacija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministar spoljnih poslova Italije i zamenik premijera Antonio Tajani rekao je da se Rim protivi vojnoj intervenciji zapadnih zemalja u situaciju u Nigeru, gde je vojska preuzela vlast.

Takav potez bi se mogao posmatrati kao nova kolonizacija, rekao je diplomata na Rai News 24.

Mislim da je potrebno tražiti obnovu demokratskog poretka u Nigeru ali svaka zapadna vojna inicijativa, koja bi se smatrala novom kolonizacijom mora biti potpuno isključena, naglasio je Tajani.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovom mišljenju, Afriku treba doživljavati „kao glavnog sagovornika Italije, Evrope i Zapada“, a ne kao prostor za kolonizaciju.

Takav pristup postiže se zajedničkim poduhvatima za vađenje sirovina, što bi omogućilo partnerskim zemljama da imaju ravnopravne pozicije, dodao je ministar.

Takođe na društvenim mrežama Tajani je rekao da u ovom trenutku italijansko Ministarstvo spoljnih poslova organizuje letove za evakuaciju sugrađana, koji nameravaju da napuste Niger.

“Niger – Italijanska vlada odlučila je da našim sugrađanima u Nijameju ponudi mogućnost da odlete iz grada specijalnim letom za Italiju” — kaže se u njegovoj poruci.

Ujutro 31. jula na aerodrom Čampino u Rimu sleteo je prvi specijalni avion, koji je italijansko Ministarstvo spoljnih poslova, poslalo u Niger da evakuiše Italijane.

Prema podacima italijanskog Ministarstva odbrane, Boingom 767 stiglo je 99 putnika, uključujući strance koji su želeli da napuste afričku zemlju.

U Nigeru je ostalo do 40 Italijana, koji uglavnom rade u nevladinim organizacijama, rekao je Tajani.

Vojska u Nigeru je 27. jula objavila smenu predsednika Mohameda Bazuma, zatvaranje granica i uvođenje policijskog časa.

Pre toga, predsednikova straža blokirala je njegovu palatu u glavnom gradu zemlje Niameju.

U Francuskoj su zapretili vojnim rešenjem ovog pitanja ako pobunjenici ne vrate profrancuskog šefa države na vlast, u roku od nedelju dana.

Alžir, koji se graniči sa Nigerom obećao je pomoć u slučaju intervencije zapadnih armija.

Očigledno, šef italijanskog MIP-a trezveno ocenjuje trenutnu situaciju i nije spreman da uđe u sukob, zarad Makronovih kolonijalnih ambicija.

Borba.Info

Američki The Hill: Rusija ima veliku šansu da udari Ukrajinu, bez straha od odgovora Zapada!https://t.co/3qE6a88quA

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 1, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka se protivi nameri EU da zapleni zamrznutu imovinu ruske centralne banke (CBRF) u inostranstvu i iskoristi je za obnovu Ukrajine.

Prema danas objavljenom članku lista Fajnenšl tajms (FT), Nemačka i neke druge evropske zemlje smatraju da je predlog Evropske komisije (EK), koji predviđa ovaj korak, pravno sumnjiv i da predstavlja rizik za budućnost.

Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Nemačke je za FT rekao da Moskva “mora da plati za štetu, koju je nanela Ukrajini” ali korišćenje zamrznutih ruskih aktiva u tu svrhu je vezano sa “komplikovanim finansijskim i pravnim pitanjima”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Drugi službenik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova je saopštio da je ministar pravde ove zemlje Marko Bušman prostudirao predlog EK, o zapleni ruske imovine i zaključio da je ona “pravno neizvodljiva”.

Predstavnik EK Kristijan Vigand je 25. maja izjavio da su države EU zamrzle rusku imovinu, vrednu više od 200 milijardi evra, prenele su agencije.

Tanjug

Kineski mediji objašnjavaju zašto su pregovori EU o energetskoj reformi, propali…https://t.co/R5W1gsrCSV

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 26, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rešenje ukrajinskog sukoba ne bi trebalo da bude pod uslovima Rusije.

Ovo mišljenje je izneo nemački kancelar Olaf Šolc.

Politiku je citirao Špigl. Prema njegovim rečima, Kijev je spreman za mir.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ali uz našu podršku, oni zahtevaju da ne bude zamrznutog sukoba i mira koji diktira Rusija“, rekao je Šolc.

Podsetimo, portparol Kremlja Dmitrij Peskov govorio je o mirovnim planovima za Ukrajinu.

Prema njegovim rečima, ne mogu se razmatrati inicijative koje ne uzimaju u obzir trenutne realnosti.

Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin komentarisao razgovore o Ukrajini.

Prema njegovim rečima, Kijev je na zakonodavnom nivou sebi zabranio kontakt sa Moskvom.

Borba.Info

Dok Zelenski u Berlinu “peva danke Dojčland”, Rusi satiru ukrajinsku vojsku!https://t.co/95bfA6iVE9

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE