Zapadne sankcije Moskvi dovele su do poteškoća u plaćanju energenata iz Rusije.

Ovo je u četvrtak, 14. aprila, saopštio predsednik Vladimir Putin na sastanku o aktuelnoj situaciji u sektoru nafte i gasa.

„Ima propusta u plaćanju izvoznih isporuka ruskih energenata. Banke iz ovih najneprijateljskih zemalja odlažu prenos plaćanja“, rekao je Putin.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Retorika sankcija velikih razmera SAD i Evropske unije, primećena od kraja februara, zakomplikovala je rad samih zapadnih banaka, rekao je Igor Juškov, vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

Prema njegovim rečima, usled ograničenja, finansijske institucije su se suočile sa tehničkim poteškoćama u obavljanju poslova.

„Banke sada, očigledno, ne razumeju, koja plaćanja podležu sankcijama, a koja ne.

Zbog toga su prinuđeni da igraju na sigurno, usporavaju ove transakcije i šalju ih na proveru, zbog čega dolazi do kašnjenja“, objasnio je sagovornik RT-a.

S tim u vezi, Rusija namerava da radikalno poveća udeo plaćanja u nacionalnim valutama u spoljnotrgovinskom sistemu, rekao je Vladimir Putin.

Kako je podsetio predsednik, vlastima je i danas postavljen zadatak, da postepeno napuštaju korišćenje dolara i evra pri plaćanju energenata.

Za takvu tranziciju Vladimir Putin je naložio da se pravilno pripremi rusko devizno tržište.

Neophodno je obezbediti da se svaka devize može slobodno i u pravom iznosu zameniti za rublje, objasnio je predsednik.

„Odbacivanje nepouzdanih, kompromitovanih valuta i jurisdikcija je strateški zadatak u pogledu finansijske i ekonomske bezbednosti naše zemlje, važan za održavanje i povećanje obima spoljne trgovine, uspostavljanje održivih veza sa predvidljivim partnerima“, dodao je Putin.

Kako je predsednik ranije primetio, Zapad je svojim sankcijama i blokadom ruskih rezervi precrtao poverenje u valute Evropske unije i SAD.

Dakle, plaćanje energenata u dolarima i evrima za Moskvu „nema smisla“, rekao je ruski lider.

Kao rezultat toga, 1. aprila, po uputstvu Vladimira Putina, u Rusiji je uvedena nova procedura poravnanja za isporuku prirodnog gasa neprijateljskim zemljama.

Sada Moskva prima plaćanje svojih energenata samo u rubljama.

Da bi platili gas, strani kupci moraju otvoriti dva posebna računa kod Gazprombanke: u stranoj valuti i u rubljama.

Prvo, novac mora biti prebačen na devizni račun, nakon čega će banka na Moskovskoj berzi zameniti ova sredstva za rublje i kreditirati ih na račun u rublji. Odmah nakon toga, strani partner će moći direktno da prenese rublje prodavcu gasa.

Štaviše, prema rečima Vladimira Putina, u ovom trenutku evropske zemlje nastavljaju da razgovaraju o odbijanju isporuke sirovina iz Rusije. Dakle, na Zapadu pokušavaju da „istisnu ruske dobavljače” sa tržišta i pronađu im alternativu.

Međutim, kako smatra predsednik, posledice takvog koraka mogle bi da budu bolne za pokretače ove politike.

To će, pak, uticati na građane i na konkurentnost evropske privrede, siguran je ruski lider.

„Ono što je iznenađujuće je da takozvani partneri iz neprijateljskih zemalja i sami priznaju da ne mogu bez ruskih energenata, uključujući, na primer, prirodni gas.

Sada jednostavno nema razumne zamene za Evropu… Jednostavno nema slobodnih količina na svetskom tržištu, a zalihe iz drugih zemalja – pre svega iz Sjedinjenih Država – koje se mogu poslati u Evropu koštaće potrošače višestruko više“, rekao je Predsednik. .

U potrazi za kompromisom

Prema poslednjim procenama Evrostata, 2020. godine rusko gorivo je činilo oko 46 odsto ukupnog uvoza gasa u EU.

Tada su ovu vrstu sirovina iz Moskve najaktivnije nabavljale Poljska (55% isporuka dolazilo je iz Ruske Federacije), Nemačka (66%), Bugarska (75%), Slovačka (85%), Estonija (93%). %), Mađarskoj (95%), Finskoj (98%), kao i Letoniji i Češkoj (100%).

U tom kontekstu, izjave evropskih vlasti o mogućem odbijanju ruskih sirovina dovode do povećanja potrošačkih cena, primetio je Vladimir Putin.

Prema preliminarnim podacima Evrostata, u martu je godišnja stopa inflacije u evrozoni porasla na 7,5% – najviši nivo za sve vreme posmatranja.

Trenutnu situaciju u Evropi komplikuje i sve veći nedostatak gasa u rezervama regiona.

Prema poslednjim podacima Evropskog udruženja za gasnu infrastrukturu (GIE), skladišta zemalja EU su ukupno popunjena samo 27,3 odsto.

Najmanje rezerve goriva u procentima zapremine skladištenja imaju Holandija (20,5%), Rumunija i Slovačka (po 19,6%), Mađarska (18,9%), Hrvatska (18,3%), Bugarska (16,1%). %), Austrija (14,4%) i Belgija (12,9%).

Zanimljivo je da su u ovim okolnostima neke evropske zemlje i kompanije već pristale da plaćaju ruski gas u rubljama.

Posebno su mađarske vlasti najavile spremnost da pređu na novi sistem plaćanja.

„Nemamo problema sa plaćanjem u rubljama. Ako Rusi traže da plate u rubljama, mi ćemo platiti u rubljama“, rekao je 6. aprila mađarski premijer Viktor Orban.

Nikolaj Vavilov, specijalista u odeljenju za strateška istraživanja kompanije Total Research, sugerisao je u intervjuu za RT da bi Mađarska mogla da postane novo energetsko čvorište Evrope.

Tako zemlja može da počne da kupuje gas u velikim količinama od Moskve za rublje, a zatim da preprodaje gorivo drugim državama u regionu, koje su odbile da plate u ruskoj valuti.

„Teoretski, takav razvoj događaja je više nego realan. Drugo je pitanje da li Mađarska ima dovoljno kapaciteta da transportuje gas u EU i kako će to uticati na cene same države.

Naglo povećanje obima kupovine jasno će pokazati da Mađarska ne kupuje gas samo za sebe, već i za druge zemlje.

Osim toga, mađarski ugovori sa Gaspromom sadrže jasno definisan obim isporuka.

Dakle, moraćete ili da zaključite novi ugovor ali pod drugačijim uslovima ili da revidirate sadašnji“, rekao je Vavilov.

Ekspert istovremeno nije isključio da će evropske kompanije početi da koriste druge metode da zaobiđu zabrane EU.

Tako, na primer, preduzeća mogu da kupuju gas iz Rusije za rublje ne direktno, već preko posrednika, smatra analitičar.

Novi vektor

Ipak, kako veruje Vladimir Putin, u dogledno vreme će se smanjiti izvoz ruskih energenata na zapad.

S tim u vezi, šef države je najavio potrebu da se preorijentiše snabdevanje sirovinama na druge kupce.

„Što se tiče izvoza energenata: potrebno je ubrzati realizaciju infrastrukturnih projekata – železnica, gasovod, luka, koji će u narednim godinama omogućiti preusmeravanje snabdevanja naftom i gasom sa zapada na perspektivna tržišta – na jug i istok“, poručio je Putin.

Prema rečima Nikolaja Vavilova, ruski ugljovodonici su već veoma traženi u južnom i istočnom pravcu.

Istovremeno, biće potrebno neko vreme da se preorijentišu značajniji obim izvoza, napomenuo je specijalista.

„Nije uzalud Rusija i Kina ubrzavaju izgradnju drugog niza gasovoda Snaga Sibira, a Pakistanski tok je već dogovoren sa Pakistanom.

Međutim, za sve to će biti potrebno još dve-tri godine, a Evropa neće moći naglo da napusti naš gas, čak i uprkos aktivnoj potrazi za alternativnim rešenjima“, zaključio je Vavilov.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE