Tokom novog hladnog rata, Hong Kong je izgubio ulogu koju je imao, tokom prvog hladnog rata, piše časopis The Diplomat.

U to vreme, Hong Kong je bio poznat kao ispostava zapadnog sveta i vrata komunističke Kine, što je toj teritoriji davalo mnoge prednosti…

Zato je Peking nastojao da preuzme kontrolu nad Hongkongom ali ni posle prenosa suvereniteta nije zadirao u nezavisnost zemlje, kako ne bi pokvario odnose sa Zapadom.

Ovaj poslednji takođe nije žurio da se meša u kineski poredak u Hong Kongu.

Nova runda konfrontacije između SAD i Kine neminovno je uticala na Hong Kong, koji malo po malo gubi, na nekadašnjem značaju.

U stvari, njen autonomni status pao je žrtva, ne samo nedavnih protesta, već i što je još važnije, sve očiglednije konfrontacije između dve sile.

Verujući da je sada dovoljno jaka da redefiniše model „Jedna zemlja, dva sistema“, pod uslovima koji su povoljniji za sopstvene interese, Kina se više nije smatrala pravno vezanom Zajedničkom kinesko-britanskom deklaracijom iz 1984. i Zakonom o politici SAD, u Hong Kongu iz 1992. – piše izdanje.

Od 2020. zapadni biznismeni i drugi radnici postepeno su napuštali Hong Kong.

Na primer, više od 168 ne-lokalnih kompanija raspustilo je svoje regionalno sedište u Hong Kongu, a američke firme prednjače, na listi izlaza.

Glavne zapadne novinske agencije i mediji, koji su ranije imali kancelarije u Hong Kongu, sada su ga takođe promenili u druge, udobnije azijske prestonice.

Osim toga, pripadnici srednje klase Hong Konga emigriraju, na Zapad.

Da, autonomija će se suočiti sa sporim padom, a ne s kolapsom ali će mnogo toga i dalje zavisiti, od bilateralnih odnosa između Sjedinjenih Država i Kine, koji do sada nisu bili impresivni.

Borba.Info