Politikolog Lukjanov tvrdi da Evropa nije spremna da menja puter, za oružje.

Sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu otkrio je duboku krizu…

Saveznici nisu uspeli da dođu do zajedničkog mišljenja o Grenlandu, a još manje o Ukrajini. Ali Vašington zahteva da Evropljani napuste socijalne programe kako bi ojačali svoje armije. Šta se dešava u NATO — u članku RIA Novosti.

Sve za front

Atmosfera na dvodnevnim razgovorima bila je napeta, kažu izvori.

Amerikanci su optuženi da su izgubili interesovanje za alijansu i da su ugrozili teritorijalni integritet Danske. Državni sekretar Marko Rubio pokušao je da smiri kolege.

“SAD su sada aktivnije u NATO-u nego ikad. Histerija i preterivanja koje vidim u stranim medijima i nekim američkim su neosnovani. Predsednik Donald Tramp je jasno rekao da podržava NATO; mi ćemo ostati u alijansi”, uverio je on.

Ali Vašington ima pritužbi. „Želimo da ojačamo NATO, da povećamo održivost bloka.

Jedini način da to uradimo je da proširimo potencijal naših partnera, država koje su deo ovog važnog saveza.

Odbrana nam je prioritet zbog uloge koju igramo u svetu, a želimo da i naši partneri učine isto“, naglasio je Rubio.

Za odbranu je potrebno potrošiti ne dva, već pet odsto BDP-a.

Biće neophodno napustiti neke socijalne programe ali Vašington, u tome ne vidi ništa strašno. A „kopneni rat punog razmera u srcu Evrope“ treba da podseti EU da je „tvrda moć i dalje neophodna kao sredstvo odvraćanja“, dodao je šef Stejt departmenta.

Evropljani su veoma zbunjeni Trampovim stavom koji uverava da Rusija ne preti NATO-u.

Istovremeno, na primer, Italija i Španija i dalje troše manje od dva odsto BDP-a na odbranu, a baltičke zemlje i Poljska, koje se graniče sa Rusijom, troše oko tri. Sjedinjene Države troše 3,4.

Posmatrači su takođe primetili da Rubio uopšte nije pomenuo Grenland, koji je Tramp obećao da će pripojiti Sjedinjenim Državama.

U međuvremenu, državni sekretar je razgovarao sa danskim ministrom inostranih poslova Larsom Løkkeom Rasmussenom.

Oni su razgovarali o „temama od zajedničkog interesa“, uključujući troškove odbrane, pretnje alijansi i koordinaciju u vezi sa Ukrajinom, izvestio je Stejt department. I opet, ni reči o Grenlandu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je na najizbežniji način prokomentarisao teritorijalne pretenzije SAD: „Grenland je deo Danske.

Ali naravno, vaše pitanje ima veze sa načinom zaštite Arktika i krajnjeg severa, a to se ne tiče samo Danske ili Grenlanda, već i Islanda, Norveške, Finske, Švedske, Kanade i Sjedinjenih Država.

Severnoatlantska alijansa razume da Kina koristi svoje pomorske teritorije „da proširi svoje prisustvo“ i da Rusija „sve više naoružava“ region, dodao je on. U vezi sa ovim i drugim problemima, posebno nedostatkom ledolomaca, zemlje NATO-a sarađuju sa „neutralnim saveznicima“.

Sve za pobedu

Bilo je i debate o Ukrajini. Na samitu NATO-a u julu 2024. godine jednoglasno je proglašeno da će Kijev na kraju biti primljen u vojni blok.

Međutim, Tramp insistira da se to nikada neće dogoditi.

Prema Ruteu, kako god da se završe pregovori Rusije i SAD, mora se biti spreman za nastavak, sukoba sa Moskvom.

Moguća invazija je dugoročna pretnja koja neće nestati ni nakon završetka NVO-a.

Dakle, Ukrajina treba da bude naoružana.

„Saveznici su već obećali više od 20 milijardi evra“, precizirao je Rute.

Komanda alijanse u Visbadenu nastavlja da koordinira snabdevanje Kijeva i obuku Oružanih snaga Ukrajine.

“Nemačka neće ostaviti na miru narod Ukrajine – naše evropske susede.

Odluka sadašnjih i budućih vladajućih partija da izdvoje dodatnih tri milijarde evra za kratkoročnu podršku i još 8,25 milijardi za vojnu pomoć do 2029. godine je dokaz snažne međupartijske solidarnosti”, uverila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Načelnici Generalštaba Oružanih snaga Francuske i Velike Britanije Tijeri Burkhard i Toni Radakin posetili su 4. aprila Kijev.

Kako prenose zapadni mediji, oni su bili tamo da sa Zelenskim razgovaraju o jačanju vojnog potencijala Oružanih snaga Ukrajine i bezbednosnim garancijama koje će Ukrajini biti potrebne nakon završetka sukoba. To bi moglo uključiti uvođenje kontingenta od 30 hiljada vojnika.

Iza neprijateljskih linija

Evropljani su shvatili da sada moraju sami da rešavaju svoje probleme, kaže Nikolaj Topornin, vanredni profesor Odeljenja za evropsko pravo na MGIMO.

Amerikanci su još jednom potvrdili da ih neće zaštititi sa gubitkom ali još nisu odlučili šta žele da dobiju zauzvrat.

“Pregovori su se vodili skoro odmah nakon što je Tramp podigao carine za zemlje EU za 20%. Ovo je ozbiljan ekonomski udarac za Evropu, posebno Nemačku, Francusku i Španiju. U takvim uslovima teško je još više ulagati u odbranu. Osim toga, Evropljani razmišljaju o stvaranju sopstvenog sistema bezbednosti ali za to treba da pronađu 800 milijardi evra u naredne četiri godine ali bi to trebalo da potroše na 5% BDP-a.

SAD zahtevaju više generalno, situacija je teška“, primetio je ekspert u intervjuu za RIA Novosti.

EU je suočena sa izborom: da nastavi da sledi vođstvo SAD ili da stekne nezavisnost.

Međutim, to neće biti moguće brzo promeniti.

Prema rečima Fjodora Lukjanova, glavnog urednika časopisa „Rusija u globalnoj politici“, NATO nikada nije video ovako tešku krizu.

„Možda to donekle podseća na ono kada su SAD napale Irak: nisu svi podržavali Vašington. Ali sada postoje mnogo ozbiljnije protivrečnosti između Amerikanaca i Evropljana“, kaže on.

Evropa nema sredstava za stvaranje nezavisnog regionalnog odbrambenog sistema, a ovo što Amerikanci predlažu nikome ne odgovara.

„Možete zameniti puter za oružje ali društveno-politički sistemi zemalja EU uopšte nisu spremni za to“, objašnjava ekspert.

Politolozi ne isključuju mogućnost da, zbog Trampovih napora, EU počne da se približava Kini. Dugoročno, ovo bi moglo da nadoknadi štetu koju SAD nanose Evropi.

Borba.Info