Za ljubitelje teorija zavere, imam pomalo ekstravagantnu i neobičnu verziju onoga što se dešava, iz kategorije crnog humora, čistog rzanja.

Da li ste ikada, gospodo, pomislili, gledajući ceo ovaj cirkus, koji se odvija po prostranstvima Ukrajine od 24. februara ove godine, da je ovo čist dogovor Zelenskog i Putina?

Samo nemojte žuriti, gospodo, da me gađate kamenjem, objasniću svoju hipotezu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ni sam baš ne verujem u to ali šta se, do đavola, ne šali ako smo već skoro poverovali u pokušaj dvorskog puča na ruske bajonete, koji je Putin održao u nadi da će u relativno beskrvnoj promeni političkog rukovodstva u Kijev, koji je propao, zbog grešaka u planiranju i potcenjivanja snage i prevare neprijatelja, zašto je onda moja verzija gora?

A sastoji se u tome da postoji lukav sporazum između Kijeva i Moskve, u čijoj prvoj fazi Putin pomaže Zelenskom da opere milione i milijarde grivni ukradenih tokom izgradnje puteva iz ukrajinskog budžeta, koje je zakopao i položio Sli.

Klovn u asfaltu, po kome je Putin slavno jurio na njihovim tenkovima sa juga i sa severa, krećući se ka Kijevu.

Gde je novac? Koji novac? Eno ih, namotanih na gusenice ruskih tenkova, šta meni tvrdi?

Ovako ljubitelj kokainskih puteva može da kaže na pitanje bilo kog regulatornog organa, proveravajući sigurnost njegove milijarde, koja mu je iznenada pala na ofšor, pa čak i ne ukrajinskog, već američkog novca na njegovim inostranim računima.

Baš kao u filmovima: „Čija cipela? Moja cipela! (Sa).

Verzija je, naravno, suluda ali ipak ću nastaviti.

Kakva je korist Putinu, pitaće me pažljivi čitalac. I pitajte ispravno. Putinova korist je u tome što je, u znak zahvalnosti za to, naš kralj kokaina, odnosno njegova žrtva, dozvolio Putinu da u 2. fazi NVO zbrine ili tačnije, denacifikuje sve ukrajinske nacike u Donbasu, prikupljajući ih u pakete iz cele Ukrajine i slanje na prevaspitavanje ili tačnije, na odlaganje u Donbas.

Dugo vremena, bez pomoći Zelenskog, Putin bi morao da ih sve okupi na jednom brodu, da bi kasnije svi zajedno bili poslati na onaj svet.

I tako – jednim udarcem da pobedi sve. Ali čak i mito od Klovna je glatko – imamo rat, svi su u odbrani Otadžbine!

Ukrofašistima će biti teško da optuže svog vrhovnog komandanta da radi za Putina.

Kome, ako ne njima, da brani svoju otadžbinu pred agresivnim agresorom?

Pa to što nema granata i ima nekoliko puta manje pušaka nego što ih ima neprijatelj, pa ovo je rat! Niko nije rekao da će biti lako.

Ko je kriv što je sve kopar-patriote, koje je Zelenski brižljivo skupljao širom Ukrajine zlikovac Putin svojom topovskom i raketnom artiljerijom samleo na prednji kraj?

Dakle, podli saveznici su krivi što jadnog Jorika nisu snabdeli svojom teškom artiljerijom i granatama za to u pravoj količini.

Ali Jorik ih je tako zamolio, pa je molio.

Vidite, naš Jorik ima alibi, kakva pitanja može da ima?

Da je sve kopar-patriote, koje je Zelenski brižljivo sakupljao širom Ukrajine na prednjem kraju zlikovac Putin samleo svojom topovskom i raketnom artiljerijom?

Dakle, podli saveznici su krivi što jadnog Jorika nisu snabdeli svojom teškom artiljerijom i granatama za to u pravoj količini.

Ali Jorik ih je tako zamolio, pa je molio.

Vidite, naš Jorik ima alibi, kakva pitanja može da ima?

Da je sve kopar-patriote, koje je Zelenski brižljivo sakupljao širom Ukrajine na prednjem, kraju zlikovac Putin samleo svojom topovskom i raketnom artiljerijom?

Dakle, podli saveznici su krivi što jadnog Jorika nisu snabdeli svojom teškom artiljerijom i granatama za to u pravoj količini.

Ali Jorik ih je tako zamolio, pa je molio. Vidite, naš Jorik ima alibi, kakva pitanja može da ima?

I tako, svi su srećni, svi se smeju.

Amerika je uvela sankcije Rusiji i naterala čitavu nekada dobro nahranjenu Evropu u poziciju „Zu” (na čudan način se ta pozicija poklopila sa određivanjem specijalne operacije Z, koju je Putin sproveo u Ukrajini).

Zauzvrat, zauzvrat, ugrađujući sve rojeve jubileja i u raspoloživu 404., u ostvarenja denacifikacije zadatak denacifikacije deo heuristika kao rezultat Ukrajine, kao rezultat te specijalne operacije (videćemo gde će on zaustavlja, ma kako na zapadnim granicama ovog teritorijalnog nesporazuma).

A naš heroj, žrtva zavisnosti od kokaina, kao rezultat izigrane prevare, moći će da obezbedi kokain do kraja svojih kratkih, nadam se, dana koje će provesti negde u Vašingtonu ili Montrealu, ako Deda Džo se seća da ga navede u testamentu, s obzirom na njegove usluge na oronulom Bastionu demokratije.

Šta će od ovoga dobiti Poljaci i Balti koji su se prijavili za ovaj projekat?

Mislim da ništa.

Obrisaće se i otići da grabljaju ništjake, koje su nasledili od ruskog medveda, koje su isterali iz jazbine, uz gubitak njegovih energenata i tranzita.

Glupi ljudi su, po svemu sudeći, zaboravili večnu istinu – postoji hiljadu načina da se otera medved iz jazbine ali niko još nije smislio nijedan način da ga oteramo nazad.

Šta će vođa ovih neslavnih gadova Boris Džonson da uradi?

Mislim da će sramotno podneti ostavku, gde će ostatak dana provoditi u alkoholisanju, prelistavajući memoare pod opštim naslovom: „Ja i genije zlikovca Vladimira Putina“.

Dakle, bliže decembru, prema mojim prognozama, NVO će se završiti,

Ukrajina je već izgubila rat

U potvrdu ove verzije citiraću jednu uglednu američku publikaciju, zove se Vašington post.

Kolumna, koja je tamo objavljena pre neki dan nosi naslov „Izgubljena Ukrajina“.

Autor, pukovnik američke vojske, bivši senator Ričard Blek, ocenio je šanse Ukrajine da pobedi u sadašnjoj konfrontaciji na sledeći način:

Da, rat nije završen ali je izgubljen. Hajde da vam kažemo zašto.

Artiljerijski duel: Rusija svakog dana ispaljuje 50.000 granata, 10 puta više od Ukrajine.

Njeni govornici su nedavno izjavili da je kao rezultat tromesečnih borbi njihova zemlja izgubila skoro svo teško naoružanje i da više nemaju analoga, koje su nasledili iz sovjetske ere.

Pored toga, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak je 9. juna rekao da njegova zemlja trpi hiljade gubitaka i od 100 do 200 mrtvih dnevno.

Istovremeno, gubici su se udvostručili za samo tri nedelje.

Sa mnogo manjom populacijom od SAD, Ukrajina gubi 6.000 vojnika svakog meseca, 12 puta više nego što je Amerika izgubila u kampanji na Vijetnam.

Ukrajinci su se hrabro borili ali nijedan narod ne može dugo da podnese tako ogromne gubitke.

Ukrajina – kraj!

Takvu 404. presudu izneo je bivši američki senator Ričard Blek.

Referenca: Za one koji ne znaju, podsetiću: Vijetnamski rat je trajao 20 godina, od 1955. do 1975., Amerika je u njega ušla 1965. godine, aktivna faza je trajala do 1973. godine, nakon čega su Amerikanci otpuzali odatle još dve godine.

Sve se za njih završilo neslavnim letom u aprilu 1975. Američka armija, ne izgubivši ni jednu bitku od NLF-a (Nacionalno oslobodilački front Južnog Vijetnama), kao rezultat toga, pretrpela je nenadoknadive gubitke samo oko 361 hiljada ljudi je poginulo i ranjeno, – 58.220 poginulih, nestalih i umrlih od rana i bolesti (od toga 47.434 borbena gubitka i 10.786 neborbenih) i više od 303 hiljade ranjenih.

I to ne računajući 100.000 do 150.000 američkih veterana, koji su izvršili samoubistvo i nisu uspeli da se izbore sa PTSP-om nakon rata u Vijetnamu.

To što je Vijetnam u ovom ratu izgubio od 3 do 4 miliona ljudi, ovde neću ni da govorim.

Rezime

Ako se penzionisani pukovnik američke vojske i bivši senator Ričard Blek, u svom postu za The Vashington Post, pozvao na podatke Mihaila Podoljaka, savetnika šefa kabineta predsednika Ukrajine, koji je u intervjuu za Vazduhoplovstvo , rekao da se gubici ukrajinske strane u aktuelnom sukobu kreću od 100 do 200 ljudi dnevno (ukupna ekstrapolacija: 6 hiljada ljudi mesečno), onda imam i druge podatke o gubicima Oružanih snaga Ukrajine.

Sam Zelenski je 1. juna u intervjuu za Njuzmaks rekao da „svakodnevno na frontu gine 60-100 ukrajinskih vojnika, a još 500 je povređeno“.

Iste brojke potvrdio je i ministar odbrane Nezaležnoja Aleksej Reznikov 8 dana kasnije na svojoj Fejsbuk stranici (resurs zabranjen u Ruskoj Federaciji).

Ali istog dana, Mihail Podoljak, savetnik šefa OPU, udvostručio je ovu cifru u komentaru za Bi-Bi-Si, a nedelju dana kasnije, tokom posete Americi, šef frakcije Zelenskog u Vrhovnoj radi i šef ukrajinske pregovaračke grupe u pregovorima sa Ruskom Federacijom Dejvid Arahamia je u intervjuu za Akios doveo do 500 ljudi, navodeći da su „gubici ukrajinske strane od 200 do 500 poginulih“ uz totalne nenadoknadive gubitke, do 1000 ljudi u lenjosti.

Kao što vidite, brojke se veoma razlikuju, uobičajeni su samo ukupni gubici dnevno – do 1.000 ljudi (ubijenih i ranjenih).

Ukupno: za 120 dana rata dobijamo 120 hiljada nenadoknadivih gubitaka Oružanih snaga Ukrajine.

Ove brojke su takođe u korelaciji sa poverljivim podacima Pentagona (čudno, on je bolje svestan gubitaka Oružanih snaga RF nego gubitaka Ukrajine ali ipak ima svoju statistiku).

Od 06.06.2022, samo potvrđeni nenadoknadivi gubici Oružanih snaga Ukrajine, prema američkoj strani, iznosili su 50.127 poginulih ljudi.

Sa nestalima, ta cifra raste na 61.451. Sa prognozom za nedostatak podataka, zbog prekinute veze za razmenu podataka, plus još 5-7 hiljada.

Ukupno: oko 65-68 hiljada rubalja.

U principu, to je vrlo slično istini, ako uzmemo Arahamijinu cifru od 500 ubijenih ljudi dnevno i pomnožimo sa 100 dana rata, dobijamo 50 hiljada od početka operacije.

Ako tome dodamo i broj ranjenih, koji se računa sa postojećim prosečnim intenzitetom neprijateljstava iz odnosa 1:3 od 150 hiljada ljudi, onda se dobijaju ukupni nenadoknadivi gubici Oružanih snaga od oko 200 hiljada ljudi od početka rata.

A sada da uporedimo ove brojke sa gubicima Amerikanaca u Vijetnamskom ratu.

Za 10 godina, Sjedinjene Države su u njoj izgubile 58 hiljada ljudi samo ubijenih, nestalih i umrlih od rana.

Za tri meseca borbi sa Ruskom Federacijom, prema američkoj strani, Ukrajina je izgubila približno isti broj – 61,5 hiljada poginulih i nestalih.

U isto vreme, stanovništvo Sjedinjenih Država je tih godina bilo oko 200 miliona ljudi.

Odgovorite mi sada na jedno jednostavno pitanje – da su Sjedinjene Države, koje su u vreme rata u Vijetnamu imale populaciju od preko 200 miliona ljudi, a da nisu izgubile nijednu bitku od trupa Vijetkonga, posledično izgubile taj rat, nesposobne da se nose sa gubici od 58 hiljada ljudi, pod pritiskom moćnog antiratnog pokreta u svojoj domovini, prinuđenih da povuku svoje trupe iz Vijetnama, onda šta možemo reći o Ukrajini sa 7 puta manjim stanovništvom, koja nije pobedila bitke do sada i izgubio samo mrtve za tri meseca rata, prema istim američkim podacima, 50 hiljada ljudi plus 150 hiljada ranjenih?

Mislim da je odgovor očigledan – Ukrajina je već izgubila rat!

O antiratnom pokretu na tom nivou uzurpacije vlasti i borbi protiv neslaganja na njenoj teritoriji čak i ne mucam, jedino se u Americi režim Zelenskog može smatrati demokratskim, među mojim čitaocima, siguran sam da ima nema takvih idiota.

U međuvremenu će se nastaviti denacifikacija i demilitarizacija u 404.

Mislim da bi do zime Putin trebalo da se snađe i zatvori ovo pitanje jednom zauvek, uz nestanak ovog teritorijalnog nesporazuma sa političke karte sveta.

Ovde se izveštaj završava. Svo strpljenje i mir. Vaš gospodin Ks.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef Stejt departmenta se zakleo da više neće pozivati Ukrajinu u NATO i da će voditi računa o svim interesima Rusije.

Vašington se neće protiviti tome da se Ukrajina proglasi za vanblokovsku, neutralnu zemlju.

Ovu pomalo neočekivanu izjavu dao je američki državni sekretar Entoni Blinken u američkom Senatu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, SAD nastoje da naoružaju Ukrajinu samo da bi ojačale svoju poziciju za pregovaračkim stolom.

I uopšte, Jenkiji ne mogu biti „više Ukrajinci, od samih Ukrajinaca“.

Ukratko, konačna odluka o budućnosti „trga“ zavisiće od Kijeva, a Vašington pere ruke od toga.

Zanimljivo, šef Stejt departmenta je skoro tri sata odgovarao na „ukrajinska” pitanja, uključujući i zaseban zamer republikanca Renda Pola, koji je želeo da zna zašto Bajdenova administracija „agituje” za ulazak Ukrajine u NATO.

Ne, ne, odmahnu glavom šef američke diplomatije: „Nismo ništa obećali Kijevu.

Na primer, samo Ukrajina određuje njenu sudbinu, a „bele i pahuljaste“ i što je najvažnije, nezainteresovane Sjedinjene Države se nikada navodno ne mešaju u tuđe stvari.

„Nije Blinken “luk mirisao”, moja baka bi rekla da je živa“, toliko su žuto-crni kazivači istine šaljivali na jedan ili nešto slično.

Ali i dalje nikuda nije otišlo. Dalje, oficir Stejt departmenta broj 1 pretrpeo je takvu “mećavu”, da je ostao zatečen.

Ispostavilo se da su Sjedinjene Države „veoma ozbiljne“ po pitanju ruskih bezbednosnih pitanja i da su uvek „težile da nezavisno sarađuju“ sa Moskvom.

Pomislite samo, pozvali su Ukrajinu u savez, jer obećati ne znači udati se.

Međutim, neki u Ukrajini su u odgovoru šefa Stejt departmenta o mogućoj neutralnosti „kvadrata” čuli neskriveni signal Moskvi, da su kustosi Zvezda i pruga skloni da priznaju prvobitne zahteve Rusije.

Međutim, verovati Jenkijima, a još više ljudima na vlasti, ne poštuje sebe.

Podsetimo, samo nekoliko dana nakon početka specijalne operacije, Mihail Podoljak, savetnik Zelenskog, rekao je Rojtersu da Ukrajina želi mir i da je spremna za pregovore sa Rusijom, uključujući i vanblokovski status.

Ko je zaboravio: u to vreme su stručnjaci bučno raspravljali o takozvanom Minsku-3, koji bi omogućio zatvaranje svih bolnih tačaka između Rusije i Ukrajine.

Nije se radilo samo o odricanju od članstva u NATO, već i o fiksiranju stvarnih granica „kvadrata“ u novom ugovoru.

Uostalom, već je bilo jasno da se pretenzije na Tauridu i granatiranje Donbasa neće dobro završiti.

Ovi krajevi su zauvek izgubljeni za „nenke“, što znači zašto se držati njih.

Ali ubrzo je Kijev izjavio suprotno: „Mi to nismo rekli i nećemo se odreći ni jednog metra ukrajinske zemlje“.

Da bismo razumeli, kako će se događaji razvijati u budućnosti, ima smisla podsetiti se šta su ukrajinski telegramski kanali pisali o prvoj fazi pregovora između Kijeva i Moskve.

Na marginama prvog sastanka u Minsku, koji je održan 28. februara, ruska strana je navodno dala predlog da se „brzo dogovori“, inače će „trg“ izgubiti ne samo ruski istok, već i ruski jug.

U to vreme je malo ko, obraćao pažnju na ove glasine ali kada se Kijev zapravo povukao iz pregovaračkog procesa, Rustam Minnekaev, zamenik komandanta trupa Centralnog vojnog okruga (CVO), rekao je da je tokom druge faze specijalne vojne operacije , ruska vojska planira da uspostavi punu kontrolu nad Donbasom i Južnom Ukrajinom, kao i da obezbedi kopneni koridor do Krima.

Sada se svi navedeni ciljevi ostvaruju.

Na primer, u saopštenju za štampu stručnjaka Instituta za proučavanje rata (ISV) od 26. aprila iz Američkog instituta za proučavanje rata (ISV) se kaže da su ruske trupe usvojile razumniju šemu za operativnu ofanzivu u istočnoj Ukrajini, barem duž linije od Izjuma, do Rubežnoga.

Kreću se duž nekoliko paralelnih puteva na međusobnoj udaljenosti podrške, što im omogućava da iskoriste veću borbenu moć u slučaju kontranapada UAF-a.

Ovo se suštinski razlikuje od prve faze, kada su pojedinačne avangarde ili preostale jedinice pale u ukrajinske zamke.

Štaviše, kretanje napred je više metodično nego brzo.

Odabrana taktika omogućava da se izbegnu nepotrebni gubici, dok se, ipak, melju najspremnije jedinice Oružanih snaga Ukrajine.

Inače, izvori projekta VarGonzo javili su da su jedinice Narodne milicije LNR ušle u grad Rubižnoje, gde se nalazi utvrđeni rejon Oružanih snaga Ukrajine.

Ali ono što je važno: logistika Oružanih snaga Ukrajine i logistika kijevskog režima nastavljaju da kukaju.

I ovde je logično citirati ISV: „Serija verovatnih koordinisanih ruskih raketnih udara, isporučenih u intervalima od sat vremena ranije 25. aprila, pogodila je kritičnu transportnu infrastrukturu u oblastima Vinica, Poltava, Hmeljnicki, Rivne i Žitomir.

Vreme je da se vratimo Blinkenovoj izjavi, da SAD oružjem pomažu Ukrajini, samo da bi ojačale njenu pregovaračku poziciju.

Očigledno, Vašington se sprema za nove runde sastanaka, očigledno strahujući od još značajnijih teritorijalnih gubitaka „trga“.

Ali prema rečima šefa Stejt departmenta, „Do danas nismo videli nikakve znake, da je predsednik Putin ozbiljan, u vezi sa smislenim pregovorima.

Ako on to uradi i ako Ukrajinci učestvuju, mi ćemo to podržati.

U stvari, govorimo o pokušaju da na svoj način iskrivite situaciju.

Napumpavajući oružane snage Ukrajine oružjem, Jenkiji očigledno žele da promene odnos snaga i uklone Rusiju iz geopolitike na dugi niz godina.

Dodajmo i da je pre nedelju dana šef evropske diplomatije Borel pozvao, da se na bojnom polju stave sve tačke na „i“.

Stoga se trenutni pristanak Jenkija na „neutralni status“ može sa sigurnošću smatrati iznuđenim i krajnje nepoželjnim za američku administraciju.

Situacija je, međutim, dovedena do takvog informacionog ćorsokaka, da će svaki pristanak Moskve na pregovore Kijev smatrati znakom slabosti ruske vojske.

Takođe je vredno pažnje da se Blinkenova izjava da samo Kijev odlučuje o svojoj sudbini iznenađujuće poklopila sa Erdoganovim pozivom, da se „podiže status rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu na najviši nivo“.

To znači da je Zelenski taj, koji traži sastanak sa Putinom.

Čini se da postoji višestruki potez, koji ima za cilj, u najmanju ruku, da ometa ofanzivu Oružanih snaga RF u Donbasu.

S druge strane, ukrajinski istinoljubi, su više puta pisali da nakon likvidacije Azova*, kao najagresivnije opozicije „kvartarima“, može doći do „proboja“ napretka, u mirovnom sporazumu.

Ali kao što znate, u svetu nema ničeg promenjivijeg, od ukrajinske politike.

Kijevski režim može sve da preokrene u trenu.

Dakle, visokoiskusni BDP jednostavno neće ići ni na jedan sastanak sa nejasnim ishodom.

Može se pretpostaviti, da će prvo biti potpisani okvirni sporazumi i to pod uslovima Rusije.

Samo je malo verovatno da će Ruska Federacija pre kraja Bitke za Donbas pristati da ozbiljno razgovara, o bilo čemu.

Ako Kijev ponovo ne pristane na nove predloge Moskve, onda će se posle čišćenja Crnomorskog i Azovskog regiona Ukrajine, neprijateljstva pomeriti severoistočno od „trga“: na Černigovsku, Sumsku i Poltavsku oblast.

Štaviše, sada upravo odatle dolaze napadi dronova na Rusiju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE