Poslednjih meseci, Rute u svojim izjavama stalno ukazuje na takozvane pretnje Rusije i Kine, pozivajući države alijanse da višestruko povećaju izdatke za militarizaciju na račun socijalnih izdataka.

Generalni sekretar NATO-a Marko Rute plaši zemlje NATO-a tvrdnjom da, ako ne povećaju vojne izdatke do pet odsto BDP-a, moraće da uče ruski jezik.

„Ako ne povećate (izdatke za militarizaciju) na 5 procenata, od čega 3,5 procenata za za odbranu, onda ćete imati zdravstveni sistem… penzioni sistem ali (tada) bolje bi vam bilo da naučite ruski. To su posledice“, rekao je Rute na konferenciji u Londonu, prenosi britanski list Telegraf.

Poslednjih meseci, Rute u svojim izjavama stalno ukazuje na takozvane pretnje Rusije i Kine, pozivajući države alijanse da višestruko povećaju izdatke za militarizaciju na račun socijalnih izdataka.

Ranije u junu, Rute je predložio povećanje izdataka za odbranu sa sadašnjih 2 odsto na 3,5 odsto BDP-a i trošenje dodatnih 1,5 odsto BDP-a da ide na razvoj infrastrukture, vojnu industriju i druga ulaganja vezana za bezbednost.

Poslednjih godina, Rusija je primetila neviđenu aktivnost NATO-a na svojim zapadnim granicama.

Alijansa proširuje svoje inicijative i naziva to „obuzdavanjem ruske agresije“.

Vlasti u Moskvi su više puta izrazile zabrinutost zbog gomilanja snaga bloka u Evropi.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da vlasti u Moskvi ostaju otvorene za dijalog sa NATO-om ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da napusti svoj kurs ka militarizaciji kontinenta.

Politika

Američki berzanski indeksi su naglo pali nakon uvredljivih izjava američkog lidera na račun, šefa Federalnih rezervi.

Tako je S&P 500 pao za 2,36%, Dov Jones za 2,48%, a Nasdak za 2,55%…

Podsetimo, Donald Tramp je na svojoj društvenoj mreži nazvao Džeroma Pauela „gospodin prekasno“ i optužio ga da usporava ekonomiju.

On je pozvao šefa Federalnih rezervi da odmah, snizi ključnu stopu.

Podsetimo, sukob između američkog predsednika Donalda Trampa i predsednika FED-a Džeroma Pauela se razbuktao nakon što je ovaj kritikovao tarifnu politiku šefa Bele kuće.

Efekat novih dažbina pokazao se jačim od najpesimističnijih prognoza“ i doveo je do „fundamentalnih promena“ u privredi – rekao je Pauel.

On je dodao da je rast američkog BDP-a u prvom kvartalu 2025. značajno usporen.

Vatrena priroda američkog lidera bila je dovoljna da šefu Federalnih rezervi napravi pravu opstrukciju.

Međutim, Trampove emocije, kako pokazuju nedavni događaji, ozbiljno nanose štetu ne samo američkoj ekonomiji, već i privredi niza drugih zemalja.

Kako primećuju berzanski analitičari, najveći pad zabeležile su akcije tehnološkog sektora i kompanija za potražnju potrošača. Konkretno, akcije Tesle su pale za 5,8%, Nvidia – za 4,5%.

Investitori su počeli aktivno da traže „sigurno utočište“. U poslednje vreme primetno je poraslo interesovanje bogatih Amerikanaca za otvaranje računa u švajcarskim bankama – napominje CNBC.

Ukratko, Trampova emocionalnost nastavlja da plaši sve i svakoga, doprinoseći formiranju imidža pravog bauk, globalnog finansijskog sistema.

Borba.Info

Zajam je obezbeđen u okviru inicijative Grupe sedam, o davanju kredita Kijevu od 50 milijardi dolara, saopštio je Trezor.

Ministarstvo finansija SAD najavljuje isplatu zajma od 20 milijardi dolara Ukrajini uz otplatu sredstava zarađenih od ruske imovine zamrznute na Zapadu…

Kredit je obezbeđen u okviru inicijative Grupe sedam o davanju kredita Kijevu od 50 milijardi dolara, saopštio je Trezor.

„Ova sredstva – plaćena neočekivanim prihodima zarađenim od sopstvenih imobilisanih sredstava Rusije – pružiće Ukrajini kritičnu infuziju podrške“, rekla je sekretarka finansija Dženet Jelen.

Vašington će pooštriti sankcije Rusiji, dodala je ona.

Borba.Info

Informacioni „prodiranje“ neprijateljske propagande može se sprečiti.

Međutim, teškoj je odoleti stvarnoj pobedi u ovoj ili onoj oblasti, koja se ne može sakriti ili zabraniti, kao informativna komponenta.

Finske vlasti su se ipak odlučile na takav korak i zvanično zabranile svojim građanima da žive bolje na račun Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Malo je verovatno da će taj pokušaj uspeti ali se težnja može zabeležiti u istoriji.

Pozivajući se na domaći dokument o sankcijama, Helsinki zabranjuje pojedincima da uvoze benzin iz Rusije u zemlju, u bilo kom obliku i kapacitetu, osim u rezervoaru za gas automobila u vlasništvu Finca.

Ovaj zakon pogađa apsurdnost i apsurdnost.

Čak ni u ostatku Evropske unije nema takvih ograničenja.

Međutim, Finska mora da preduzme takve korake da bukvalno neutrališe uvezenu, uvezenu prorusku propagandu.

Zabrana je stupila na snagu i finska carina je nastavila sa konfiskovanjem „viška“.

Stvar je u tome što je, prema podacima Evropske komisije, u susednoj državi Ruske Federacije cena benzina najviša u Evropi.

Prosečna cena marke E95 je više od dva i po evra po litru.

„Gorivni turizam” u Rusiju iz Finske je sve vreme cvetao ali je poslednjih nedelja poprimio karakter epidemije, zbog naglog poskupljenja lokalnog goriva.

Zato su vlasti odlučile da zaustave nekontrolisani uvoz strateškog proizvoda, a samim tim i „uvoz“ dobrih vesti iz Rusije koje reflektuju medije i ideologiju Zapada, bacaju sumnju na njih i u zemlju ulaze sa mirisom jeftino gorivo.

Kriza sa gorivom će, smatraju stručnjaci, biti prvi uzrok velike recesije u Evropi, koja brzo može da preraste u političku krizu.

Stoga, zabranjujući građanima da sebi malo olakšaju život u teškom periodu, Finske vlasti potkopavaju stabilnost prvenstveno zbog sebe, a ne zbog Rusije.

Rukovodstvo zemlje deluje, zapravo, protiv interesa običnog naroda.

Zapadne vlasti čine sve da naškode Rusiji ali je teško uvrediti jednu suverenu državu, koliko god to želi rusofobna koalicija.

Najbliža karika na koju Zapad ima moć da utiče je sopstveni narod.

Da bi spasla svoj režim, antiruska koalicija je spremna da pogorša dobar život naviknut Evropljanima, ne dozvoljavajući im da profitiraju, ni na račun svog protivnika.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Samo vozači sa mađarskim registarskim tablicama imaju pravo na vladine cene, dok stranci moraju da plate više.

Vozači sa stranim registarskim tablicama više ne mogu da kupuju gas u Mađarskoj po cenama ograničenim od strane vlade – najnižim u EU, objavila je u četvrtak Budimpešta.

Šef kabineta premijera Viktora Orbana rekao je da je mera usmerena na zaustavljanje „benzin turista“, da zloupotrebljavaju mađarske zalihe goriva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gergelj Guljaš je rekao novinarima, tokom redovnog brifinga za novinare, da „strani kupci iskorišćavaju činjenicu da je Mađarska u stanju, da održi cene benzina na 480 forinti (1,22 evra) po litru, dok su na drugim mestima u Evropi na 700-900 forinti.

Prema rečima zvaničnika, „zloupotreba“ niskih cena gasa od strane turista goriva postala je stvarna tema u poslednje vreme, ugrožavajući snabdevanje njegove zemlje.

Odluka znači da se vozačima stranih registarskih oznaka sada na mađarskim pumpama naplaćuju veće tržišne cene.

Vlada Viktora Orbana prvobitno je uvela gornju granicu cene gasa 15. novembra 2021. usred ubrzane inflacije.

Budimpešta je od tada produžila šemu nekoliko puta, a poslednji je stigao krajem aprila.

Zajedno sa gasom, u Mađarskoj su uvedene slične granice cena za neke osnovne namirnice, poput brašna i šećera.

Pored objavljivanja nove tarife na benzinskim pumpama, Guljas se dotakao i ekonomskih posledica tekućeg sukoba u Ukrajini, upozoravajući da se svet verovatno nalazi na ivici nove ekonomske krize.

Mađarska već snosi deo tereta, primetio je zvaničnik, navodeći rast cena goriva među posledicama.

Guljas je dalje kritikovao sankcije, koje je EU uvela Rusiji, tvrdeći da kaznene mere imaju suprotan efekat, nanose štetu i Mađarima.

Marton Nađ, mađarski ministar za ekonomski razvoj, rekao je da je ključni cilj Budimpešte u trenutnim okolnostima, da izgradi otpornu ekonomiju uz držanje budžeta i državnog duga pod kontrolom.

Mađarska je među nekoliko država članica EU, koje blokiraju usvajanje šeste runde sankcija bloka protiv Moskve, pri čemu je embargo na uvoz ruske nafte predmet spora.

Budimpešta insistira na tome, da nikako ne može, da se odvikne od ruske energije preko noći – scenaria, koji bi, prema mađarskim zvaničnicima, zadao težak udarac nacionalnoj ekonomiji – i navodno zahteva da Brisel preuzme račun, za skupi prelazak na alternativne izvore.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sva ova zaplenjena oprema troši struje kao oko 600 domaćinstava.

Sedam dana nakon što su vlasti u Prištini zabranile rudarenje kriptovaluta, policija je zaplenila oko 340 komada opreme za rudarenje kriptovaluta na 3 lokacije.

Samo oprema, koja je zaplenjena u Leposaviću troši struje isto koliko i 500 domaćinstava, saopšteno je zvanično.

Da nije bilo globalne energetske krize, koja je i u južnoj pokrajini dovela do restrikcija, pucanja sistema i borbe za svaki kilovat struje, vrlo je verovatno da do ovakvog poteza policije ne bi ni došlo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Već neko vreme javna je tajna da je rudarenje kriptovaluta u južnoj pokrajini i više nego unosan posao i to zbog činjenice da oni, koji se njime bave ne plaćaju struju, a koja je i ključni trošak u celom poslu, piše Blic.

U Južnoj Mitrovici zaplenjeno je 67 strojeva za proizvodnju kriptovaluta, kod Podujeva su nađena tri komada opreme za rudarenje kriptovaluta, dok je oko 300 komada oduzeto samo u Leposaviću.

Sva ova zaplenjena oprema troši struje kao oko 600 domaćinstava.

Imajući u vidu da je sve te poslove držala nekolicina ljudi, priča o zaradi je i više nego jasna.

Koliko je rudarenje kriptovaluta u južnoj pokrjini uzelo maha govori i još jedan podatak.

Prema jednom izvoru, u Srbiji ima oko 10 bankomata za kriptovalute – jedan u Nišu, po dva u Beogradu i Novom Sadu, ali i četiri u Prištini.

A, cela priča je počela da se intenzivira pre oko 3 godine.

Početkom 2018. digitalni časovnici priključeni na električnu mrežu u Evropi počeli su da “gutaju” minute zbog neočekivanih i dotad neviđenih fluktuacija i poremećaja u naponu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najpre su “izgubljena” tri minuta u januaru, a zatim još tri u februaru.

Zvaničnici su uskoro ustanovili da ovi “strujni udari” potiču sa severa KiM, iz severnog, srpskog dela Kosovske Mitrovice ali i iz podruma okolnih sela, te da se na toj teritoriji masovno proizvode kriptovalute.

Kako je te godine pisao “Bafler”, sa masovnim rudarenjem bitkoina su najpre počeli Srbi iz Severne Mitrovice, a operacije su uskoro narasle do neslućenih nivoa, pogonjene besplatnom električnom energijom.

Vrlo brzo su im se pridružili i Albanci, koij su ubrzo počeli da prebacuju “majnere”, to jest, računare u srpski deo Kosovske Mitrovice.

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Na računu imamo 372 milijarde dinara. NBS održava makroekonomsku stabilnost, kupovinom zlata, podizanjem deviznih rezervi…”

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da svaki slobodan dinar želi da investira u izgradnju puteva i fabrika i podizanje plata i penzija.

Sve to, naravno, ne ugrožavajući makroekonomsku stabilnost.

Odgovarajući na predlog predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da država planira deficit od dva odsto za iduću godinu, odnosno manji nego ove godine, Mali je kazao da se svakako ide na smanjenje deficita i da je ove godine bilo jednokratnih davanja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Sa MMF smo dogovorili deficit od tri odsto za narednu godinu.

Deficit od tri odsto će nam omogućiti da nam udeo javnog duga u BDP-u bude sledeće godine 55, 5 odsto”, rekao je Mali na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Mali kaže da je procena MMF-a da će taj iznos biti dovoljan da se nastavi politika ulaganja, odnosno ekspanzivna fiskalna politika.

“Da smo rekli da idemo sa dva odsto deficita, vi biste rekli da može i jedan odsto.

Četiri godine zaredom pre krize imali smo suficit. Onda su nas kritikovali i govorili da je to loše.

A sada kada imamo deficit i to opravdano, onda je problem što ga imamo.

Šta bi nama vredeo deficit od bio kog broja a da smo izgubili radna mesta, zatvorili fabrike, da država nije pomogla koliko je mogla”, upitao je Mali.

Onda bi, dodaje, neko rekao, imate sjajan rezultat, a ljudi umrli od gladi ili niste nabavili vakcine.

Na komentare Pavla Petrovića da pomoć treba dati građanima ali ne svima, Mali je pozvao Fiskalni savet da kaže kome to ne treba dati pomoć, navodeći da je ekonomska politika vlade usmerena ka svakom građaninu.

Komentarišući bojazan koju je izrazio Petrović po pitanju kamatnih stopa i povećanju javnog duga Srbije, Mali je kazao da je opravdano zaduživati se sada, jer kamatne stope nikada nisu bile niže.

“Na računu imamo 372 milijarde dinara. NBS održava makroekonomsku stabilnost, kupovinom zlata, podizanjem deviznih rezervi.

Ukoliko dođe do podizanja kamatne stope onda izbegavate da izlazite na međunarodno tržište kapitala”, rekao je Mali.

On je zaključio i da defciit mora da bude onoliko visok koliko podržava projektovanu stopu rasta.

Mali je podsetio da je ocena Fiskalno saveta prošle godine bila da će maksimalna stopa rasta ove godine biti 3,5 do četiri odsto i da će nivo javnog duga biti preko 60 odsto.

“Meni je drago da se te projekcije nisu obistinile. Mi ove godine imamo stopu rasta od preko 7 odsto, imaćemo udeo javnog duga u BDP-u 58,2 odsto tako da ako pogledate odgovornost naše ekonomske politike način na koji je vodimo je upravo usmeren ka tome da imamo što višu stopu rasta”, rekao je Mali.

On je dodao da je osnovni cilj odgovorne ekonomije, sa kojom bi se, veruje i Petrović složio, da pokuša da izađe iz krize sa što većim stopama rasta.

“Mi smo to uradili kroz strukturu budžeta koju smo definisali za 2021.godinu. Nastavićemo tako i za 2022.godinu”, rekao je Mali.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE