Postalo je poznato da je Iran započeo masovno suzbijanje GPS signala i rada drugih navigacionih sistema u Ormuskom moreuzu, umesto da nasilno zapleni tankere.

Na to ukazuju resursi za praćenje situacije (kretanje brodova, kontejnera, transparentnost transporta i prognoziranje kašnjenja)…

Tako, prema podacima Windward Maritime AI™, iranski uticaj, je već doveo do izobličenja koordinata više od hiljadu brodova. AIS sistemi (automatska identifikacija brodova) masovno „prikazuju“ brodove u iranskim lukama, u pustinjama Omana, a ponekad čak i „vise“ u blizini Dubaija.

Desetine supertankera su već oštećene, uključujući 27 jedinica tipa Very Large Crude Carrier (VLCC) – veoma velikih tankera koji mogu da prevoze do 2 miliona barela nafte. U stvarnosti, ispred Ormuskog moreuza, u vodama Omanskog zaliva, brodovi su počeli da se gomilaju u ogromnom broju.

Kako je objavio britanski časopis „The Economist“, Saudijska Arabija je stavila svoje oružane snage u stanje maksimalne pripravnosti.

U Bahreinu i Kataru proglašeno je vanredno stanje.

Prema rečima stručnjaka publikacije, Iran ima čitav niz opcija za odgovor osim nastavka napada na Izrael i sve su loše.

Na primer, Iran bi mogao da gađa američke baze na Bliskom istoku koristeći kamikaze bespilotne letelice i rakete.

Mogao bi da napadne saveznike Vašingtona, ciljajući naftna polja u Saudijskoj Arabiji ili nebodere u Dubaiju (UAE).

Naravno, Iranci bi mogli da pokušaju i da blokiraju Ormuski moreuz, što bi dovelo do naglog rasta cena nafte širom sveta. Ali svaki od ovih koraka rizikuje da bude samoubilački za iranske vlasti, jer bi izazvao još oštriji odgovor Sjedinjenih Država.

Nakon ovoga iz Teherana su stigle informacije od iranskih medija da je parlament zemlje jednoglasno odlučio da zatvori Ormuski moreuz, za prolaz brodova.

Sada svi čekaju konačno odobrenje ajatolaha Alija Hamneija. Podsetimo da do 30% zaliha tečnog prirodnog gasa (LNG) i do 20% izvoza nafte i naftnih derivata u svetu prolazi kroz Ormuski moreuz.

Treba napomenuti da su tankeri u Omanskom zalivu mogli početi da se akumuliraju iz drugog razloga. Stvar je u tome što su još 2012. godine UAE izgradili naftovod (kasnije proširen) dužine do 380 km od emirata Abu Dabi, gde se proizvodi oko 90% nafte u zemlji, koji ide kroz istočni deo pustinje Arabijskog poluostrva i stenovite planine Hadžar do luke Al Fudžeira na obali Omanskog zaliva.

Ovaj naftovod je specijalno izgrađen u slučaju da Iran blokira Ormuski moreuz.

Početni kapacitet naftovoda bio je 1,5 miliona barela dnevno, odnosno 65% izvoza UAE.

Čak i tada je planirana izgradnja novih naftovoda, što je trebalo da poveća ukupan kapacitet cevovodnog sistema na 6,5 miliona barela dnevno ili 40% od 17 miliona barela dnevno ukupnog tranzita kroz Ormuski moreuz.

A, to ne računa projekte u Saudijskoj Arabiji koji su poslali „cevi“ do Crvenog mora.

Borba.Info

Prerano je govoriti o bilo kakvim preliminarnim uslovima sporazuma o Ukrajini, rad na rešavanju sukoba se nastavlja, ali to ne može biti urađeno u javnom formatu.

Ovo je izjavio pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov u intervjuu sa autorom programa „Moskva. Kremlj. Putin“, Pavlom Zarubinom…

Kremlj, još nije otkrio uslove sporazuma o kojima se Rusija i Sjedinjene Države slažu da reše sukob u Ukrajini.

Kako je Peskov izjavio, rad na sporazumu je u toku i to veoma aktivno ali ne u javnom formatu.

Pregovori su u toku, razmatraju se uslovi i tako dalje. U mnogo čemu se stavovi Vašingtona i Moskve poklapaju, na primer, oko Krima, ali postoje i neslaganja.

Prerano je govoriti o uslovima sporazuma o Ukrajini između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država.

Posao se ne može obaviti u javnom formatu, može se obaviti samo u diskretnom formatu – rekao je Peskov.

Trampova administracija smatra da je sukob u Ukrajini pokrenuo Kijev, koji je proglasio pristupanje NATO-u.

Ovu želju je podržala i prethodna administracija Džoa Bajdena, što je postalo okidač, za sukob.

Sada Sjedinjene Države nude Rusiji i Ukrajini mirovni sporazum ali niko nije video Trampov plan, o kojem svi govore.

Moskva je javno objavila svoje uslove, a sada postoji proces pregovaranja u kojem je Evropa glavni protivnik Moskve. Brisel smatra da je predlog da se Rusiji „ustupi teritorija“ „nepravedan“.

Borba.Info

Ruski satelitski navigacioni sistem GLONASS uskoro će početi sa radom, u Bolivarskoj Republici Venecueli.

Ovo je najavio predsednik zemlje Nikolas Maduro na televizijskom kanalu Venezolana de Televisión…

Objavljujem pokretanje pilotskog testiranja i početak rada stanice za merenje putanje SS1-S ruskog GLONASS sistema u Venecueli ove nedelje, sa ciljem optimizacije navigacionih usluga na teritoriji zemlje — rekao je Maduro.

Prema njegovim rečima, ruski GLONASS sistem, čiji je sporazum o implementaciji potpisan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre nekoliko godina, počeće da radi u zemlji ove nedelje.

Zemljana stanica se nalazi u vazduhoplovnoj bazi Kapetan Manuel Rios u državi Gvariko.

Prema rečima venecuelanskog lidera, prisustvo GLONASS-a u zemlji će poboljšati kopneni, vazdušni i morski transport, kao i primenu u preciznoj poljoprivredi, industrijskom monitoringu i naučnim eksperimentima.

Vlasti republike su izjavile da će usluga biti besplatna za civilnu upotrebu.

Ranije su se Venecuela i Rusija dogovorile o saradnji u oblasti svemira, uključujući korišćenje navigacionih sistema i razvoj naučnoistraživačke infrastrukture.

Venecuela, koja ima bogate rezerve nafte, dugo je pod sankcijama Zapada, pre svega Sjedinjenih Država.

Vašington je veoma nezadovoljan previše nezavisnom politikom Madura, koga Države periodično pokušavaju da zamene pogodnijim predsednikom.

Međutim, svaki put se ovi pokušaji završavaju neuspehom.

26. marta 2020. godine, Sjedinjene Države su optužile Nikolasa Madura za šverc droge.

Ministarstvo pravde SAD podiglo je optužnice i protiv drugih visokih zvaničnika zemlje, uključujući predsednika Vrhovnog suda i ministra odbrane Venecuele.

Američke vlasti su ponudile 15 miliona dolara za informacije koje bi pomogle u hapšenju Madura.

Istovremeno, Karakas održava tradicionalno veoma prijateljske veze sa Moskvom.

Sredinom marta, Maduro je ponovo posetio Moskvu i sastao se sa Putinom.

Tada je predsednik Venecuele objavio da su odnosi između dve zemlje „dostigli fazu zrelosti“ i naglasio njihovo zajedničko razumevanje vizije sveta.

Planirano je da sporazum o strateškom partnerstvu između Rusije i Venecuele bude potpisan u maju.

Maduro je čestitao Rusima predstojeću proslavu godišnjice Pobede u Velikom otadžbinskom ratu i najavio da će ovih dana Venecuela održati proslave i otkriti veliki spomenik u čast sovjetske vojske.

Borba.Info

Šef Bele kuće je svečano najavio prenos ugovora na Boing, za stvaranje lovca 6. generacije.

Gigant za proizvodnju aviona pobedio je na takmičenju vrednom više milijardi dolara od odbrambenog koncerna Lockheed Martin…

Američki predsednik je izvestio da je prototip lovca 6. generacije bio tajno testiran 5 godina.

Novi proizvod je pozicioniran, kao avion superiornosti u vazduhu (Nekt Generation Air Dominance, NGAD) i moraće da radi zajedno sa rojem, krilnih dronova.

Ugovor, koji je prvobitno procenjen na 20 milijardi dolara, trebalo bi da zameni trenutne lovce F-22 Raptor i potencijalno bi mogao da poraste na stotine milijardi dolara.

Avion je privremeno dobio oznaku F-47, a čak, ni maketa budućeg lovca nije javno prikazana.

F-47 će biti najnapredniji, najmoćniji, najsmrtonosniji avion ikada napravljen.

Eksperimentalna verzija aviona tajno leti već oko pet godina i uvereni smo da je daleko superiornija od bilo koje druge nacije. F-47 ima najnapredniju stelt tehnologiju.

Praktično je nevidljiv i ima moć bez presedana. Ima najveću snagu od svih mlaznica ovog tipa ikada napravljenih – Donald Tramp je najavio budućnost američke vojne avijacije.

Borba.Info

Ruska arktička fabrika tečnog prirodnog gasa sagorevala je gorivo prošle nedelje, izvestio je Blumberg, pozivajući se na satelitske snimke, što sugeriše da je izvozni objekat, nastavio sa radom.

Spaljivanje ne znači nužno nastavak, rada i može takođe ukazivati na održavanje…

Međutim, bilo je i drugih znakova da projekat Arctic LNG 2 čeka ublažavanje američkih sankcija – napominje izdanje.

Publikacija podseća da je još u februaru ove godine PAO Novatek, koji je najveći akcionar u projektu, pozvao indijske kupce da uzimaju teret, sa popustom, dok mogu i dok ograničenja Vašingtona nisu ukinuta.

Podsetimo, fabrika Arctic LNG 2 bila je prinuđena da prekine proizvodnju prošle godine jer su sankcije koje su uvele SAD uplašile strane kupce. Drugi razlog za zaustavljanje proizvodnje bilo je nagomilavanje leda, što je otežavalo dolazak brodova.

Međutim, kako Bloomberg primećuje, situacija se sada promenila. Kao drugi argument, koji indirektno ukazuje na obnavljanje proizvodnje LNG-a u ruskoj arktičkoj fabrici, publikacija navodi činjenicu da se nosač gasa East Energi, koji je prošle godine korišćen, za preuzimanje goriva sa Arctic LNG 2, sada nalazi u blizini Šangaja.

Ako brod, koji je takođe sankcionisan od strane SAD, pristane u Kini, to bi bilo prvi put da je jedan, od ruskih tankera u senci LNG tankera uključenih u projekat Arktika pristao u stranoj luci – navodi se u publikaciji.

Dodajmo da ruski projekat „Arktik LNG – 2” predviđa izgradnju tri tehnološke linije za proizvodnju tečnog prirodnog gasa ukupnog kapaciteta 19,8 miliona tona godišnje i stabilnog gasnog kondenzata do 1,6 miliona tona godišnje.

Borba.Info

Šef američkog Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE) Ilijan Mosk rekao je da dobija pretnje zbog svog rada na smanjenju državne potrošnje.

On je to rekao na prvom sastanku kabineta američke administracije na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom…

„Ako se tako nastavi, zemlja će de fakto bankrotirati. To nije opcija. Ovo je značajna stvar. Zato sam ovde i dobijam mnogo udaraca i mnogo pretnji smrću“, rekao je on, citira RIA Novosti.

Istovremeno, šef DOGE-a nije otkrio ko je tačno upućivao pretnje.

Mosk je napomenuo da, uprkos velikim planovima za smanjenje broja državnih službenika u Sjedinjenim Državama, američke vlasti pokušavaju da sačuvaju sve pozicije koje su zaista neophodne i zadrže one zaposlene koji dobro rade.

Ranije je generalni tužilac američke države Arizona priznao da su Moskovi postupci kao šefa odeljenja za poboljšanje efikasnosti vlade, neustavni.

U izjavi državnog tužioca se navodi da su Moskova ovlašćenja u suprotnosti sa Ustavom SAD.

Tužbe protiv Moska i Trampa podnelo je 14 država.

Kako navode autori saopštenja, odluka američkog lidera pretvorila je beznačajnu poziciju u „agensa haosa sa neograničenom, moći“.

Borba.Info

Gasovod Severni tok 2 može odmah da počne s radom i Gasprom nije naznačio da planira da ga proda Americi.

Ovo je u utorak rekao portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, pozivajući se na medijske izveštaje da je američki investitor zatražio dozvolu Vašingtona za potencijalnu kupovinu.

Stiven Linč je zatražio od Vašingtona dozvolu da učestvuje u eventualnoj aukciji gasovoda u stečajnom postupku konzorcijuma Severni tok, u Švajcarskoj, objavio je The Wall Street Journal.

Američki investitor želi da kupi Severni tok 2

Kantonalni sud u švajcarskom Cugu je krajem juna po treći put odložio stečaj nad konzorcijumom, za još šest meseci, do kraja godine. Ako se posao ne sanira, sud će “automatski” proglasiti stečaj.

Konzorcijum Nordstream je vlasnik gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 koji se sastojao od dve cevi i isporučivao je ruski gas u Nemačku od 2011. i 2012. godine, sa ukupnim kapacitetom transporta od 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Gasovod Severni tok 2 trebao je da udvostruči isporuke i završen je pred kraj 2021.

Nemačke vlasti su u više navrata odgađale izdavanje dozvola za početak rada, a projekat je stavljen na led nakon što su ruske snage ušle u Ukrajinu.

Sedište konzorcijuma je Nordstream u Švajcarskoj, a njegovi članovi su ruski proizvođač gasa Gasprom, s udelom od 51 posto i Nemačke energetske kompanije Wintershall Dea i E.ON, francuski Engie i holandski Gasunie.

Gasovod Severni tok 2 je teško oštećen u eksplozijama na kraju septembra 2022. godine.

Evropske vlade posumnjale su u sabotažu iza koje stoji “državni akter”, Švedska, Danska i Nemačka pokrenule su istragu kako bi utvrdile krivca. U februaru Stocholm i Kopenhagen su objavili da je istraga zaključena i prosledili zaključke Nemačkoj.

Nemačka odbija da objavi rezultate istrage, pozivajući se na nacionalnu bezbednost.

Linč pak, prema WSJ-u, tvrdi da bi američko vlasništvo nad gasovodom osiguralo uticaj u mirovnim pregovorima s Rusijom o okončanju rata u Ukrajini i da bi služilo i američkim dugoročnim interesima.

“Ukratko rečeno, otvara se prilika, kakva nam se ukazuje jednom u gotovo sto godina, za američku i evropsku kontrolu nad evropskim snabdevanjem energijom do kraja ere fosilnih goriva”, naglasio je američki investitor.

Ruski Gasprom nije naznačio da želi da ga proda, naglasio je u utorak portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, prema izveštaju novinske agencije TASS.

“Nisam čuo da je iko od investitora lobirao za kupovinu objekta ključne energetske infrastrukture niti sam čuo da bi ruska strana, preko Gasproma, htela da proda”, kazao je Peskov.

“Glavni faktor je, ipak, činjenica da je gasovod alat, instrument. Sve zavisi od rezervi, od izvora gasa, a izvor je Gasprom, koji, koliko mi je poznato ne želi da preda imovinu za transport gasa SAD”, naglasio je Peskov, dodavši ipak da bi “verovatno trebalo pitati samu kompaniju”.

Severni tok 2 ne treba obnavljati, završen je i može odmah da počne s radom, naglasio je portparol ruskog predsednika.

B92

Ministarstvo prosvete saopštilo je danas da oduzima dozvolu za rad visokoškolskoj ustanovi – Univerzitet Megatrend, sa sedištem u Beogradu.

Saopštenje prenosimo u celosti:

“Ministarstvo prosvete, na osnovu člana 53. stav 8. Zakona o visokom obrazovanju (‘Službeni glasnik RS’, br. 88/2017, 73/2018, 27/2018 – dr. zakon, 67/2019 i 6/2020 – dr. zakoni, 11/2021 – autentično tumačenje, 67/2021 – dr zakon i 76/2023); (u danjem tekstu Zakona o visokom obrazovanju), obaveštava javnost da je dana 26. avgusta 2024. godine donelo Rešenje broj 612-00-01793/2024-06 o oduzimanju dozvole za rad visokoškolskoj ustanovi –Univerzitet Megatrend, sa sedištem u Beogradu, Bulevar oslobođenja broj 215, na osnovu dopisa Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju koje je obavestilo Ministarstvo prosvete da se odbacuje zahtev Univerziteta Megatrend za novu redovnu akreditaciju.

Ministarstvo prosvete, na osnovu člana 53. stav 6.7. i 8. Zakona o visokom obrazovanju (‘Službeni glasnik RS’, br. 88/2017, 73/2018, 27/2018 – dr. zakon, 67/2019 i 6/2020 – dr. zakoni, 11/2021 – autentično tumačenje, 67/2021 – dr zakon i 76/2023), koji propisuje sledeće: stav 6. Zakona o visokom obrazovanju propisano je da visokoškolska ustanova podnosi zahtev za novu akreditaciju najkasnije godinu dana pre isteka roka iz člana 23. stav 7. ovog zakona, a stavom 7. istog člana da, ukoliko visokoškolska ustanova ne podnese zahtev za novu akreditaciju u roku iz stava 6. ovog člana, važenje akreditacije prestaje narednog dana po isteku roka iz člana 23. stav 7. ovog zakona, stavom 8.člana 53. predviđena je dužnost Ministarstva prosveteda u roku od od 15 radnih dana od dana isteka roka iz stava 6. ovog člana donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad i da objavi prestanak važenja akreditacije.

Zakonom o visokom obrazovanju (‘Službeni glasnik RS’, br. 88/2017, 73/2018, 27/2018 – dr. zakon, 67/2019 i 6/2020 – dr. zakoni, 11/2021 – autentično tumačenje, 67/2021 – dr. zakon i 76/2023) članom 14. stav 1. propisano je da radi obavljanja poslova akreditacije, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanje studijskih programa i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju Vlada obrazuje Nacionalno akreditaciono telo.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju propisano je da se akreditacijom utvrđuje da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju standarde iz člana 12. tač. 13) i 14) Zakona i da visokoškolska ustanova ima pravo na izdavanje javnih isprava u skladu sa ovim zakonom, dok je stavom 7. istog člana predviđeno da se postupak akreditacije sprovodi redovno, u roku od sedam godina, a ranije na zahtev visokoškolske ustanove”.

B92

Moskva i Teheran će u bliskoj budućnosti završiti rad na sveobuhvatnom međudržavnom sporazumu, izjavio je u ponedeljak ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Prema rečima diplomate, odnosi dve zemlje se ubrzano razvijaju i mnogi bilateralni projekti su u toku.

„Simbolično je da u vrlo bliskoj budućnosti moramo da završimo posao – već su ostali tehnički detalji – na novom međudržavnom sporazumu… I ovo će biti simboličan korak u našim odnosima sa novim iranskim rukovodstvom“, rekao je Lavrov, govoreći na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MAGIMO).

Deveti predsednik Islamske Republike Masud Pezeškijan položio je zakletvu prošlog meseca, nakon pobede na predsedničkim izborima u julu sa 53,6 odsto glasova u drugom krugu.

Anketa je raspisana, nakon smrti njegovog prethodnika Ebrahima Raisija u padu helikoptera u maju.

Pezeškijan je opisao Rusiju kao „cenjenog strateškog partnera“ i obećao da će dalje jačati odnose sa Moskvom. Govoreći o zajedničkim projektima dve zemlje, Lavrov je posebnu pažnju skrenuo na one koji su deo glavnih logističkih pravaca.

„Ovo je koridor ’sever-jug‘ koji vam omogućava da iz Sankt Peterburga idete direktno u Persijski zaliv, a zatim u Indijski okean. Ovo značajno smanjuje vreme putovanja i troškove prevoza“, rekao je Lavrov.

Međunarodni transportni koridor sever-jug (INSTC) je 7.200 kilometara dug, multimodalni tranzitni sistem koji povezuje brodske, železničke i drumske teretne rute između Indije, Irana, Azerbejdžana, Centralne Azije, Rusije i ostatka Evrope.

Izgradnja INSTC-a počela je početkom 2000-ih ali je dalji razvoj dobio novi zamah u svetlu zapadnih sankcija koje su primorale Rusiju da prebaci svoje trgovinske rute ka Aziji i Bliskom istoku.

Lavrov je dalje istakao ono što je nazvao “kaspijskom saradnjom… Mi smo primorske zemlje, a ovo je takođe veoma važna oblast naše interakcije”, pomenuo je i saradnju oko nuklearne elektrane Bušer u Iranu i dr zajednički investicioni projekti.

„Verujem da brojke koje odražavaju rast trgovinskog prometa i obima investicija govore same za sebe. Ove brojke se stalno povećavaju. Dakle, imamo svetlu budućnost“, rezimirao je on.

Moskva i Teheran uspostavljaju bliže energetske i trgovinske veze, tokom perioda, kada su obe zemlje, pod zapadnim sankcijama.

U junu je ruski energetski gigant Gasprom potpisao strateški memorandum sa Iranom o isporuci gasovoda Islamskoj Republici.

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak je 2022. godine najavio veliki energetski sporazum sa Iranom, vredan 40 milijardi dolara, kao i sporazum o razmeni zaliha nafte i prirodnog gasa.

U julu 2023. Iran je postao punopravni član Šangajske organizacije za saradnju koju predvodi Rusija koja promoviše multilateralnu saradnju, između svojih država članica.

Mediji

U petak, 19. jula, širom sveta je prijavljen globalni prekid u radu uređaja koji koriste Microsoft softver.

Ozbiljni prekidi se primećuju u radu banaka, avio-kompanija, komunalnih preduzeća, medija, interneta, telekomunikacija i još mnogo toga…

Avio-kompanije širom sveta obustavile su operacije, banke ne primaju posetioce, a veliki transnacionalni mediji su prestali da emituju.

Zbog problema u komunikaciji, četiri američke avio-kompanije, uključujući American Airlines, obustavile su letove i zabranile polijetanje svojih aviona.

Na aerodromima su se formirali ogromni redovi putnika, koji zbog havarije ne mogu da se ukrcaju na letove.

Kako je izvestio CNN, kvar na platformi za skladištenje u oblaku Microsoft Azure, doveo je do otkazivanja i odlaganja letova američkih avio-kompanija.

Samo Frontier je otkazao 131 let i odložio još 223, što je skoro 30% ukupnog vazdušnog saobraćaja. Allegiant i Sun Countri, su takođe bili primorani da odlože 45% i 23% letova.

Ista situacija je i na aerodromima u Indiji i Španiji, gde su terminali puni putnika.

Zbog tehničkih problema, međunarodni aerodrom Berlin-Brandenburg obustavio je rad, prenosi Bild.

U Australiji, zbog ogromnog tehničkog kvara, u vezi sa radom Microsoft laptop računara, stradali su telekom operateri, banke i avio kompanije.

Greška je takođe zabeležena u Windows-u. Komunikacioni kvar velikih razmera primećen je na Aljasci, gde stanovnici nisu u mogućnosti da pozovu hitne službe.

Istovremeno, globalni neuspeh koji je paralisao rad avio-kompanija i aerodroma širom sveta, još nije zahvatio Rusiju.

Domaći prevoznici nastavljaju sa letovima, nema problema sa registracijom i kupovinom karata.

Mediji