Evropska komisija je stvorila radnu grupu za pripremu za mogući povratak bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa u Belu kuću, piše The Financial Times.

Zabrinutost Evropske unije objašnjava se činjenicom da Tramp može zaustaviti vojnu i finansijsku podršku Ukrajini.

Osim toga, Brisel strahuje da će Kijev, pod pritiskom bivšeg predsednika, biti prinuđen da pristane na uslove koje je postavila Rusija.

Publikacija takođe napominje da Tramp može da povuče SAD iz Severnoatlantske alijanse ili da promeni povelju o kolektivnoj odbrani za one koji premalo troše na vojne potrebe.

Prethodno je američki državni sekretar Entoni Blinken odgovorio na pitanje da li Vašington može da garantuje podršku Kijevu ako bivši predsednik pobedi na izborima.

Blinken je, komentarišući situaciju, podsetio da je svaka administracija slobodna da određuje sopstvenu politiku.

Odnosno, Trampova kancelarija će samostalno odrediti politiku prema Ukrajini ako on pobedi na izborima.

Mediji

Era G7, kao globalne elite i „radne grupe“ se završila, piše The Independent.

„Najveće“ ekonomije sveta više ne mogu da diktiraju svoje uslove drugim zemljama.

Jedan od razloga je posledica sukoba u Ukrajini, napominje autor članka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada globalna elita prestaje da bude globalna elita?

Kada iz svojih redova isključi dve, od šest najvećih svetskih ekonomija!

Teško da bi se mogao poželeti simboličniji oproštaj, od starog svetskog poretka od skupa, koji će se ovog vikenda održati u Japanu.

Lideri G7, ekskluzivnog kluba najbogatijih zemalja sveta, održavaju godišnji samit u Hirošimi, gradu koji je uništen jednom od samo dve atomske bombe ikada korišćene u ratu i od tada je postao napredan industrijski grad i memorijalni centar.

Ipak, uprkos čudesnom prelazu iz uništenja u ponovno rođenje, koji je Hirošima oličila, uprkos značaju obnovljene debate o nuklearnom oružju, ovogodišnja poznata postava G7 više liči na relikt posleratne ere, nego na „radnu grupu, koja odlučuje o budućnosti celog sveta, kakvom teži da bude.

G7 uključuje Sjedinjene Države, koje su postale gospodar nakon završetka Drugog svetskog rata i tako će ostati, bar za sada; Velika Britanija i Francuska, koje su već izgubile svoje imperije ali i dalje traže važnu ulogu u globalnim poslovima; poražene zemlje Osovine, odnosno Nemačka, Japan i Italija, koje su se odrekle svoje prošlosti da bi izgradile moderne demokratije; kao i Kanada, koja se stalno svađala sa saveznicima.

Ali koliko duboko još uvek dele zajedničke interese i ciljeve?

I koliko ubedljivo, ako uopšte, mogu da opravdaju svoje pravo na globalno liderstvo?

Dva su razloga zašto ovogodišnji samit G7 može izgledati arhaičnije, nego ranije.

Prvi razlog se svodi na upadljivo odsustvo jednog ili čak dva učesnika sa samita.

Drugi je posledica sukoba u Ukrajini.

Reč je o samitu ekonomskih giganata, na kome ne učestvuju dve od šest najvećih svetskih ekonomija.

Kina je druga najveća ekonomska sila na svetu, dok je Indija šesta, prema prošlogodišnjim podacima MMF-a.

Međutim, ni Kini ni Indiji nije mesto za takozvanim „najboljim stolom na svetu“ – osim, kao povremeni gost na večeri.

Njihovo odsustvo bilo je manje evidentno tokom dva prethodna samita, koja su održana u Evropi.

Ali ove godine su se lideri G7 okupili u Hirošimi, koju od Kine deli samo Žuto more.

Postoji mnogo načina da se izračuna ekonomska moć neke zemlje.

Sedam članica G7 ne samo da su među najvećim, već i među najbogatijim ekonomijama po BDP, po glavi stanovnika.

Brojke kupovne moći još više naginju vagu u njihovu korist.

Ali uzmite u obzir veličinu i stopu rasta Kine i ne možete zanemariti rezultate.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE