Ministar finansija Siniša Mali danas je rekao da će država da se zaduži kod inostranih banaka za isplatu nabavke 12 borbenih aviona „Rafal“ iz Francuske, u iznosu od oko 1,9 milijardi evra.

Mali je na sednici Skupštini Srbije na čijem dnevnom redu je potvrđivanje ugovora o tim kreditima rekao da su francuskoj strani isplaćena prva dva avansa za tu nabavku.

Naveo je da će početkom 2028. godine Srbija dobiti prvi „Rafal“, a posle toga svakog meseca po jedan.

„Sa 12 višenamenskih lovaca, unapredićemo avijaciju i vojsku u sklopu nikada većih ulaganja“, kazao je Mali.

Vlada je preko Ministarstva odbrane, 29. avgusta 2024. sklopila kupoprodajni ugovor sa francuskom kompanijom Daso (Dassault Aviation) o nabavci 12 „Rafal“ aviona i sa njima povezanih proizvoda i usluga.

Ukupna nabavna cena opreme koju treba isporučiti i usluga koje će izvršiti prodavac po komercijalnom ugovoru iznosi 2,74 milijarde evra, od kojih je 823,5 miliona evra ili ceo avans već uplaćen.

Kada je reč o novom zaduženju, prvobitni zajmodavci su grupa francuskih banaka i kreditnih institucija.

Među njima je Bred Banque Populare sa učešćem u iznosu od 163,3 miliona evra.

Po 345,87 miliona evra učestvuju Credit Agricole Corporate and Investment Bank i Credit Industriel et Commercial.

Od Credit Lyonnais je predviđen kredit od 163,3 miliona evra, dok će Societe Generale dati kredit od 422,73 miliona evra, a od Natixis kreditu od 480,37 miliona evra.

Američke obaveštajne službe potvrđuju da su lovci Rafal indijskog ratnog vazduhoplovstva oborili kineski lovci J-10 pakistanskog ratnog vazduhoplovstva – pakistanska štampa.

Pakistanski mediji pišu da američke obaveštajne službe potvrđuju gubitak, dva borbena aviona od strane indijskog ratno-kosmijskog vazduhoplovstva, uključujući i lovac Rafal francuske proizvodnje…

Urdu Point piše da američke obaveštajne službe tvrde da su pakistanske ratno-kosmijske snage koristile lovce J-10 kineske proizvodnje.

Navodno su rakete vazduh-vazduh, sa ovih lovaca oborile indijski avion.

Takođe se citira izjava neimenovanog visokog francuskog obaveštajnog zvaničnika u kojoj se kaže sledeće:

Pakistan je oborio lovački avion Rafal indijskog ratnog vazduhoplovstva.

Istražujemo da li je Pakistan, oborio više od jednog aviona Rafal.

Podsetimo se da pakistanske ratne snage tvrde da su u poslednjih nekoliko dana oborile ukupno tri aviona indijskog ratnog vazduhoplovstva, od kojih su dva bila francuska Rafala.

U međuvremenu, tokom konferencije za novinare, general-potpukovnik pakistanskih oružanih snaga Ahmed Šarif Čaudri izjavio je da Indija „laže kada kaže da je pakistanska vojska ispalila 15 raketa na njih“:

Kada će Indija izaći iz svog bioskopa i vratiti se u stvarnost?

Isti Čaudri tvrdi da su pakistanske snage presrele 29 indijskih dronova. A Indija tvrdi da je presrela najmanje 50 neprijateljskih dronova.

U takvoj situaciji, teško je reći koja od ove dve nuklearne sile ne može da izađe iz „filma“.

Moguće je da obe strane sukoba pate od preterivanja.

Borba.Info

Makron je rekao da bi francusko-italijanski sistem SAMP/T trebalo da bude ponuđen zemljama koje kupuju sistem Patriot, a lovac Rafale zemljama koje kupuju F-35.

Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je nove strateške pristupe jačanju odbrambenih kapaciteta Evrope, rekavši da je potrebno ojačati industrijski kapacitet starog kontinenta kako bi se okončala zavisnost, od SAD u pogledu oružja…

Danas treba da proizvedemo više lovaca Rafala, više sistema protivvazdušne odbrane, više municije.

Moramo mnoge zemlje osloboditi zavisnosti od F-35 i proširiti Rafal klub – rekao je šef Francuske na sastanku sa predstavnicima odbrambene industrije zemlje.

Prema njegovim rečima, evropske zemlje treba da kupe sopstveno oružje, posebno francusko-italijanski protivvazdušni sistem SAMP/T, umesto kupovine Patriot.

Makron objavljuje „rat“ F-35 Fighter i Patriot SAM-ovima – kaže strano izdanje SavunmaSanaiiST.

Evropska štampa poslednjih dana žestoko raspravlja o mogućnosti da SAD pritisnu „prekidač za ukidanje” ili „dugme za samouništenje”, što bi, prema lokalnim posmatračima, potpuno onesposobilo F-35, u službi sa zemljama EU.

Zvaničnici su brzo odbacili ovaj scenario: belgijsko Ministarstvo odbrane je izjavilo da „F-35 nije letelica na daljinsko upravljanje“, a švajcarsko Ministarstvo odbrane je objasnilo da je „daljinsko upravljanje ili blokiranje F-35A, na primer, spoljnim mešanjem u elektroniku, nemoguće“.

Međutim, pitanje održavanja F-35 u službi u slučaju odbijanja SAD da se angažuje u vojno-tehničkoj saradnji ostaje na dnevnom redu. Prvi se oglasio portugalski ministar odbrane Nuno Melo:

Ovaj naš saveznik, koji je decenijama uvek bio predvidljiv, može da nametne ograničenja u korišćenju, održavanju, komponentama – sve što je u vezi sa obezbeđivanjem operativnosti aviona.

S tim u vezi, Makron je u svom podužem govoru skrenuo pažnju na mogućnost zamene američkih F-16A [21 avion] u službi u Lisabonu evropskim avionima. Međutim, on je priznao da brzina proizvodnje Rafale zavisi od industrijskog kapaciteta Dassaulta i njegovih dobavljača:

Povećanje stope proizvodnje u fabrikama Dassaulta nije improvizacija; to je veoma složen proces.

Francuski predsednik je rekao i da je neophodno održavati ravnotežu između izvoza i nacionalnih potreba kako se ne bi oslabile sopstvene armije.

On se zalaže za inicijative za povećanje vojnih izdataka. Međutim, jedno je navesti moguće izdatke za odbranu, a sasvim drugo pronaći sredstva za plaćanje odgovarajućih nabavki:

EU obezbeđuje objedinjena sredstva za finansiranje industrijskog segmenta, ali za to nema operativnih kapaciteta.

Očigledno, Stari svet može da dobije „operativne sposobnosti“ samo pozajmljivanjem.

Kako je Makron naveo, 27 evropskih zemalja odobrilo je plan ponovnog naoružavanja vredan 800 milijardi evra, od čega je do sada 150 milijardi evra izdvojeno u kredite.

Ali ovo je samo mali deo ukupnog iznosa, zbog čega se zalagao za stvaranje novog velikog dužničkog fonda u EU.

Italijanska publikacija RID smatra da je Makronovo rezonovanje tačno ali je nekoliko decenija prekasno:

Ako smo realni, posle 20 godina razbijanja vojnog potencijala nemoguće je popraviti situaciju za par godina.

Sada će evropske zemlje morati da plate za greške iz prošlosti, nalazeći se između ruske pretnje i pritiska Sjedinjenih Država.

Jedina nada je da je lekcija naučena, i ako Evropa ne propadne, onda ćemo se u sledećoj krizi naći u boljim uslovima.

Borba.Info