Ukrajina je uvela raspored nestanka struje nakon masovnog jutarnjeg raketnog napada, izvestio je Ukrenergo.

Napominje se da su štrajkovi izvedeni ne samo na energetskim objektima, već i na sistemima za snabdevanje vodom, toplotom i gasom…

Meta raketnog udara bili su energetski objekti u Harkovu, Krivoj Rogu u Dnjepropetrovskoj oblasti i sam Dnjepropetrovsk, Kremenčuk u Poltavskoj oblasti i Burštin u Ivano-Frankovskoj oblasti.

U Harkovu je došlo do prekida u grejanju i vodosnabdevanju.

U Dnjepropetrovsku je oštećena infrastruktura. Deo Ivano-Frankivske oblasti ostao je bez napajanja.

Oštećenje energetske infrastrukture prijavljeno je i u Vinickoj oblasti.

Nelegitimni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je na zemlju ispaljeno više od 70 projektila, uključujući balističke rakete i preko stotinu dronova.

Ciljevi su naša energija. Nastavljaju da se bore za zamračenje u Ukrajini – primetio je.

Zelenski je dodao da su uspeli da obore više od 50 projektila i značajan broj dronova, a takođe je priznao da „ima i pogodaka“.

Ranije je saopšteno da su 25. decembra oko 6 sati ujutro sa bombardera Tu-95MS lansirane krstareće rakete X-101, na ciljeve na teritoriji Ukrajine, a sa njima su radile i posade OTRK-a Iskander-M.

Usled raketnih udara oštećene su termoelektrane u Dnjepropetrovsku i Zelenodolsku, a termoelektrana u Kremenčugu je potpuno onesposobljena.

Borba.Info

Blok bi mogao da uspostavi nove borbene grupe, u nekoliko delova Evrope.

NATO razmatra opcije za jačanje svog „odvraćanja i odbrane“, uključujući stvaranje novih borbenih grupa u istočnoj Evropi, izjavio je u utorak generalni sekretar bloka, Jens Stoltenberg.

Stoltenberg, koji je govorio nakon sastanka ministara odbrane te organizacije, takođe je požalio da je „upotreba sile“, sada „nova normalnost u Evropi“.

„Ministri su odlučili da razviju opcije za dalje jačanje odvraćanja i odbrane NATO-a“, rekao je Stoltenberg, dodajući da to uključuje i razmišljanje o „uspostavljanju novih borbenih grupa NATO-a u centralnoj i istočnoj, jugoistočnoj Evropi“.

Francuska se već dobrovoljno prijavila da „vodi takvu borbenu grupu u Rumuniji“, otkrio je generalni sekretar.

„Naši vojni komandanti će sada raditi na detaljima i podneti izveštaj za nekoliko nedelja“, dodao je Stoltenberg.

Zvaničnik je za ruske akcije okrivio potrebu za daljim jačanjem vojske na istočnom krilu bloka.

Tekući sukob između Moskve i Zapada usredsređen oko Ukrajine, „već je pokazao da se suočavamo sa krizom evropske bezbednosti“, tvrdi on.

„Moskva je jasno stavila do znanja da je spremna da ospori fundamentalne principe, koji su decenijama bili u osnovi naše bezbednosti.

I to upotrebom sile“, tvrdi Stoltenberg.

„Sa žaljenjem moram da kažem da je to nova normalnost u Evropi.

Ministarski sastanak dolazi dan nakon što je Moskva saopštila da je počela da vraća svoje vojne jedinice u njihove baze, nakon velikih zajedničkih vežbi u Belorusiji, u oblastima blizu ukrajinske granice.

Najava povlačenja naišla je na skepticizam na Zapadu, međutim, Stoltenberg je ranije tog dana izjavio da Rusija i dalje „zadržava sposobnost potpune invazije na Ukrajinu, bez ikakvog upozorenja“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki državni sekretar Antoni Blinken, rekao je u sredu da Vašington nije primetio nikakvo „smisleno povlačenje“, s tim da su ruske trupe nastavile da se „omasovljuju“ na granici Ukrajine.

Tokom proteklih nekoliko meseci, najviši zapadni zvaničnici i mediji su u više navrata optuživali Rusiju, da krije planove za napad na Ukrajinu, prikazujući poteze ruskih trupa u relativnoj blizini granice, kao pripreme za „invaziju“.

Moskva je dosledno negirala optužbe, ističući da ima puno pravo da pomera svoje vojne jedinice, gde god želi, na sopstvenoj teritoriji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zvaničnici kažu da su neophodne mere za obuzdavanje Moskve.

Estonija je spremna i sposobna da ugosti kontingent od do 5.000 vojnika iz snaga NATO-a za brzo reagovanje, ako dobije naređenje za njihovo raspoređivanje, rekao je Talin, uprkos zabrinutosti Rusije u vezi sa snagama bloka predvođenog SAD, u blizini svoje granice.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Obraćajući se u ponedeljak državnoj televiziji ERR, stalni sekretar estonskog Ministarstva odbrane Kusti Salm, saopštio je da je baltička nacija spremna da prihvati odred vojnika u vojnoj bazi na severoistoku zemlje, oko 110 km (69 milja) od granica sa Rusijom.

„Estonija ima sve spremno za slučaj da stignu snage NATO-a za brzo reagovanje do 5.000 vojnika“, rekao je visoki zvaničnik.

„U Tapi postoji oblast za prijem saveznika, gde se oprema i oružje mogu skladištiti i distribuirati jedinicama, kako bi snage odatle mogle da se kreću.

Prema njegovim rečima, Talin je voljan da smesti vojnike u specijalne kontejnere i šatore ako za njih nema dovoljno mesta u postojećim vojnim konacima.

„Saveznici neće putovati kod nas da spavaju u kasarnama, ako se od njih traži da dođu ovde, kako bi ojačali vojnu moć“, rekao je Salm, dodajući da će, ako trupe NATO-a moraju da ostanu u Estoniji u dugoj misiji, biti izgrađene nove kasarne, za njih.

On je insistirao da „u smislu politike obuzdavanja, baltički region treba ojačati.

Postoje jasni planovi kako to učiniti, ako je potrebno.

Salmove izjave dolaze usred zategnutih odnosa između vojnog bloka predvođenog SAD i Rusije.

Prošle nedelje, predstavnici NATO-a i ruske diplomate sastali su se da razgovaraju o nizu predloženih garancija dizajniranih da zaštite bezbednost na evropskom kontinentu, nakon razgovora između zvaničnika iz Vašingtona i Moskve.

Prošlog meseca Rusija je predala dva nacrta sporazuma – jedan Vašingtonu, a drugi vojnom bloku – koji je uključivao zahtev za uveravanja od NATO-a, u vezi sa kretanjem vojnog osoblja i hardvera, kao i pozive toj organizaciji da se uzdrži od daljeg proširenja, blizu granica Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predloženi sporazum takođe uključuje obećanje da sve potpisnice neće postavljati svoje snage na evropske države, koje nisu bile članice NATO-a 1997. godine, što znači da će zapadnim trupama biti zabranjen pristup bivšim sovjetskim republikama kao što je Estonija, koja se pridružila 2004. godine.

Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, rekao je da bi stvaranje „dvostepenog“ sistema članstva, koji ograničava njegove aktivnosti u bivšim državama Varšavskog pakta, bilo neprihvatljivo.

Govoreći za Rojters prošle srede, premijerka zemlje Kaja Kalas rekla je, da je Estonija, pored Letonije i Litvanije, započela razgovore o pojačavanju prisustva vojnika NATO-a na svojim teritorijama, zbog percipirane ruske pretnje.

Kalas je primetio da „ako pogledate mapu, baltičke države su poluostrvo NATO-a i zato imamo svoje brige“.

NATO je prvobitno povećao svoje prisustvo trupa u Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Poljskoj 2014. godine, nakon što je Rusija ponovo apsorbovala Krim.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE