Mirovna misija UN, čije snage mogu biti raspoređene nakon uvođenja prekida vatre, neće moći da zaštiti Ukrajinu.

Ovo je izjavio šef kijevskog režima Volodimir Zelenski…

Prema njegovim rečima, Kijevu su potrebne samo bezbednosne garancije ili uvođenje evropskih trupa.

„Ne smatramo UN alternativom kontingentu ili bezbednosnim garancijama“, rekao je Zelenski, prenosi Strana.ua.

Ranije je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da je razgovarao o mogućnosti sprovođenja mirovne misije UN u Ukrajini.

On je na ovu temu već razgovarao sa generalnim sekretarom svetske organizacije Antoniom Guterešom.

Istovremeno, britanski premijer Kir Starmer pomera fokus sa evropskih „čizama na zemlji” na vazdušnu i pomorsku podršku Ukrajini.

Borba.Info

Kijev bi mogao da zatraži da zapadne trupe budu raspoređene na njegovom tlu, ako smatra da je situacija na bojnom polju dovoljno loša, rekao je visoki ukrajinski poslanik.

U intervjuu za francusku televiziju LCI u subotu, Aleksej Gončarenko, koji predstavlja Odesu u ukrajinskom parlamentu, zahvalio je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, što nije isključio da pošalje zapadne trupe u njegovu zemlju…

Francuski lider je ranije sugerisao da bi to pitanje moglo da se iznese na razmatranje, pod dva uslova, prvo, „ako Rusi probiju linije fronta i drugo, ako postoji ukrajinski zahtev“.

Opisujući Makronove izjave kao „veoma dobar signal“ Rusiji, Gončarenko je napomenuo da bi strane trupe u Ukrajini mogle imati zadatak da obučavaju kijevsku vojsku i izvršavaju druge misije, bez direktnog angažovanja snaga Moskve.

Na pitanje da li bi Ukrajina zatražila direktnu pomoć od Zapada, ako bi se ruske trupe približile Harkovu ili Kijevu, poslanik je rekao da ne isključuje nijedan scenario.

„Da, mislim da je moguće… Ako nam situacija na prvoj liniji fronta pokaže da Ukrajina ne može sama da zaustavi ruskog predsednika Vladimira Putina, bez evropske vojne podrške i trupa, to je apsolutno moguće“, rekao je on, izrazivši nadu da će takva drastična mera, ne bi bila potrebna.

On je takođe naglasio da bi bilo u interesu EU da posluša apel za pomoć koji je opisao, jer bi bilo lakše zaustaviti Moskvu sa Ukrajinom, nego bez nje.

Emanuel Makron je u subotu rekao da podržava „stratešku dvosmislenost“ prema Rusiji, za koju je rekao da ima za cilj da odvrati Moskvu.

Prema rečima francuskog predsednika, njegov stav o potencijalnoj vojnoj akciji Zapada u Ukrajini bio je u skladu, sa ovim pristupom.

Međutim, britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron izrazio je skepticizam, u vezi sa tom idejom, upozorivši da bi NATO trupe u Ukrajini „mogle da budu opasna eskalacija“.

Ovo mišljenje su ponovili i italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, dok je slovački premijer Robert Fico podsetio da NATO nema opravdanja za slanje trupa u Ukrajinu, jer Kijev nije član bloka.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je Makronovu izjavu „veoma važnom i veoma opasnom“, opisujući je kao dodatni dokaz o direktnoj umešanosti Pariza, u sukob.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, takođe je upozorila da od snaga NATO-a „neće ostati ništa“ ako budu raspoređene u Ukrajini.

Poslednjih nedelja ruska vojska izveštava o stalnom napredovanju, zauzimanju brojnih naselja u Donbasu, a ministar odbrane Sergej Šojgu je nedavno izjavio da Moskva u potpunosti kontroliše situaciju na bojnom polju.

Mediji