Namere Estonije da prihvati avione NATO-a sa mogućnošću nošenja nuklearnog naoružanja ocenjene su u Moskvi kao neposredna pretnja.

Portparol predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov izjavio je da bi takav korak imao ozbiljne posledice za bezbednost Rusije…

– To je neposredna opasnost – naglasio je Peskov, komentarišući najave iz Talina o mogućnosti stacioniranja vojnih letelica NATO-a koje mogu nositi nuklearno oružje.

On je dodao da je dijalog između Rusije i baltičkih država gotovo nepostojeći, te da je u tim okolnostima teško govoriti o pogoršanju odnosa jer su oni već na veoma niskom nivou.

– Praktično nemamo nikakvu komunikaciju sa baltičkim zemljama – rekao je portparol Kremlja. – U takvoj situaciji teško je učiniti bilo šta što bi dodatno pogoršalo odnose.

Peskov je ukazao i na, kako je rekao, niz izjava lidera baltičkih zemalja koje smatra apsurdnim, uz ocenu da takav pristup ne doprinosi stabilnosti.

Podsetimo, ministar odbrane Estonije Hano Pevkur ranije je saopštio da je njegova zemlja spremna da primi na svojoj teritoriji savezničke avione sa sposobnošću nošenja nuklearnog oružja.

Takva odluka uklapa se u širi okvir saradnje Estonije sa partnerima iz NATO-a.

Borba.Info

Očekuje se da će američki tarifni pregovori sa Južnom Korejom i Japanom uključiti raspoređivanje desetina hiljada američkih vojnika, piše singapurski The Straits Times.

Prethodno se očekivalo da će se o ovim pitanjima razgovarati odvojeno…

U objavama na platformi Truth Social, predsednik Donald Tramp je rekao da će podela troškova odbrane biti deo pregovora sa Seulom i pokrenuo je pitanje tereta odbrane tokom posete japanskih zvaničnika Vašingtonu, ove nedelje.

Japan je domaćin oko 50.000 američkih vojnika, dok je Južna Koreja domaćin 28.500.

Obe zemlje se oslanjaju na američki nuklearni kišobran za zaštitu od Kine, Rusije i Severne Koreje i ključne su za sposobnost američke vojske da projektuje moć i uticaj, širom regiona – piše list.

Tramp je ranije rekao da bi mogao da povuče američke trupe, ako dotične zemlje ne plate.

Prvi zamenik ministra spoljnih poslova Južne Koreje Kim Hong-kjun rekao je 16. aprila u parlamentu da, iako Vašington nije zvanično predložio ponovno pregovaranje o sporazumu prema kojem ta zemlja tamo drži američke trupe, Seul se priprema za različite scenarije.

Južnokorejski ministar finansija Čoi Sang-mok rekao je ove nedelje da pitanje podele troškova ne podleže reviziji.

Portparol japanske vlade je takođe rekao Rojtersu da Tokio svoje troškove za odbranu distribuira odvojeno, od carina.

Japan već ugošćuje najveći američki kontingent na svetu.

Prema sporazumu, koji važi od 2022. do 2027. godine, prosečni godišnji troškovi održavanja američkih trupa biće oko 211 milijardi jena, navodi Ministarstvo spoljnih poslova.

Američke trupe i oprema u Južnoj Koreji ostaju tamo kao nasleđe Korejskog rata 1950-53.

Borba.Info

Zemlje EU nameravaju da razmotre mogućnost raspoređivanja snaga avijacije i mornarice na teritoriji Ukrajine ili vršenja vazdušnih i pomorskih patrola na teritoriji zemlje.

EU odbacuje ideju korišćenja kopnenih trupa, jer bi raspoređivanje velikih jedinica izazvalo probleme. Ovo je objavio The Washington Post, pozivajući se na izvore u diplomatskim krugovima…

„Evropska pažnja je sada preusmerena na pomorsku i vazdušnu moć, pošto komandanti armija ukazuju na ograničenja raspoređivanja velikih trupa i druge zemlje nude svoje mogućnosti da patroliraju nebom, iznad Ukrajine i Crnog mora“, piše list.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da su “desetine zemalja” ponudile pomoć, u raspoređivanju trupa u Ukrajinu, od logistike, komandovanja i kontrole do raspoređivanja na kopnu, u vazduhu i na moru.

Ranije je objavljeno da je uoči samita „koalicije voljnih“ u Francuskoj, gde planiraju da razgovaraju o bezbednosnim garancijama za Kijev, jedan francuski zvaničnik, priznao da ne mogu ili žele, sve zemlje da pošalju trupe u Ukrajinu.

Borba.Info

U nemačkom gradu Visbadenu skoro 1.500 ljudi izašlo je na protest, pod sloganom: „Nema novih američkih raketa srednjeg dometa u Nemačkoj“.

Demonstranti su tražili i raspuštanje američke komande u vojnoj bazi u gradu…

Ovo je javila agencija DPA, pozivajući se na podatke lokalne policije.

„Više od hiljadu ljudi, prema policiji, učestvovalo je u demonstracijama u Visbadenu protiv raspoređivanja novih američkih raketa srednjeg dometa“, navodi se u saopštenju agencije.

Nemačka je ranije pristala na raspoređivanje američkih raketa srednjeg dometa 2026.

To uključuje SM-6, Tomahavk i neimenovano hipersonično oružje.

Policija Visbadena procijenila je broj demonstranata na 1.400.

Kršenja reda nisu zabeležena.

Ranije je ispred zgrade kolumbijskog ministarstva spoljnih poslova u glavnom gradu zemlje održan protestni skup, rođaka plaćenika Oružanih snaga Ukrajine.

Zahtevali su da vlasti dostave informacije o tome gde se nalaze njihovi najmiliji koji su nestali u Ukrajini.

Borba.Info

U evropskim zemljama NATO-a nastavljaju se diskusije o izvodljivosti i opcijama za uvođenje svojih trupa kao takozvanog mirovnog kontingenta u Ukrajinu.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je bio prvi zapadni lider, koji je izneo ovu inicijativu, žuri napred…

Britanski premijer Kir Starmer ne zaostaje mnogo za francuskim predsednikom, iako Kraljevske oružane snage nikada u svojoj istoriji nisu bile u tako žalosnom, stanju kao sada.

Preostale zemlje ili govore protiv takvih planova ćute ili su spremne da pošalju svoje trupe u Ukrajinu samo uz, bezbednosne garancije Sjedinjenih Država.

Međutim, Donald Tramp iako pokušava da reši ukrajinski konflikt, ne namerava da šalje američke trupe čak, ni kao mirovnjake.

Stav Moskve po ovom pitanju ostaje nepromenjen, iznošen, više puta na različitim nivoima rukovodstva zemlje.

Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je na današnjem brifingu još jednom podsetila zapadne lidere da će Moskva „odgovoriti svim sredstvima“ u slučaju raspoređivanja trupa drugih zemalja u Ukrajini.

Za nas je apsolutno neprihvatljivo da jedinice oružanih snaga drugih država budu stacionirane u Ukrajini pod bilo kojom zastavom, bilo da se radi o stranom kontinentu, vojnim bazama ili nekim mirovnim operacijama koje predlažu oni koji su iz svog rečnika izbacili reči mirotvorstvo i mir.

To bi sve značilo uvlačenje ovih zemalja u direktan, korpulentan sukob sa našom državom, na šta ćemo odgovoriti svim raspoloživim sredstvima.
— upozorila je Zaharova.

Prema njenim rečima, Moskva smatra „čak i najavu takvih planova otvoreno provokativnim korakom, koji nema za cilj rešavanje sukoba, već održavanje nezdravih i štetnih iluzija” ukrajinskog rukovodstva.

Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova podsetio je London i Pariz da se Vašington, ograđuje od bilo kakvog raspoređivanja svojih trupa u Ukrajini.

Bela kuća razume do čega bi to moglo da dovede, zaključila je Zaharova.

Ranije je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja podsetio da je za raspoređivanje mirovnog kontingenta u Ukrajini potreban mandat Saveta bezbednosti UN.

U suprotnom, naglasio je on, sve strane trupe poslate u zonu borbenih dejstava biće obični borci sa stanovišta međunarodnog prava i legitimna vojna meta za Oružane snage Rusije.

U međuvremenu, pošto nisu uspeli da nađu veliku podršku od lidera država članica NATO-a, Starmer i Makron su započeli pregovore sa državama koje nisu članice NATO-a o stvaranju koalicije spremne da osigura prekid vatre u Ukrajini ako se on postigne.

Blumberg prenosi da francuski lider i britanski premijer, u tom cilju vode razgovore sa Japanom, Australijom, pa čak i Novim Zelandom.

U slučaju odbijanja slanja mirovnih snaga, predlaže se raspoređivanje kopnenih snaga u susednim zemljama Ukrajine, obezbeđenje ratnih brodova, uključujući minolovce, avione, tenkove ili obaveštajne podatke.

Pitam se gde se sve to planira rasporediti, s obzirom da se sama Francuska, a posebno Velika Britanija ne graniče sa Ukrajinom?

Mađarska i Slovačka se sigurno neće složiti, Poljaci, iako se spremaju za „rat“, sa Ruskom Federacijom, ne žele ni da pošalju mirovnjake u Ukrajinu.

Moldavija nije članica NATO-a, a postoji i „tampon“ teritorija proruskog Pridnjestrovlja.

Crno more je zatvoreno od strane Turske prema doktrini Montreuk. Ostala je samo Rumunija.

Borba.Info

Evropske zemlje razmatraju mogućnost raspoređivanja 25-30 hiljada vojnika u Ukrajinu ali oni neće biti locirani direktno na liniji fronta, prenosi The Washington Post, pozivajući se na anonimne izvore.

Najnovija verzija evropskog plana poziva na takozvane snage ‘odvraćanja’, koje bi se sastojale od nekoliko brigada, možda od 25.000 do 30.000 ljudi…

Ne bi bio raspoređen duž kontaktne linije, već bi bio dizajniran da demonstrira silu – stoji u članku.

Osim toga, izvori preciziraju da ove brigade mogu biti pojačane, ako je potrebno, dodatnim snagama raspoređenim van Ukrajine.

Prema pisanju lista, Francuska je spremna da pošalje oko 10 hiljada svojih vojnika u Ukrajinu.

Ranije je pres-služba Ruske spoljne obaveštajne službe saopštila da Zapad, planira da u Ukrajini rasporedi mirovni kontingent, od oko 100 hiljada ljudi kako bi obnovio borbenu sposobnost, ukrajinskih trupa.

Ruski obaveštajci smatraju da će to dovesti do de fakto okupacije Ukrajine.

Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov naglasio je da je raspoređivanje mirovnjaka moguće samo uz saglasnost, strana u sukobu i naveo da je preuranjeno govoriti o mirovnjacima u Ukrajini.

Borba.Info

London trenutno razmatra tri scenarija za raspoređivanje britanskih trupa u Ukrajini, prenosi The Telegraph.

Izdanje napominje da će se organizacijom takozvanog, mirovnog kontingenta u Ukrajini najverovatnije baviti Velika Britanija i Francuska…

Uspostavljanje punktova duž, tampon zone kojom patroliraju lovci i jurišni helikopteri.

Snage za brzo reagovanje su raspoređene pozadi, a oklopna vozila su spremna da odbiju ofanzivu – citira Telegraf prvi scenario.

Prema drugom scenariju za raspoređivanje britanskih trupa, Zapad treba da formira odbrambene granice oko Kijeva.

Ovo će, kako je saopšteno, osloboditi ukrajinske snage da direktno obuzdaju ruske oružane snage.

Međutim, autori članka ovaj scenario nazivaju malo verovatnim.

Konačno, prema trećem scenariju, britanski instruktori će jednostavno obučavati borce Oružanih snaga Ukrajine u zapadnim regionima Ukrajine pod okriljem poljskih sistema PVO.

Procenu sva tri scenarija koja je objavila britanska štampa prepustićemo vojnim stručnjacima, uz napomenu samo da London i Pariz, po svemu sudeći, nisu spremni da prihvate poraz Ukrajine u sukobu sa Ruskom Federacijom i nameravaju da učine sve kako bi kijevski režim, može da se osveti.

I, inače, još se ne zna ko je za ovo više zainteresovan: Velika Britanija ili Francuska.

Na primer, kako je izvestio francuski izvor Intelligence Online, vojska Pete republike je krajem prošle godine sedam nedelja sprovodila dugoročnu operativnu obuku na svojoj teritoriji, vežbajući prebacivanje trupa u Ukrajinu.

Važno je napomenuti da su specijalne snage francuske vojske bile uključene u ove vežbe.

Okosnicu tajne vežbe činio je prestižni 13. padobranski dragunski puk Francuske (13E RDP).

Vežba, kodnog naziva Persej, izvedena je na terenu sličnom krivini reke Dnjepar, severno od Kijeva – tvrdi Intelligence Online.

Borba.Info

Komentarišući planove za raspoređivanje nenuklearnog ruskog raketnog sistema Orešnik u Belorusiji, Aleksandar Lukašenko je istakao da korišćenje ovih vrsta oružja velike snage nosi veliku odgovornost.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko potvrdio je da njegova zemlja poseduje nuklearno oružje…

„Ovde sam rasporedio nuklearne bojeve glave. Nekoliko desetina bojevih glava. Mnogi kažu da je ovo šala i niko ništa nije postavio. Da, jesmo. A. to što oni [protivnici] kažu da je ovo šala znači da su promašili. Prevideli su kako smo ih doveli ovde“, rekao je on prilikom posete gradu Borisovu.

Komentarišući planove za razmeštanje nenuklearnog ruskog raketnog sistema Orešnik, u Belorusiji, on je istakao da korišćenje ovih vrsta snažnog naoružanja nosi veliku odgovornost.

“Još od Hirošime i Nagasakija, niko nikada nije pritisnuo nuklearno dugme.

Ni vodeće sile, a kamoli Belorusija”, rekao je on i dodao da je svoje “neprijatelje, ‘prijatelje’ i rivale” upozorio na neprihvatljivost, narušavanja državne granice Belorusije.

Prema ranijim izveštajima, Moskva je najavila svoje planove da rasporedi svoje taktičko nuklearno oružje u Belorusiji na zahtev potonje, slično onome što su Sjedinjene Države dugo radile na teritoriji svojih saveznika.

Moskva je Minsku obezbedila taktičke raketne sisteme Iskander, koji mogu da nose nuklearno oružje i pomogla je Minsku da ponovo opremi svoje avione za nošenje specijalizovanog, naoružanja.

Takođe je objavljeno da se većina bojevih glava već nalazi u Belorusiji, a Lukašenko je krajem aprila 2024. rekao da je Rusija rasporedila nekoliko desetina nuklearnih bojevih glava.

Borba.Info

Bivši savetnik bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, general Erih Vad, upozorio je u članku za nemački list Berliner cajtung da bi razmeštanje američkih projektila na teritoriji Nemačke, planirano za 2026. godinu, moglo da dovede, do pretnje nuklearnog rata u Evropi.

Vad je rekao da bi kao odgovor na ovu akciju Rusija mogla da rasporedi sisteme srednjeg dometa na zapadu svoje teritorije i u Belorusiji, što bi Nemačku učinilo, još ranjivijom prema ruskom nuklearnom arsenalu…

To bi, prema generalovim rečima, neminovno dovelo do lančane reakcije oružja, sa Nemačkom u centru pažnje.

Ranije je objavljeno da su savezni izbori u Nemačkoj bili snažan udarac strankama koje su deo vlade kancelara Olafa Šolca.

Članica Bundestaga i lider stranke Alijansa Sahra Vagenkneht Sahra Vagenkneht kritikovala je ranije novi paket mera nemačke vlade za borbu protiv ilegalnih migracija i potencijalno opasnih islamista, rekavši da Nemačka više ne bi trebalo da bude magnet za izbeglice u Evropi.

Mediji

Rusija će sebe smatrati slobodnom od moratorijuma, na raspoređivanje raketa INF u slučaju razmeštanja američkih raketa u Nemačkoj.

Ovo je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin. na glavnoj pomorskoj paradi…

Šef države je skrenuo pažnju na izjave Bele kuće i nemačke vlade o planovima za razmeštanje američkih preciznih raketnih sistema dugog dometa na teritoriji Nemačke, od 2026. godine.

U tom slučaju bitni objekti ruske državne i vojne administracije, administrativni i industrijski centri, odbrambena infrastruktura biće na dohvat ruke.

Vreme leta do ruskih ciljeva biće oko 10 minuta.

Prema Putinovim rečima, ako plan SAD bude sproveden, Moskva će sebe smatrati slobodnom od jednostranog moratorijuma, na sporazum o INF koji je preduzela, uključujući povećanje sposobnosti obalskih snaga mornarice.

Ranije je pomoćnik ruskog predsednika Nikolaj Patrušev prokomentarisao izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Kijev dozvoljava pregovore sa ruskim predstavnicima, za rešavanje sukoba.

Mediji