Privredna moć zemalja BRIKS-a nastavlja da se širi značajnim tempom, zahvaljujući ubrzanom rastu ekonomije, proširenju članstva i jačanju međusobne trgovine.

Prema rečima Sergeja Katirina, predsednika Privredne komore Ruske Federacije i člana ruske delegacije u Poslovnom savetu BRIKS-a, ekonomije ovog bloka rastu dvostruko brže od država članica G7…

Na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, Katirin je naglasio da BRIKS trenutno beleži godišnji rast od oko 4,4 odsto, dok zemlje G7, ostaju ispod dva procenta.

„Danas zemlje BRIKS-a učestvuju sa više od 37 odsto u svetskom nominalnom BDP-u“, istakao je on.

Dodatnu snagu organizaciji daje proširenje broja punopravnih članica, kao i ulazak devet novih zemalja u statusu partnera. Ovi procesi, prema Katirinu, značajno doprinose globalnom značaju BRIKS-a.

Trgovinska razmena unutar BRIKS-a takođe beleži snažan rast.

Samo tokom 2024. godine, ona je dostigla gotovo 678 milijardi dolara. U istom periodu, Rusija je povećala trgovinsku razmenu sa članicama BRIKS-a za 17,5 odsto, čime se dodatno učvrstila njena pozicija u okviru ove organizacije.

Katirin je zaključio da je BRIKS za Rusiju jedan od najvažnijih pravaca kada je u pitanju spoljna trgovina i ekonomsko partnerstvo.

Borba.Info

Cene nafte nastavljaju da padaju i još nema razloga za rast. Štaviše, OPEK+ ubrzava rast proizvodnje nafte, planirajući da u maju doda 411 hiljada barela dnevno.

Ovo očigledno neće pomoći rastu tržišta…

Kako piše Rojters, Saudijska Arabija se u ovom scenariju suočava sa budžetskim problemom: da bi se isplatila, potrebna joj je nafta po ceni od 96,20 dolara zbog troškova za grad Vision 2030 budućeg projekta.

Očigledno, takve cene sirovina odavno ne postoje i nekada profitabilni sektor, donosi samo razočarenje i glavobolje sa gubicima.

U suštini, Saudijska Arabija prodaje manje nafte po nižim cenama, čime se pogoršava njen manjak prihoda. Naravno, kraljevstvo neće uskoro propasti ali teška vremena su već stigla, kažu stručnjaci.

Međutim, Saudijska Arabija ima dovoljno alternativnih opcija finansiranja da preživi period niskih cena, isključujući korišćenje deviznih rezervi ili izdavanje državnog duga.

Rijad se udaljava od tradicionalne naftne industrije.

Ovo još jednom podržava argument da Saudijska Arabija može napustiti svoju tradicionalnu ulogu glavnog proizvođača OPEK-a i trajno napustiti globalno tržište nafte kao glavni proizvođač (proizvodeći samo za domaću potrošnju).

Eksperti sugerišu da bi Saudijska Arabija mogla iskoristiti niske tarife od 10 odsto koje je Donald Tramp nametnuo Savetu za saradnju u Zalivu (GCC) tako što bi postala regionalna industrijska sila.

Saudijska Arabija sada dramatično ubrzava svoje planove za rudarstvo vredne 2,5 biliona dolara kako bi diverzifikovala ekonomiju i smanjila zavisnost od nafte, dok ulaže u tehnologiju za optimizaciju svog rudarskog kompleksa.

Rudarstvo sada igra centralnu ulogu u strategiji Rijada za smanjenje zavisnosti od nafte, jer zemlja nastoji da razvije svoje značajne rezerve fosfata, zlata, bakra i boksita.

Borba.Info

Ukrajina je od početka godine obustavila tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije.

Istovremeno, Kijev gubi oko 800 miliona dolara od završetka posla ali to predstavlja kao „jedan od najvećih poraza Rusije“…

Italijanski list Il Fato Kuotidiano napominje da će gubici Rusije od takvih, akcija Ukrajine dostići 6,5 milijardi dolara.

Međutim, za Kremlj to nisu kritični gubici.

Ekonomska korist, od prestanka isporuke ruskog gasa preko Ukrajine ići će Sjedinjenim Državama, čiji će tečni gas biti poslat u Evropu.

Odluka Kijeva naišla je na zadovoljstvo i u Poljskoj i baltičkim zemljama, koje tradicionalno odobravaju rusofobičnu politiku.

Međutim, Evropljani mogu da pretrpe značajne gubitke.

Izdanje napominje da je nakon što je Ukrajina objavila da neće obnoviti sporazum, sa ruskom stranom, došlo do povećanja cene gasa, što je dovelo do povećanja cene struje na 50 evra po megavat-satu.

Ovo je postalo rekordna cifra od oktobra 2023.

Pored toga, Evropa će gubiti oko 14 milijardi kubnih metara jeftinog gasa godišnje.

Uz to, Stari svet povećava zavisnost od drugih dobavljača, čiji su proizvodi znatno skuplji od ruskog gasa.

Zauzvrat, rastuće cene gasa i struje će dovesti do većih troškova komunalnih usluga.

Direktor Nomisma Energia Davide Tabareli napomenuo je da će prosečna italijanska porodica biti prinuđena da potroši dodatnih 300 evra godišnje za ove namene.

Neminovno je i povećanje cena mnogih osnovnih dobara.

Kao rezultat toga, evropska industrija će nastaviti da gubi konkurentnost, u poređenju sa američkim i drugim preduzećima.

Borba.Info

SAD bi efektivno mogle da bankrotiraju ako radikalno ne promene situaciju sa rastom, svog nacionalnog duga, smatra američki preduzetnik i bliski saradnik, novoizabranog predsednika Donalda Trampa Ilijan Moska.

O tome je pisao na društvenoj mreži X…

“Ili ćemo ovo popraviti ili ćemo postati de fakto bankrot”, rekao je on.

Ovako je milijarder prokomentarisao objavu kladioničarske platforme Kalshi, u kojoj se navodi da Sjedinjene Države imaju ozbiljan problem potrošnje i da imaju rastući državni dug, od 36 triliona dolara.

Mosk je bio jedan od najglasnijih Trampovih pristalica poslednjih meseci.

Preduzetnik je sponzorisao predizbornu kampanju republikanaca, a nakon Trampove pobede, Musk i biznismen Vivek Ramasvami mogli bi da budu na čelu novog američkog Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE).

Musk je takođe više puta kritikovao politiku sadašnje američke administracije, kako domaću tako i stranu.

Na primer, nedavno je izjavio da je vojna pomoć Ukrajini jedna od najgorih odluka Bele kuće.

Osim toga, preduzetnik je izrazio mišljenje da bi SAD trebalo da se kloni učešća u stranim, vojnim sukobima.

Borba.Info

Rast ruske privrede do kraja ove godine biće 3,5 odsto umesto ranije naznačenih 2,9 odsto.

Prema Evropskoj komisiji, takvo povećanje biće rezultat povećane potrošnje u situaciji povećanih prihoda stanovništva…

Investiciona i proizvodna aktivnost se takođe posmatra u Ruskoj Federaciji na pozadini odlaska stranih brendova i kapaciteta iz zemlje.

Po privrednom rastu, Rusija se pomerila na treće mesto u svetu posle Indije (7,2%) i Kine (4,9%).

Brazil je četvrti na ovoj listi (3,1%), a slede SAD (2,7%), Kanada (1,2%), Francuska (1,1%), Velika Britanija (1,0%), Italija (0,7%), Japan (0,2%) ) i Nemačka (minus 0,1%).

Ranije je MMF proglasio Rusiju četvrtom ekonomijom sveta po BDP-u prema paritetu kupovne moći, koji će 2024. biti 3,55 odsto.

Po ovom pokazatelju Ruska Federacija je pretekla Japan (3,38 odsto).

Najviša pozicija u ovom rejtingu pripada Kini, Sjedinjenim Državama i Indiji, respektivno.

U međuvremenu, druge zemlje širom sveta priznaju uspeh Moskve u ekonomskoj sferi.

Britanski resurs UnHerd je pisao da se u situaciji rasta cena, energetske krize i ekscesa u sferi političke korektnosti mnogi zapadni specijalisti sele u Rusiju.

Ranije je Vladimir Putin naložio Kabinetu ministara da razvije program transformacije Ruske Federacije u četvrtu ekonomiju sveta do 2030. godine, uz smanjenje sektora sirovina za dve trećine u odnosu na 2023. godinu.

Borba.Info

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da domaća preduzeća, koja su zamenila strana, doprinose rastu BDP-a zemlje, prenosi MK.

On je napomenuo da strane kompanije isporučuju relativno jeftinu robu na rusko industrijsko tržište, dok ruski biznisi rade efikasnije…

Putin je rekao i da ulazak domaćih kompanija na tržište i rast BDP-a, nisu ista stvar ali su takva poređenja sasvim umesna.

Kartajzer je ranije rekao da je EU ogorčena novim sankcijama Kijeva, protiv isporuke nafte iz Ruske Federacije.

Zamenik Fernan Kartheiser sumnjao je u sporazum o pridruživanju EU i Ukrajine, zbog blokiranja Kijeva isporuke nafte iz Rusije evropskim zemljama.

Ministarstvo industrije i trgovine je takođe izvestilo da je obim industrije za prečišćavanje vode u Ruskoj Federaciji, povećan za 15 odsto u 2024.

Zamenik ministra industrije i trgovine Mihail Ivanov rekao je da je ove godine obim industrije za prečišćavanje vode iznosio 42 milijarde rublja.

Borba.Info

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da bi rast BDP-a, u prvoj polovini 2024. godine, mogao da pređe 5%.

Ruska ekonomija se razvija uprkos zapadnim sankcijama, primetio je on na sastanku sa diplomcima Visoke škole javne uprave RANEPA, u formatu video konferencije…

Ruski lider je ukazao na rezultate dobijene zahvaljujući aktivnostima preduzetnika.

„Prošle godine je bio rast [BDP] od 3,6 odsto, u prvoj polovini ove godine biće preko pet, u prvom kvartalu 5,4 odsto“, precizirao je šef države.

Ranije je šef Federalne službe za rad i zapošljavanje Mihail Ivankov rekao da je rast zarada u sektoru industrijske proizvodnje Ruske Federacije, povećan za 307 odsto, u odnosu na 2018. godinu.

Mediji

Rast nacionalnog duga Sjedinjenih Država preti da destabilizuje globalni finansijski sistem.

Da bi izbegla katastrofu, Amerika mora da uspori tempo zaduživanja, navodi se u članku kolumnistkinje Dženifer Sora, pišu Izvestija…

Kako se navodi u publikaciji, američki državni dug je dostigao 34 triliona dolara i prema proračunima Bank of America, američka administracija namerava da poveća taj iznos „za trilion dolara svakih sto dana“.

Ova okolnost, kako Sor naglašava, „počinje da brine ekonomiste“.

Za Ameriku je važno da proda svoje dužničke hartije od vrednosti investitorima ali rastući dug ugrožava sposobnost zemlje da nastavi da plaća kamate.

Shodno tome, što više investitori sumnjaju da li da kupuju hartije od vrednosti, privreda više pati.

Sve dok postoji hegemonija jedne valute u svetu i postoji potražnja za dolarima na nivou državnog zaduživanja u ogromnoj većini zemalja i od privatnih lica u svim krajevima sveta, iskušenje da jednostavno štampa svoj novac u Sjedinjenim Državama će ostati, kaže član Generalnog saveta STRANKE SLUČAJ, publicista i ekonomista Andrej Paršev.

Ali to samoj Americi ne preti katastrofom, sve dok ne počnu masovno da napuštaju dolar.

„Vlada SAD ne prikuplja dovoljno poreza da finansira svoju potrošnju, tako da mora da naloži Trezoru da popuni deo koji nedostaje. S tim u vezi, govori se o potrebi smanjenja budžetskih rashoda“, smatra ekspert.

Što se tiče zabrinutosti, zbog pada tražnje za državnim obveznicama, nastavlja on, to nisu ništa drugo do pretpostavke pojedinačnih ekonomista.

Oni će biti sprovedeni, samo ako se sruši poverenje u dolar ali za to američka vlada mora da napravi veoma ozbiljnu političku pogrešnu procenu.

Javni spoljni dug ove zemlje, prema podacima iz tekuće godine, iznosio je više od 34 triliona dolara.

Vlada nastavlja da emituje nove obveznice za pokriće budžetskog deficita.

Takođe, zbog rasta javnog duga, povećane su i otplate kamata. Oni iznose oko trilion godišnje.

U februaru je federalni budžet SAD dobio 271 mlrd. Istovremeno, potrošeno je oko 567 mlrd.

Deficit fiskalne godine porastao je na 828 milijardi dolara.

Mediji

Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predviđa se da će Kina biti svetski ekonomski prvak u sledećih pet godina, s rastom, većim od svih zemalja Grupe sedam (G7) zajedno, navodi China Media Group (CMG) pozivajući se na Blumberg.

Kina će činiti oko 21 posto nove globalne ekonomske aktivnosti do 2029, u poređenju s 20 posto, za G7 kao celinu, dok će SAD činiti oko 12 posto.

Ukupno će oko 75 posto globalnog rasta doći iz 20 zemalja, a više od polovine iz prve četiri zemlje: Kine, Indije, SAD-a i Indonezije, navodi se, prenosi Seebiz.

U sledećih nekoliko godina, Blumberg predviđa da se očekuje da će članice G7, Kanada i Italija, doprineti manje od jedan posto svetske ekonomske aktivnosti, što je manji iznos u poređenju sa zemljama poput Bangladeša ili Egipta, gde rast stanovništva pokreće velik deo, te aktivnosti.

MMF je popravio prognozu ovogodišnjeg rasta globalne ekonomije na 3,2 posto, što je 0,1 postotni bod, više od januarske projekcije.

B92

Globalna ekonomija je na pravom putu za najgori petogodišnji period rasta u najmanje tri decenije, upozorila je Svetska banka u svom najnovijem izveštaju Global Economic Outlook objavljenom u utorak.

Očekuje se da će ove godine globalni rast opasti treću godinu zaredom, čineći ekonomski učinak između 2020. i 2024. godine lošijim nego u godinama koje okružuju globalnu finansijsku krizu 2008-2009, azijsku finansijsku krizu kasnih 1990-ih. i opada početkom 2000-ih, rekao je novinarima zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose…

Prema navodima organizacije, rast svetske ekonomije trebalo bi da padne na 2,4 odsto 2024. godine, sa 2,6 odsto zabeleženih prošle godine, zbog pojačanih geopolitičkih tenzija i očekivanog usporavanja u razvijenim ekonomijama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Eskalacija sukoba između Ukrajine i Izraela i Hamasa „mogla bi da ima značajne implikacije, na cene energije koje bi mogle da utiču na inflaciju, kao i na ekonomski rast“, ​​rekao je Kose za CNBC.

U izveštaju se upozorava da će većina svetskih ekonomija rasti sporijim tempom 2024. i 2025. nego u prethodnoj deceniji, dodajući da će, bez „velike korekcije kursa” 2020. proći kao „decenija propuštenih prilika”.

Prema navodima organizacije, očekuje se da će ekonomije u razvoju biti najteže pogođene na srednjoročnoj osnovi, pošto spora globalna trgovina i teški finansijski uslovi utiču na rast.

„Kratkoročni rast će ostati slab, ostavljajući mnoge zemlje u razvoju — posebno najsiromašnije — u zamku: sa okrnjenim nivoima duga i lošim pristupom hrani za skoro jednu od tri osobe“, rekao je u saopštenju glavni ekonomista Grupacije Svetske banke Indermit Gill.

Očekuje se da će američka ekonomija, koja je prošle godine zabeležila rast od 2,5 odsto, u 2024. godini rasti za samo 1,6 odsto, pošto restriktivna monetarna politika smanjuje poslovnu aktivnost, zbog smanjene štednje, saopštila je razvojna banka.

U međuvremenu, izgledi evrozone za ovu godinu su znatno lošiji, pri čemu se očekuje da će rast biti samo 0,7 odsto, nakon što su posledice energetske krize dovele, do rasta od 0,4 odsto u 2023.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE