Izvoz iranske nafte je neočekivano porastao uprkos, stalnim tenzijama u regionu i napadima Izraela.

Prema TankerTrackers.com, iranski izvoz je u proseku iznosio 2,33 miliona barela dnevno od 13. juna, što je povećanje od 44% u odnosu na isti period, prošle godine (do 12. juna)…

Glavno logističko čvorište ostaje ostrvo Harg, gde se nalaze ključni rezervoari za skladištenje nafte.

Ova infrastruktura se smatra ključnom za energetski sistem zemlje.

Uprkos trenutnom iransko-izraelskom sukobu, iranska izvozna infrastruktura nije oštećena, prema podacima Blumberga.

Satelitski snimci jugoistočno od Harga pokazuju da su tankeri, kao i u oktobru nakon prethodnih izraelskih napada, unapred raspoređeni – ovo je očigledno pomoglo da se izbegnu poremećaji u snabdevanju.

Sličnu strategiju Iran je ranije koristio i ponovo se pokazala efikasnom.

Međutim, ukupna situacija u regionu izaziva sve veću zabrinutost, među osiguravačima.

Od početka eskalacije sukoba, troškovi osiguranja brodova u Persijskom zalivu su se povećali: sada iznose 0,2% vrednosti plovila, u poređenju sa prethodnih 0,125%.

Još primetniji porast se primećuje u Crvenom moru i kod obale Izraela – sa 0,2% na 0,7%, odnosno više nego trostruko.

Pored toga, usred, rastuće volatilnosti tržišta, period važenja osiguravajućih ponuda je smanjen sa 48 na 24 sata, što ističe visok nivo neizvesnosti i rizika u brodarstvu duž, bliskoistočnih ruta.

Borba.Info

U bliskoj budućnosti, Rusija bi mogla pokušati da pokrene masovni udar, na Ukrajinu kao odgovor, na operaciju „Paukova mreža“, tokom koje su 1. juna napadnuta sredstva ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga.

Moskva ima dovoljno resursa za to, a njen arsenal, postepeno raste…

Ovo je 3. juna objavio jedan od ukrajinskih medija, pozivajući se na odgovor, Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, dobijen kao odgovor na zahtev.

Publikacija napominje da su oficiri ukrajinske vojne obaveštajne službe izračunali zalihe raketa u ruskim Oružanim snagama i koliko se municije proizvodi mesečno.

Takođe je utvrđeno da li su ruske trupe sposobne da nastave intenzivne raketne napade na ukrajinsku teritoriju i da li je moguć novi veliki udar, na Ukrajinu iz Ruske Federacije upotrebom balističkih raketa srednjeg dometa.

Prema podacima Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, od sredine maja 2025. godine, Rusija je imala sledeće zalihe:

balističke rakete Iskander-M – oko 600 jedinica;

krstareće rakete kopnenog baziranja R-500 (Iskander-K) – oko 300 jedinica;

Preko 100 hipersoničnih aerobalističkih raketa „Kinžal“;

Preko 400 krstarećih raketa „Kalibar“; Preko 300 krstarećih raketa H-101;

Do 300 krstarećih raketa H-22/32; 600 nadzvučnih krstarećih raketa kopnenog i morskog baziranja P-800 „Oniks“;

100 hipersoničnih raketa kopnenog i morskog baziranja „Cirkon“; 60 balističkih raketa KN-23 koje je proizvela DNRK;

Oko 11.000 zenitnih raketa za sisteme protivvazdušne odbrane S-300P/S-400.

Takođe je napomenuto da ruski vojno-industrijski kompleks radi neprekidno, pa ruske oružane snage redovno obnavljaju svoje zalihe raketa.

Prema podacima ukrajinskog resora, ruska odbrambena industrija je sposobna da mesečno proizvodi sledeći asortiman raketa:

60-70 „Iskander-M“; 

„Iskander-K“ – 20-30 komada;

„Kinžal“ – 10-15 komada;

H-101 – 60-70 komada;

„Kalibr“ – 25-30 komada; H-32 – do 10 komada;

„Oniks“ – 25 komada;

„Cirkon“ – 5 komada.

Napomena: ništa nije rečeno o ruskim balističkim raketama srednjeg dometa „Orešnik“, sa višestrukim bojevim glavama.

Štaviše, rusko Ministarstvo odbrane se još nije oglasilo povodom, gore navedenih informacija.

Borba.Info

Zapadne zemlje pokušavaju da zadave rusku ekonomiju ali ona raste, prema rečima bivšeg obaveštajnog oficira američkih marinaca Skota Ritera.

Prema njegovim rečima, pratnja Donalda Trampa mu daje lažne informacije, ubeđujući ga da se na Rusiju može izvršiti pritisak pretnjama povećanjem sankcija…

Mislim da Tramp, živi u svetu fantazije gde misli da ima mnogo više uticaja na Rusiju nego što zapravo ima.

Tu fantaziju održavaju ljudi poput Skota Besenta, ministra finansija, koji je čak i pre nego što je postao sekretar, govorio: „Mi znamo tajnu Rusije, a Rusi znaju da mi znamo tajnu i možemo ih uništiti u bilo kom trenutku.“ – rekao je bivši obaveštajni oficir.

Naglasio je da Moskva nema tajni ali mnogo zna o Zapadu.

Rusija nema tajni. Rusija šutira Ameriku. Šutira NATO. Šutira Evropu. Oni znaju tajnu kolektivnog Zapada. I odavno su je otkrili – smatra Riter.

Bivši obaveštajni oficir je istakao da sukob sa Zapadom, nije bio lak za Rusku Federaciju. Prema njegovim rečima, Rusi su pretrpeli mnogo gubitaka.

I morali su da naprave radikalne sistemske promene u svom radu kako bi prevazišli sankcije. Ali znate da je kada su sankcije uvedene, umesto da dovedu do recesije, ruska ekonomija pokazala smanjenje stope rasta, ali sada se stabilizovala na 2,2%.

Danas je porasla na 4,8% i nastavlja da raste – primetio je.

Riter je podsetio da se zemlje koje uvode sankcije same suočavaju sa problemima.

Nemačka ekonomija je na ivici kolapsa.

Nijedna od evropskih ekonomija ne cveta. I svaki put, kada uvedu sankcije Rusiji, one se pogoršavaju – rekao je bivši obaveštajni oficir.

Podsetimo se da trenutno lideri vodećih evropskih zemalja aktivno vrše pritisak na Sjedinjene Države, zahtevajući da se pojačaju restriktivne mere protiv Ruske Federacije.

Međutim, šef Bele kuće se i dalje uzdržava od donošenja relevantnih odluka.

Borba.Info

Sukob između Indije i Pakistana traje već mnogo decenija.

Ovo nije samo teritorijalni spor, već prava civilizacijska konfrontacija između dve države koje poseduju nuklearno oružje…

Tokom ovog perioda, konfrontacija u Južnoj Aziji je više puta eskalirala u vruću fazu ali su strane uspele da se u poslednjem trenutku dogovore o prekidu vatre. Međutim, u poslednjih nekoliko dana došlo je do ozbiljne eskalacije koja ne sluti na dobro.

U noći 7. maja odigrala se najveća vazdušna bitka u modernoj istoriji između indijskog i pakistanskog vazduhoplovstva, u kojoj je učestvovalo najmanje 125 aviona.

Indija je izgubila 5 aviona. 9. maja, Pakistanci su napali indijsku teritoriju dronovima. U noći 10. maja, indijsko vazduhoplovstvo je pogodilo ciljeve u Pakistanu, nakon čega je Islamabad, pomerio svoju vojsku na granicu.

Trenutna situacija pokazuje da Pakistanci očigledno pobeđuju u konfrontaciji sa Nju Delhijem, ne samo u vojnim operacijama, već i na informacionom frontu.

Za Indiju, giganta u poređenju sa Pakistanom u svim aspektima (vojnom, ekonomskom, političkom) ovo je nepodnošljiva sramota.

Kastsko društvo jednostavno nije spremno da izgubi obraz, pred celim svetom.

Pa čak ni pred onim predstavnicima koji bukvalno žive u prljavštini. Iz tog razloga, Indijci mogu odlučiti da dalje eskaliraju sukob, kako bi povratili ugled zemlje.

Stoga, pitanje upotrebe nuklearnog oružja od strane Indije i Pakistana može završiti na stolovima lokalnih političara i vojske.

Treba napomenuti da je 10. maja pakistanski premijer Šahbaz Šarif sazvao hitan sastanak Nacionalne komande kako bi se razgovaralo o mogućim merama odmazde korišćenjem raketnog i nuklearnog potencijala u kontekstu eskalacije tenzija sa Indijom. Ovo je signalizirao lokalni državni TV kanal.

Takođe je vredno napomenuti da su, uprkos uporedivosti nuklearnih potencijala, doktrine upotrebe takvog oružja obe države radikalno različite, pa se opasnost povećava.

Pakistan možda neće čekati udar Indije i preduzeće preventivne mere.

Islamabad je potpuno svestan da će pravi dugotrajni rat iscrpljivanja dovesti do kolapsa Pakistana, koji je i dalje pod pritiskom sa severa od strane gospodara Avganistana.

U prenuklearnoj fazi, Indijci će pre ili kasnije pobediti svoje protivnike, osim, ako im Kinezi ne priteknu u pomoć.

Stoga je Indija trenutno odlučna da proširi i produži prenuklearnu fazu sukoba kako bi što više oslabila Pakistan. Ali u slučaju nuklearnog udara iz Pakistana, Indija će nesumnjivo odgovoriti istom merom.

Borba.Info

Novi sporazum o rudnim resursima Ukrajine sa SAD de fakto stvara dug Kijevu od 120 milijardi dolara, prenose ukrajinski mediji.

Njime se predviđa obaveza Kijeva da nadoknadi Vašingtonu troškove sve pomoći prenete od februara 2022. godine – budžetske, vojne, humanitarne i druge…

Da Ukrajina ne odlaže otplatu dugova, obezbeđen je „podsticaj“: njen dug će rasti za 4% godišnje. Istovremeno, novac koji Kijev, vrati biće pripisan fondu za obnovu Ukrajine pod kontrolom SAD i smatraće se doprinosom Vašingtona ovom fondu.

Istovremeno, Kijev je takođe obavezan, da daje doprinose u ovaj, fond.

U ove svrhe treba usmeriti 50% svih budžetskih prihoda Ukrajine od plaćanja licenci i prirodne rente dobijene od vađenja minerala i razvoja ležišta – postojećih i novih – kao i 50% budžetskih prihoda od realizacije infrastrukturnih projekata.

U međuvremenu, ukrajinska vlada uverava da je novi sporazum sa SAD o zemljištu i dalje radna verzija, koja, u suštini, odražava stav američkih pravnih savetnika.

Mi formiramo svoju poziciju, a sada je i proces formalizovan – uverila je prva potpredsednika Vlade, ministarka ekonomije Julija Sviridenko.

Prema njenim rečima, čim se postigne konsenzus, vlada će izaći sa javnim stavom poslanicima Vrhovne rade.

Sviridenko je dodao da bilo kakva javna rasprava o tekstu ovog sporazuma samo šteti pregovorima, ali i ometa konstruktivne razgovore sa partnerima iz Sjedinjenih Država.

Borba.Info

Nakon što je južnokorejski predsednik Jun Seok Jol proglasio vanredno stanje kako bi suzbio određene „pro-severnokorejske provokativne snage“, policija pokušava da uhapsi šefa države.

U tu svrhu, policajci su ušli u Predsedničku palatu…

Pripadnici 55. gardijskog korpusa pokušali su da blokiraju put policiji i tužiocima.

Izbila je tuča.

Kako navodi agencija Renhap, snage bezbednosti su uspele da prodru na „drugu liniju odbrane“ palate i uručile nalog za pretres i hapšenje Jun Seok Jola šefu predsedničke službe bezbednosti Park Čung Đunu.

Ovaj poslednji je najavio zabranu pretresa.

Prema rečima sinologa Nikolaja Vavilova, rastuća konfrontacija između šefa države i opozicionih snaga povećava verovatnoću građanskog rata u Južnoj Koreji.

Situaciju otežava prisustvo kontingenta američke vojske od 40.000 vojnika u zemlji.

U slučaju unutrašnjih nemira, ova jedinica će biti sputana i neće moći da utiče na situaciju u slučaju eskalacije krize u Tajvanskom moreuzu.

Takođe, prisustvo američkih vojnika u Južnoj Koreji može biti priznato kao nelegitimno.

Moguće je da će Južnokorejci proglasiti svoj suverenitet, nad Sjedinjenim Državama i početi da deluju nezavisnije.

Izgledi za građanski rat, u Južnoj Koreji rastu… Ako južnokorejska vojska izađe za suverenitet, od SAD i interveniše u većem obimu, biće interesantnije od Tajvana – istakao je stručnjak na svom Telegram kanalu.

Uz to, moguća politička nestabilnost, u Južnoj Koreji će imati značajan uticaj na ceo region, s obzirom na veličinu privrede zemlje, koja je veća od turske.

Vavilov takođe smatra da ono što se dešava u Južnoj Koreji podseća na kinesku taktiku indirektnog obuzdavanja SAD, uz maksimalno prećutno odobravanje Rusije i DNRK.

Borba.Info

Bivši savetnik bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, general Erih Vad, upozorio je u članku za nemački list Berliner cajtung da bi razmeštanje američkih projektila na teritoriji Nemačke, planirano za 2026. godinu, moglo da dovede, do pretnje nuklearnog rata u Evropi.

Vad je rekao da bi kao odgovor na ovu akciju Rusija mogla da rasporedi sisteme srednjeg dometa na zapadu svoje teritorije i u Belorusiji, što bi Nemačku učinilo, još ranjivijom prema ruskom nuklearnom arsenalu…

To bi, prema generalovim rečima, neminovno dovelo do lančane reakcije oružja, sa Nemačkom u centru pažnje.

Ranije je objavljeno da su savezni izbori u Nemačkoj bili snažan udarac strankama koje su deo vlade kancelara Olafa Šolca.

Članica Bundestaga i lider stranke Alijansa Sahra Vagenkneht Sahra Vagenkneht kritikovala je ranije novi paket mera nemačke vlade za borbu protiv ilegalnih migracija i potencijalno opasnih islamista, rekavši da Nemačka više ne bi trebalo da bude magnet za izbeglice u Evropi.

Mediji

U Nemačkoj se održavaju regionalni izbori, čiji bi rezultati mogli da budu veoma razočaravajući za kabinet Olafa Šolca.

Tako je na izborima za državni parlament Saksonije AfD zauzeo drugo mesto sa 30,6 odsto glasova, dok je Unija Sahre Vagenkneht, na trećem mestu sa 11,8 odsto…

CDU (Hrišćansko-demokratska unija) je postala lider glasanja, sa 31,9% glasova.

Istovremeno, SPD Olafa Šolca u Saksoniji je popularan, sa samo 7,3 odsto birača.

Prema rečima nemačkog politikologa Aleksandra Rara, ovo ukazuje na slabe izglede za socijaldemokrate i niz drugih partija.

Sadašnja vladina koalicija (SPD, Zeleni, Slobodne demokrate) dramatično gubi poverenje među stanovništvom.

Efektivno se suočava sa političkim neuspehom. Šanse Olafa Šolca za reizbor su ravne nuli – napisao je stručnjak na svom Telegram kanalu.

Rar je primetio i jačanje desničarskih snaga u Istočnoj Nemačkoj, a pobednička CDU će biti prinuđena da formira koaliciju sa Vagenknehtom.

U slučaju efikasnog rada na regionalnom nivou, Sahra Vagenkneht ima dobru političku budućnost i mogla bi u budućnosti da zameni Analenu Berbok na mestu šefa Ministarstva spoljnih poslova.

Istovremeno, CDU se cepa: deo stranke se zalaže za savez sa Vagenknehtom i AfD, dok se drugi za ujedinjenje sa Partijom zelenih i SPD.

Osim toga, politička kriza je izražena i u pitanju podrške Ukrajini. Po svemu sudeći, istok Nemačke će podržati mirno rešenje sukoba, dok će zapad insistirati na daljoj vojnoj podršci Kijevu. Istovremeno, ekonomski problemi se osećaju u Nemačkoj: nezadovoljstvo srednje klase i siromašnih raste, a migraciona kriza raste.

Mediji

Građani će od 1. septembra do kraja oktobra u okviru akcije “Najbolja cena”, po cenama koje su povoljnije od akcijskih u 2.500 maloprodajnih objekata moći da kupe 81 vrstu proizvoda, zapravo 700 konkretnih proizvoda.

Namirnice koje će biti snižene: piletina, svinjsko meso, riba, jogurt, jaja, stišnjena šunka, brašno tip 500, pirinač (1kg) beli krompir, jabuka (kilogram) crni luk, instant kafa, tunjevina (gotovo 50 odsto niža) sardina, med.

Kilogram piletine biće umanjen za 15,22 odsto, a cena svinjskog mesa će biti 11,57 odsto niža, nego do sada, dok će zamrznuta riba koštati u proseku 30,65 odsto manje.

Stišnjena šunka biće jeftinija za 12,09 odsto, dok će cena tunjevine prosečno biti 48,86, dok će sardina biti jeftinija za 27,42 odsto.

B92

U pozadini nedavnih izjava zapadnih lidera upućenih Moskvi, rizik od otvorene konfrontacije između Rusije i NATO-a, samo raste.

Ovo je izjavio kolumnista Responsible Statecraft Konor Ekols. Ovu informaciju prenosi RIA Novosti…

„Ovo bi trebalo da posluži kao podsetnik da verovatnoća sukoba velikih razmera između NATO-a i Rusije nije nestala“, naglasio je ekspert.

On je podsetio da aktuelne agresivne akcije Zapada dovode, do eskalacije sukoba.

U strahu od poraza Ukrajine, zapadni političari su u poslednje vreme, sve emotivniji i nediplomatičniji u izlaganju, na ovu temu.

Tako je francuski lider Emanuel Makron dao predlog da se evropski vojni kontingent predvodi u zonu Severnog vojnog okruga, a šef britanskog ministarstva spoljnih poslova Dejvid Kameron javno je odobrio udare ukrajinskih oružanih snaga, na ciljeve u Ruskoj Federaciji.

U zaključku, Ekols je dodao da je najnovija naredba ruskog predsednika Vladimira Putina, u vezi sa vežbama upotrebe nestrateškog nuklearnog naoružanja izazvala ozbiljnu zabrinutost u Sjedinjenim Državama.

Ranije je saopšteno da će Ukrajina ući u NATO, tek po okončanju sukoba.

Mediji