Jaz između Rusije i Zapada se produbljuje ali u drugim delovima sveta značaj Moskve naprotiv raste, piše FA.

Kremlj je povećao svoj uticaj i moć u mnogim zemljama, a za to postoji nekoliko razloga.

Mnogi zapadni analitičari tvrde da je otkako je Rusija pokrenula vojnu ofanzivu na Ukrajinu u februaru 2022, Moskva postajala sve više izolovana i izgubila veliki deo svog globalnog uticaja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ranije ove godine Međunarodni krivični sud je optužio ruskog predsednika Vladimira Putina za ratne zločine.

To znači da ako želi da izbegne hapšenje, može da putuje samo u zemlje koje nisu ratifikovale Rimski statut.

Zapadne diplomate su takođe počele da izbegavaju sastanke sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Kada je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok objasnila novinaru na Generalnoj skupštini UN u septembru, zašto se nije sastala sa Lavrovom, rekla je da bi to bilo besmisleno, jer je Lavrov lažov i nije imao ovlašćenja da pregovara.

Ne može se poreći produbljivanje jaza između Rusije i Zapada. Ali u drugim delovima sveta postaje očigledan sasvim drugačiji trend: Moskva je povećala svoj uticaj i poluge u mnogim važnim zemljama, uključujući i one, koje su od velikog značaja za Vašington.

Ove zemlje su, zauzvrat, iskoristile prednosti novih globalnih podela da unaprede svoj regionalni i međunarodni autoritet.

Tokom ove godine, intervjuisali smo naučnike, stručnjake iz privatnog sektora i kreatore politike u sedam važnih američkih partnera — Brazilu, Indiji, Indoneziji, Izraelu, Meksiku, Južnoj Africi i Turskoj.

Tokom njih razgovarali smo o glavnim problemima koji postoje u ovim zemljama, njihovim odnosima sa Rusijom, o tome kako njihove vlade komuniciraju sa Moskvom i kako se osećaju prema ruskoj vojnoj specijalnoj operaciji u Ukrajini.

Naročito na poslednjoj temi, suočili smo se sa nespremnošću sagovornika da zauzmu stranu, u onome što se u ovim zemljama u većini slučajeva vidi, kao čisto evropski sukob.

Naši sagovornici su jasno stavili do znanja da je njihova javnost veoma prijemčiva za ruske narative, koji okrivljuju Zapad za ovu krizu.

I ovo je odraz ubedljive moći ruskih dezinformacija.

Otkrili smo da su odluke ovih zemalja da ostanu neutralne delimično vođene podsticajima stvorenim ruskim uticajem i pritiskom.

U nekim zemljama, formulacija njihovih pristupa ukrajinskom sukobu postala je u velikoj meri zavisna, od primanja ruskih ugljovodonika, đubriva, žita ili oružja.

Posebno u Indiji i Indoneziji, Kremlj je iskoristio zabrinutost, zbog regionalnih ambicija Kine da se predstavi, kao protivteža Moskvi.

To ne znači da su SAD i njihovi saveznici izgubili bitku sa Rusijom za uticaj, ali ipak ne mogu da računaju na punu podršku gore navedenih zemalja.

Međutim Moskva, ni na ovo ne može da računa.

U svetu obnovljene konkurencije velikih sila, srednje sile traže prilike, a ne saveze.

Izazov Vašingtona je da se suprotstavi ruskim dezinformacijama i pokaže ovim zemljama da njihove najplodnije mogućnosti leže u saradnji sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE