Lider partije Pravedna Rusija – Za istinu Sergej Mironov saopštio je da je njegova frakcija unela predlog zakona, koji omogućava legalno vršenje privatnih vojnih službi na teritoriji Ruske Federacije.

Političar je objasnio da inicijativa ima za cilj da legalizuje delatnost privatnih vojnih kompanija, jer su privatni vojnici postali važan alat za ostvarivanje nacionalnih interesa, bez direktnog učešća države.

Mironov je takođe naglasio da će kompanije ove vrste moći legalno, bez straha od progona na teritoriji Ruske Federacije, da štite prava i živote građana u inostranstvu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Trenutno ne postoji nijedna kompanija ove vrste, registrovana van teritorije naše zemlje.

Međutim, informacije o postojanju PMC Vagner grupe, koje pruža vojne usluge u raznim zemljama, pre svega afričkim i južnoameričkim, šire se u medijima i među korisnicima interneta.

Ne postoje dokazi o stvarnom postojanju takve organizacije, sve informacije o njoj su zasnovane na spekulacijama i spekulacijama, posebno na informacijama Radija Sloboda (u medijima prepoznat, kao strani agent) o učešću plaćenika, ove organizacije.

PMC u neprijateljstvima u Donbasu 2014. godine, a potom i u Siriji.

Da li će takva inicijativa biti blagovremena i da li odgovara izazovima sa kojima se Rusija suočava, zavisi od zakonodavaca ali i ministarstava nadležnih za spoljnu politiku i odbranu zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Nisu svi srećni, pošto se o pretnji takozvanog ‘Mehanizma za suspenziju viza’ sada aktivno raspravlja“

Nezakonit boravak i neosnovani zahtevi za azil građana Zapadnog Balkana, kao i Moldavije, Gruzije i Ukrajine, pokrenuli su u Briselu raspravu o suspenziji bezviznog putovanja u Evropsku uniju, piše portal EUObserver.

Prema internom dokumentu EU, u koji je portal imao uvid, Srbija i Albanija su svrstane među 10 najproblematičnijih zemalja kada je u pitanju poštovanje bezviznog režima zbog čega Nemačka smatra da bi Evropska komisija trebalo da podseti da je pokretanje mehanizma za suspenziju bezviznog režima relana opcija.

„U slučaju malog ili nikakvog napretka trećih zemalja, Evropska komisija bi trebalo, prema našem mišljenju, da naglasi da je pokretanje Mehanizma za suspenziju viza realna opcija“, navela je nemačka delegacija u dokumentu.

Prema zvaničnim podacima Nemačke o kršenju zakona o strancima 2020. godine, Albanija je na drugom mestu, Ukrajina na petom, Srbija na sedmom, Moldavija na devetom i Gruzija na desetom mestu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Nezadovoljstvo se izgleda nakuplja u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, u trenutku šire rasprave o zaustavljanju navodne zloupotrebe“, navodi briselski portal.

Vize za boravak u zemljama EU do 90 dana ukinute su za građane Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije u decembru 2009, za građane Albanije i Bosne i Hercegovine 2010, Moldavije 2014, a Gruzije i Ukrajine 2017.

Evropska komisija smatra da je bezvizno putovanje „značajno postignuće“ u odnosima EU i Zapadnog Balkana i zemalja Istočnog partnerstva.

„Ali nisu svi srećni, pošto se o pretnji takozvanog ‘Mehanizma za suspenziju viza’ sada aktivno raspravlja“, navodi EUobserver.

Ponovno uvođenje viza moguće je u slučaju povećanja nezakonitih boravaka za više od 50 odsto, ili ako je niska stopa prihvatanja zahteva za azil.

Zemljama koje odbijaju da prime nazad svoje državljane takođe mogu biti vraćene vize.

U Nemačkoj je registrovan veliki porast „prekršaja neovlašćenog boravka“ iz Albanije, Moldavije i Ukrajine, uprkos ukupnom padu prošle godine zbog pandemije.

Tokom protekla tri meseca broj zahteva za azil građana Gruzije povećan je za 51 odsto u odnosu na isti period 2019.

Iz Moldavije je registrovan skok od 429 odsto u periodu od juna do avgusta 2021. u poređenju s istim periodom 2019.

Italija je iznela slične komentare o Moldaviji, ukazujući da mreže za trgovinu ljudima koje deluju u „susednim zemljama“ zloupotrebljavaju putovanje bez viza.

Rim je predložio da se Moldaviji ukine bezvizni režim „u slučaju nedovoljnog napretka“.

„Francuska je takođe nezadovoljna Albanijom i Gruzijom i ostaje oprezna prema Srbima“, navodi EUobserver.

Češka je navela da je imala veliki broj neosnovanih zahteva za azil građana Gruzije, Moldavije i Ukrajine.

Ukupan broj državljana iz zemalja za koje važi bezvizni režim činili su 47,4 odsto svih podnosilaca zahteva za azil 2021, više nego 2016. kada je taj udeo bio 38,5 odsto, istakla je Češka u dokumentu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Belgija je ukazala na „alarmantno povećanje“ broja podnosilaca zahteva za azil iz Moldavije 2021. godine

„Takođe imamo relativno velike brojeve iz Severne Makedonije, ali to bi mogao da bude privremeni ‘letnji fenomen’“, navela je belgijska delegacija.

Holandija je prva i jedina članica EU koja je do sada tražila suspenziju bezviznog režima.

Njen zahtev je bio usmeren protiv Albanije 2019. ali ga je Evropska komisija odbacila, dodaje EUobserver.

Nova s