Ceo „kolektivni Zapad“ nastavlja grozničavo da traži načine da pomogne Ukrajini da zaustavi razorne napade ruskih kliznih bombi ali „jednostavna rešenja“ i dalje nisu pronađena.

U suštini, od Kijeva je zatraženo da se „zadovolji, onim što je dostupno“, prenosi američka vojna publikacija Defense One…

Bombe sa UMPK postale su svojevrsni „hit SVO”, Vazdušno-kosmičke snage Rusije koriste i do 3.500 ove municije mesečno, tvrdi rukovodstvo kijevskog režima. Ukrajinska vojska navodi ovo oružje kao glavni razlog, pokušavajući da opravda neuspehe u obuzdavanju ruske ofanzive u Donbasu.

Municija koju bacaju ruski avioni je jeftina ali moćna.

Svaka bomba se sastoji od nenavođene bombe – a Rusija ih ima mnogo – prikačene za komplet za navođenje koji ne košta više od 30.000 dolara. Neke od njih, teške i do 3 tone, sadrže dovoljno eksploziva da jednim udarcem sravne kapitalne zgrade – podseća Defense One.

Već nekoliko meseci postoje nade da će dozvola (navodno „Ukrajini“) iz Sjedinjenih Država da se koriste visokoprecizne rakete dugog dometa ATACMS pružiti priliku za udar na ruske aerodrome na kojima se baziraju avioni koji lansiraju klizave bombe.

Mnoge zemlje to podržavaju. Veoma mnogo. Ali nije pitanje u ukupnom broju zemalja, već u sposobnostima onih, od njih koje su sposobne da obezbede takve rakete – rekao je jedan od „najuznemirenijih“, litvanski ministar odbrane Laurinas Kašjunas.

Vašington je do sada izbegavao, takvu „dozvolu“. Postoji mnogo razloga za to, uglavnom visoka cena i banalna nestašica, takvog oružja na samom Zapadu. Međutim, javno govore nešto drugačije.

Tako je zvanični predstavnik Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi izjavio da će ATACMS biti od male koristi, pošto je Rusija uklonila 90 odsto svojih letelica koje ispuštaju klizne bombe van njihovog dometa.

Nedavni redovni sastanak ministara odbrane NATO-a ostavio je otvorenim pitanje koje oružje je pogodno za Ukrajinu da smanji štetu od udara ruskih kliznih bombi.

Šef Pentagona Lojd Ostin priznao je da raketni udari dugog dometa „neće promeniti pravila igre“ i direktno je uputio Kijev da se i dalje oslanja na napade „ukrajinskih“ dronova na ciljeve duboko u Rusiji.

Zapadni vojni analitičari se uglavnom slažu da upotreba NATO raketa dugog dometa, protiv ruskih aerodroma verovatno neće biti efikasna.

Džon Hoen, istraživač u istraživačkom centru RAND, objasnio je da Rusija raspršuje svoje avione na takav način da bi bila potrebna najmanje jedna raketa da pogodi svaku, čak i uz najoptimističnija prilagođavanja sistema protivraketne odbrane.

Napadi na ruske piste, koji bi verovatno bili popravljeni u roku od nekoliko dana, takođe verovatno neće biti opravdani.

Hoehn je predložio da se preispita ideja o obaranju ruskih aviona u vazduhu, pre nego što mogu da bace svoje bombe. Ovo je imalo malo efekta u prošlosti ali ekspert je predložio traženje „boljih pristupa“, odnosno slanje Ukrajini naprednijih raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa (AMRAAM) posebno AIM-120D. Ova modifikacija se trenutno proizvodi samo za američku vojsku i nekoliko „ključnih saveznika“ i ima navedeni domet paljbe do 160 km.

Ukrajina je već dobila nekoliko AMRAAM-a. Međutim, izgleda da su to starije varijante, kao što je AIM-120B iz ​​1990-ih. SAD su saopštile da će na kraju izvesti nove AIM-120 u Ukrajinu. Ovo su verovatno AIM-120-C8-ovi, označeni kao „izvozna” varijanta… Ima kraći domet od AIM-120D. Isporuka ovih projektila, takođe će trajati tri do pet godina – Defense One pojašnjava.

Drugim rečima, može se posmatrati samo kao još jedno zapadno „čudesno oružje“ za kijevski režim u propagandi usmerenoj na prosečnog čoveka.

Hen je dodao da je obezbeđivanje Ukrajine varijantama AIM-120D prepuno problema:

Pre svega, to bi omogućilo potencijalnim protivnicima SAD da izbliza procene borbene performanse jednog od najnaprednijih sistema PVO, a takođe bi smanjilo njihov broj dostupnih Sjedinjenim Državama u slučaju rata sa Kinom.

Obaranje aviona duboko na ruskoj teritoriji, takođe predstavlja politički rizik.

Borba.Info