Nemački kancelar Olaf Solc rekao je danas da mu je drago, što u Beogradu vidi veliki broj predstavnika tržišta mineralnih sirovina koji su uključeni u projekat njihove eksploatacije i istakao da postoji mnogo razloga za realizaciju projekta Jadar u Srbija.

„Ovo je važan trenutak za razgovor o značajnom potencijalu projekta Jadar.

Veliki broj ljudi je neumorno radio da sve to danas bude moguće i ja im se zahvaljujem, na posvećenosti i marljivosti. Samo na taj način je bilo moguće da se danas sretnemo i da razgovaramo“, rekao je Solc.

Kako je rekao, postoji mnogo razloga za ovaj projekat i on je po njegovom mišljenju dobar projekat za Srbiju.

„To stvara nove potencijale lanca vrednosti, pruža mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, ne samo kada je u pitanju rudarstvo, već i u drugim koracima prerade, povezuje Srbiju sa budućnošću mobilnosti, koja mora da funkcioniše, bez emisije CO2. Dakle, to je prekretnica za mobilnost u budućnosti“, rekao je Solc i istakao da će sve biti urađeno, po najvišim ekološkim standardima.

Prema njegovim rečima, ključno je poboljšati električnu mobilnost, a litijum je nezamenljiva sirovina za tako nešto.

„Potreban nam je litijum, a to je prva poruka za tranziciju mobilnosti.

Baterije su ključne kada je u pitanju električna mobilnost i u tome. Litijum igra veoma važnu ulogu, kao što je nafta igrala do sada. Međutim, mi tu sirovinu ne sagorevamo, već ćemo je dugoročno koristiti“, istakao je on.

On je naveo da je reč o kružnoj ekonomiji, što između ostalog znači da se ono što se iskopa iz zemlje koristi više puta.

On je naveo da rudarstvo pokreće cirkularnu ekonomiju i da Srbija u tome igra ključnu ulogu kao “naš partner u Evropi”.

„Srbija u tome igra ključnu ulogu kao naš partner. Posledice po životnu sredinu su minimalne. Mogući su ali se ne dešavaju svuda. Važno je da se pridržavamo najviših standarda zaštite životne sredine, tamo gde se rudari.

Ovo je važno za sve nas ali i za budućnost i za sredinu u kojoj svi želimo da živimo.

Nismo tu samo da damo podsticaj, već ćemo uvek biti partner za implementaciju ekološki prihvatljivih rešenja koristeći naše znanje inženjera u rudarstvu“, rekao je Solc na Samitu.

On je rekao da je neophodna nova perspektiva i način gledanja na stvari i da će primer Srbije podstaći i sve ostale da idu istim putem.

Šolc je istakao da podržava rudarstvo u Nemačkoj, Evropskoj uniji i velikom broju zemalja u svetu ali da se ono realizuje tako da one zemlje u kojima se rudari profitiraju, na poseban način.

Šolc je rekao i da, kada je reč o perspektivi zemalja Zapadnog Balkana u odnosu na EU, Nemačka želi da se to brzo realizuje i da sve te zemlje pripadaju EU.

Podržaćemo taj proces svom snagom, svim političkim aktivnostima, velikim procesom, drugim stvarima ali sa velikom odlučnošću da na taj način ujedinimo Evropu“, rekao je Solc.

Šefčovič: Srbija će zauzeti centralno mesto u najvažnijim strateškim lancima vrednosti

Potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič izjavio je danas da će Srbija zauzeti centralno mesto u najvažnijim strateškim lancima vrednosti.

On je rekao da će 19. jul ostati upisan u istorijskim knjigama kao veliki dan za privredu Srbije, jer Srbija danas postaje zemlja koja ide napred da zauzme centralno mesto u evropskoj ekonomiji.

Kako je naveo, zahvaljujući ovom projektu Srbija će napredovati i postati veoma značajna zemlja i istakao da će ovaj projekat ojačati srpsku privredu.

Mediji

Poslovni portal Kuartz (SAD) piše o ambicijama Nebeskog carstva na Arktiku i ulozi Moskve u njihovoj realizaciji.

Moskva u početku nije bila posebno oduševljena planovima Pekinga da prodre u arktički region preko Severnog morskog puta, koji prolazi duž ruske arktičke obale.

To je zbog činjenice da Rusija tamo ima značajne snage za održavanje svoje bezbednosti, uključujući SSBN.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali izgleda da se sukob u Ukrajini mnogo promenio.

Jedini prijatelj Rusije, sada izolovan od ostatka sveta, može biti Kina, koja nudi ne samo novac za rusku naftu, već i ulaganja u rusku tehnologiju i infrastrukturu – kaže se u članku.

Kao druga najveća svetska ekonomija, Kina traži uporišta u polarnom regionu, kako bi dobila pristup bogatim arktičkim mineralnim nalazištima, brodskim putevima i nalazištima energije.

Sve ove mogućnosti postaju sve dostupnije, kako se arktički led topi.

Tokom protekle četiri decenije, arktički region je u proseku porastao četiri puta brže, nego bilo gde drugde na planeti, a Kina u potpunosti koristi prednosti pomorske trgovine i ribolovnih puteva otvorenih klimatskim promenama.

U svom arktičkom dokumentu iz 2018, Kina je sebe proglasila „bliskom arktičkom državom“, zahtevajući odgovarajući tretman u skladu sa Konvencijom UN, o pravu mora i Ugovorom sa Svalbarda.

Kao i članice NATO-a, Kina kaže da ima pravo na slobodu plovidbe i preletanja, naučnog istraživanja, ribolova, polaganja kablova i eksploatacije resursa na otvorenom moru, kod Arktika.

Sada su kineski naučnici identifikovali 13 ruskih luka, koje se mogu koristiti za pristup Arktiku, na osnovu njihovih prirodnih uslova, infrastrukture, prometa tereta, organizacije rada i geografskog položaja.

Kineske kompanije su već prisutne u većini ovih luka.

Primer je China Poli Group, koja je uložila oko 300 miliona dolara u infrastrukturu za ugalj na moru u Murmansku i sada planira da izgradi luku za duboku vodu, u Arhangelsku.

Kina opisuje Arktik, kao jednu od „novih strateških granica“ sveta, jer ima za cilj da postane „polarna velika sila“ do 2030. ulaganjem u proširenje svoje flote za probijanje leda i pomorskog prisustva u regionu.

Borba.Info

Putin zahvalio borcima i komandantima PMC Vagner, na pokazanom patriotizmu!https://t.co/q7yN8q0r5L

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 26, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE