Evropski regulatorni pritisak stalno raste, dok se komercijalna zaštita evropskih proizvođača smanjuje. Šta to znači za budućnost evropske industrije i konkurentnosti?

Tempo kojim se nameću nove norme postaje neodrživ, dok se u isto vreme evropska tržišta otvaraju agresivnim trgovinskim silama…

Evropska unija je na kritičnoj prekretnici. Dok mnogi evropski preduzetnici doživljavaju rekordne stope bankrota, posebno u energetskom sektoru, postavlja se pitanje da li su preterana regulacija i slepa privrženost tržišnim principima doveli do toga.

Preduzeća se danas suočavaju sa paradoksalnom, situacijom da proizvođači kvalitetnih evropskih proizvoda moraju da plaćaju sertifikate za dokazivanje domaćeg porekla, umesto da to zahtevaju od uvoznika.

Regulatorna lavina koja decenijama dolazi iz Brisela postala je nepodnošljiva – skoro 50 direktiva godišnje, što znači u proseku dve nove direktive mesečno.

Niko više ne može nadgledati ili efikasno sprovoditi sve ove propise.

Evropska komisija neprestano uvodi standarde koji često nemaju praktičnu primenu u svakodnevnom životu država članica, a o kojima se pregovaralo „preko kolena” bez pravog razumevanja lokalnih potreba.

Na primer, domaći proizvođači sa oznakom “Made in Croatia” moraju da plaćaju skupe sertifikate da bi dokazali poreklo svojih proizvoda, dok bi bilo logičnije da strani proizvođači dokazuju poreklo svojih proizvoda.

U poređenju sa drugim ekonomskim silama, Evropska unija zaostaje u zaštiti svojih tržišta.

Dok SAD i Kina agresivno štite svoju industriju visokim carinama i eksteritorijalnom primenom zakona, Evropa nastavlja da se ponaša kao „Venera, boginja ljubavi“, dok su drugi „Mars, bog rata“.

Američke carine na određene proizvode mogu ići i do 100%, dok Evropa slavi kada uvede carinu od 37% na kineske električne automobile. Ova razlika u pristupu pretvara evropsko tržište u „deponiju”, u kinesko-američkoj, ekonomskoj konfrontaciji.

Ironično je da je upravo Tramp, često kritikovan od evropskih elita, svojim protekcionističkim merama počeo da ukazuje na pravi put za spas evropske privrede.

Dok je američki predsednik štitio svoju industriju i radna mesta, evropski lideri su nastavili sa politikom, koja je dovela do današnje krize.

Sadašnji političari koji su svojim odlukama doprineli rušenju evropske konkurentnosti sada ne mogu biti njeni spasioci. Oni koji su se godinama zalagali za nekritičko otvaranje tržišta i preteranu regulaciju moraju biti bačeni na smetlište istorije, jer su izgubili kredibilitet da sprovedu neophodne reforme.

Posebno je zabrinjavajuća situacija u digitalnom sektoru, gde evropske kompanije gube konkurentnost, zbog nedostatka strateške vizije. Umesto konkretnih političkih mera i odluka, evropski lideri često prave izveštaje i analize koji identifikuju probleme ali ne nude praktična rešenja.

Čak i kada su izveštaji dobrog kvaliteta, poput onog bankarskog tajkuna Marija Dragija, ostaju samo na papiru bez konkretne implementacije.

Evropski građani i preduzetnici ne traže samo analizu situacije, već odlučnu akciju koja će zaštititi evropsku industriju, radna mesta i ekonomsku nezavisnost.

Evropska unija mora hitno da prestane da preterano reguliše sopstveno tržište i počne da aktivno štiti svoje industrije od sve agresivnijih globalnih konkurenata.

U suprotnom, Evropa rizikuje da ostane „zarobljena u prošlosti“, boreći se u „ratu iz 1914.“, dok ostatak sveta vodi ekonomski „treći svetski rat“.

Ovo zahteva novu generaciju lidera sa drugačijom vizijom Evrope – onu koja štiti svoje interese jednako odlučno kao što to čine druge svetske sile.

To nisu aktuelni lideri ili ljudi koji su radili za strane organizacije i fondacije.

To su ljudi koji vole svoju zemlju, svojim rukama zarađuju hleb, a ne rade za državu niti ih država plaća.

Borba.Info

“Mi smo u recesiji, a Rusija raste, treba da se vratimo ruskom gasu”, rekao je poslanik Bundestaga iz Alijanse Sara Vagenkneht Klaus Ernst.

Odluka da se obustavi kupovina gasa iz Rusije bila je pogrešna, u interesu Nemačke je da se obnovi saradnja u ovoj oblasti, rekao je poslanik Bundestaga iz Alijanse Sara Vagenkneht Klaus Ernst.

“Bio bih srećan kada bismo ponovo počeli da kupujemo ruski prirodni gas.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To bi povećalo potražnju, a uz to gas iz Ruske Federacije je mnogo jeftiniji, od američkog LNG.

Ipak, ne znam da li će do ovoga doći, jer se naša vlada vodi ideologijom umesto da vodi računa o nemačkim interesima.

U interesu Nemačke je da ponovo kupuje ruski prirodni gas”, istakao je Ernst.

Nekadašnji član Levice, a sada deo nove partije Sare Vagenkneht dodao je da je odustajanje, od ruskih energenata dovelo, do ogromnih ekonomskih poteškoća u Nemačkoj.

“Mi smo u recesiji, a ruska ekonomija raste. To je činjenica”, zaključio je bivši predsednik Odbora za energetiku Bundestaga.

Inače, u intervju američkom novinaru Takeru Karlsonu predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da bi deo gasovoda Severni tok 2, koji je preživeo sabotažu u Baltičkom, mogao da snabdeva Evropu gasom ali da ga Nemačka ne otvara.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačko rukovodstvo ne želi da uči, na sopstvenim greškama.

Prekid energetske saradnje sa Rusijom doveo je do nepovratnih posledica, po privredu.

Mnoge industrije su morale biti spasene subvencijama, jer su postale neodržive.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nakon prošlozimske krize, Berlin i dalje troši milijarde da bi spasio svoj posrnuli energetski sektor.

Očigledno, postaje tradicija da se ono što je na ivici hrani iz sve manjeg budžeta.

Ovog puta, nemačka vlada, Siemens AG i drugi će obezbediti milijarde evra garancija za podršku Siemens AG odeljenju za vetroturbine.

Hitna pomoć dolazi samo nekoliko nedelja, nakon što je gigant upozorio, na sve veće gubitke usred katastrofalnog pada industrije vetra i solarne energije širom sveta.

Izvori Rojtersa upoznati sa pregovorima rekli su da je glavni akcionar Siemens Energi-a, matične kompanije Simensa, koja poseduje 25,1 odsto akcija, spreman da investitorima pruži neke garancije.

Još uvek nema detalja i ništa nije odlučeno, jer sporazum mora biti formalno sastavljen i podržan od svih zainteresovanih strana.

Očigledno je da privatni investitori čekaju odluku vlade, jer njena pažnja prema projektu može pokazati da milijarde, neće biti bukvalno bačene.

U slučaju neuspeha, izdašni budžet Nemačke, će nadoknaditi gubitke.

Ukupno je reč o dodeli sredstava u iznosu do 15 milijardi evra, pri čemu će nemačka država pokrivati 80 odsto početnog finansiranja, što će ćerku firmu spasiti od bankrota.

Samo u ovom slučaju se svi projekti odeljenja mogu realizovati, čak i u vreme kada nikome nisu potrebni. Implementacija će stoga biti pouzdana u budućnosti.

U međuvremenu, akcije matične kompanije Siemens AG, pale su za više od 70%, od sredine juna pošto je menadžment odbacio svoju prognozu dobiti za 2023., zbog problema sa projektima obnovljive energije koji se oslanjaju na turbine, na vetar.

Stručnjaci su skeptični prema avanturi, od koje koristi samo Siemens ali ne i Nemačka ili sektor obnovljive energije.

Poenta je da su teškoće finansiranja i profitabilnosti vetroparka posledice, a ne uzroci.

Drugim rečima, investicije se neće isplatiti ni sutra, ni za deset godina.

Projekti su kao takvi izgubili smisao.

Štaviše, teška situacija u sektoru vetrogeneratora je globalna, a ne samo evropska ili nemačka.

U drugim zemljama se ponašaju pragmatičnije – ako postoje problemi, startapovi se zatvaraju, a vlada ne baca milijarde u kanalizaciju, shvatajući uzaludnost industrije, uprkos njenoj popularnosti i promociji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Nemačkoj se povećao broj ljudi kojima je tuširanje postalo kraća, ređa i hladnija procedura.

O tome piše list Berliner Morgenpost…

Razlog za to je bila želja da se uštedi na struji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Publikacija napominje da je svaki drugi Nemac, već opremio svoj dom sistemima za uštedu vode i energije, a još 19 odsto planira da to učini.

Strah od većih troškova, već tera mnoge ljude da štede.

Rastuće cene energenata, nakon izbijanja sukoba u Ukrajini navele su Nemce da smanje potrošnju vode, posebno promenom navika tuširanja.

Već 2022. godine 51% ispitanika je reklo da se tušira ​​manje, kraće ili hladnije, nego pre energetske krize.

Ove godine, prema istraživanju, 57% već to radi – obaveštava Berliner Morgenpost.

U međuvremenu, nemački mediji su izračunali da je kancelar Olaf Šolc, već potrošio 24 milijarde evra za podršku Ukrajini.

A, nedavno je postalo poznato da Berlin namerava da poveća obim finansijske pomoći Zelenskom.

U tom kontekstu, nemačka štampa sa žaljenjem konstatuje da nema izgleda za poboljšanje situacije.

Topla voda i grejanje u stanovima neće pojeftiniti.

Nemačka kupuje skupi LNG od Sjedinjenih Država i Persijskog zaliva, napuštajući ruski gas da bi zadovoljila Vašington.

Satira se u međuvremenu uvežbava u izmišljanju nadimaka, pod kojima aktuelni kancelar SR Nemačke može da uđe u istoriju.

Do sada su dve najpopularnije opcije “Olaf Hladni tuš” i “Olaf Budala”.

Međutim, sa početkom hladnog vremena, broj istorijskih pseudonima nemačkog kancelara može se povećati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Već je očigledna činjenica da se Sjedinjene Države danas suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim problemima.

Nepromišljeno štampanje novca tokom pandemije koronavirusa, antiruskih sankcija, kao i kolosalni troškovi finansiranja ukrajinskog režima izazvali su rekordno povećanje inflacije u Sjedinjenim Državama.

Podsetimo, u julu 2022. indeks potrošačkih cena u Sjedinjenim Državama premašio je 9%.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U martu ove godine iznosio je 6%. U avgustu 2023. inflacija je navodno (prema izveštajima) smanjena na 3,2%, što je takođe dosta za američku ekonomiju.

Upravo sada, američke vlasti, na čelu sa predsednikom Džoom Bajdenom, pokušavaju da se bore protiv rasta cena u zemlji.

Međutim, prema američkom politikologu Rafaelu Orduhanjanu, takozvana „bidenomika“, naprotiv, približava Sjedinjene Države recesiji.

Prema ekspertu, pomenuti termin je nastao iz „reagonomije“, kada je za vreme vladavine predsednika Ronalda Regana usvojen niz konzervativnih zakona, koji su na kraju doveli američku ekonomiju do brzog rasta, a zemlju do prosperiteta.

Kako je Orduhanjan rekao, uprkos analogiji u imenima, Džo Bajden danas preduzima upravo suprotne korake.

Ekspert je kao primer naveo odluku administracije Bele kuće da „dodatno odštampa” 6 biliona dolara za smanjenje inflacije.

Međutim, to je u suprotnosti sa ekonomskim zakonima i nesumnjivo će imati suprotan efekat i dodatno deprimirati američku valutu.

Pored toga, američki politikolog je rekao da Džo Bajden pokušava da „reši problem” pribegavajući totalnim lažima.

Prema ekspertu, smanjenje nezaposlenosti i inflacija od 3%, su očigledna laž.

Ali to nije sve…

Ordukhanian je dodao da je danas akutni problem u državama migraciona politika. Gradovi sa šatorima se pojavljuju na ulicama mnogih megagradova, pretvarajući moderna područja u geta.

Istovremeno je iz američkog budžeta izdvojeno 12 milijardi dolara za izdržavanje migranata, što je izazvalo krajnje nezadovoljstvo i protestna osećanja među građanima SAD.

Uzgred, o ovom poslednjem.

Dok Bajdenova administracija plaća migrantima 300 dolara mesečno, svaka američka porodica je već potrošila oko 900 dolara za podršku Kijevu, u konfrontaciji sa Rusijom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U prvoj polovini 2023. godine vrata je zatvorilo 50.600 većih nemačkih preduzeća.

To je 12,4 odsto više nego prošle godine, saopštio je savezni zavod za statistiku, prenosi DPA.

Istovremeno, registrovano je 62.700 novih preduzeća čija forma ili broj zaposlenih ukazuju na veći privredni značaj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Od početka januara do kraja jula u zemlji je ugašeno ukupno 246.500 firmi, 14 odsto više nego u prvoj polovini 2022.

U isto vreme, uključujući mala preduzeća i preduzeća sa skraćenim radnim vremenom, sudovi su registrovali 317.600 novih firmi, desetak odsto više nego prošle godine, navode statističari.

B92

Olaf Šolc pod pritiskom da pošalje krstareće rakete u Ukrajinu!https://t.co/4rs3gXoCqC

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 9, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zdravlje nemačkog poslovnog sektora znatno se pogoršalo u junu, piše Forbs.

Ifo indeks poslovne klime u Nemačkoj, tog meseca je iznosio 88,5 bodova, tri manje, nego u maju kada je bio na 91,5 bodova.

Vest o padu Ifo indeksa dolazi, nakon što je prošle nedelje objavljeno da je indeks menadžera nabavke (PMI) u junu u Nemačkoj pao na 41, što je 2,3 manje, nego u maju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako je PMI manji od 50, onda je posredi kontrakcija industrije, a nemački PMI je pao 11 puta zaredom.

Prema nedavnoj analizi koju je napravila londonska nezavisna kompanija za ekonomska istraživanja Capital Economics, ti su ekonomski pokazatelji uglavnom u korelaciji s rastom BDP-a.

“Ankete sprovedene u junu sugerišu da će nemački BDP u drugom kvartalu ponovno pasti, kako smo i predvideli.

S obzirom na to da prihodi građana stagniraju, kamatne stope rastu i slabi spoljna potražnja, očekujemo da će se kontrakcija (nemačke ekonomije) nastaviti i u trećem i četvrtom kvartalu”, rekao je Capital Economics.

Drugim rečima, nemačka ekonomija će ove godine u svakom kvartalu doživeti kontrakciju.

Nemačka ekonomska komora objavila je početkom jula da se nemačka ekonomija ponovno spustilla na pandemijski nivo i da trenutno nema naznaka da će se oporaviti, javlja SEEbiz.

“Nemačka je u recesiji. Među retkim smo evropskim zemljama čija se privreda spustila na nivo od pre pandemije. To je znak za uzbunu”, rekao je šef DIHK-a Peter Adrijan.

Adrijan je rekao da je situacija u nemačkoj ekonomiji teška ali da se najviše muče kompanije srednje veličine i da kompanije nisu voljne da ulažu.

Šef DIHK-a predviđa ga će građevinski sektor u drugoj polovini godine zbog visokih kamatnih stopa i skupih sirovina doživeti veliki pad.

“To će izazvati negativne posledice u celij privredi”, rekao je Adrijan.

Sve je spomenuto važno jer je nemačka ekonomija najveća ekonomija u Evropi i česte se na nju gleda, kao na ekonomski najpouzdaniju članicu Evropske unije.

Ukratko – ako Nemačkoj ne ide, neće ići ni EU.

Analitičarski internetski portal Trading Economics predlaže da će Nemačka početi da se oporavlja početkom iduće godine.

Nemačka ekonomija je trenutno slaba jer se godinama oslanjala na jeftinu energiju koju je uvozila iz Rusije i moćni proizvodni sektor. Očekivano, to je poremetio sukob Rusije i Ukrajine.

Krizu je produbila odluka o gašenju svih nuklearnih elektrana iz 2011. godine.

Naravno, Nemačka je zbog toga počela skuplje da plaća energiju ali analitičari nisu predvideli da će cene koje će plaćati biti ovoliko visoke.

Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu prošlog leta je zbog rata u Ukrajini i letnih vrućina skočila na 339 evra po megavatsatu (MWh).

Poređenja radi, njegova cena je u decembru 2021. godine iznosila 67 evra po MWh. Megavatsat prirodnog gasa na evropskom tržištu sada se može nabaviti za 33 evra.

Istovremeno, dok se veći deo slobodnog sveta distancira od Kine, Nemačka radi sve kako bi s njom imala pozitivan trgovinski odnos.

“Izgleda da nemački kancelar Olaf Šolc ne želi da napusti svoju politiku prema Kini, koja je u poslovnom smislu uglavnom prijateljska”, stoji u izveštaju konsultantske kompanije Eurasia Group.

Iako to neće obradovati jedan deo američkih političara, nemačke kompanije koje naveliko sarađuju s Kinom će pozdraviti takvu odluku.

“Nije verovatno da će Berlin odustati od odluke da se fokusira na ekonomske prilike”, kaže Eurasia Group.

Šef DIHK-a Peter Adrijan rekao je da nemačke kompanije muči neizvesnost oko prelaska na zelenu energiju.

“Kompanije ne znaju kakvu će ulogu u tranziciji na obnovljive izvore energije odigrati gas”, rekao je Adrijan.

“Još nemamo ni zeleni vodonik, a ni pouzdano i jeftino snabdevanje kompanija zelenom električnom energijom”, dodao je šef DIHK-a.

Ako ne dođe do promena, međunarodna konkurencija će prestići Nemačku, a i mnoge zemlje Evropske unije.

To bi moglo dovesti do toga da će nemačke kompanije svoje fabrike preseliti u druge, za poslovanje jeftinije zemlje, piše Jutarnji list.

Jutarnji list

„Naprave buku i smire se” – Demonstranti u Francuskoj neće moći da organizuju oružano preuzimanje vlasti – VIDEOhttps://t.co/TXBOlBcMuZ

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 4, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stečajevi preplavljuju nemačku industriju, koja decenijama slovi za najjaču evropsku ekonomiju.

Samo u poslednjih nekoliko meseci zatvoreno je preko 700 poslovnica, a više od 3.000 radnika je ostalo bez posla.

Na udaru je nekoliko industraija, a stručnjaci imaju jasan odgovor kada ih pitate za razlog.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pominju rastuću inflaciju, rat u Ukrajini ali i celokupnu krize u svetu i ono što je loša vest – tvrde da ovo nije kraj.

Prema zvaničnim podacima Federalnog biroa za statistiku (Destatis), 18,2 odsto je više nelikvidnih preduzeća u prvom kvartalu 2023. u odnosu na isti kvartal lane.

Nemački sudovi prijavili su 4.117 korporativnih insolventnosti u prva tri meseca ove godine.

Broj redovnih stečajeva u Nemačkoj raste mesečno za oko tri odsto.

“Evropa se dobrim delom lišila domaće industrije i veliki broj fabrika je otišao na istok Evrope, u Rumuniju i Bugarsku, a neke na istok sveta.

Došli su u jednu situaciju da nemaju mnogo svoga, da zavise od sveta, a svet je izložen ogromnom poremećaju i to je osnovni razlog zašto Evropa kleca”, objašnjava za “Blic Biznis” ekonomista Ljubodrag Savić.

“Nemačka, ali i celokupna EU, oštećena je još za vreme kovida, a naročito nakon početka rata u Ukrajini.

Zato je objašnjenje sada krajnje jednostavno. Sada Nemačka plaća cenu dešavanja u Ukrajini, pa su stečajevi najveća posledica toga.

Nažalost, tih problema u Evropi će biti još više.

Ja se tome, naravno, ne radujem jer smo i mi deo Evrope i sigurno je da ćemo i mi snositi posledice”, dodaje profesor, a nakon što je nemački Gruner najavio da otpušta 10 odsto radnika u Srbiji.

Na pitanje da li će se zatvaranje firmi u Nemačkoj nastaviti, Savić odgovara potvrdno.

“To je lančana reakcija. Jedna ili dve velike firme kada odu u stečaj, to onda povuče 20, 30, 50 manjih i to se širi kroz privredu zemlje”.

Savić podseća da su se “Nemci odrekli jeftinog gasa i nafte pod uticajem SAD pre svega”, pa je trenutna situacija cena, koju oni plaćaju, jer su se opredelili za jednu stranu.

Ali istakao je da je sve počelo sa prekidom lanaca snabdevanja za vreme pandemije koronavirusa.

Dodao je da je sada, kada su energenti značajno skuplji i kada imamo značajno skuplje delove i novac novca potpuno jasno da ceo svet ulazi u krizu, a to je posebno došlo do izražaja u Evropi.

Dragoljub Rajić o stečajevima u Nemačkoj: Cene sirovina rastu, ali ne i gotovih proizvoda

Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, kaže da su stečajevi u Nemačkoj posledica povećanih cena struje i gasa, kao i rastuće inflacije.

“S jedne strane proizvodne cene gotovih proizvoda rastu, a s druge proizvođači ne mogu značajno podići finalne cene proizvoda prema kupcima.

A, razlog je inflacija koja je već pogurala cene i sa daljim povećavanjem dolazi do pada u prodjaji robe”, rekao je Rajić za “Blic Biznis” i dodao da je negativan uticaj imao i pad tražnje na većini vanevropskih tržišta.

Stečajevi u Nemačkoj: Na udaru transport

Najviše stečajeva u Nemačkoj u proteklo vreme bilo je u sektoru transporta i skladištenja sa 26 slučajeva.

Zatim slede oblasti rudarstva i kamena i druge ekonomske usluge (npr. agencije za privremeno zapošljavanje) sa po 20 slučajeva.

Najmanju učestalost nelikvidnosti imao je sektor snabdevanja energijom, sa samo jednom nelikvidnošću na 10.000 preduzeća, navodi se na zvaničnom sajtu Destatisa.

Neki od najpoznatijih nemačkih brendova zatvorili su svoje poslovnice.

U pitanju su giganti iz različitih industrija, od modne, preko farmaceutske, do prehrambene kao što su: “Gery Weber”, “Algajer”, “Weck-Glaser”, “H&M”, “Primark”, i “Orsay”, “Dankwardt”, “Zapata”, “Scotch & Soda”, “Brands4Friends”, najstarija mesara u Nemačkoj “Rohrs” i mnogi drugi.

B92/Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ekonomija Evrozone ide, ka simbolično važnom preokretu u četvrtak, jer ekonomisti očekuju da će zvanični podaci o poslovanju privrede, u osnovi biti smanjeni.

To bi značilo da proizvodnja beleži pad u poslednja dva kvartala, što predstavlja uvod u recesiju.

Ova promena bi donekle umanjila nedavne performanse ekonomije evrozone, koje su bile bolje nego što mnogi ekonomisti nadali, s obzirom da je blok pogođen energetskom krizom i povećanim troškovima života od početka sukoba u Ukrajini, piše “Fajnenšel Tajms”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evrostat, statistička agencija EU, trebalo bi sutra da objavi revidiranu procenu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu u bloku jedinstvene valute od 20 zemalja.

Poslednji podaci Evrostata su pokazali da je ekonomija bloka porasla za 0,1 odsto u prvom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal, nakon što je stagnirala u poslednja tri meseca prošle godine.

Pad bi, takođe, mogao da promeni i raspoloženje među kreatorima politike u Evropskoj centralnoj banci (ECB), koji bi trebalo da se sastanu sledeće nedelje u Frankfurtu.

Oni su nastavak podizanja kamatnih stopa do sada pravdali “otpornošću” ekonomije evrozone.

“Iako ove promene ne bi bile velika stvar iz makroekonomske perspektive, na margini bi mogle da promene narativ i diskusiju na sastanku saveta ECB”, rekao je Oliver Rakau, ekonomista istraživačke grupe “Oksford Ekonomiksa”.

Mark Kas Babić, ekonomista britanske banke “Barklis”, rekao je za “Fajnenšel tajms” da najnoviji podaci o BDP-u evrozone, koje su objavile zemlje članice ukazuje na verovatno smanjenje u oba kvartala.

Barklis je prognozirao kvartalni pad od 0,1 odsto za oba tromesečna perioda, što bi po nekim stručnjacima bila definica recesije.

Ali Kas Babić je rekao da postoji izvesna neizvesnost jer “stopa rasta koju Evrostat objavljuje za evrozonu kao celinu može da odstupi od rasta zbira pojedinačnih zemalja za nekoliko baznih poena”.

Nekoliko članica zone jedinstvene valute smanjilo je svoje procene BDP-a za prvi kvartal u nedeljama otkako je prvobitna procena Evrostata objavljena krajem aprila, uključujući Nemačku, Irsku i Finsku.

“Postoji velika šansa da je privreda evrozone ipak pala u zimsku recesiju. Smanjenje u prvom kvartalu je vrlo verovatno, a revizija naniže u četvrtom kvartalu nije nemoguća”, rekao je Karsten Bžeski, šef makro istraživanja u holandskoj banci ING.

On je dodao da podaci iz Holandije nisu uključeni u početnu procenu Evrostata, i da će verovatno doprineti silaznom pritisku, nakon što je holandska statistička agencija prošlog meseca objavila da se njen BDP smanjio za 0,7 odsto u prvom tromesečju.

“Italija je jedna od retkih zemalja koja je poboljšala svoju prognozu BDP-a za prvi kvartal, podigavši je prošle nedelje na rast od 0,6 odsto, u odnosu na preliminarnu procenu od 0,5 odsto.

Holger Šmiding, glavni ekonomista nemačke banke “Berenberg”, rekao je da bi podaci iz Italije mogli značiti da je evrozona stagnirala, a ne da se smanjila u prvom kvartalu.

Grčka tek treba da saopšti podatke o BDP-u za prvi kvartal, što bi, takođe, moglo da ublaži deo sumorne situacije.

Predsednica ECB-a Kristin Lagard je nagovestila da je dalji rast referentne kamatne stope verovatan sledeće nedelje, rekavši u ponedeljak da su “pritisci na cene i dalje jaki” u evrozoni i da je ekonomska aktivnost “podržana nižim cenama energije, ublažavanjem uskih grla u snabdevanju i podrškom fiskalne politike firmama i domaćinstvima”.

U utorak su ekonomski podaci za blok na početku drugog kvartala bili slabiji nego što se očekivalo.

Maloprodaja u evrozoni stagnirala je u aprilu, kada su ekonomisti očekivali rast od 0,2 odsto, dok su nemačke fabričke porudžbine za isti mesec pale za 0,4 odsto, suprotno prognozama o porastu od 3,8 odsto.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na sajtu televizijskog kanala Si-En-En se takođe govori o mogućim posledicama američkog defolta.

Resurs naglašava da čak i ako republikanci i Bela kuća na kraju donesu neku odluku oko gornje granice duga, onda možda neće biti dovoljno vremena da se ona sprovede pre 1. juna.

Tržišni stručnjaci veruju, nastavlja CNN, da će neispunjenje obaveza slomiti finansijski sistem zemlje, čak i ako jednokratne posledice nisu toliko primetne.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako investitori prestanu da veruju američkoj vladi da će platiti svoje dugove, cena državnog pozajmljivanja novca mogla bi da poraste, posebno ako agencije smanje kreditni rejting Amerike – navedeno je u članku.

Nije sasvim jasno da li će odmah doći do kašnjenja u isplati socijalnih davanja.

Trezor će morati da donese teške odluke o tome, koje dugove će prvo otplatiti.

U članku se navodi da će „efekti biti kaskadni i pogoršavati se, kako se podrazumevana vrednost nastavi“.

Neki republikanci, su već sugerisali da kratkoročno neizvršenje obaveza neće biti katastrofalno, dodaje CNN.

SAD su zapravo prekoračile svoja ovlašćenja za zaduživanje, još u januaru ali je ministarka finansija Dženet Jelen odobrila „vanredne mere“ da bi zakonodavcima dala vremena da deluju – kaže se u članku.

Ranije je portal Oilprice.com pisao da bi pad cena nafte prošle nedelje mogao da bude predznak neplaćanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE