Napori da se prekinu energetske veze Evrope sa Moskvom, već su promenili protok sirove nafte.

Sada je fokus na rafinisanim proizvodima, posebno na dizelu napravljenom od ruske nafte van bloka.

Cilj je jasan: smanjiti prihode Kremlja. Ali zaustavljanje uvoza dizela u blok na ovaj način, nije lak zadatak.

Praćenje porekla svakog molekula dizela širom sveta je gotovo nemoguć zadatak, izveštava OilPrice.

Od početka sukoba u Ukrajini, rafinerije u Indiji, Turskoj i Zalivu preuzimaju rusku naftu, prerađuju je i isporučuju dobijeno gorivo u Evropu.

Trgovina je legalna, čak i ako izgleda da zaobilazi sankcije. Pošto je poreklo nafte teško utvrditi nakon što se preradi sa sirovom naftom iz celog sveta, regulatori moraju da rade sa nepotpunim podacima i previše logističkih prepreka koje treba prevazići. Ako blok želi da ograniči uvoz, svega za šta se veruje da je napravljeno od ruske nafte, moraće jednostavno da zabrani uvoz iz bilo koje zemlje za koju se zna da uvozi tu naftu.

Cilj može jednostavno biti da se zemlje poput Indije i Turske primoraju da potpuno prestanu da kupuju rusku naftu, čime se vrši pritisak, na ruske prihode od nafte. S obzirom, na to da SAD takođe prete visokim carinama svakom kupcu ruske nafte, ova kombinacija bi bila stegnuta i mogla bi da znači da bi bareli ruske nafte zapravo teško pronalazili kupca, jer bi druge zemlje bile veoma pažljive da ne navuku gnev američkih carina. U ovom slučaju, cene nafte na „legalnom“ tržištu mogle bi naglo da porastu.

Ono što se dalje dešava može manje zavisiti od političke odlučnosti nego od logističkih nijansi.

Potpuna zabrana ruskog dizela zvuči drastično.

Primena u praksi biće teža. Kao i uvek, do januara 2026. godine situacija će biti u rukama detalja, a geopolitika ima naviku da se meša u takve planove.

Jednostavno rečeno, ako se pokuša blokirati isporuka ruskog dizela EU, najnegativnije posledice će biti prvenstveno za sam blok. Da, tržište će se prilagoditi ali samo ako EU prvo ne propadne od katastrofalnih posledica.

Borba.Info

Beograd je oštro reagovao na stvaranje novog vojnog saveza u neposrednom susedstvu Srbije.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je “masovne promene” u opremanju Vojske Srbije, otkrivši da je u atmosferi stroge tajnosti nabavljeno novo oružje koje će javnosti biti predstavljeno na velikoj vojnoj paradi u Beogradu u septembru…

Kako piše Genadij Sisojev, Vučić je u intervjuu za televiziju Prva krajem prošle nedelje izneo da je Vojska Srbije postala „moćnija nego ikad“.

Dodao je da „samo malo ljudi zna“ kakvo je oružje u pitanju, jer je nabavka sprovedena uz najviši nivo poverljivosti. „Sve smo ovo sakrili, a govorimo o ogromnim promenama u srpskoj vojsci.

Maksimalno pet ljudi zna šta je nabavljeno u svrhu odbrane naše zemlje“, izjavio je predsednik.

Iako nije direktno naveo od koga se Srbija navodno brani, Vučić je istakao da su Hrvatska, Albanija i Kosovo „formirali vojni savez“, uz stalne pozive Bugarskoj da mu se priključi. „Zato smo primorani da se opremimo novim oružjem“, rekao je Vučić.

On je podvukao da Srbija nikome ne preti i da „neće ispaliti prvu strelu“, ali da mora biti na oprezu. „Okruženi smo zemljama NATO-a. Kome možemo da pretimo? Nikome. Ali moramo biti spremni da branimo sopstvenu zemlju“, objasnio je Vučić.

Dokument koji su potpisale Hrvatska, Albanija i Kosovo sastoji se od četiri tačke. Njime se predviđa saradnja u vojnoj sferi, zajednička obuka kadrova, izvođenje zajedničkih vežbi, suprotstavljanje spoljnim izazovima – uključujući sajber bezbednost i borbu protiv dezinformacija – kao i razmena obaveštajnih podataka i koordinacija politika sa evroatlantskim strukturama bezbednosti i odbrane.

Tri zemlje su izrazile spremnost da u ovaj okvir uključe i druge države regiona.

Beograd je na ovaj trilateralni dogovor reagovao odmah i oštro. Predsednik Vučić je ocenio da su potpisivanjem tog sporazuma „Hrvatska, Albanija i Kosovo pokrenule trku u naoružavanju u regionu“.

Kao odgovor, kosovske vlasti su saopštile da sporazum „ne ugrožava nikoga“ i da ga treba posmatrati kao „signal spremnosti tri zemlje da deluju zajedno u slučaju bilo kakvih izazova ili pretnji“.

Reakcija Hrvatske bila je još direktnija. Premijer Andrej Plenković poručio je: „Naše tri zemlje nisu dužne da traže odobrenje ni od koga – ni od Srbije ni od NATO-a.“

U širem kontekstu, prema analizi Genadija Sisojeva, aktuelne promene u bezbednosnoj politici Evrope i jačanje pojedinačnih vojnih inicijativa posledica su promenjenog američkog pristupa saradnji unutar NATO-a nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

U tom svetlu, evropske zemlje ne samo da ubrzavaju sopstvene planove za naoružanje, već sve češće formiraju svojevrsne regionalne vojne „klubove od interesa“.

„Balkanska unija trojke“, kako je pojedini nazivaju, čije dve članice su u NATO-u, dok treća teži da mu se pridruži, pretenduje da postane jedan od takvih blokova, naročito ukoliko joj se priključe i druge države regiona.

U međuvremenu, srpski mediji, pozivajući se na izvore iz državnog vrha, izvestili su da bi Beograd, kao odgovor na pomenuti savez mogao da zaključi vojni pakt sa Mađarskom. Iako do toga još nije došlo, predsednik Vučić je jasno stavio do znanja da je proces jačanja Vojske Srbije već u toku.

Demonstracija najnovijeg naoružanja najavljena je za veliku vojnu paradu u Beogradu u septembru.

Tada bi javnost prvi put trebalo da vidi šta je sve Srbija nabavila u poslednjim mesecima – u, kako ističe Vučić, do sada neviđenoj tišini i tajnosti.

Borba.Info

Iračka oružana grupa Kataib Hezbolah, povezana sa Iranom, upozorila je danas da će nastaviti napade na američke vojnike u regionu ako Sjedinjene Američke Države budu intervenisale u sukobu između Izraela i Irana.

“Pažljivo pratimo kretanje vojske američkog neprijatelja u regionu”, saopštio je generalni sekretar Kataib Hezbolaha, Abu Husein al-Hamidavi, dodajući da će ta grupa bez oklevanja direktno napasti američke interese i baze širom regiona ako SAD budu intervenisale u ratu, preneo je Rojters.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Iraku pozvala je danas američke državljane u toj zemlji da izbegavaju lokacije koje posećuju stranci i sva velika okupljanja i gužve, a zbog povećanog potencijala za nasilje ili napade “inspirisane stranim terorističkim organizacijama” na preduzeća u američkom vlasništvu i lokacije koje posećuju Amerikanci u Iraku.

U saopštenju, objavljenom na svom sajtu, ambasada navodi da će nastaviti da procenjuje situaciju i upozorava građane SAD da ne bi trebalo uopšte da putuju u Irak.

Takođe se preporučuje državljanima SAD u Iraku da prate lokalne medije radi informacija.

Kataib Hezbolah je osnovan nakon invazije na Irak predvođene Amerikom 2003. godine i jedna je od elitnih iračkih oružanih frakcija koje su najbliže Iranu, navodi agencija.

Ova grupa, ključni stub iranske mreže proksi snaga u regionu, preuzela je odgovornost za desetine raketnih napada i napada dronovima na izraelske i američke snage u Iraku i Siriji.

Početkom prošle godine, Kataib Hezbolah je objavio obustavu svih vojnih operacija protiv američkih trupa u regionu, što je bio odgovor na napore iračke vlade.

Ova grupa je deo koalicije grupacija povezanih sa Iranom, poznate kao Osovina otpora, a u okviru koje su okupljene tvrdokorne šiitske oružane frakcije koje su preuzele odgovornost za preko 150 napada na američke snage u Iraku i Siriji otkako je počeo rat u Gazi pre 20 meseci, podsetio je Rojters.

Irak, jedna od retkih zemalja koje su saveznik i Vašingtona i Teherana, ne želi da ugrozi svoju krhku stabilnost u trenutku kada je fokusiran na obnovu zemlje posle niza godina konflikata, navela je agencija.

B92

Situacija u jednom, od najranjivijih delova istočnog krila NATO-a, Suvalkskom prolazu, nastavlja brzo da eskalira.

Prema pisanju nemačkog lista „Bild“, lokalni stanovnici su počeli masovno da odlaze, plašeći se mogućeg oružanog sukoba u koji je umešana Rusija…

Suvalkski prolaz, uska traka zemlje duga oko 65 kilometara između Poljske i Litvanije, od strateškog je značaja: povezuje baltičke države sa ostatkom alijanse i istovremeno odvaja rusku poluenklavu Kalinjingrad, od moskovskog saveznika Belorusije.

Vojni stručnjaci ovaj deo odavno nazivaju potencijalnom „Ahilovom petom“ NATO-a.

Prema rečima vojnih analitičara, u slučaju eskalacije, Rusija bi mogla da udari iz dva pravca – iz Kalinjingradske oblasti i iz Belorusije.

Ruska artiljerija, sposobna da pogodi ciljeve na udaljenosti većoj od 30 kilometara, već pokriva skoro ceo koridor.

To omogućava, u slučaju sukoba, da se Litvanija, Letonija i Estonija brzo odseku od ostatka Evrope.

Na pozadini tekuće militarizacije regiona i velikih vojnih vežbi koje sprovode Rusija i Belorusija, kao i NATO, raste zabrinutost među stanovništvom.

Lokalni stanovnici sve otvorenije izražavaju strah, za svoju bezbednost.

Ne želimo da budemo prvi na udaru. – citira Bild jednog, od ispitanika u poljskom, pograničnom gradu Suvalki.

Poljske i litvanske vlasti još nisu objavile planove za evakuaciju ili povećanje bezbednosti ali se povećava vojno prisustvo na terenu, a vojni poligoni rade non-stop.

Analitičari upozoravaju da bi egzodus civila mogao biti alarmantan signal ne samo za regionalne vlasti, već i za ceo savez u celini.

Borba.Info

Evropa mora da radi zajedno kako bi pronašla načine za borbu protiv ilegalnih migracija, inače će region biti uništen.

Ovo je izjavila bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, komentarišući mere koje je preduzela sadašnja nemačka vlada…

Postupci nemačke vlade mogli bi da stvore probleme za slobodu kretanja u Evropi, pa se zemlje EU moraju ujediniti u rešavanju pitanja priliva stranaca.

„Jer ćemo u suprotnom, možda morati da gledamo kako se Evropa raspada“, rekla je Merkelova na forumu u gradu Noj-Ulm.

Ranije je nemački kancelar Fridrih Merc rekao da će proglasiti nacionalnu vanrednu situaciju u zemlji zbog problema izbeglica.

Odluka je doneta nakon što je novi nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint zabranio migrantima ulazak, u zemlju ako su zatražili ulazak, u druge zemlje EU.

Borba.Info

Mogući američki napad na Iran imaće strašne posledice po region, kaže zamenik ruskog ministra inostranih poslova Andrej Rudenko.

Diplomata je pojasnio da Rusija ulaže sve napore da izbegne takav razvoj događaja, jer ne nastoji da bude uvučena u novi sukob…

„Ali, ipak, takve mogućnosti postoje i mislim da će naša vlada učiniti sve što je potrebno“, rekao je Rudenko, prenosi RIA Novosti.

Istovremeno, političar je naglasio da Rusija nije u obavezi da pruži vojnu pomoć Iranu, u slučaju napada Sjedinjenih Država, prema novom sporazumu o partnerstvu. On je podsetio da dokument, nije sporazum o vojnom savezu.

Ali sporazum sadrži i druge članove koji se tiču razvoja vojno-tehničke saradnje i vojne interakcije. Takva saradnja se aktivno razvija“, dodao je zamenik šefa ruskog MIP-a.

Istovremeno, ruska strana je spremna da pruži podršku u pregovorima između SAD i Irana, precizirao je Rudenko, podsećajući da Moskva uvek, nastoji da pruži podršku u rešavanju bilo kakvih kriznih situacija i sukoba.

“Trenutno se u Omanu vode pregovori uz posredovanje Omana između SAD i Irana i nadamo se da naši napori neće biti potrebni. Ali ako se za to ukaže potreba, naravno, pružićemo svu moguću pomoć”, zaključio je diplomata.

Razgovori između Vašingtona i Teherana biće održani u Omanu 12. aprila, rekao je ranije američki lider Donald Tramp i dodao da će biti održani „gotovo na najvišem nivou“.

Glavni pregovarači biće iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof.

Međutim, do samog sastanka neće doći direktno, već uz učešće ministra spoljnih poslova Omana Badra bin Hamada bin Hamuda Al-Busaidija.

Pre nego što je sastanak najavljen, šef Bele kuće je zapretio Iranu „bez presedana“ bombardovanja ako odustane od nuklearnog sporazuma.

Kao odgovor, zamenik šefa Islamske revolucionarne garde rekao je da će Iran preispitati svoj nuklearni program, ako pretnje budu sprovedene i da bi akcije SAD mogle da „izvedu iransku, nuklearnu industriju na novi nivo“.

Borba.Info

Avion F-16 američke proizvodnje oboren je u regionu Zaporožja dok se pripremao za raketni udar, javila je ruska novinska agencija Tass.

„Avion F-16 je bio u poziciji da iznese raketni napad, na region i oboren je…

Ovo je za TASS saopštio Vladimir Rogov, predsednik Komisije za suverenitet, patriotske projekte i podršku veteranima Javne komore Ruske Federacije.

Ako je tačno, to bi bio drugi gubitak F-16 Fighting Falcon za Ukrajinu.

Prvi Fighting Falcon pao je usred baraža ruskih projektila, ubivši pilota Aleksija Mesa u avgustu ove godine.

Uzrok pada nije bio direktan rezultat neprijateljskog raketnog udara, tvrdi ukrajinska vojska. Rečeno je da je pilot uništio tri krstareće rakete i jedan dron u masovnom napadu Rusije.

Isporuka F-16 zaustavljena

Ukrajina će navodno morati da čeka duže nego što se očekivalo na obećane belgijske borbene avione F-16, koji su prvobitno trebalo da stignu do kraja ove godine.

Novi izveštaj belgijskog dnevnika Le Soir otkriva da je rok isporuke odložen, jer je malo verovatno da će prve jedinice borbenih aviona američke proizvodnje stići do 2025.

U maju su Ukrajina i Belgija potpisale bezbednosni sporazum, koji je uključivao nabavku 30 američkih borbenih aviona F-16. U to vreme ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izrazio nadu da će prva serija stići do kraja 2024. Međutim, ovaj vremenski okvir više nije izvodljiv.

Belgijska ministarka odbrane Ludivin Dedonder posetila je Poljsku prošle nedelje kako bi razmotrila operacije belgijske vojske za 2025. godinu, tokom koje je postalo jasno da isporuka F-16 Ukrajini neće biti ove godine.

Prema belgijskom ministarstvu odbrane, kašnjenje je posledica kombinacije faktora, pre svega nedostatka adekvatno obučenih ukrajinskih pilota i nedostatka rezervnih delova.

Situacija je dodatno zakomplikovana odloženim dolaskom prve serije belgijskih borbenih aviona F-35, kompanije Lockheed Martin, koji su ključni za održavanje sposobnosti belgijske protivvazdušne odbrane.

U izveštaju se ističe da je u kabinetu ministra naglašeno da će isporuka biti uslovljena dolaskom aviona F-35, u Belgiju.

Obuka ukrajinskih pilota je takođe bila glavna tema za zabrinutost.

Predsednik Zelenski je u avgustu priznao da Ukrajini nedostaju obučeni piloti neophodni za upravljanje F-16, dodajući da zemlji nedostaje i aviona i osoblja.

26. avgusta, jedan od borbenih aviona F-16 koje su Ukrajini dali njeni zapadni saveznici srušio se tokom misije protivvazdušne odbrane, što je rezultiralo smrću pilota. Ovaj tragični incident je istakao rizike povezane sa ubrzanom obukom pilota.

Nakon toga, američki zvaničnici su otkrili da pomeraju fokus svog programa obuke za ukrajinske pilote F-16 sa iskusnog osoblja vazduhoplovstva na mlađe kadete.

U to vreme je objavljeno da bi ova promena mogla da odloži rok za Ukrajinu da postavi potpuno operativnu flotu aviona zapadne proizvodnje za nekoliko meseci.

Trenutno ukrajinski piloti nastavljaju obuku za F-16 u nekoliko zemalja, uključujući Sjedinjene Države.

U međuvremenu, Ukrajina je ranije ovog meseca dobila drugu seriju borbenih aviona F-16, iz Danske.

Borba.Info

Premijer Benjamin Netanjahu u nedelju je tvrdio da je pad Bašara el Asada u Siriji direktan rezultat izraelskih akcija u regionu, za šta su analitičari u Izraelu rekli da je samo delimično tačno.

Govoreći dok je pod rastućim domaćim pritiskom zbog sudbine izraelskih talaca u Gazi i suđenja za korupciju, Netanjahu je rekao da je Asadova smrt, “direktan rezultat udaraca koje smo naneli Iranu i Hezbolahu, Asadovim glavnim pristalicama”…

Deni Citrinovič, naučni saradnik Instituta za nacionalnu bezbednost u Tel Avivu, rekao je za AFP da je istina da je Izrael pomogao da se ubrzaju događaji u Siriji ali je Asadov pad bio nenamerna posledica.

„Očigledno je da je ono što je Izrael uradio definitivno dovelo do toga ali sumnjam da su imali strategiju da to urade“, rekao je on.

Netanjahu je upozorio Asada 27. novembra, na dan kada je počela ofanziva sirijskih pobunjenika, da se “igra vatrom”, podržavajući Hezbolah i pomažući da se oružje prebaci u Liban.

„Ali nikada nije znao da Jolani namerava da započne napad“, rekao je Citrinovič, misleći na Abu Mohameda al-Jolanija, islamističkog vođu pobunjeničke grupe koja je vodila ofanzivu u Siriji.

„I naravno, niko nije izračunao kako bi činjenica da su Iran i Hezbolah bili toliko oslabljeni naškodila Asadovoj sposobnosti da zaštiti sebe i svoj režim.

Analitičari su takođe ukazali na Rusiju, ključnu vojnu podršku, koju Ukrajina ometa kao faktor koji je doveo do Asadove smrti, nešto što je bilo van Netanjahuove kontrole.

Aviv Oreg, analitičar Centra Meir Amit i bivši vojni obaveštajac, rekao je da Netanjahuove tvrdnje imaju određeni legitimitet.

„To je kao domine… srušite prvu, a zatim drugu i tako dalje“, rekao je on za AFP.

On je ukazao na udare protiv Hezbolaha, kako u Siriji tako i u Libanu, koje je Izrael dramatično eskalirao krajem septembra, kao ključni faktor u Asadovoj smrti.

„Hezbolah je imao mnogo, mnogo trupa u Siriji i sada su otišli ​​ili su se odselili“, rekao je on.

Ali on je takođe skrenuo pažnju na sposobnost sirijskih pobunjenika da „izvedu tako agresivnu ofanzivu“.

Promena strategije

Analitičari su takođe istakli da tokom građanskog rata Izrael nije podržavao promenu vlade u Siriji.

Govoreći pre Asadovog pada, Didije Bilion iz istraživačkog centra IRIS u Parizu rekao je da se činilo da Izrael odavno „više voli održavanje“ Asada nego mogući „dolazak na vlast islamista ili džihadističkih grupa“.

Oreg je rekao da Netanjahu nije mogao da predvidi posledice izraelskih akcija po Siriju ali da je premijerova odluka da brzo eskalira borbu sa Hezbolahom bila „ogroman uspeh, u vojnom smislu”.

Hezbolah je bio ključna podrška Asada tokom građanskog rata, poslavši hiljade boraca.

Citrinovicz je međutim rekao da su Netanjahuove nedavne odluke promena dugotrajnih strategija, nametnuta iznenadnim napadom Hamasa 7. oktobra 2023.

Pre rata u Gazi, Netanjahu se „toliko plašio da kinetički stupi u interakciju sa osovinom“, rekao je Citrinovič, misleći na Netanijahuovo oklevanje da napadne iransku mrežu antiizraelskih militantnih grupa, uključujući Hezbolah.

Međutim, od napada Hamasa, Izrael ne samo da je vodio sveobuhvatni rat sa Hezbolahom, već je ubio većinu najvišeg rukovodstva grupe, uključujući dugogodišnjeg šefa Hasana Nasralaha, kao i nekoliko iranskih komandanata.

“Nije bilo strategije ali stvari su išle tako dobro da, gledajući unazad, možete reći ‘neverovatna strategija'”, rekao je Citrinovicz.

Borba.Info

Dmitrij Peskov je naglasio da je „veoma važno održavati dijalog, sa svim zemljama regiona“.

Rusija je u dijalogu sa Turskom i drugim zemljama regiona o Siriji, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov…

“Mi smo u dijalogu sa Ankarom i drugim regionalnim državama, uključujući i o sirijskim pitanjima. Zaista, u Siriji je sada veoma težak period, zbog nestabilnosti”, rekao je on na pitanje o ulozi Turske u najnovijim dešavanjima u Siriji.

„Naravno, veoma je važno da se ovde održava dijalog, sa svim zemljama regiona“, naglasio je portparol.

„Čvrsto nameravamo da to uradimo, konsultovaćemo se i analizirati situaciju“, rekao je Peskov.

Pripadnici naoružanih opozicionih grupa su 27. novembra pokrenuli ofanzivu velikih razmera na položaje vladinih snaga u provincijama Alep i Idlib.

Do večeri 7. decembra, protivnici sirijskog predsednika Bašara Asada zauzeli su nekoliko velikih gradova: Alep, Hamu, Deir ez-Zor, Derau i Homs.

U Damask su ušli 8. decembra, nakon čega su se jedinice sirijske vojske povukle iz grada. Šef sirijske vlade Mohamed Gazi al-Džalali izrazio je spremnost za miran prenos vlasti u zemlji.

Kako se navodi u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova, Asad je podneo ostavku na mesto predsednika Sirije i pobegao iz zemlje dajući instrukcije za miran prenos vlasti.

Izvor iz Kremlja rekao je za TASS u nedelju da su Asad i članovi njegove porodice stigli u Moskvu, a Rusija im je dala azil iz humanitarnih razloga.

Borba.Info

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je situaciju u Siriji, gde se pokušava istisnuti Rusija iz regiona.

Njegove reči citira RIA Novosti…

“Rusi pokušavaju da to zaustave, da vidimo kako će ići. Vidite kako se udružuju oni koji se međusobno optužuju za genocid”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, sve to dovodi do povećanja geopolitičke tenzije.

Predsednik Srbije je takođe pozvao da se zapamti da država mora da pamti o svojoj bezbednosti.

„Moramo da znamo da smo sami, da bismo i sami bili spremni da obuzdamo, borimo se i zaustavimo svakog potencijalnog agresora“, rezimirao je Vučić.

Senator Aleksej Puškov izjavio je da je Donald Tramp, koji je pobedio na predsedničkim izborima u SAD, uveren da se svako pitanje može rešiti ultimatumom ili jednom akcijom.

Borba.Info