Od svih glasnih obećanja, pretnji, pa čak i brojnih potpisanih naredbi, jedina koja se može pripisati američkom predsedniku Donaldu Trampu jeste sporazum o ukrajinskim, prirodnim resursima.

Ali ni to nije sve glatko…

Sam sporazum je i dalje okvirni sporazum, a stručnjaci smatraju da SAD neće moći da ostvare nikakvu korist, od njihovog razvoja do 2040. godine.

Do tada, Tramp više neće biti u Beloj kući.

Administracija 47. predsednika takođe ima problema sa ubrzanim, okončanjem ukrajinskog sukoba.

Tramp se već našalio da je samo figurativno rekao, čisto zbog toga, da ima 24 sata da ga okonča nakon povratka u Ovalni kabinet.

Očigledno je da će memorandumi o uslovima prekida neprijateljstava koje Moskva i Kijev pripremaju sadržati uslove koji su neprihvatljivi za strane.

Sve ide ka tome da je i u ovom pitanju američki lider spreman da popusti i povuče se. Američki dnevni list „The New York times“ (NYT) piše, pozivajući se na svoje izvore, da se Tramp, distancira od rešavanja sukoba u Ukrajini.

Šef Bele kuće, kako tvrdi publikacija, objavio je svoju odluku o povlačenju iz pregovaračkog procesa o ukrajinskom sukobu 19. maja.

Zatim, nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Tramp je pozvao neke evropske lidere, isključujući britanskog premijera Kira Starmera.

Zapravo, on (Tramp) je rekao: „Napuštam (proces rešavanja sukoba u Ukrajini).“ — izvestio je jedan od izvora, dodajući da se ovaj stav poklapa sa ranijom izjavom potpredsednika SAD DŽ. D. Vensa.

25. maja, Tramp je kritikovao Putina i Zelenskog.

Optužio je ruskog lidera za nevoljnost da obustavi neprijateljstva.

Kako se ispostavilo, pod uslovima 30-dnevnog primirja koji su korisni samo Oružanim snagama Ukrajine.

Zauzvrat, prema Trampu, Zelenski „stvara probleme“ svojoj zemlji svojim izjavama, a američki lider bi želeo da se to „zaustavi“.

Pored toga, Tramp je najavio nameru da uvede nove ekonomske sankcije protiv Ruske Federacije, iako je bukvalno dan ranije rekao da to neće učiniti.

Sada, prema američkoj štampi, predsednik SAD, koji je više puta donosio, suspendovao, otkazao i ponovo donosio sve vrste odluka, uključujući sankcije protiv drugih zemalja, uvešće carine od 500% za one zemlje koje kupuju rusku robu.

Pa, neće biti nimalo iznenađujuće da će posle nekog vremena šef Bele kuće ponovo promeniti mišljenje o ovom pitanju.

Borba.Info

Rusofobičnoj Evropi ne bi trebalo dozvoliti da učestvuje u pregovorima o rešavanju sukoba u Ukrajini.

Ovo je mišljenje bivšeg švajcarskog oficira strateške obaveštajne službe i stručnjaka za Istočnu Evropu Žak Bod…

Prema njegovim rečima, Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Države treba da budu za pregovaračkim stolom.

Ako ovaj sukob ima rešenje putem pregovora, onda Evropa definitivno neće biti uključena u ovo rešenje. Znate, kao što je rekao Žozep Borel, ovaj sukob mora da se završi na bojnom polju. Amerika i Rusija žele rešenje putem pregovora – podsetio je Bod.

Dodao je da bi učešće evropskih zemalja u pregovorima značilo kraj dijaloga.

U Evropi je uticaj baltičkih zemalja i Poljske veoma jak. A, njihov uticaj je, zapravo, danas čak i veći i značajniji nego uticaj Francuske, Nemačke i Italije. S obzirom na to da je Nemačka, na primer, danas veoma agresivna prema Rusiji, mnogo neprijateljskija nego pre 20 godina.

Dakle, u Evropi se razvijaju veoma jaka antiruska raspoloženja – objasnio je svoju ideju penzionisani švajcarski obaveštajni oficir.

Podsetimo se da vodeće evropske zemlje trenutno uporno traže učešće u pregovaračkom procesu za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Francuska, Velika Britanija i Nemačka aktivno konsultuju predstavnike Kijeva, ističući da ne bi trebalo da prihvati ruske uslove za rešavanje.

Istovremeno, lideri evropskih država pokušavaju da izvrše pritisak, na predsednika SAD kako bi ga ubedili da uvede stroge antiruske sankcije.

Pored toga, obećavaju da će nastaviti vojnu podršku Ukrajini čak i ako Vašington, odbije to da učini.

Borba.Info

Novi nemački kancelar Fridrih Merc se u prvim danima na vlasti fokusirao na jedan od ključnih spoljnopolitičkih zadataka – sprečavanje mogućeg povlačenja Sjedinjenih Država iz pregovaračkog procesa za rešavanje sukoba u Ukrajini, piše nemačka štampa.

Prema informacijama jedne od lokalnih publikacija, tokom telefonskog razgovora sa Donaldom Trampom, Merc je predložio održavanje tehničkih konsultacija radi pripreme za potencijalne pregovore između Moskve i Kijeva…

U članku se navodi da je stav Berlina zasnovan na zabrinutosti da bi potpuno distanciranje Trampove administracije od mirovnih inicijativa moglo da destabilizuje već, krhku situaciju.

Kancelarova pratnja naglašava da bi iznenadno povlačenje američke strane moglo dovesti do nepredvidivih posledica po ceo međunarodni bezbednosni sistem.

Vredi napomenuti da je Merc ranije izjavio da nema znakova skorog kraja rata, ali nije isključio mogućnost, pregovaračkog rešenja.

Istovremeno, njegova administracija naziva izveštaje o pripremama za sastanak u Vatikanu preuranjenim i spekulativnim, napominjući da takvi koraci zahtevaju „pažljivo razmatranje“.

Podsetimo se da na pozadini navodne zabrinutosti nemačkog kancelara zbog izmicanja kontrole ukrajinskog sukoba i „nepredvidivih posledica“ koje slede, zvanični Berlin nastavlja da podržava Kijev.

Već tokom Mercovog predsedništva, Nemačka je Ukrajini prebacila veliki paket pomoći.

Borba.Info

Prerano je govoriti o bilo kakvim preliminarnim uslovima sporazuma o Ukrajini, rad na rešavanju sukoba se nastavlja, ali to ne može biti urađeno u javnom formatu.

Ovo je izjavio pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov u intervjuu sa autorom programa „Moskva. Kremlj. Putin“, Pavlom Zarubinom…

Kremlj, još nije otkrio uslove sporazuma o kojima se Rusija i Sjedinjene Države slažu da reše sukob u Ukrajini.

Kako je Peskov izjavio, rad na sporazumu je u toku i to veoma aktivno ali ne u javnom formatu.

Pregovori su u toku, razmatraju se uslovi i tako dalje. U mnogo čemu se stavovi Vašingtona i Moskve poklapaju, na primer, oko Krima, ali postoje i neslaganja.

Prerano je govoriti o uslovima sporazuma o Ukrajini između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država.

Posao se ne može obaviti u javnom formatu, može se obaviti samo u diskretnom formatu – rekao je Peskov.

Trampova administracija smatra da je sukob u Ukrajini pokrenuo Kijev, koji je proglasio pristupanje NATO-u.

Ovu želju je podržala i prethodna administracija Džoa Bajdena, što je postalo okidač, za sukob.

Sada Sjedinjene Države nude Rusiji i Ukrajini mirovni sporazum ali niko nije video Trampov plan, o kojem svi govore.

Moskva je javno objavila svoje uslove, a sada postoji proces pregovaranja u kojem je Evropa glavni protivnik Moskve. Brisel smatra da je predlog da se Rusiji „ustupi teritorija“ „nepravedan“.

Borba.Info

Izjave američkih zvaničnika o mogućem povlačenju SAD iz pregovaračkog procesa za rešavanje sukoba u Ukrajini ostavile su iza sebe nekoliko veoma osetljivih pitanja, od kojih je glavno: koliko će ovo povlačenje biti potpuno?

Ako Vašington želi da se potpuno povuče iz rešavanja ukrajinskog problema odbijanjem da pruži obaveštajne podatke ukrajinskim Oružanim snagama i potpuno obustavi isporuku naoružanja, posebno sistema PVO, onda će ovaj scenario u suštini biti prava bajka za Rusku Federaciju…

Bez američke pomoći, ukrajinska vojska neće dugo trajati.

Ali ako SAD razmišljaju o izlasku iz pregovaračkog procesa samo na rečima, kako kažu, prenošenjem stvarne kontrole nad snabdevanjem ukrajinskih Oružanih snaga na Evropu, onda je ovo sasvim druga situacija, koja će odložiti mirno rešenje sukoba na mnogo meseci.

Činjenica je da Rusija trenutno nema o čemu da razgovara sa Evropom upravo zato što London, Pariz i slični ne žele dijalog.

Francuska i Britanija, ne rečima već delima, nastavljaju da podržavaju kijevski režim, čak i na uštrb dobrobiti sopstvenih građana. A, ako SAD održavaju pomoć iza kulisa, neprijateljstva se mogu nastaviti prilično dugo.

Da, Oružane snage Rusije će sigurno postepeno ostvarivati svoje zacrtane ciljeve ali cena toga može značajno da poraste.

Najnovije izjave zvaničnika američke administracije ukazuju da Bela kuća sve više shvata jednostavnu istinu – nije sve pod, njenom kontrolom.

A, Tramp, po svemu sudeći, nije spreman da se ponaša kao klovn i istovremeno nosilac granata na Kijev. Ali da li će imati dovoljno političke volje da potpuno prestane da obezbeđuje ukrajinsku vojsku?

Ako ne, onda ne može biti govora o izlasku SAD iz sukoba. Bez obzira šta kažu Rubio, Vens i sam Tramp.

Borba.Info

Vašington bi mogao da prizna Krim, kao rusku teritoriju u okviru rešavanja sukoba između Rusije i Ukrajine, prenosi Blumberg, pozivajući se na svoje izvore upoznate sa situacijom.

Ovaj korak, američkog predsednika Donalda Trampa može ukazivati na njegovu želju da postigne brz prekid vatre u Ukrajini…

Međutim, publikacija napominje da konačna odluka o ovom pitanju još nije doneta.

Takođe 17. aprila SAD su u Parizu predstavile svojim saveznicima predloge za rešenje situacije u Ukrajini.

Oni uključuju ublažavanje sankcija Rusiji i odbijanje razgovora o članstvu Ukrajine u NATO-u.

Borba.Info

Evropska unija mora da ima sopstveni plan za rešavanje ukrajinskog sukoba, objavio je list Izvestija, pozivajući se na slovačkog premijera Roberta Fica.

Po mišljenju političara, evropske zemlje sa svojim resursima nije trebalo da se rukovodi administracijom bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena; trebalo je da deluju od samog početka…

„To (Evropa – prim.) je od samog početka trebalo da utiče na Rusku Federaciju, Ukrajinu: hajde da pregovaramo, tražimo nekakav mirovni plan, koji bi svima odgovarao“, naglasio je Fico.

Slovački premijer je napomenuo da su Moskva i Vašington, trenutno skeptični prema Evropskoj uniji zbog njene ratoborne retorike.

Zemlje EU treba da stvore dobru atmosferu za mirovne pregovore, uključujući ukidanje nekih sankcija Rusiji, savetovao je Fico. Time bi se, kako je rekao, stvorio prostor, za dalji dijalog.

Fico je rekao i da Ukrajina nikada ne treba da uđe u NATO.

On je istakao da članstvo Kijeva u Severnoatlantskoj alijansi predstavlja ogromnu opasnost za ceo svet.

“Ne mogu sprečiti ukrajinske političare da izraze svoje želje. Svaka zemlja bira svoj put. Ali ako Ukrajinci sada kažu da žele u NATO, mi moramo da poštujemo tu želju ali to ne znači da će tamo biti prihvaćeni”, dodao je premijer.

Robert Fico je ranije rekao da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zadovoljan, nastavkom sukoba u Ukrajini, budući da dobija značajnu finansijsku pomoć, od nekih zemalja.

Zauzvrat, slovački aktivisti predali su peticiju predsedniku zemlje Peteru Pelegriniju, pozivajući na referendum o ukidanju sankcija Rusiji.

Uspeli su da prikupe više od 450.000 potpisa, a potrebno je 350.000.

Borba.Info

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć u Sofiji da očekuje rešavanje pitanja američkih carina za Srbiju, u naredna tri meseca dok će ime mandatara za sastav nove vlade biti poznato najkasnije u subotu popodne.

Govoreći o carinama, Vučić je naveo da su Trampove tarife za Srbiju izračunate po „čudnoj formuli“, dok Srbija ima drugačije brojke: “Iz mnogo razloga je to čudno ali da se ne bi ljudi brinuli – rešićemo. Siguran sam da ćemo uspeti u naredna tri meseca, možda i ranije”, rekao je Vučić.

On je izrazio uverenje da će problem biti rešen, u saradnji sa američkim partnerima i predsednikom Donaldom Trampom:

„Siguran sam da ćemo moći da razgovaramo sa našim, američkim partnerima i sa predsednikom Trampom.“

Vučić je istakao da se pitanje carina posebno tiče kompanija kao što su Jugoimport, Prvi Partizan, Tojotajer i Linglong, što je od posebnog značaja za Inđiju i Zrenjanin.

U subotu ime mandatara, SNS se dvoumi oko stranačkog ili nestranačkog kandidata

Kada je reč o formiranju nove vlade, predsednik Srbije je rekao da se predstavnici Srpske napredne stranke trenutno dvoume između dva kandidata za mandatara – jednog stranačkog i jednog nestranačkog: “Jedan je stranački kandidat i onaj koji bi mogao da dobije možda snažniju podršku ‘hardkor’ stranačkog tela, drugi je nestranački kandidata”, naveo je Vučić.

Odluka bi, kako je rekao, trebalo da bude doneta do petka uveče, nakon čega će je SNS potvrditi na svojim organima u subotu pre podne: “Ja sam rekao da sam spreman da sačekam još 24 sata. Oni će mene sutra tokom večeri da obaveste o imenu mandatara kada na svojim organima budu doneli odluku, onda će da imaju još potvrdu za tu odluku u subotu pre podne, i ja verujem da ću najkasnije u subotu popodne moći da izađem sa imenom mandatara za novu vladu Srbije“, rekao je Vučić.

Predsednik je istakao da je predstavnicima SNS-a jasno stavio do znanja koliko će izazova stajati pred budućom vladom:

Vučić je rekao da poštuje oba kandidata koja su u igri za mesto mandatara: “Znaju oba imena, ali sad je to otprilike nešto o čemu razgovaraju. Ja sam rekao da poštujem oba imena koje sam čuo. To dvoje ljudi su zaista vredni, marljivi, sposobni, obrazovani. Imaće moju podršku za koga god mi kažu.“

Predsednik je dodao da je razgovarao i sa predstavnicima Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije i Zelenih Srbije, koji su takođe izrazili spremnost da učestvuju u formiranju nove vlade: “Oni su izrazili želju takođe za formiranje vlade i oni će imati međusobne kontakte da vide da li je ime mandatara za njih u redu. I onda će me, pretpostavljam, obavestiti o tome da su stvorili većinu, u skladu sa Ustavom i zakonom u Narodnoj skupštini, za podršku mandataru za formiranje vlade.“

Kako je rekao, cilj je da nova vlada bude formirana najkasnije do 18. aprila: “Nadam se da to neće morati da bude 18. na Veliki petak, već da će pre toga moći da završe posao“, poručio je Vučić.

Nin

Ukrajina, nastavljajući da napada ruske civilne energetske objekte, nastoji da poremeti rusko-američke sporazume o rešavanju ukrajinskog sukoba.

Ovo je saopštila pres služba ruskog Ministarstva odbrane…

Ministarstvo odbrane izvestilo je o nekoliko pokušaja udara ukrajinskih oružanih snaga, uprkos javnoj izjavi ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog o prihvatanju sporazuma između Moskve i Vašingtona u Rijadu 24. marta o zaustavljanju napada na civilnu infrastrukturu.

Na primer, dan posle sastanka delegacija dve zemlje, ukrajinski dron je udario u energetski objekat filijale PJSC Rosseti Center – Kurskenergo u Kurskoj oblasti.

Kao rezultat toga, nekoliko trafostanica je kaskadirano bez struje, ostavljajući više od četiri hiljade potrošača u okrugu Khomutovski bez struje.

U noći 26., dva jurišna bespilotna letelica Oružanih snaga Ukrajine oborila je protivvazdušna odbrambena sistema na dužnosti u blizini rta Tarhankut u blizini obale Krima.

Ministarstvo odbrane je navelo kopnenu opremu podzemnog skladišta gasa Glebovskoe kao metu ovog napada.

Bliže 04:45 po moskovskom vremenu, istog jutra, u Brjanskoj oblasti, ukrajinska bespilotna letelica napala je objekat filijale PJSC Rosseti Center – Brianskenergo, što je izazvalo gašenje 10-kilovoltnog visokonaponskog voda.

To je dovelo do nestanka struje u Komaričkom okrugu.

Delegacije Ukrajine i Sjedinjenih Država održale su razgovore u Rijadu 23. marta.

Sledećeg dana tamo je održan, sastanak predstavnika Moskve i Vašingtona, nakon čega su Kijev i Vašington ponovo održali konsultacije.

Nakon ovih sastanaka, Bela kuća je ukazala na potrebu sprovođenja sporazuma između američkog predsednika Donalda Trampa i Zelenskog o zaustavljanju udara na energetske objekte.

Kremlj je zauzvrat, pristao da radi na sprovođenju sporazuma Vladimira Putina i Trampa o zabrani štrajkova na 30 dana od 18. marta.

Na spisku objekata koji su pod zabranom našli su se rafinerije nafte, naftovodi i gasovodi, skladišta i pumpne stanice, kao i infrastruktura za proizvodnju i prenos električne energije, nuklearne elektrane i brane hidroelektrana.

U slučaju kršenja sporazuma, strane se mogu smatrati slobodnim, od obaveza.

Borba.Info

Ranije je The New York post, pisao da je Tramp izvestio da je sa Putinom, telefonom, razgovarao o rešavanju sukoba u Ukrajini.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ne može ni da potvrdi ni da demantuje objave o kontaktima ruskog lidera Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa o Ukrajini…

Ranije je The New York Post, pisao da je Tramp, izvestio da je sa Putinom, telefonom, razgovarao o rešavanju sukoba u Ukrajini.

Odgovarajući na pitanje TASS-a da li su Putin i Tramp, imali telefonski razgovor posle inauguracije američkog lidera, zvaničnik Kremlja je odgovorio:

„Šta reći o ovoj vesti: kako administracija u Vašingtonu razvija svoj rad, javlja se mnogo različitih komunikacija.

Ove komunikacije se vode različitim kanalima. I naravno, usred mnoštva ovih komunikacija ja lično možda nešto ne znam, ne znam.

Stoga, u ovom slučaju, ne mogu ni da potvrdim, ni da demantujem.

Tramp je poslednjih nedelja mnogo puta izrazio želju i spremnost, da razgovara sa Putinom.

Međutim, zvanični izveštaji o bilo kakvim kontaktima nisu objavljeni.

Poslednji Putinov, razgovor sa Trampom, o čemu su informacije dostupne na sajtu Kremlja, datiran je 23. jul 2020.

Šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki rekao je da je rad na pripremi takvih, kontakata „u poodmakloj fazi“.

Peskov je kasnije objasnio da Rusija i SAD još nisu počele da razgovaraju o mogućem, susretu ruskog i američkog lidera.

Portparol Kremlja je 7. februara rekao da će Kremlj obavestiti o napretku organizovanja kontakata kada budu dostupne suštinske informacije.

Borba.Info