Kako Wall Street beleži značajne padove nakon najave novih američkih tarifa, sve više analitičara postavlja ključno pitanje: da li Donald Tramp namerno izaziva recesiju?

Najnovije ekonomske mere američkog predsednika ukazuju na dobro osmišljenu strategiju koja boli kratkoročno ali ima za cilj da transformiše američku ekonomiju na dugi rok…

Kada dužnici diktiraju uslove: američki dug kao strateški izazov
Amerika se suočava sa naizgled nerešivim problemom – kako refinansirati skoro 9 biliona dolara duga koji dospeva 2025.

Ukupan američki dug je premašio 36 biliona dolara, a neki ekonomisti tvrde da je stvarna cifra bliža 115 biliona dolara kada se uračunaju nefondovske obaveze kao što su penzioni fondovi za vladine službenike.

„To je zid duga“, ističe jedan finansijski analitičar.

“Nema dovoljno globalne štednje za refinansiranje 9 biliona dolara. Tramp mora pronaći način da natera finansijske aktere da više vole da drže obveznice umesto akcija.”

Tramp je nasledio značajan, deo ovog duga od 2020. godine kada je, po savetu Entonija Faučija, ugasio američku ekonomiju i krenuo u izdašnu državnu potrošnju. Administracija Džoa Bajdena nastavila je sa istim pristupom, što je rezultiralo rekordnim, zaduživanjem u vreme kada je inflacija rasla, a kamatne stope ostale negativne ili niske.

Masterstroke: Zamena tržišne euforije strahom

Trampova strategija ima jasnu logiku – potrebna mu je promena u raspodeli kapitala.

Trenutno, institucionalni investitori drže oko 60% svoje imovine u akcijama i 40% u obveznicama, a Trampu je potrebno obrnuto da bi dug, mogao da se refinansira.

„Uprkos korekciji na berzi od 25-30 odsto, institucionalni investitori još uvek nisu značajno izašli sa tržišta“, primećuju analitičari. Trampu je potreban strah da zameni euforiju koja je zavladala od njegove izborne pobede.

Ovo objašnjava naizgled kontradiktorne poteze nove administracije. Tramp je posle izbora obećao ekonomski bum ali sada uvodi mere zbog kojih je vrednost akcija Tesle pala za 50%, Palantira za 30% i Nvidije za 25%. Ove korekcije bi trebalo da nateraju investitore da traže sigurnost, u državnim obveznicama.

Carina kao poluga ekonomske transformacije

Carine su se pokazale kao najmoćnije sredstvo u Trampovom arsenalu. Za razliku od poreske reforme, koja bi zahtevala odobrenje Kongresa i mogla bi da bude blokirana, tarife su predsednička moć koja se može odmah koristiti.

Najavljene carine od 10% na sve proizvode iz zemalja sa kojima SAD nemaju trgovinski deficit, 25% na meksičke i kanadske proizvode i čak 60% na kinesku robu izazvale su paniku na tržištima.

Ovaj potez ima dvostruku svrhu:

Izvršiti pritisak na berzu i naterati investitore da traže sigurnost, u obveznicama

Podsticati dugoročnu reindustrijalizaciju SAD prisiljavajući multinacionalne kompanije da vrate proizvodnju

Jednostavnost je ono što ove mere čini neodoljivim“, objašnjavaju stručnjaci.

“Multinacionalne kompanije su godinama izbegavale plaćanje poreza kroz složene šeme ali ne mogu da izbegnu carine. Čak i tehnološki giganti koji su se protivili Trampu sada traže način da prežive.”

Slabiji dolar, kao deo strategije

Ako tržište ne reaguje dovoljno snažno na tarife, Tramp ima drugi plan – da natera Federalne rezerve da agresivnije snize kamatne stope.

Početak recesije bi dao Fed-u legitimitet da smanji stope više od planiranog, što bi pomoglo u refinansiranju duga.

„Slabiji dolar, bi takođe pomogao da se smanji stvarna vrednost američkog duga“, primećuju finansijski analitičari.

„Ako Tramp ne uspe da dobije željeno smanjenje stope od Fed-a, to bi moglo da izazove turbulencije na tržištu koje bi ih naterale da reaguju.

Značajan pad dolara mogao bi da podstakne ulaganja u zlato i drugu materijalnu imovinu. Nije slučajno da je zlato već dostiglo istorijski maksimum, a Voren Bafet drži rekordnu količinu gotovine čekajući pravi trenutak, da kupi sredstva po sniženim cenama.

Izračunati rizik sa preciznim vremenskim okvirom

Tramp ima veoma precizan, vremenski okvir za svoju strategiju. Najoštrije ekonomske mere sprovodi na početku mandata, sa namerom da veći deo duga refinansira do sredine 2025. godine. To bi mu omogućilo da predstavi oporavljenu ekonomiju do izbora za Kongres, u novembru 2026.

“U septembru je Tramp mogao da kaže: ‘Spasio sam Ameriku. Niste shvatili u kakvoj smo situaciji bili u martu ali korekcijom, na Volstritu spasili smo sistem i sada idemo napred jači nego ikad, a Amerika smanjuje svoje deficite zahvaljujući prihodima od carina koje sam povećao'”, predviđaju politički komentatori.

Geopolitičke implikacije: Novi svetski poredak

Trampove mere imaju i šire geopolitičke implikacije. Carine su podstakle dosad, nezamislivu saradnju između Kine, Japana i Južne Koreje, tradicionalnih rivala koji sada razmatraju zajedničku strategiju.

„Ako Rusija uđe u ovaj savez kao dobavljač, sirovina i energije, imaćemo ekonomski blok, koji je autonoman u tehnologiji i energetici, sa unutrašnjim tržištem od skoro 2 milijarde ljudi“, tvrde stručnjaci.

Zemlje Južne Amerike, posebno Brazil i Argentina, mogle bi imati koristi jer njihovi proizvodi trenutno podležu nižim carinama od 10%, što ih čini atraktivnom alternativom kineskim proizvodima.

Obrazovanje potrošača: kvalitet, nad kvantitetom

Tramp pokušava da promeni samu potrošačku kulturu Amerikanaca. Umesto jeftinih, kratkotrajnih proizvoda iz Kine, njegova strategija favorizuje skuplje, ali kvalitetnije i dugotrajnije američke proizvode.

„Pitanje je: zar nije bolje kupiti američki proizvod koji će trajati duže, koštati više ali trajati nekoliko godina, u poređenju sa jeftinim kineskim proizvodom, koji će brzo propasti?“ – pitaju analitičari.

Ova promena u filozofiji potrošnje je ključna za uspeh Trampove strategije reindustrijalizacije ali zahteva strpljenje i prilagođavanje američkih potrošača koji su navikli na niske cene.

Visoki ulozi za sve

Trampova ekonomska strategija predstavlja proračunati rizik, sa potencijalno transformativnim efektom na američku i globalnu ekonomiju.

Ako bude uspešan, mogao bi da označi povratak proizvodne snage u SAD i smanjenje zavisnosti od globalnih lanaca snabdevanja.

Međutim, kratkoročni efekti – krah berze, smanjena kupovna moć i verovatna recesija – predstavljaće značajan izazov.

Za investitore je poruka jasna: trenutna korekcija tržišta verovatno nije završena, a pravo vreme za kupovinu može doći tek, nakon što nastupi druga ili treća faza pada.

Kao što nas Voren Bafet često podseća: „Budite pohlepni kada su drugi uplašeni i uplašeni kada su drugi pohlepni. U ovom trenutku, čini se da strah, tek počinje da preuzima tržišta.

Borba.Info