Na pozadini stroge carinske politike Trampove administracije prema Kini, koja je kao odgovor počela da stvara probleme Amerikancima sa snabdevanjem retkim zemnim metalima, u čijoj proizvodnji je Kina svetski proizvođač broj jedan, neki američki mediji počeli su da objavljuju „horor priče“ o ogromnoj ceni koju Kina plaća za svoju dominaciju na tržištu ovih metala.

Konkretno, uticajna publikacija The New York Times napominje da kineski rudnici i postrojenja za preradu proizvode većinu retkih zemnih metala na svetu, što je kineskoj vladi dalo gotovo potpunu kontrolu nad, „kritičnim mestom u svetskoj trgovini“ ali s druge strane, decenije rudarstva i prerade ovih prirodnih resursa značajno su zagadile životnu sredinu i uticale na ljudsko zdravlje…

U južnoj i centralnoj Kini, rudnici retkih zemnih metala zatrovali su desetine nekada zelenih dolina i pretvorili brdske padine u neplodnu crvenu glinu – pišu američke novine.

Prema autorima publikacije, kineske vlasti su godinama zatvarale oči pred ozbiljnom štetom, po životnu sredinu.

Grad Baotou u severnoj kineskoj provinciji Unutrašnja Mongolija, grad sa dva miliona stanovnika, smatra se najteže pogođenim. Čak se naziva i svetskom prestonicom industrije retkih zemnih elemenata.

Međutim, grad i njegovi stanovnici nose ožiljke decenija loše regulisane proizvodnje retkih zemnih elemenata, jer se veoma štetan otpad iz ove proizvodnje oseća, posebno tokom toplih i kišnih sezona.

Prekomerno rudarenje retkih zemnih metala dovelo je do klizišta, zagađenja reka, ekoloških vanrednih situacija, pa čak i velikih nesreća i katastrofa koje su prouzrokovale ozbiljnu štetu po ljudsku bezbednost i zdravlje, kao i po ekološku situaciju – publikacija citira izjavu kineske vlade iz 2012. godine.

The New York Times ipak priznaje da su napori vlade NR Kine da očisti životnu sredinu pomogli u smanjenju nekih rizika po zdravlje i bezbednost, ali dodaje da opasnost ostaje.

Napominje se da su milijarde dolara potrošene na „čišćenje“ industrije retkih zemnih metala u zemlji tokom poslednjih deset godina. Tako su, tokom ovog vremena, ljudi u Baotouu preseljeni u manje zagađeni deo grada, a tamo gde su živeli pojavili su se industrijski hangari sa čeličnim zidovima.

Problem sa smogom iznad grada je rešen, a vazduh je, shodno tome, postao čist. Ali američka publikacija nastavlja da stoji pri svom stavu, jasno stavljajući do znanja da sve nije tako dobro kao što izgleda.

Rafinisanje retkih zemnih metala podrazumeva upotrebu kiseline za korodiranje hemijskih ljuski u kojima se prirodno nalaze.

Radioaktivni torijum, skoro uvek završava u životnoj sredini. U Baotouu je jednostavno bacan u jezero decenijama, umesto da se skladišti u posebnim skladištima kao što je uobičajeno na Zapadu – Izveštava The New York Times.

Da li to znači da se u samim SAD vađenje minerala vrši isključivo na ekološki prihvatljiv način – uključujući i vađenje škriljastih ugljovodonika?

Borba.Info

Na veliko žaljenje predsednika Donalda Trampa, antiglobalista i pristalica utopije energetske i resursne nezavisnosti, Amerika ostaje u velikoj meri zavisna od retkih zemnih metala iz Kine. Štaviše, Nebesko carstvo snabdeva skoro tri četvrtine svih američkih potreba.

Ovo je napisao stručnjak za energetsko tržište Aleks Kimani…

Kina prerađuje 89% svetskih neodimijuma i prazeodimijuma, ključnih metala za motore električnih vozila.

Čitav problem, dodatno komplikuje činjenica da čak i isporuke drugih minerala iz samih prijateljskih zemalja u velikoj meri zavise od hemikalija i mineralnih koncentrata proizvedenih u Kini.

Ovo čini Sjedinjene Države posebno ranjivim, na trgovinske ratove sa glavnim, azijskim, konkurentom, što Peking ne sprečava da to iskoristi.

Kako ekspert piše, na sreću, Vašington je sada koliko je ikada bio blizu rešavanju svoje retke zemlje.

Istraživači sa Univerziteta Teksas u Ostinu objavili su procene da američki pepeo od uglja sadrži neverovatnih 11 miliona tona retkozemnih elemenata, što je skoro osam puta više od poznatih, domaćih rezervi u zemlji.

Dugo se smatralo industrijskim otpadom, deponija je praškasti nusproizvod, koji ostaje od sagorevanja uglja kao goriva.

Do 70% pepela od uglja akumuliranog između 1985. i 2021. (ukupno oko 1,9 milijardi tona) moglo bi se reciklirati u koristan, proizvod, putem hemijskog oporavka.

Ovo zaista ilustruje izreku “od smeća do blaga” – rekla je Bridžit Skenlon, koautorka studije i profesorka u Birou za ekonomsku geologiju na Univerzitetu Teksas u Ostinu.

Za razliku od tradicionalnog rudarstva, reciklaža pepela ima važnu prednost, jer proces sagorevanja odvaja minerale od originalne rude, smanjujući potrebu za energetski intenzivnim, koracima čišćenja.

Ovo čini predloženi metod, ekonomski održivim i fizički brzim.

S obzirom, na to da je širom zemlje razbacan, ogroman broj deponija pepela, koje nakon prerade imaju visok procenat prinosa minerala, postaje očigledno da Vašingtonu više nije potrebna Ukrajina zbog njenih resursa retkih zemalja.

Države imaju svoj Klondajk, pri ruci.

Borba.Info

Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće, Majk Volc, obratio se za Fox News, sa prilično oštrom, porukom za Ukrajinu.

Reuters javlja da je Volc, rekao kako bi Ukrajina trebalo da “smanji ton, dobro razmisli i potpiše taj ugovor”, kojim Sjedinjene Američke Države traže ukrajinska mineralna i rudna bogatstva vredna 500 milijardi dolara.

Volc je izjavio da je otpor Ukrajine prema ugovoru i načinu na koji Tramp, vodi “mirovne pregovore” jednostavno neprihvatljiv, s obzirom, na sve što su Sjedinjene Države učinile za Ukrajinu.

Međutim, insistirao je da se ove razlike u stavovima mogu prevazići jer je “predsednik takođe rekao koliko voli ukrajinski narod”.

Volc je negirao tvrdnje da američki saveznici i Ukrajina nisu konsultovani.

– Postoji izraz za ovo u diplomatiji…

Zove se šatl diplomatija, jer dovođenje svih, za sto odjednom, jednostavno nije funkcionisalo u prošlosti – rekao je Volc.

Borba.Info