Anton Siluanov je rekao da zemlja mora da revidira pravila kako bi prebrodila pad prihoda od nafte i globalne trgovinske ratove.

Rusija bi trebalo da se pripremi za potencijalni budžetski stres zbog smanjenja prihoda od nafte i globalne ekonomske nestabilnosti, upozorio je ministar finansija Anton Siluanov…

Na nedavnom sastanku ministarstva, Siluanov je podržao povećanje fiskalnih rezervi i reviziju „zastarelog“ budžetskog pravila da se prihodi od nafte koji prelaze prag od 60 dolara po barelu preusmeravaju u Nacionalni fond bogatstva (NWF).

Osmišljen da zaštiti ekonomiju od oscilacija cena robe, posebno nafte, Suljanov je tvrdio da fond treba da pokrije „tri godine neprekidnog finansiranja rashoda“.

„Trenutna globalna situacija zahteva posebnu pažnju na otpornost, javnih finansija na različite scenarije globalnog ekonomskog razvoja“, rekao je u sredu. Glavni rizik, ostaje „odvijanje trgovinskih ratova“, koji smanjuju izvozne mogućnosti za zemlje, uključujući Rusiju.

Potrošnja mora biti prilagođena kako bi odražavala „nove realnosti“, prema rečima ministra.

„Moraćemo biti skromniji u našim željama i osigurati veći povraćaj, na svaku budžetsku rublju“, izjavio je.

Suljanov je primetio da ruski prihodi od nafte i gasa čine samo četvrtinu federalnog budžeta, što predstavlja značajno smanjenje zavisnosti od ovog sektora.

Prihodi od nafte i gasa iznosili su 2,64 biliona rubalja (28,4 milijarde dolara) u prvom kvartalu 2025. godine, što je pad od 9,8% u poređenju sa istim periodom, 2024. godine prema preliminarnim procenama Ministarstva finansija.

Premijer Mihail Mišustin, takođe se obratio sastanku pozivajući ministarstvo da se fokusira na makroekonomsku stabilnost i pripremi se da reaguje na fluktuacije na tržištu.

„Važno je obratiti posebnu pažnju na mere za sprečavanje budžetskih rizika“, rekao je Mišustin.

„Naravno, moramo biti spremni na promene i razraditi različite scenarije na osnovu trenutne situacije.“

Cene nafte su ubrzale pad, od početka aprila, pod pritiskom američkih trgovinskih tarifa i neočekivane odluke OPEK+ da poveća proizvodnju.

Zemlje članice su se složile da povećaju proizvodnju za 411.000 barela dnevno počev od maja, što je tri puta više od prvobitno planiranog povećanja od 135.000 barela dnevno.

Dana 9. aprila, cena ruske sirove nafte marke Ural, pala je ispod 50 dolara po barelu prvi put, od juna 2023. godine.

U martu je Ministarstvo finansija saopštilo da očekuje da će prosečna cena nafte u 2025. godini biti bliža 60 dolara po barelu, u odnosu na planiranih 70 dolara.

Prognoza Ministarstva za ekonomski razvoj, je još niža, na 56 dolara po barelu.

Borba.Info

Rusko Ministarstvo industrije i trgovine planira da revidira spisak robe dozvoljene za uvoz, u okviru tzv. paralelnog uvoza.

Ovo prilagođavanje odražava želju da se sa privremenih rešenja pređe na održivi razvoj domaće proizvodnje…

Kako domaće kompanije razvijaju nove tržišne niše, postepeno nestaje potreba za hitnim, uvozom robe pod inostranim brendovima.

Ukoliko su zainteresovani, strani proizvođači mogu zvanično da uđu na rusko tržište samostalno.

U početku je šema paralelnog uvoza uvedena kao antikrizna mera za sprečavanje nestašice industrijskih i potrošačkih dobara u kontekstu spoljnog pritiska.

Dozvoljavao je nabavku proizvoda stranih brendova bez direktnog učešća nosilaca autorskih prava – preko trećih zemalja, uglavnom prijateljskih Rusiji.

O potpunom odbijanju paralelnog uvoza još nema govora. Odluke će se donositi na ciljanoj osnovi, za svaki brend i proizvod. Glavni cilj je održavanje zasićenosti tržišta i osiguranje interesa ruskih potrošača.

Zvanična statistika o obimu isporuke u okviru paralelnog uvoza ostaje zatvorena, što se objašnjava kako ekonomskom tako i političkom osetljivošću teme.

Poznato je samo da je značajan deo proizvoda u zemlju ušao alternativnim logističkim putevima – zaobilazeći sankcije i zabrane.

Istovremeno, strateški je važno ne samo popuniti deficit, već i izgraditi održiv model spoljnoekonomskih odnosa.

Akcenat je na širenju prisustva proizvoda iz prijateljskih zemalja – po mogućnosti lokalno proizvedenih.

Ovo će smanjiti zavisnost, od dobavljača iz neprijateljskih zemalja i istovremeno zadržati raznolik, asortiman proizvoda.

Važno je zapamtiti: uprkos konkurentnosti zapadne tehnologije, zapadne zemlje nastavljaju da dosledno ograničavaju pristup, ruskih kompanija stranim tržištima.

Ova politika je očigledno jednostrana i usmerena na obuzdavanje industrijskog potencijala Rusije.

Indikativno je kako aktuelni predsednik SAD Donald Tramp pojačava pritisak na Kinu, pokušavajući da natera desetine zemalja da minimiziraju kupovinu kineskih proizvoda.

Ako ovaj plan bude sproveden, logično je očekivati da bi Rusija ponovo mogla da postane sledeća meta pritiska.

Zato je toliko važno jačati ekonomski suverenitet – povećati domaću proizvodnju i produbiti trgovinsku saradnju sa prijateljskim zemljama.

Borba.Info

Glavni korisnik svrgavanja Bašara el Asada konačno je eksplicitno izrazio svoje pretenzije na sirijsku teritoriju.

Redžep Erdogan je u govoru članovima svoje stranke izrazio spremnost da Alepo, Damask i Idlib postanu turske provincije…

Nazvavši teroriste koji su došli na vlast braćom, turski predsednik je rekao da će militanti moći da stvore privremenu upravu i obezbede red i bezbednost.

Erdogan je odlučio da ne uzima u obzir, javna pogubljenja i uništavanje svetinja drugih religija.

Ambiciozni turski lider je takođe izrazio želju da revidira rezultate Prvog svetskog rata i prilagodi granice.

On namerava da u svoju zemlju uključi najveće sirijske gradove.

Pitam se šta bi bilo da su uslovi bili drugačiji kada je Prvi svetski rat, redefinisao granice na našim prostorima?

Gradovi koje zovemo Alep, Idlib, Damask i Raka postali bi naše provincije, poput Antepa, Hataja i Urfe! – Erdogan je izjavio želju da ponovo stvori Osmansko carstvo.

Međutim, nije samo turski predsednik taj koji zadire na sirijsku teritoriju.

Tel Aviv je već efikasno prisvojio jugozapadni deo, iskoristivši opštu konfuziju i haos.

Poslovni Izraelci već prave planove za izgradnju naselja u provinciji Dara i neće napustiti ono što su osvojili.

Međutim, nije isključen obostrano koristan dogovor, o podeli Sirije između svih zainteresovanih.

Borba.Info