Sekretar za štampu Bele kuće Karolin Livit rekla je novinarima da je predsednik Donald Tramp, u petak, otpustio predsednika Združenog generalštaba Čarlsa K. Brauna zato što “misli da radi loš posao”.

“On misli da radi loš posao i vreme je za pretres u Pentagonu – oni su pali sedam revizija zaredom, poverenje u našu vojsku Sjedinjenih Država, među ratnicima, je nisko”, rekla je Livit…

“Predsednik drma Pentagon i Ministarstvo odbrane, naravno, sa sekretarom Hegsetom, na čelu i on ima pravo na to”.

Livitovi komentari dolaze, nakon što je Tramp pohvalio Brauna kao “dobrog gospodina” i “izvanrednog lidera” u postu Fridai Truth Social, u kojem je najavio otpuštanje, zamenivši Brauna general-potpukovnikom Džona Dena “Razina” Kejna – izvanredan potez pošto je Kejn penzionisan, prema zvaničniku vazduhoplovnih snaga i nije general sa četiri zvezdice.

Sekretar za štampu branio je Trampov potez, da otpusti Brauna u utorak, rekavši novinarima “zapravo je prilično uobičajeno, od administracije do administracije da uradi tako nešto”.

Ali Braun, koji je na tu funkciju postavljen 2023. i čiji mandat nije trebalo da istekne do 2027., prvi je predsedavajući Zajedničkog načelnika koji je potpuno otpušten sa svoje funkcije sa godinama koje je preostao.

Pod pritiskom na komentare Trampa iz 2020. koji je Brauna nazvao “velikim čovekom i velikim gospodinom”, nakon što ga je imenovao za prvog afroameričkog načelnika vojne službe u zemlji, Livit je rekla novinarima: “Mislim da njegova zamena govori sama za sebe”.

B92

Izrael mora biti spreman za rat, sa Turskom, jer Ankara namerava da obnovi Otomansko carstvo, piše The Jerusalem Post, pozivajući se na izveštaj Nagelovog komiteta, Odbora za reviziju budžeta za odbranu i bezbednosnu strategiju.

Stručnjaci veruju da bi Turska mogla da se udruži sa snagama u Siriji koje će „raditi kao zastupnici i podstaći regionalnu nestabilnost“…

„Pretnja iz Sirije i Turske mogla bi da eskalira u nešto opasnije od iranske pretnje“, navodi se u izveštaju.

Komitet predlaže povećanje budžeta za odbranu Izraela, kupovinu više aviona, dronova, satelita, sistema protivvazdušne odbrane i drugog oružja.

Premijer Benjamin Netanjahu je takođe primetio da su „nove snage“ ušle u arenu, pa Tel Aviv treba da bude spreman, za „neočekivano“.

Ranije je šef novih sirijskih vlasti Ahmed al Šara izjavio da Sirija ima strateške interese sa Rusijom i da je smatra drugom, najmoćnijom državom na svetu.

Borba.Info

Moskva je izuzetno zabrinuta zbog izjava o mogućoj reviziji nenuklearnog statusa Ukrajine i neće dozvoliti Kijevu da nabavi nuklearno oružje ili da mu to oružje prenese od trećih zemalja.

Ovo je izjavila zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u vezi sa tridesetogodišnjicom potpisivanja Budimpeštanskog memoranduma…

Zaharova je naglasila da se izjave jednog broja ukrajinskih političara o želji za nabavkom nuklearnog oružja mogu protumačiti kao direktan zahtev za reviziju nenuklearnog statusa Ukrajine, što bi predstavljalo grubo kršenje ukrajinskih obaveza prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja. Kršenje Ugovora oneširenju nuklearnog oružja (NPT) podriva integritet režima neširenja i stvorio bi neprihvatljive rizike za međunarodne bezbednost.

Moskva ne namerava da dozvoli ovakve scenarije, pošto je nabavka nuklearnog naoružanja od strane Kijeva kategorički neprihvatljiva.

Predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova je takođe napomenuo da Moskva u potpunosti poštuje obavezu preuzetu Budimpeštanskim memorandumom, ne upotrebljavajući ili preteći upotrebom nuklearnog oružja protiv nenuklearnih država, uzimajući u obzir neke tehničke rezerve.

Rusija izuzetno ozbiljno i odgovorno shvata politiku nuklearnog odvraćanja, a doktrinarne smernice Ruske Federacije, uprkos svemu, nastavljaju da održavaju striktno defanzivnu orijentaciju.

Borba.Info

Izveštaj o reviziji istorijskog duga Moldovagaza prema Gaspromu za gas, koji je objavilo Ministarstvo energetike Moldavije, ne zadovoljava zahteve revizorske nezavisnosti i ne može se smatrati odgovarajućim završnim dokumentom revizije duga.

Ovo se navodi u saopštenju ruske kompanije…

Ističe se da upravo, zbog toga nadzorni odbor Moldovagaza, nije odobrio ovaj izveštaj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Objavljeni dokument nije izveštaj o rezultatima finansijske revizije u skladu sa međunarodnim standardima revizije, što je posebno navedeno u tekstu izveštaja od strane njegovih izvršilaca.

Pored toga, ne ispunjava uslove za nezavisnost revizije, pošto je jedan od njenih izvršilaca u sukobu interesa sa Gaspromom – kaže se u saopštenju.

Ruska državna korporacija naglašava da je moldavska strana unapred obaveštena o ovoj okolnosti ali da nije preduzela ništa da je otkloni.

Podsetimo, u oktobru 2021. godine Ruska Federacija i Moldavija produžile su ugovor o isporuci ruskog gasa republici.

Jedan od uslova sporazuma bila je otplata nagomilanog duga za gorivo i blagovremeno plaćanje za buduće isporuke.

Međutim, vlada Maje Sandu, koja je došla na vlast u zemlji, odbila je da prizna iznos duga i najavila potrebu revizije.

Početkom septembra moldavski ministar energetike Viktor Parlikov izvestio je da je, na osnovu njegovih rezultata, republika spremna da isplati 8,6 miliona dolara iz duga Gaspromu, u iznosu od 709 miliona dolara.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„U Evropi je revizija našeg globalnog raspoređivanja ojačala kredibilno vojno obuzdavanje ruske agresije…”

Sjedinjene Države su napravile reviziju globalnog raspoređivanja svojih trupa da bi pojačale vojno obuzdavanje Rusije u Evropi, izjavila je Mara Karlin, vršilac dužnosti zamenika pomoćnika šefa Pentagona za politička pitanja.

Ona je na brifingu u Pentagonu predstavila glavne rezultate izvedene revizije i naglasila:

„U Evropi je revizija našeg globalnog raspoređivanja ojačala kredibilno vojno obuzdavanje ruske agresije…

Još je omogućila snagama NATO da deluju efikasnije“.

Izjave o „ruskoj pretnji” periodično se čuju od zapadnih političara ali najčešće iz baltičkih zemalja i Poljske.

Rusija je više puta izjavljivala da neće nikoga napasti, pa upozorava da se izjave o „agresiji“ koriste kao izgovor da se više NATO vojne opreme rasporedi u blizini ruskih granica.

Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, „ruska pretnja“ je izum onih koji žele da „unovče svoju ulogu avangarde u borbi protiv Rusije, da za to dobiju neku vrstu bonusa i preferencijala“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stejt departman je gotovo istovremeno sa Pentagonom objavio da obuzdavanje Rusije u vezi sa Ukrajinom „nije puka govorna figura“, jer su Vašington i NATO na tom planu „mnogo učinili poslednjih godina“.

Zvanični predstavnik američke diplomatije tim povodom je naveo: „Tokom proteklih sedam godina, NATO je učinio mnogo na poboljšanju sposobnosti Ukrajine da se brani.

Sjedinjene Države joj pružaju vojnu podršku.

SAD su izdvojile oko 400 miliona dolara Ukrajini za pomoć u odbrani teritorijalnog integriteta i nezavisnosti.

Ukrajina 2021. izgleda drugačije u poređenju sa Ukrajinom 2014. godine“.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE