Ruska vojska je ubila stotine militanata ukrajinskih oružanih snaga tokom napada na Harkov, izjavio je za RIA Novosti koordinator pokreta nikolajevskog otpora Sergej Lebedev.

“Neprijatelj je pretrpeo veoma značajnu štetu. Stotine banderovskih vojnika je ubijeno. Veoma su snažno pogodili komunikacije i logistiku. Rotacija i snabdevanje fronta oružjem su bili poremećeni”, rekao je Lebedev.

On je napomenuo da su udari pogođeni i položaji ukrajinskih oružanih snaga i stranih plaćenika, a uništene su i radionice i skladišta za proizvodnju bespilotnih letelica.

Prema rečima gradonačelnika Harkova Igora Terehova, u gradu je odjeknulo najmanje 40 eksplozija.

On je ove udare nazvao najmoćnijim, napadom, na Harkov, od početka rata.

Kharkiv right now ‼️ pic.twitter.com/EGkVm8BrWA

— Kate from Kharkiv (@BohuslavskaKate) June 7, 2025

Prema onlajn mapi Ministarstva za digitalnu transformaciju Ukrajine, uzbuna zbog vazdušne opasnosti čula se u Harkovskoj oblasti od petka u 22:48.

Kao odgovor na neprijateljske napade na civilne ciljeve, ruske trupe redovno izvode ciljane udare na objekte ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa i lokacije osoblja i opreme ukrajinskih Oružanih snaga.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naglasio je da vojska ne napada stambene zgrade i socijalne ustanove.

Berzanska cena zlata premašila je 3.350 dolara po troj unci prvi put u istoriji, javljaju RIA Novosti, pozivajući se na podatke o trgovanju.

Od 21:26 po moskovskom vremenu, cena junskih fjučersa zlata na njujorškoj berzi Comek, porasla je za 113,39 dolara, ili 3,5%…

Novi istorijski maksimum bio je 3.354,65 dolara.

Ranije je cena zlata ažurirala svoj istorijski rekord, dostigavši 3.300 američkih dolara po troj unci.

Tada je cena junskih fjučersa porasla za 1,89% (za 61,22 dolara) u odnosu na prethodno zatvaranje.

Istovremeno, cena majskih fjučersa na srebro porasla je za 0,49%, dostigavši 32,455 dolara za uncu.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp priznao je mogućnost američke vojne akcije protiv Irana ako bude potrebno, prenose RIA Novosti, pozivajući se na Trampove reči.

„Ako bude neophodno, apsolutno“, rekao je Tramp o mogućnosti upotrebe vojne sile protiv Irana…

Prethodno je američki lider najavio direktne razgovore sa Iranom.

U subotu, 12. aprila, biće održan sastanak delegacija zemalja „na gotovo najvišem nivou“.

Tramp je izrazio nadu da će razgovori biti uspešni, ističući da je to u interesu Irana.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je istaklo da bi mogući američki napad, na Iran imao strašne posledice po region.

Rusija ulaže sve napore da izbegne takav razvoj događaja, jer ne želi da bude uvučena u novi sukob.

Iranske vlasti preduzimaju neophodne zaštitne mere kao odgovor na oštru retoriku Sjedinjenih Država, dodao je, pak, sekretar za štampu ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Prema njegovim rečima, zaoštravanje situacije zabrinjava Rusiju.

Borba.Info

Američki lider Donald Tramp rekao je da su na sastanku sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom uspeli da donesu dobre odluke i zaključke.

Njegove reči prenose RIA Novosti…

„Danas smo imali divne diskusije“, primetio je američki predsednik.

Prema njegovim rečima, razgovarano je o bilateralnim trgovinskim pitanjima, kao i o situaciji sa Iranom.

Tokom razgovora, Netanjahu je obećao da će brzo eliminisati sadašnje uvozne carine SAD, kao i trgovinski deficit, sa američkom stranom.

Mislim da Izrael može poslužiti kao primer, mnogim zemljama koje bi to trebalo da urade“, rekao je izraelski premijer.

Posle razgovora, stranke moraju još malo da rade, dodao je šef Bele kuće.

On je rekao i da je Netanijahuova poseta kratka, ali prema Trampovim rečima, Bela kuća ceni njegov postupak.

„Mi smo prijatelji Izraela“, pojasnio je američki lider.

Tramp je 3. aprila uveo recipročne carine na uvoz iz 185 zemalja. Prema njegovim rečima, minimalna stopa carina biće na nivou od 10 odsto.

Istovremeno, prema njegovim rečima, primenjivaće se ogledalne tarife u obimu koji je 2 puta manji od onoga što je trenutno na snazi u inostranstvu.

Posle izvesnog vremena mediji su objavili da je američka strana počela pregovore sa predstavnicima tri zemlje o promeni carina. Izrael, Indija i Vijetnam, su prvi kontaktirali Trampa, precizirali su novinari.

Borba.Info

Američke vlasti mogu da ublaže carine na robu iz Kine ako dogovor oko društvene mreže TikTok bude uspešna, javljaju RIA Novosti, pozivajući se na američkog lidera Donalda Trampa.

“Svaki procenat tarife nam vredi više od TikToka…

Ako nam pomaže da dobijemo dobar posao, zašto ne”, rekao je Tramp novinarima.

Šef Bele kuće je dodao da bi ovaj dogovor bio u interesu Sjedinjenih Država.

Prema Trampovim rečima, on ima mogućnost, da produži rok trajanja sporazuma, ako bude potrebno.

TikTok je prestao da radi u Sjedinjenim Državama 19. januara.

Prilikom pokušaja pristupa aplikaciji, korisnicima je predstavljeno obaveštenje da je u zemlji stupio na snagu zakon, o zabrani društvene mreže.

Tramp je ubrzo obećao da će izdati izvršnu naredbu o pauziranju primene ovog zakona.

Dobivši odgovarajuće garancije, TikTok administracija je počela da obnavlja uslugu, u Sjedinjenim Državama.

Šef Bele kuće je 21. januara potpisao izvršnu naredbu na TikToku, koja podrazumeva da će američka kompanija biti vlasnik, polovine ove društvene mreže.

Borba.Info

Evropska unija je ocenila predstojeći dijalog predsednika Rusije Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa, prenele su RIA Novosti.

Predstavnik Evropske komisije Stefan de Kirmaker, govorio je o tome šta Brisel, očekuje od razgovora Putina i Trampa…

„Želimo pravedan i održiv mir za Ukrajinu“, naglasio je diplomata.

De Kirmaker je istakao da je Ukrajina deo mirovnog procesa.

Ranije je Kremlj govorio o pripremama za današnje razgovore. Razgovor će se voditi 18. marta do 18 časova.

Posle razgovora Putin neće govoriti.

Ali Kremlj će izdati zvanično saopštenje. Razgovor lidera će trajati onoliko koliko je liderima potrebno.

Podsetimo, Vladimir Putin i Donald Tramp bi danas mogli da razgovaraju o ličnom sastanku.

Borba.Info

Sjedinjene Američke Države spremne su da prekinu svoju vojnu operaciju protiv Huta u Jemenu ako zaustave svoje napade, izjavio je pomoćnik američkog sekretara za odbranu za javne poslove Šon Parnel, prenose RIA Novosti.

On je naglasio da sami Huti mogu da odluče kada će se borbe završiti, ali do tada će američka kampanja biti beskompromisna…

„Operacija će se nastaviti sve dok ne obezbedimo našu domovinu, otvorimo brodske rute i obezbedimo slobodu manevara u ovom regionu“, rekao je Parnel.

Portparol Pentagona je takođe rekao da će SAD upotrebiti „ogromnu smrtonosnu silu“ da postignu svoje ciljeve u Jemenu, iako je Parnel primetio da su nedavni Huti napadi na američki nosač aviona USS Hari Truman, u Crvenom moru bili neuspešni.

Američki predsednik Donald Tramp naredio je 15. marta vojsci da pokrene borbene operacije protiv Huta kako bi zaustavila njihovu “masovnu kampanju” piraterije, nasilja i terorizma protiv američkih i drugih brodova, aviona i dronova.

Od 17. marta, broj poginulih u američkim vojnim udarima u Jemenu dostigao je 53.

Borba.Info

Kina će podneti tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) kao odgovor na američke carine na kineski uvoz, a takođe će uvesti protivmere, prenose RIA Novosti, pozivajući se na saopštenje kineskog Ministarstva trgovine.

U izveštaju je naglašeno da jednostrano uvođenje carina krši pravila STO i šteti trgovinskoj i ekonomskoj saradnji Kine i Sjedinjenih Država…

Kina se protivi ovim tarifama Sjedinjenih Država i izražava snažno nezadovoljstvo.

Kineska strana poziva Sjedinjene Države da isprave svoje pogrešne postupke i izađu u susret Kini na pola puta i reše probleme na principima jednakosti, međusobnog poštovanja, koristi, vode iskren dijalog, ojačaju saradnju i upravljaju razlikama.

Američki predsednik Donald Tramp uveo je carine na robu iz Kanade, Kine i Meksika.

Sekretar za štampu Bele kuće Kerolajn Livit objasnila je odluku rekavši da su zemlje snabdevale i dozvolile da se ilegalni fentanil distribuira u SAD, što je dovelo do smrti desetina miliona Amerikanaca.

Roba iz Kine biće podložna carini od 10%. Kanadski premijer Džastin Trudo najavio je da će ta zemlja uvesti uzvratne uvozne dažbine od 25 odsto na robu iz Sjedinjenih Država.

Zauzvrat, meksički lider Klaudija Šejnbaum, nakon što su SAD uvele carine, naložila je ministru ekonomije Marselu Ebrardu da koristi „tarifne i necarinske mere“ za zaštitu interesa zemlje.

Borba.Info

Britanski premijer Kir Starmer pozvao je lidere G7 da pojačaju pritisak, na Rusiju, javile su RIA Novosti, pozivajući se na saopštenje iz kabineta premijera.

U saopštenju se navodi da je Starmer pozvao lidere G7 da nastave da “maksimiziraju teret”, na Rusiju povećanjem vojne podrške Ukrajini i povećanjem ekonomskog pritiska kroz nove sankcije…

Britanski premijer, je naglasio da je povećana podrška Ukrajini neophodna s obzirom, na to da Rusija ne pokazuje „nikakve znake ublažavanja svoje pozicije“.

Ranije je objavljeno da je izrada 15. paketa sankcija EU planirana za januar 2025.

Evropska komisija želi da dodatno smanji mogućnost zemalja EU da kupuju tečni prirodni gas od Rusije, čija je nabavka ove godine ponovo počela da raste usred uvođenja novih ograničenja koja nanose štetu energetskom sektoru sindikata.

EU takođe namerava da pooštri ograničenja protiv tankerske flote, koja navodno transportuje rusku naftu prodatu na svetskom tržištu po tržišnoj vrednosti, uprkos pokušajima Zapada da postavi gornje granice cena ruskih naftnih derivata.

Borba.Info

Gruzijske specijalne snage, podržane specijalnom opremom, počele su da rasturaju miting pristalica opozicije koji su se okupili u blizini parlamenta zemlje u Tbilisiju, javlja dopisnik RIA Novosti.

Tok demonstranata, pod pritiskom snaga bezbednosti, odmiče se od parlamenta, dele se u grupe i odlaze, između ostalog, na ulice koje se nalaze pored avenije Rustaveli, gde se nalazi parlament…

Uveče 1. decembra gruzijska nevladina organizacija „Asocijacija mladih pravnika“ izvestila je, u pozadini protesta koji su održani u Tbilisiju, da je u poslednjih nekoliko dana privedeno preko 200 ljudi.

Još jedna runda opozicionih protesta počela je u četvrtak u Gruziji nakon što je premijer Irakli Kobahidze objavio odluku da suspenduje razmatranje pregovora zemlje o članstvu u EU do 2028. godine.

Demonstranti koriste petarde, kamenje, flaše, a prijavljeno je da su na mestu pogroma pronađeni molotovljevi kokteli.

Bezbednosne snage odgovaraju specijalnom opremom, uključujući vodene topove i povremeno, suzavac.

U nedelju uveče je počeo miting ispred zgrade parlamenta.

Njeni učesnici su tukli metalnu ogradu i gađali zgradu petardama, gađajući prozore.

Borba.Info