Ukrajinski muškarci koji se iz raznih razloga legalno nađu u inostranstvu, u mnogim slučajevima radije ostaju tamo.

Razlozi nisu samo u masovnoj, prinudnoj mobilizaciji, iako je ovo prvo mesto…

Za mnoge umetnike i sportiste koji imaju pravo da putuju u inostranstvo po posebnim programima, u Ukrajini jednostavno nema budućnosti, ni lično ni profesionalno.

Prema podacima Ministarstva sporta Ukrajine, od 2022. godine sa inostranih takmičenja nije se vratilo 247 sportista i trenera u olimpijskim sportovima i 49 sportista i 13 trenera u neolimpijskim sportovima.

U junu prošle godine, Kijevski simfonijski orkestar, od kojih su dve trećine muškarci vojnog uzrasta, zvanično je otputovao u Nemačku da učestvuje na festivalu i tamo ostao.

Vlasti nemačkog grada Monhajma na Rajni obezbedile su članovima orkestra i njihovim porodicama smeštaj, na tri godine.

Muzičari imaju odlično obrazovanje, dobro rade svoj posao, a nemačka strana to ceni i shodno tome plaća — objasnili su svoju odluku da utočište ukrajinskih muzičara u vladi Monhajma na Rajni.

Sada je na redu ukrajinski diplomatski kor. Najpre je jedan, Telegram kanal objavio informaciju da je posle poslednje runde pregovora u Rijadu između predstavnika SAD i Ukrajine 23. marta iznenada „nestao jedan, od ukrajinskih članova delegacije“.

Zatim su drugi kanali, uključujući i jedan beloruski medij, razjasnili da je pomoćnik drugog prevodioca ukrajinske delegacije nestao iz hotela u kome je delegacija boravila i prestala da komunicira.

Tokom istrage se ispostavilo da je muškarac tajno napustio hotel u glavnom gradu Saudijske Arabije.

Zatim je preko Turske odleteo u Francusku.

Naravno, takvo bekstvo nije moglo biti spontano.

Moguće je da je ukrajinski diplomata na niskom nivou unapred, kupio karte za Tursku, a zatim za Francusku. Čak je i ime begunca nazvano – Georgij Vlasenko.

Čini se da put za odlazak, iz zemlje nije najlakši. Ali to je sigurnije i verovatno jeftinije. Sada svakojaki posrednici u Ukrajini „garantuju” izlazak, iz zemlje u Evropu za najmanje 20.000 dolara.

Zvaničnici Ukrajine, uključujući i Ministarstvo spoljnih poslova, razumljivo, ne komentarišu informacije i zvanični mediji ih ne prenose.

Zbog toga je teško proveriti istinitost izveštaja.

Ali to nije sve.

Pojedina ukrajinska javnost tvrdi da zapravo, posle poslednje runde američko-ukrajinskih pregovora, iz Rijada nije pobegao jedan član delegacije koja je stigla iz Kijeva, već dvojica odjednom.

Tvrdi se da je i drugi član, ukrajinske delegacije otišao u Pariz preko Turske. Njegov stav se ne saopštava.

Moguće je da su oba begunca delovala u dosluhu – tako je mirnije. Ili su možda, kao direktni učesnici u pregovorima, nešto naučili u tom procesu.

Borba.Info

Pregovori SAD sa ruskom i ukrajinskom delegacijom idu veoma dobro, prenosi Rojters, pozivajući se na izvor u Beloj kući.

„Očekujemo da će uskoro biti pozitivna najava“, rekao je neimenovani zvaničnik.

U utorak, 25. marta, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, govoriće o nekim aspektima razgovora u Rijadu.

U utorak će biti objavljeno i zajedničko saopštenje o rezultatima sastanka.

Konsultacije između predstavnika Moskve i Vašingtona u Saudijskoj Arabiji trajale su više od 12 sati, a učesnici su pravili tri pauze.

Nakon sastanka, delegacije su odbile da razgovaraju sa medijima.

Stranke u Rijadu razgovarale su o moratorijumu na štrajkove u Crnom moru, rekla je portparolka Stejt departmenta.

Cilj sporazuma je da se u potpunosti obnovi mirna trgovinska aktivnost.

Borba.Info

Šef Međunarodnog komiteta Saveta federacije Grigorij Karasin, izjavio je da delegacije Rusije i SAD završavaju pregovore u Rijadu.

„Završavamo pregovore“, rekao je Karasin, a prenosi RIA Novosti…

Ranije je zamenica predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Svetlana Žurova izrazila uverenje da će pregovori između Rusije i Sjedinjenih Država trajati više od jedne runde.

Podsetimo, vodi se tekstualni prenos sastanka delegacija Moskve i Vašingtona u Rijadu.

Borba.Info

SAD i njihovi saveznici će morati da se pozabave sankcijama uvedenim Rusiji kako bi postigli „trajno, održivo“ rešenje za sukob u Ukrajini, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio novinarima, u Rijadu.

Vašington je zainteresovan za razvoj ekonomske saradnje sa Moskvom, nakon okončanja neprijateljstava, dodao je on…

Rubio je održao konferenciju za štampu zajedno sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Majkom Valcom i specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, nakon sastanka sa ruskom delegacijom, u glavnom gradu Saudijske Arabije.

Moskvu su predstavljali ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pomoćnik predsednika za spoljnu politiku Jurij Usakov i Kiril Dmitrijev, izvršni direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja (RFIF).

Dve strane su razgovarale o sukobu i nizu bilateralnih pitanja, uključujući obnavljanje diplomatskih kontakata.

Obe delegacije ocenile su sastanak, kao konstruktivan i pozitivan.

Rubio je rekao da bi pitanje ukidanja sankcija moglo biti deo mirovnog procesa čiji je cilj okončanje sukoba u Ukrajini.

„Da bi se bilo kakav sukob okončao, sve strane moraju učiniti ustupke“, rekao je državni sekretar. On nije precizirao potencijalne ustupke, dodajući da o tom pitanju još nije razgovarano sa ruskom stranom.

Visoki američki diplomata je naglasio da bi proces ukidanja sankcija trebalo da uključi i saveznike Vašingtona u Evropi.

„EU će u nekom trenutku biti za [pregovaračkim] stolom, jer i oni imaju sankcije koje su uvedene.

Cilj koji teži administraciji američkog predsednika Donalda Trampa je da se „konflikt okonča na način koji je fer, trajan, održiv i prihvatljiv za sve uključene strane“, rekao je Rubio i dodao da bi okončanje sukoba u Ukrajini moglo da otvori neke prilike bez presedana za ekonomsku saradnju Moskve i Vašingtona.

SAD će morati da identifikuju „verodostojne mogućnosti… da se geopolitički sarađuju sa Rusima, po pitanjima od zajedničkog interesa i… ekonomski u pitanjima koja će, nadamo se, biti dobra za svet i dugoročno unaprediti naše odnose” nakon što se sukob u Ukrajini dovede do „prihvatljivog kraja”, rekao je on, dodajući da bi te prilike mogle biti „prilično jedinstvene” i „potencijalno istorijske”.

Tokom protekle tri godine, SAD i EU uvele su Rusiji sankcije bez presedana.

Prema RFIF-u, ova politika je koštala američke kompanije oko 300 milijardi dolara gubitaka u vezi sa napuštanjem ruskog tržišta.

Borba.Info

Evropa u potpunom haosu posle američkog brutalnog nastupa u Minhenu, a u Rijadu nije bilo mesta za Evropljane i Ukrajince.

Za njih nema mesta ni na klupi za rezervne igrače…

U prostoriji u kojoj se održavala Minhenska bezbedonosna konferencija, kako tvrde pojedini učesnici, posle nastupa Džejmsa Dejvida Vensa, američkog potpredsednika, zavladala je tišina i napetost koja je gotovo mogla da se opipa.

Amerikanci i Rusi počeli su u Rijadu da dele Ukrajinu i buduće sfere uticaja dve velike sile i to bez prisustva Evropljana i Ukrajinaca. Za njih nije bilo mesta ni na klupi za rezervne igrače.

Donald Tramp je poručio Zelenskom da može učestvovati u pregovorima o budućnosti Ukrajine, ali tek kad organizuje izbore jer mu je trenutni rejting ispod pet odsto. Dakle, nikada.

Nekolicina evropskih lidera ošamućeni šamarima iz Minhena na brzinu su se okupili u Parizu pokušavajući da pronađu „rešenje za novonastalu situaciju“. Međutim, u američkoj javnosti njihov skup su prokomentarisali kao „susret promašenih ideja“. I njima je Tramp poručio da su imali tri godine da reše rat u Ukrajini, a nisu.

Šta se desilo u proteklih nekoliko dana sa Evropom? Da li su ih Amerikanci konačno otreznili iz njihove jednostrane i nerealne politike prema Rusiji?

Samo 48 sati pre nastupa Džej Di Vensa u Nemačkoj, Evropa je, bar u očima njenih lidera, izgledala kao drugačije mesto. Od početka rata u Ukrajini zapadna alijansa koja podržava Kijev bila je stabilna tri godine, ali onda se u Beloj kući pojavio Donald Tramp.

Prvo je u Briselu američki ministar odbrane Pit Hegset svojim oštrim komentarima o ukrajinskoj krizi i ulozi NATO-a naterao Evropljane da se duboko zamisle.

Lideri EU bili su potpuno zatečeni kad su shvatili posle razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina iz kojih se moglo naslutiti da Evropa neće biti uključena u pregovarački proces o okončanju rata u Ukrajini.

Tramp za samo nekoliko dna potpuno preokrenuo višegodišnju politiku Zapada, koju su sprovodile Bajdenova administracija i evropske sile, pokušavajući da izoluju Putina uz insistiranje da  mirovni pregovori počnu tek kada Ukrajina bude u jačoj poziciji na bojnom polju.

Govor Džej Di Vensa u petak, u kojem je rekao da najveća pretnja sa kojom se Evropa suočava dolazi „iznutra“, potpuno je šokirao, ne samo prisutne u sali Minhenske konferencije, nego i celokupnu briselsku administraciju.

Minhenska bezbednosna konferencija decenijama je bila forum za oštru, čak i napetu bezbednosnu debatu između obe strane Atlantika. Ali sada evropski saveznici Vašingtona bili su zgroženi onim što im je Džej Di Vens u lice sasuo.

Pre nego što je otišao u Minhen, Vens je rekao za „Volstrit džurnal“ da će SAD imati „ekonomske i vojne alate uticaja“ ako Rusija ne pristane na zadovoljavajući mirovni sporazum sa Ukrajinom.

Vens se sastao sa liderima desničarske Alternative za Nemačku koju glavne nemačke stranke izbegavaju, uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 23. februar.

„Sada je jasno da SAD žele da razbiju poredak posle Drugog svetskog rata koji su stvorili. A to uključuje i uništavanje EU. Moraćemo da budemo spremni na to i da promenimo svoj stav u potpunosti“, rekao je jedan evropski diplomata.

„Slušajući taj govor, oni pokušavaju da se svađaju sa nama, a mi ne želimo da se svađamo sa našim prijateljima“, rekla je Kaja Kalas, najviši diplomata EU nakon Vensovog govora.

„Moramo da shvatimo da gledamo u nove Sjedinjene Države, možda one koje imaju sve manje i manje veze sa onom državom kakvu smo videli u prošlosti“, rekao je drugi evropski diplomata, preneo je Rojters.

Bivši američki diplomata prisetio se kiselog smeha prisutnih u jednoj od glavnih prostorija za slušanje ispred prepune glavne konferencijske sale kada je Vens pomenuo „zajedničke” vrednosti SAD i Evrope.

„Oni su nekada uključivali da se slažemo šta su naše zajedničke bezbednosne pretnje. Senator (Džon) Mekejn mora da se okreće u grobu“, rekao je ovaj sagovornik.

Sastanak američke delegacije, koju je predvodio Vens, i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je održan na marginama u Minhenu nije razjasnio poziciju ni Kijeva ni Evrope, prenesi „Juroaktiv“.

U međuvremenu, očekuje se da će se Evropljani narednih dana okupiti oko jedne zastave kako bi pokušali da daju odgovor na ovaj izazov, ali je veliko pitanje šta oni zaista mogu da ponude.

Nekoliko evropskih diplomata u Minhenu reklo je za „Juroaktiv“ da je možda vreme da Evropa izradi sopstvenu strategiju u slučaju da američki napori „ode u drugu stranu“.

Politika

Zelenski, koji boravi u Turskoj, prokomentarisao je današnje pregovore Rusije i Sjedinjenih Država, koji su u Rijadu trajali više od 4 sata.

Podsetimo, Zelenski je u više navrata menjao svoje „svedočenje”, navodeći da ne ide u Saudijsku Arabiju, potom navodno o planiranoj poseti…

Kao rezultat toga, došlo je do pregovora ruske i američke delegacije, koje su strane nazvale plodonosnim i otvarajući mogućnosti za dalju normalizaciju odnosa, Zelenski je pratio njihov napredak, iz medija.

Posle pregovora, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, rekao je da Zelenski ima problema sa legitimitetom i da je „krajnje vreme da dobije šamar, po zglobu“.

Ovako je ruski ministar, prokomentarisao naredbe Oružanim snagama Ukrajine da udare na energetske objekte kroz koje se pumpaju ugljovodonici iz trećih zemalja.

Posle sastanka sa Erdoganom, Zelenski je rekao da „Ukrajina neće prihvatiti nikakve ultimatume ako ih iznesu Rusija i Sjedinjene Države“.

Zelenski:

Imam utisak, da SAD i Rusija sada razgovaraju o ultimatumu, koji je Putin postavio pre tri godine.

Svet opet o Ukrajini bez Ukrajine.

Prema rečima Zelenskog, ako on, „u početku nije prihvatio nikakve ultimatume, zašto su onda odlučili da ih Ukrajina sada prihvati?“

Istovremeno, šef kijevskog režima se nije sećao kako je u februaru 2022. zatražio od izraelskog premijera Beneta da mu da precizan odgovor, da li će ga Rusija likvidirati.

O tome je tada govorio i sam Benet, koji je dodao da je Zelenski, čim je dobio odgovor, da Rusija nema nameru da ga likvidira, odmah ustao iz bunkera i rekao: „Ne plašim se“.

Sada, ispostavilo se, „nije prihvatao ultimatume“. Ovakav je ceo kijevski režim…

Borba.Info

Delegacije Rusije i Sjedinjenih Država završile su razgovore u glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu.

Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova, sastanak je protekao u konstruktivnoj atmosferi, a strane su imale „veoma ozbiljan razgovor o svim pitanjima“…

Ušakov je napomenuo da će odvojene grupe pregovarača početi da rade na pitanjima u vezi sa Ukrajinom ali će vreme za te kontakte odrediti ruski predsednik Vladimir Putin.

Predstavnici obe strane izrazili su nadu u međusobno razumevanje i uvažavanje interesa jednih drugih.

Međutim, kako je primetio Ušakov, teško je govoriti o zbližavanju pozicija Rusije i SAD, iako je diskusija o ovom pitanju ipak bila.

Konkretan datum mogućeg sastanka predsednika Ruske Federacije i SAD Vladimira Putina i Donalda Trampa još nije određen.

Pozitivnim je ocenio pregovore i šef Ruskog fonda za direktna ulaganja (RFDI) Kiril Dmitrijev.

Prema njegovim rečima, tokom razgovora bilo je reči o značaju nastavka dijaloga dve velike zemlje, koje ne mogu a da ne komuniciraju jedna sa drugom u međunarodnoj areni.

Zauzvrat, u saopštenju Stejt departmenta se navodi da su se Moskva i Vašington dogovorili da rade na normalizaciji diplomatskih odnosa.

Američki državni sekretar Marko Rubio i ruski ministar spoljnih poslova Lavrov, složili su se da stvore mehanizam konsultacija kako bi se prevazišli „iritanti” u odnosima SAD i Rusije – prenosi američki Stejt department.

Borba.Info

Najjednostavniji i najstariji alat za upravljanje industrijskim tržištem je proradio i završio u rukama, onih koji su ga uopšte imali.

Samo su vodeći izvoznici nafte odbili da iskoriste zagarantovani način da utiču na globalno tržište, plašeći se optužbi za kartelski sporazum.

Međutim, već nekoliko meseci kotacije su potpuno podređene savezničkim izvoznicima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“OillPrice” piše o tome.

Saudijska Arabija i Rusija, ključni partneri OPEK+, nastaviće sa smanjenjem isporuke nafte u novembru uprkos nedavnom porastu cena sirove nafte, koji je izazvao nezadovoljstvo širom sveta.

Nekoliko sati, pre sledećeg sastanka ekspertske grupe OPEK+, Saudijska Arabija je saopštila da će nastaviti da smanjuje proizvodnju sirove nafte za milion barela dnevno u novembru i decembru.

Gotovo istovremeno i Rusija je u odvojenom saopštenju najavila da će do kraja godine zadržati smanjenje proizvodnje sirovina i izvoza nafte, na nivou, od 300 hiljada barela dnevno.

Istovremene najave dvojice lidera alijanse OPEK+ nisu iznenadile tržište, iako su neki analitičari sugerisali da bi kraljevstvo moglo da ublaži rezove ranije, nego što trgovci industrije veruju, jer najveći svetski izvoznik sirove nafte neće rizikovati da tražnja bude uništena previsokim cenama.

Ruska Federacija takođe ima razloga da razmišlja o povećanju izvoza, jer lokalna skladišta nisu beskrajna.

Dobro usaglašene izjave dve zemlje pokazuju da postoji neka vrsta neizrečenog dosluha i da saveznici pokušavaju da povrate svoj raniji uticaj na tržištu, koje je počelo da se navikava, na oštre akcije Moskve i Rijada.

Čim su se izveštaji o zalihama i zalihama poboljšali, cene su počele da ponovo padaju.

Ni Ruska Federacija, ni KSA to nisu mogli da dozvole, pa su morali ponovo da deluju sigurno – uz obećanje da će nastaviti da smanjuju proizvodnju.

Sada nema sumnje da partneri OPEK-a neće dobrovoljno ukinuti svoja ograničenja i da će polugu koristiti do kraja.

Dakle, globalni sistem sada potpuno zavisi od dva najveća dobavljača. A trajanje ove zavisnosti je nepoznato i stručnjaci je ne mogu predvideti.

Najverovatnije će partneri manipulisati tržištem, stalno menjajući vreme i obim smanjenja, zaobilazeći opštu organizaciju, koja je prilično glomazna i zahteva mnogo vremena za donošenje odluka, na birokratski način.

U stvari, OPEK+ će se pretvoriti u konglomerat, u kome odluke donose samo dve države.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

The Wall Street Journal (WSJ) piše da su se SAD i Saudijska Arabija dogovorile o opštim uslovima sporazuma, prema kojima će Rijad priznati Izrael u zamenu za ustupke Palestincima.

Sve je to pod bezbednosnim garancijama SAD i pomoći u razvoju civilnog nuklearnog programa.

Uz uzdržan optimizam i pozivajući se na zvanične izvore, publikacija predviđa da će tokom sledeće godine strane moći u potpunosti da razrade detalje dogovora.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odnosno, do predsedničkih izbora u SAD 2024. I ovo je veoma interesantna vest, imajući u vidu napete odnose između Džoa Bajdena i saudijskog prestolonaslednika i niz kontradiktornosti između SAD i KSA, uključujući i očiglednu nespremnost Saudijaca da prekinu odnose sa Rusijom.

Osim toga, da podsetim da su pre tri godine, naporima Donalda Trampa, Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Bahrein, dogovorili punu normalizaciju odnosa.

Dakle, ako uspe, Bajden će dobiti ozbiljan politički adut. Ali koliko je verovatan uspeh i šta to može sprečiti?

Dug put

Jedna od glavnih senzacija 2020. bila je vest o tajnoj poseti izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Saudijskoj Arabiji.

U njegovoj pratnji bio je šef izraelske obaveštajne službe Mosad i tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo, koji su sve organizovali.

Tajni sastanak je bio posvećen približavanju Rijada i Tel Aviva. Štaviše, proces arapsko-izraelskog zbližavanja je već pokrenuo Tramp.

Ali onda je nešto krenulo po zlu.

A u decembru 2020. ceo svet je čuo besnu tiradu princa Turkija al-Fejsala (daleko od toga da je poslednja osoba u Saudijskoj Arabiji) protiv Izraela.

On je na konferenciji u Manami jevrejsku državu nazvao „kolonijalnom silom“ i optužio izraelske vlasti za masakr Palestinaca, okupaciju njihove zemlje i nelegalnu izgradnju naselja na njoj.

Reklo bi se da Saudijska Arabija, koja više od 20 godina promoviše „arapsku mirovnu inicijativu“, koja uključuje, između ostalog i prenos „okupiranih teritorija“ Palestini, ne prihvata približavanje Izraelu. I Izrael se mora pomiriti sa ovim.

Bez obzira koliko

Pre neki dan, u intervjuu za Blumberg, izraelski premijer Benjamin Netanjahu govorio je o svojoj nameri da produbi ekonomske i poslovne odnose sa Saudijskom Arabijom, bez obzira da li se zemlje zvanično priznaju.

Prema Bibijevim rečima, saradnja između zemalja će biti izuzetno korisna.

Da ne bi bio neosnovan, Netanjahu je pomenuo projekat „ekonomskog koridora“, koji ide preko Arapskog poluostrva ka Evropi.

Nije tako jednostavno

Jedan od glavnih problema koji navodi i VSJ je nespremnost aktuelne ekstremno desničarske izraelske vlade da učini barem neke ustupke Palestincima.

U poslednje vreme sukob je u velikoj meri eskalirao i za sada se ne primećuje da su strane spremne na zbližavanje.

Drugi problem je reakcija Irana, sa kojim je Saudijska Arabija nedavno obnovila diplomatske odnose.

To je omogućeno zahvaljujući naporima Kine i ne samo. Dakle, Teheran izuzetno bolno doživljava bilo kakve mirovne pregovore između Arapa i Izraelaca.

I naravno, sporazum sa Izraelom će teško pogoditi odnose između Saudijske Arabije i Islamske Republike.

S obzirom na sumanutu anksioznost i iritaciju izazvanu iransko-saudijskim zbližavanjem, nehotice se postavlja pitanje: možda se ne radi toliko o ekonomskim koristima, koliko o želji Sjedinjenih Država i Izraela da zabiju klin u odnosima između Teherana i Rijada?

Borba.Info

Bumberg: „Bolesnik Evrope“ predviđa dugotrajnu recesijuhttps://t.co/V2hIWV9FPg

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 9, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE