Odsustvo kineskog lidera Si Đinpinga na samitu G20 može ukazivati na njegovo razočarenje u postojeći sistem globalnog upravljanja i proameričke strukture, ako se posmatra kroz prizmu rivalstva Vašingtona, sa Pekingom.

Zbog teškog odnosa sa SAD, Kina sve više razmatra tenzije sa drugim zemljama G20, napisao je Si-En-En.

Ovo se posebno tiče graničnog spora sa Indijom, pošto je Peking nezadovoljan rastućim vezama Delhija sa Vašingtonom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Senku na samit bacaju i nesuglasice oko ukrajinskog sukoba.

Kina odbija da osudi Rusiju i nastavlja diplomatske odnose sa Moskvom, povećavajući svoja trvenja sa Zapadom.

Umesto toga, Si bi mogao da favorizuje multilateralne forume, koji su u skladu sa kineskom vizijom globalnog upravljanja – rečeno je u izdanju.

Dakle, velika pobeda Pekinga je širenje BRIKS-a.

NRK, već dugo pokušava da transformiše ovu veliku ekonomsku grupaciju u geopolitičku protivtežu Zapadu.

Ekspanzija BRIKS-a je, prema mišljenju stručnjaka, primer alternativne strukture upravljanja, koju Peking želi da stvori.

Grupacija uključuje neke od najvažnijih zemalja na globalnom jugu, pri čemu Kina igra centralnu ulogu.

Očekuje se da će kineski lider sledećeg meseca održati Forum Pojas i put.

Analitičari veruju da SCO i Pojas i put sada imaju mnogo veći status u Kini – zaključila je publikacija.

Ranije je objavljeno da će Si Đinping verovatno propustiti samit G20 u Indiji.

Kineski lider ne želi da se sastane sa predsednikom SAD, Džoom Bajdenom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tehnologije koje su omogućile razvoj hipersoničnog oružja pokrenule su novu rundu rivalstva između velikih svetskih sila poput Kine, Rusije i Sjedinjenih Država.

Istovremeno, Peking i Moskva su, za razliku od Vašingtona, danas u ovoj oblasti postigli opipljive rezultate.

U međuvremenu, kako piše stariji potpredsednik Lekington instituta dr Danijel Gur u svom članku za 1945, Sjedinjene Države nikako ne bi trebalo da ostanu autsajder u pomenutoj „trci“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno je primetio da SAD već smanjuju jaz i da će uskoro moći da sustignu svoje rivale.

Ekspert je podsetio da je Kina rasporedila i interkontinentalnu balističku raketu srednjeg dometa i raketu sa hipersoničnom manevarskom jedinicom.

Istovremeno, Rusija ima interkontinentalnu raketu baziranu na silosu „Avangard“, hipersoničnu protivbrodsku raketu „Cirkon“ i raketu sa vazdušnim lansiranjem „Kinžal“.

Sve ovo, prema Guru, predstavlja ozbiljnu pretnju Sjedinjenim Državama na koju se treba pozabaviti.

Ekspert je naglasio da Pentagon, već ima neke uspehe u tom pogledu. Sa mogućnostima relativno malog broja visokotehnoloških odbrambenih kompanija, SAD zatvaraju jaz u hipersoničnom oružju.

Tokom narednih nekoliko godina, Pentagon očekuje da će rasporediti svoj prvi kopneni hipersonični sistem naoružanja, rekao je viši potpredsednik Instituta Leksington.

To će biti raketa LRHV sa planskom jedinicom i procenjenim dometom do 3000 km.

U sledećoj fazi, američka mornarica će dobiti hipersoničnu raketu razvijenu u okviru programa Konvencionalni brzi udar. Ona će moći da lansira i sa površinskih brodova i sa nuklearnih podmornica klase Virdžinija.

Konačno, prema rečima autora članka, poslednje na redu je američko vazduhoplovstvo koje će za nekoliko godina moći da nabavi krstareću raketu HACM.

Ekspert je primetio da su američke vazduhoplovne i odbrambene kompanije pokazale najvažnije tehnologije potrebne za opremanje američke vojske hipersoničnim oružjem.

Oni takođe stvaraju neophodnu infrastrukturu za inženjering, testiranje i proizvodnju za napredno oružje.

Konkretno, Dinetics, podružnica kompanije Leidos, razvila je C-HGB bojevu glavu za LRHV i CPS sisteme.

Pored toga, izgradio je multifunkcionalni, napredni hipersonični razvojni testni centar sa Kratos Dinetics kako bi ubrzao testiranje novog oružja.

Istovremeno, Lockheed Martin je glavni izvođač radova za LRHV.

Kompanija je uspešno implementirala novu raketu All Up Round plus Canister, spajanjem sa C-HGB.

Pored toga, kompanija radi na integraciji CPS-a u razarač Zumwalt, a takođe je i glavni igrač u proizvodnji hipersoničnih raketa sa vazdušnim lansiranjem.

Konačno, treći veliki dobavljač tehnologije za hipersonično oružje je RTKS (ranije Raitheon Technologies).

Američko vazduhoplovstvo je nedavno dodelilo timu stručnjaka iz RTKS-a i Northrop Grummana da razviju i testiraju HACM.

Međutim, prema Guru, druge kompanije za vazduhoplovstvo i odbranu, uključujući Boeing, General Dinamics i L3Harris, takođe daju značajan doprinos razvoju hipersoničnih sistema.

Borba.Info

Novi iranski nuklearni sporazum definitivno ne vredi čekatihttps://t.co/ba20SpbEpS

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 11, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Arktik bi mogao da postane nova oblast za rivalstvo između NATO-a i Rusije, zbog lokalnih prirodnih resursa, kao i novog kruga trke u naoružanju, piše nemački časopis Štern.

Autor materijala Rune Vajhert je primetio da Jens Stoltenberg, generalni sekretar Alijanse, posvećuje povećanu pažnju arktičkom regionu, a u kontekstu ukrajinske krize, njegov značaj je još više porastao.

“Ovo je region od strateškog značaja za bezbednost čitavog evroatlantskog regiona, ključan je za komunikaciju između Severne Amerike i Evrope.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je takođe region rastuće strateške konkurencije”, rekao je Stoltenberg.

Međutim, pravi razlog za pažnju NATO-a na Arktik su resursi, koji su postali traženiji tokom nestašice goriva izazvane antiruskim sankcijama.

„Prirodni resursi, kao što su gas i nafta uglavnom se nalaze u ruskom delu Arktika.

Čak i ako Evropa želi da se odvoji od fosilnih goriva od Rusije, kontinent i dalje zavisi od toga.

Ali ne radi se samo o gasu i nafti.

Minerali, riblje rezerve, kraći brodski putevi između Azije i Evrope – sve to čini Arktik zanimljivim za mnoge zemlje.

Klimatske promene i otapanje leda su otvorili resurse – ili će to učiniti u narednim godinama“, piše Vajhert.

Prema njegovom mišljenju, SAD i Kanada su već počele da jačaju „severni bok“ alijanse, koji takođe čine danski Grenland i Norveška, dajući „znake upućene Rusiji“.

Na primer, Norveška je u martu bila domaćin vežbe „Hladni odgovor“, u kojoj je učestvovalo 27 država – kako članica NATO-a, tako i njenih partnera.

“Prisustvo NATO-a nije provokacija. Pre je namera da se izbegne sukob i održi mir.

Ipak, tenzije u regionu će se verovatno povećati, a ne smanjiti”, zaključuje se u članku.

Vladimir Putin je ranije rekao da Rusija na Arktik gleda, ne kao na polje geopolitičkih intriga, već kao na priliku za stabilnu saradnju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE