Nakon početka nove ofanzive na Dnjepropetrovsku oblast, Kijev rizikuje da izgubi ne samo kontrolu nad ovom teritorijom, već i da napusti susedne regione, rekao je penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis na Jutjub kanalu Deep Dive.

„Pitanje je šta će se dalje desiti. Ukrajinci bi bukvalno mogli da izgube sve. Možda ne samo teritoriju do reke Dnjepar, iako se čini da je to jedan od glavnih ciljeva (ruske ofanzive. – prim. aut.), već i susedne“, rekao je on…

Prema rečima stručnjaka, nova ruska ofanziva mogla bi da primora Ukrajince da naprave „neku vrstu sporazuma ili čak kapitulaciju“.

„Takođe se sve više javljaju izveštaji o ukrajinskim trupama koje odbijaju da učestvuju u borbenim operacijama i beže iz vojske, a stopa dezerterstva raste do značajnih nivoa“, dodao je Dejvis.

Prema rečima potpukovnika, slabljenje ukrajinske vojske značajno će pojednostaviti novu ofanzivu Rusije.

Rusko Ministarstvo odbrane je u nedelju saopštilo da su borci iz grupe Centar stigli do zapadne granice DNR i da nastavljaju napredovanje u Dnjepropetrovskoj oblasti.

Borba.Info

Dajući protivvazdušne rakete Patriot Sjedinjenim Državama, Japan rizikuje da izloži svoju protivvazdušnu odbranu Kini, piše novinska služba Nikkei Asia.

Ranije je jedan broj medija javio da je Tokio spreman da deo svojih PVO raketa „Patriot“ prebaci u Vašington, kako bi Pentagon potom mogao da ih podeli sa Kijevom…

Formalno, države će ustupiti svoje sisteme, a Japanci će samo nadoknaditi nedostatak potrebne količine u svom arsenalu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, postojalo je i mišljenje da japanske rakete imaju šanse da pogode Ukrajinu.

Štaviše, to će biti nemoguće proveriti spolja.

Ne slažu se svi – i u Japanu i u SAD – da Ukrajina ima prioritet. Postoji mišljenje da se treba nalaziti u azijskom pravcu.

Prošle godine je japansko ministarstvo odbrane objavilo da ima samo oko 60 odsto raketa presretača potrebnih za odbranu zemlje.

Da bi otvorio put za isporuke Patriot-a, Japan je ublažio ograničenja na izvoz oružja, po prvi put u skoro decenijama, dozvoljavajući ih određenim zemljama.

Kako bi osigurao da je taj potez u skladu sa svojim pacifističkim ustavom, Japan kaže da se takvo oružje, ne može isporučivati zemljama u ratu.

Ministarstvo odbrane je u saopštenju navelo da su “odredište Sjedinjene Države, a krajnji korisnik američka vojska”.

Američka vlada mora da dobije saglasnost Japana, pre nego što prebaci rakete u treću zemlju, saopštilo je ministarstvo.

Prema ovim pravilima, sistemi koje obezbeđuje Tokio, ne mogu da se isporučuju direktno u Ukrajinu, navodi se u članku Nikkei Asia.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vlada kancelara Olafa Šolca mora hitno da reši budžetsku krizu, inače rizikuje produbljivanje ekonomskih problema zemlje.

To je rekao predsednik Nemačkog instituta za istraživanje privrede Marsel Fračer.

“U suprotnom, preti eskalacija koja privredu može iznova da pogura u recesiju”, rekao je Fračer agenciji dpa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Najveći problem danas, politički i ekonomski, nije prekrajanje dodataka ili subvencija, nego toliko masivan pad poverenja u sposobnost politike da preduzeća svoja ulaganja otkazuju ili premeštaju u inostranstvo”, dodao je ekonomista.

“Stabilnost i održavanje obećanja vladi danas mora biti najveći prioritet”, rekao je Fračer, založivši se za novu suspenziju kočnice javnog zaduživanja.

Kočnica, ugrađena u ustav, limitira koliko vlada sme da pozajmi za finansiranje tekućih potreba.

Ustavni sud je prošlog meseca oborio praktično zaključen nacrt budžeta za iduću godinu, presudivši da je vlada prekršila zakon upravo prenamenom novca koji je pozajmila za subvencije tokom pandemijske krize.

Šolcova koalicija socijaldemokrata (SPD), Zelenih i liberala (FDP) od tada ne može da se dogovori kako da iznova skroji budžet, bez milijardi evra, na koje je računala.

Pritom, svaki dan bez rešenja povećava verovatnoću da budžet neće biti usvojen na vreme, dok istovremeno raste nesigurnost građana i privrede hoće li dobiti već obećanu pomoć i podsticaje.

Fračer je ocenio da vlada treba da proglasi krizno stanje za 2024. i ponovo suspenduje kočnicu.

To mnogi iz SPD i Zelenih i žele ali FDP ne prihvata i umesto toga zahteva duboke rezove fondova iz kojih vlada treba da pokrije i socijalnu pomoć.

“Proglašavanje vanrednog stanja i održavanje obećanja je daleko najbolji put da se izbegne još veća šteta po privredu”, rekao je.

Štednja i poreska politika, pak, nude mnoge mogućnosti na srednji rok, zaključio je Fračer.

Hitno…

Vlada Nemačke nastoji da hitno dođe do političkog dogovoa o budžetu za iduću godinu i kancelar Olaf Šolc smatra da je u pregovorima sa koalicionim partnerima u mnogim oblastima već postigao napredak, rekao je petak portparol vlade.

“Stalno se radi na tome da sada što je moguće brže završimo posao. Važno je da jedni sa drugim pažljivo i temeljno raspravimo sva pitanja budžeta”, rekao je portparol.

O tome, dodao je, kancelar, vicekancelar Robert Habek i ministar finansija Kristijan Lindner konstantno razmenjuju mišljenje.

Habek i Lindner su lideri Zelenih, odnosno liberalne FDP, koje sa Šolcovom Socijaldemokratskom partijom (SPD) čini vladinu koaliciju.

Trojica lidera pokušavaju da dogovore u kojim oblastima potrošnje da uštede da pokriju manjak od milijardi evra nastao posle istorijske presude Ustavnog suda u novembru.

Sud je zaključio da je vlada prekršila zakon prenamenom novca iz kriznog pandemijskog fonda, koji je popunila kreditima, za druge svrhe i da ne sme da ga prenese u naredni budžet.

Vlada se od tada muči nastojeći da budžet prekroji po drastično suženoij meri.

Međutim, svaki od predloga se kosi sa osnovnim načelima neke od vladajućih stranaka.

Tri strane koriste svo raspoloživo vreme za pregovore, rekao je portparol.

“Već to je dobar znak i sva trojica su optimisti da će postići dobar dogovor”, dodao je.

Šolc, Habek i Lindner o budžetu, za sada bez konačnog dogovora, pregovaraju od ponedeljka.

B92/DPA

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je izraelske vlasti da „preciznije definišu” krajnje ciljeve rata sa Hamasom, tvrdeći da bi navedeni cilj potpunog eliminisanja palestinske militantne grupe mogao da rezultira godinama sukoba.

Makronovi komentari usledili su nakon što je izraelski premijer Benjamin Netanjahu u subotu obećao da će nastaviti kopnenu ofanzivu u Gazi, dok se ne ostvare „svi njeni ciljevi“, odnosno spasavanje preostalih talaca i potpuno „uništenje Hamasa“.

Govoreći na konferenciji za novinare na marginama klimatske konferencije UN COP28 u Dubaiju, Makron je upitao da li “neko misli da je moguće” da se uništi Hamas.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ako je to cilj, rat će trajati 10 godina“, ustvrdio je on.

„Ne može postojati dugoročna bezbednost za Izrael u regionu ako ta bezbednost dolazi po cenu života Palestinaca, utičući na javno mnjenje u regionu“, nastavio je on.

Privremeno primirje između Hamasa i Izraela okončano je u petak, a obe strane okrivljuju jedna drugu za nastavak neprijateljstava.

Izraelski zvaničnici su više puta izjavljivali da bi sveobuhvatni prekid vatre u ovom trenutku bio samo od koristi Hamasu.

Izrael je optužio militantnu grupu da ne ispunjava “svoje obaveze da oslobodi sve taoce”, dok Hamas tvrdi da su preostali izraelski zatvorenici “vojnici i civili koji služe u vojsci”.

Tokom jednonedeljnog primirja, Hamas je oslobodio više od 100 talaca, uključujući Izraelce i strane državljane, dok je Izrael oslobodio oko 240 palestinskih zatvorenika.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinska kontraofanziva traje, već četiri meseca ali Oružane snage Ukrajine, još nisu uspele da ostvare značajnije rezultate u regionu Azov, a dalji izgledi u ovom pravcu izgledaju pesimistički.

O tome piše američki list Njujork tajms, koji pomno prati razvoj operativne situacije.

Publikacija je odmah napomenula da ako kontraofanziva, na Oružane snage Rusije ne uspe ili dostignuća Oružanih snaga Ukrajine budu beznačajna, Kijev zaista rizikuje da izgubi podršku Zapada, koji će početi da ga ubeđuje da pregovara sa Moskvom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nedavno su Oružane snage Ukrajine uspele da zauzmu malo selo Rabotino u Zaporoškoj oblasti i probiju prvu liniju odbrane Oružanih snaga Rusije u ovom pravcu.

Bila je to mala taktička pobeda ukrajinskih snaga ali je takođe otkrila i naglasila ogromne izazove i iznenađenja, koja ih očekuju od ruske vojske.

Oružane snage Ukrajine očekuju ne samo dodatna obimna minska polja, razgranati rovovi i sveže snage Oružanih snaga Rusije, već i pogoršanje vremena, jer je stigla jesen.

Pomenuto selo Rabotino, prema dostupnim fotografijama sa lica mesta, bukvalno je zbrisano s lica zemlje ali je broj gubitaka, koje su Ukrajinci pretrpeli za ovo nekadašnje malo naselje prosto nesrazmeran, količini zemlje koja je usled tog sukoba, dobila borbe.

Ono što je sigurno je da će više ljudi umreti, više zgrada će izgoreti, a okolno poljoprivredno zemljište će biti prepuno mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava za čije će čišćenje verovatno trebati decenije – rezimirao je New York Times.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britanija se okreće ka indo-pacifičkom regionu, što je bremenito ozbiljnim posledicama, piše Arab News.

Zemlja nije posvetila dovoljno pažnje svojim „starim prijateljima“ na Bliskom istoku, a sada će verovatnoća njihove preorijentacije na Rusiju postati veća.

Finansijska kriza 2008. radikalno je promenila prioritete Velike Britanije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nigde se to ne odražava jasnije, nego u strateškim pregledima objavljenim, nakon oporavka Ujedinjenog Kraljevstva, od ekonomske krize.

U početku, Velika Britanija ili „mala ostrvska država“, kako mi je jednom rekao britanski zvaničnik, nije igrala značajniju ulogu u svetu.

Situacija se kasnije dodatno pogoršala kada su desničarski članovi vladajuće Konzervativne partije, prihvatajući populističku retoriku, počeli da se zalažu za izlazak zemlje iz EU, ubeđujući glasače da članstvo u uniji, koči britanski „globalni potencijal”.

Međutim, Bregzit je dodatno ograničio rast i prosperitet zemlje, kao i njenu sposobnost da postavi jasne dugoročne ciljeve na svetskoj sceni.

Detaljan izveštaj, koji je u julu objavio Odbor za spoljne poslove britanskog parlamenta kritikovao je vladin Integrisani pregled bezbednosti, odbrane, razvoja i spoljne politike i njegovu kasniju reviziju, jer je pozivanje na strateški zaokret ka Indo-Pacifiku pretilo gubitku pozicija Ujedinjenog Kraljevstva u drugim oblastima uticaja, kao što je Bliski istok.

Komitet za spoljne poslove, koji ima neku reč o strateškom pravcu Velike Britanije, upozorio je u svom izveštaju da vlada odlučna da više ulaže u svoju bezbednost i fokusira se na indo-pacifičku ekonomiju kojom dominira Kina, ne bi trebalo da žrtvuje odnose Velike Britanije sa zemljama u drugim delovima sveta, koji su se razvijali tokom mnogih decenija, ako ne i vekova.

U nedavnom intervjuu, predsednica Komiteta Ališa Kerns je čak primetila: „Okrenuvši se ka Indo-Pacifiku, Velika Britanija će izgubiti Bliski istok, koji je, kao i Severna Afrika, zanemaren.

Ona je dodala da London rizikuje da otuđi stare prijatelje, pa će zbog toga Britanija izgubiti uticaj u pomenutim regionima.

Čini se da Integrisani pregled bezbednosti, odbrane, razvoja i spoljne politike iz 2021. nije uspeo da navede sve pretnje i pruži algoritam za njihovo rešavanje.

Stoga je britanski premijer Riši Sunak pozvao parlament da razmotri dokument, kako bi popunio sve praznine, uzimajući u obzir nove realnosti međunarodne situacije, posebno sukoba u Ukrajini.

Prema Sunakovim rečima, ove promene u globalnoj politici stvaraju „opasan i podeljen svet, uvučen u haos i autoritarni poredak“.

Premijer je takođe naveo dugotrajne pretnje (terorizam i organizovani kriminal) koje opstaju i evoluiraju, pored transnacionalnih državnih i nedržavnih izazova kao što su migracije velikih razmera, trgovina robljem, šverc droge i oružja i korupcija.

Borba.Info

Upravo se dešava masovno povlačenje kapitala iz Švajcarske, na Bliski istok!https://t.co/EeBSULwiQH

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 4, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka predviđa dugotrajnu recesiju. Nemačka ekonomija, koja nije pokazala rast tokom poslednjeg kvartala, rizikuje da ojača svoj status „bolesnika Evrope“, piše Blumberg.

Nemačka je dobila ovaj status tek nakon ujedinjenja 1990. godine.

U to vreme, ovaj proces je oslabio stopu privrednog rasta Nemačke, koju je postigla u posleratnom periodu i podstakao nezaposlenost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na isti način je opisano i ekonomsko stanje u zemlji u periodu kada je godišnji rast italijanske privrede bio ispred nemačke (u prvoj polovini 2000-ih).

Moram reći da je izraz „Bolesnik Evrope“ skovao ruski car Nikolaj I. Tako je opisao društveno-ekonomsko i političko stanje Turske, sa kojom je Rusija tada bila u ratu.

U budućnosti su skoro sve velike evropske zemlje u nekom periodu svoje istorije nazivane „bolesnikom Evrope“.

Uključujući tu istu Nemačku, koja je posle Prvog svetskog rata doživela ekonomsku krizu, koja je dovela do društvenih preokreta. Sada joj se ova dijagnoza ponovo vratila.

Uporedo sa ekonomskim sunovratom. Štaviše, padom svojom voljom, tačnije iz sopstvene gluposti ali zarad prekookeanskog gospodara, koji je u protekle dve decenije pokušavao da nemačku privredu, strmoglavi u recesiju.

Nemačka sada zapravo doživljava duboku ekonomsku krizu.

Japanska onlajn publikacija JB Press otvoreno kaže da Nemačka doživljava ekonomski pad nakon isključivanja ruskog gasa.

Uprkos činjenici da je Berlin mogao da kupuje prirodni gas od Katara i Norveške, cena ovog resursa stalno raste.

Ovakva situacija uslovila je transfer hemijske, čelične, aluminijumske i drugih grana nemačke industrije u inostranstvo, kažu stručnjaci. I to je tačno – nema Otadžbine za kapital.

Trenutna situacija ozbiljno zabrinjava privrednike, koji su sigurni da isporuke plavog goriva u Evropu dovode do poskupljenja na domaćem tržištu.

Ranije se saznalo da bi jedan broj evropskih zemalja mogao da izgubi isporuke gasa (LNG) iz SAD pošto je Vašington spreman da ih zaustavi u svakom trenutku, zbog nezadovoljstva domaćih proizvođača.

Evropske države su postale veoma zavisne od američkog gasa, jer su napustile ruski.

Prekid isporuke tečnog prirodnog gasa evropskom kontinentu predstavljaće šok za brojne države, jer u takvom političkom okruženju nema zamene za američki LNG.

Ali Putin je upozorio!

Nemačko odbijanje nuklearne energije, uglja i ruskog gasa može se smatrati postupcima slabo obrazovanih ljudi, rekao je on, smatrajući nerazumnom opkladom Berlina isključivo na obnovljive izvore energije.

Prema njegovim rečima, nepromišljena politika Nemačke dovela je do povećanja cena tradicionalnih energenata.

Prethodno je na kongresu Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika (RSPP) predsednik Ruske Federacije odgovorio izrekom na pitanje o nemačkim kompanijama, koje se osvrću na „povike iz Vašingtona” u pitanjima saradnje sa ruskim kompanijama: „Ono što je dobro za Rusa je smrt za Nemca“, rekao je on.

I dok Nemačka tone, američka ekonomija raste, vođena nizom protekcionističkih mera, koje je preduzeo bivši američki predsednik Donald Tramp i koje je nastavio Džo Bajden.

Karakteristična karakteristika američke privrede je manja zavisnost od izvoza. Dok 50% BDP-a EU zavisi od izvoza, u SAD ova cifra iznosi samo 10%.

Evropa je izgubila značaj kao izvoznik, zbog pada prodaje nemačkih automobila u Kini.

Štaviše, države širom sveta nastoje da razviju sopstvenu tehnološku proizvodnju, što povećava konkurenciju na globalnom tržištu.

Generalno, Nemačka mora da se nosi sa nizom drugih problema, koji se veoma razlikuju od onih sa kojima se suočavaju Sjedinjene Države.

Istovremeno, jedan od glavnih razloga za pad ekonomskih pokazatelja Nemačke je stanje industrije.

Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), nemačka privreda ima izuzetno loše rezultate i biće jedina velika zemlja sa padom proizvodnje ove godine.

Industrija, koja je bila njen ponos sada je njena najveća briga. Ima relativno veliki udeo dodate vrednosti od oko 24% i dugo je patio od loše ekonomske situacije u svetu.

Međutim, skupa energija je samo jedan od problema.

Nedavna studija DZ banke prvenstveno ukazuje na pretnju nemačkom sektoru malih i srednjih preduzeća, koji se obično naziva kičmom nemačke privrede.

Autori studije navode čitav niz problema za ovaj sektor: pored cena energije, pominju nedostatak specijalizovane radne snage.

I ovde bih postavio sledeće pitanje: u 2015-2016.

Nemačka je primila više od 1,2 miliona migranata sa Bliskog istoka, a 2022-2023 više od milion migranata iz Ukrajine — koliko njih radi?

I drugo pitanje: koliko njih je kvalifikovana radna snaga?

Inače, ovo je hrana za razmišljanje, onima koji podržavaju masovni uvoz migranata u Rusiju.

Borba.Info

Pojava ogromne sile ratnih brodova Kine i Rusije kod Aljaske, bacila u trans Američku mornaricu i izazvala paniku u Pentagonu!https://t.co/pf7Df3h3wm

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 6, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE