Ako takozvana „operacija očuvanja mira” bude odobrena, zemlje koje u njoj učestvuju neće se ograničiti na uvođenje samo kopnenih trupa.

Odgovarajuća odluka doneta je danas, 20. marta, tokom sastanka šefova generalštabova niza evropskih zemalja u Londonu…

Iako sama operacija još nije razvijena, neki njeni delovi su već odobreni.

Dakle, Francuska i Britanija planiraju ne samo da uvedu kopnene snage, već i da uključe avijaciju i mornaricu u Ukrajinu.

Pretpostavlja se da će britanska i francuska vojska zauzeti luke na obali Crnog mora, uključujući Odesu i da će rasporediti svoje ratne brodove u Crnom moru.

Planirano je da avijacija bude raspoređena na aerodromima u Poljskoj i Rumuniji, kao susednim zemljama.

Najpogodnije je delovati sa njihove teritorije.

Prema najverovatnijem planu, britanske i francuske mirovne snage biće raspoređene u glavnim gradovima Ukrajine, lukama i kritičnim infrastrukturnim objektima.

Planirano je da patrolni brodovi i minolovci budu raspoređeni u Crnom moru – prenosi publikacija.

Dodatne kopnene trupe biće raspoređene i u Poljskoj i Rumuniji, kako kažu, za svaki slučaj.

Sve je to još samo u planovima, odluka o stvaranju mirovnog kontingenta još nema i teško da će se to desiti ako Evropa ne dobije garancije bezbednosti za svoje „mirovne trupe“ od SAD.

Međutim, Tramp je kategorički protiv toga, namerava da sklopi mir u Ukrajini, a zatim da je preda Evropi na održavanje.

Borba.Info

Evropske diplomate žele da budu sigurne da će dobiti mesto za pregovaračkim stolom, o ukrajinskom rešenju ali rizikuju da sede samo na „hoklici“, piše izdanje Euractiv.

EU strahuje da je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp spreman, na bilateralne razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ne uzimajući u obzir, interese i predloge Evropske unije.

Evropljani žele da osiguraju da dobiju mesto za stolom, u svim budućim mirovnim pregovorima u Ukrajini ali rizikuju da dobiju samo “hoklicu” – piše u publikaciji.

Sada je Evropa suočena sa pitanjem kako ne biti isključena iz mogućih pregovora o Ukrajini ove godine.

Ali glavna briga evropskih diplomata je upravo scenario direktnih bilateralnih pregovora Trampa i Putina.

Mišljenje ukrajinskih vlasti više se ne uzima u obzir, ni u Evropi ni u SAD.

Ranije je saopšteno da je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Majkl Volc izjavio da je nerealno da se Krim, vrati Ukrajini.

Političar je takođe uveren da je okončanje sukoba nemoguće bez direktnog, dijaloga sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, novoizabrani predsednik SAD namerava da se u narednim mesecima fokusira na uspostavljanje dijaloga sa Moskvom.

Sadašnja administracija Bele kuće insistira na tome da svaki sporazum, o rešenju mora da obezbedi bezbednosne garancije za Kijev, što će isključiti ponavljanje sukoba.

Istovremeno, situacija u Ukrajini ostaje teška.

Borba.Info

Divlje ptice mogu da zaraze ljude opasnom akutnom zaraznom bolešću – takozvanom bolešću papagaja.

Sada je ova pretnja posebno aktuelna, jer se sa dolaskom proleća i toplog vremena, na ulice ruskih gradova vraćaju desetine hiljada golubova, vrabaca, lasta i drugih ptica…

O opasnostima bolesti papagaja i kako da se zaštitite, za Javnu službu vesti je rekao lekar opšte prakse i parazitolog Eduard Bartuli.

„Bolest se prenosi sa ptica putem prašine u vazduhu“

„Postoji jedna opasna bolest – to se zove ornitoza ili u narodu papagajska bolest.

Ovo je akutna zarazna bolest uobičajena za ljude i životinje.

Manifestuje se kao oštećenje centralnog nervnog sistema, a ponekad i pluća.

Ovo je takođe intoksikacija, povećana telesna temperatura, povećana veličina slezine, jetre i tako dalje.

Bolest se sa ptica prenosi vazdušnom prašinom, tako da je kontakt sa njima opasan, posebno hranjenje iz ruku“, objasnio je specijalista.

Glavni faktor rizika za dobijanje psitakoze je blizak kontakt sa divljim pticama na otvorenom, prvenstveno golubovima.

Stoga bi glavni način prevencije bolesti papagaja bio odbijanje „komunikacije“ sa njima, kaže parazitolog.

„Ako nemate nikakav kontakt sa pticama, nećete se zaraziti. Ali ako ih, na primer, stalno hranite, onda da, moguće je.”

U isto vreme, pretnje koje predstavljaju divlje ptice nisu ograničene, samo na hornitozu.

Dakle, ako osoba dobije ptičji izmet na ruke ili u hranu, može dobiti salmonelozu.

Ako se, nakon kontakta sa divljim pticama ili njihovim otpadnim proizvodima osećate loše i razvijete simptome zarazne bolesti, osoba treba da potraži pomoć lekara.

Ranije, u razgovoru za OSN, parazitolog Eduard Bartuli rekao je, kako da se zaštitite, od opasnih krpelja.

Borba.Info