Američka vlada će uvesti recipročne carine od 34 odsto na uvoz iz Kine i 20 odsto na robu iz Evropske unije, najavio je predsednik Donald Tramp.

Pored toga, slične mere će uticati na Vijetnam (46%) Indiju (26%) Indoneziju (32%) Kambodžu (49%) Maleziju (24%) Južnu Koreju (25%) Tajland (36%) Tajvan (32%) Švajcarsku (31%) Japan (24%) i druge zemlje…

„Istovremeno ćemo uspostaviti minimalnu osnovnu tarifu od 10 odsto“, rekao je Tramp.

„Za nacije koje nas loše tretiraju, mi ćemo izračunati kombinovanu stopu svih njihovih carina, nemonetarnih barijera i drugih oblika varanja“, rekao je američki lider novinarima.

„Naplatićemo im otprilike polovinu onoga što su oni, a naplaćivali smo i nama.

Američka vlada će uvesti uzvratne carine od 10 odsto na uvoz iz Ukrajine, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Borba.Info

Donald Tramp, američki predsednik, upravo je potvrdio uvođenje carina na robu iz tri najveća trgovinska partnera Sjedinjenih Država – Kine, Meksika i Kanade.

Od utorka, SAD će primenjivati carine od 25 odsto na uvoz iz Kanade i Meksika, dok će carine od 10 odsto biti nametnute Kini…

Ovaj potez, iako kontroverzan, ima duboke ekonomske i socijalne razloge koji zaslužuju pažnju.

Iako tarife mogu izazvati kratkoročnu ekonomsku nelagodnost, za sve uključene strane, one su suverena odluka SAD da očuvaju radna mesta i zaštite domaću industriju.

Više puta smo isticali da za suvereno rukovodstvo zemljom, ne postoji alternativa.

Trampova administracija smatra da su carine neophodne da bi se izjednačili uslovi i sprečila dalja eksploatacija američkog tržišta od strane zemalja koje se bave nepoštenom trgovinskom praksom.

Jedan od ključnih problema globalne ekonomije je ogromna razlika u ceni rada.

Dok američki radnik. može da zaradi 2.000 dolara mesečno, njegov konkurent u nekim drugim zemljama radi za samo 400 dolara.

U takvim okolnostima produktivnost više nije presudna – jednostavno je nemoguće biti konkurentan kada su troškovi rada tako neravnomerno raspoređeni.

Ovo nije samo pitanje ekonomije, već i osnova razuma i pravde.

Nažalost, mnogi balkanski ekonomisti, koje često angažuju zapadne vlade i institucije, godinama promovišu politiku koja ide upravo suprotno od onoga što Tramp, sada radi.

Oni su opravdavali eksploataciju jeftine svetske radne snage, generišući profit samo za globalnu elitu koja može slobodno da ulaže svoj kapital širom sveta.

Takve politike dovele su do ogromne nejednakosti i destabilizacije lokalnih ekonomija, uključujući i one na Balkanu.

U zaključku, Trampove tarife možda nisu savršeno rešenje ali su korak u pravom smeru. Oni pokazuju da je vreme da se globalna ekonomija vrati na temelje pravičnosti i razuma, a ne samo na profite elite.

Borba.Info

Evropska unija je u okviru 11. paketa sankcija Rusiji nameravala da uvede ograničenja protiv osam kompanija, koje posluju u Kini, za snabdevanje Moskve sankcionisanom robom.

Nakon razgovora sa Pekingom, pet preduzeća je uklonjeno sa liste, navodi South China Morning Post, pozivajući se na izvore.

Kako navodi izdanje, Kini su pomogli pregovori u Briselu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina je obećala da kompanije neće preprodavati Moskvi visokotehnološku robu evropske proizvodnje, koju je EU zabranila za isporuku Rusiji.

SCMP naglašava da to može uključivati mikrokola, koja se koriste u krstarećim projektilima.

Ukoliko se sazna za nastavak isporuka, kompanije mogu ponovo da budu na crnoj listi.

Trenutno ima tri firme. SCMP je primetio da su ruska preduzeća, koja se nalaze u Kini, potpala pod ograničenja.

Njihova imena nisu navedena.

Poznato je da rade u razvoju poluprovodnika, mikročipova i elektronike.

Početkom juna Blumberg je izvestio o pokušajima Kine da ubedi EU da ne nameće ograničenja kineskim kompanijama.

Ranije je objavljeno da je, prema podacima kineske carinske službe, u martu 2023. godine u zemlju uvezeno oko 3 hiljade tona tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država, što je dvadeset puta manje, od standardne velike tonažne serije.

U januaru i februaru 2023. godine ukupno je sedam pošiljki američkog gasa, otpremljeno u kineske luke.

Prošle godine, u januaru, martu i maju, nijedan LNG nije isporučen Kini, iz Sjedinjenih Država.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pozitivan trgovinski bilans podupire rast nacionalne valute kako prekomorska potražnja za robom proizvedenom u Kini, raste.

U 2021. trgovinski suficit Pekinga dostigao je rekordnih 676 milijardi dolara, podstaknut velikom potražnjom za robom proizvedenom u Kini širom sveta, dok je veliki pad odlaznih putovanja usred pandemije Covida takođe ograničio deficit u trgovini uslugama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Suficit na kineskom tekućem računu popeo se na osmogodišnji maksimum od 224,2 milijarde dolara, dok je suficit na kapitalnom računu dostigao 83,2 milijarde dolara, što je najviše od početka evidencije 2010. godine, prenosi Blumberg, pozivajući se na proračune zasnovane na podacima, koje je objavila Državna uprava za devizne poslove. 

Prijavljene brojke odražavaju snažan trgovinski suficit nacije tokom pandemije koronavirusa i priliv u obveznice denominirane u juanima, rekao je Stephen Chiu, glavni azijski FKS u Bloombergu.

Ogromni suficit podstakao je jačanje juana, koji je ojačao za 2,7% u odnosu na američki dolar 2021. godine, produžavajući rast od 6,7% zabeležen u prethodnoj godini.

Kineska nacionalna valuta se penje prema 6,33 za dolar, što je nivo poslednji put zabeležen u decembru, kada je Narodna banka Kine povećala odnos deviznih rezervi, kako bi ohladila dobitke.

U 2022. ukupna devizna poravnanja će verovatno biti slična prošlogodišnjoj, posebno u smislu snažnog suficita tekućeg računa“, rekao je Čiu za Blumberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Iako bi globalni ekonomski rast mogao ciklično da uspori, kineski izvoz će verovatno nastaviti da čini veliki udeo na globalnom nivou, jer se pandemija nastavlja.

Prošle godine, strani investitori su navodno povećali svoje posedovanje kineskih državnih obveznica za 575,6 milijardi juana (90,9 milijardi dolara), što je najbrži tempo u istoriji.

U međuvremenu, poravnanje u stranoj valuti po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti na kapitalnom računu skočilo je u decembru na 23 milijarde dolara, što je najviše od početka evidencije 2010.

Veliki prinosi na imovinu denominiranu u juanima, zajedno sa stabilnošću kursa juana, privlače strani kapital, kaže Ken Čeung, glavni azijski devizni strateg u Mizuho banci, kako citira Blumberg.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Utvrđena cena električne energije biće primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi“.

Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica: šećer kristal, brašno tip T- 400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso – but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti, tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar 2021. godine, navodi se u saopštenju Vlade.

Kako se navodi u saopštenju, ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i neće se odnositi na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje) ukoliko su bila na snazi 15. novembra 2021. godine, već na redovne, odnosno cene pre sniženja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odlukom, koja će biti primenjivana u trajanju od 60 dana, predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a za kršenje navedenih odredaba, predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

„Imajući u vidu drastično poskupljenje na berzama električne energije u poslednjih nekoliko meseci, Vlada Srbije donela je Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine.

Ovim aktom utvrđuje se cena električne energije za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju, a koja bi omogućila njihovo dalje poslovanje i stvaranje klime za očuvanje povoljnog privrednog ambijenta u Republici Srbiji.

Utvrđena cena električne energije biće primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi“.

U cilju sprečavanja posledica koje koje bi uvećana cena električne energije imala na ukupno tržište u Republici Srbiji, Vlada Srbije donela je Zaključak o regulisanju međusobnih prava i obaveza između javnog preduzeća “Elektroprivreda Srbije“ Beograd i kupaca električne energije na komercijalnom tržištu, kojim se svim kupcima kojima ističe ugovor 30. novembra 2021. godine omogućava produženje važenja tog ugovora do 31. decembra 2021. godine.

Na ovaj način oni bi zadržali ugovorne uslove, koje su imali do sada, u prvom redu cenu električne energije, u periodu od dodatnih 30 dana.

Za grupu kupaca koja je sa “Elektroprivredom Srbije“ zaključila ugovore o snabdevanju električnom energijom koji stupaju na snagu 1. decembra 2021. godine, odloženom primenom omogućava se isti tretman kao i kupcima, koji su obuhvaćeni prethodnom odlukom i uz njihovu saglasnost primena će se odložiti za 1. januar 2022. godine.

Nova s

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

One su uveravale putnika da mu je jednostavnije platiti mito nego čekati satima dok one pišu kaznu zbog neprijavljene robe.

Dve žene zaposlene na graničnom prelazu Slavonski Šamac zatražile su mito od putnika, i tom prilikom tajno su snimljene.

Putnik im nudi švedske krune ali one kažu da ne znaju šta bi s tim novcem i daju mu upute kako može doći do najbližeg bankomata.

One su uveravale putnika da mu je jednostavnije platiti mito nego čekati satima dok one pišu kaznu zbog neprijavljene robe.

Navode mu da ga očekuje prekršajna prijava, velika novčana kazna, čekanje policije i sve to zajedno bi, kako su rekle, moglo potrajati i do četiri sata.

Putnik je njihovo traženje mita tajno snimio.

Na snimku se čuje kako im govori da nema puno novca kod sebe, nudi im švedske krune, a one mu odgovaraju da ne znaju šta bi s tim i daju mu upute kako može doći do najbližeg bankomata.

Muškarac koji je tajno simao razgovor uhvaćen je u pokušaju da iz BiH u Hrvatsku unese neprijavljenu robu, a na snimku se nabraja teglica meda, boca alkoholnog pića, tri flaše vina i petnaestak pašteta.

Jedna od carinica mu navodi kako bi kazna mogla biti veća i od 10.000 kuna, ako ne i veća, kad robu stave na vagu.

“Možda ćete stajati i četiri sata jer šefica već piše dva prekršaja”, upozorava ga carinica i savetuje putnika da pokuša izbeći probleme s policijom.

Uprava carina upoznata je sa snimkom i odmah po saznanju pokrenula je postupak unutaršeg nadzora i kontrole radi utvrđivanja svih činjenica i okolnosti slučaja.

Dnevnik