Milioni ljudi svake godine prolaze kroz operaciju katarakte. Startap ForSight, koji je upravo obezbedio 125 miliona dolara svežeg kapitala, veruje da robot, to može da uradi bolje nego ljudi.

Globalni manjak lekara

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od milijardu ljudi u svetu pati od neke vrste gubitka vida ili slepoće koji mogu da se izbegnu. Ali, globalni nedostatak očnih lekara – svega 32 oftalmologa i 14 hirurga za kataraktu na milion ljudi – znači da mnogi nikada neće dobiti potrebnu pomoć. Taj jaz će samo rasti, jer se broj oftalmologa smanjuje. A potražnja za očnim operacijama ubrzano raste, ističe Nejtan.

Osnivači ForSight-a upoznali su se na izraelskom Tehnikonu, nacionalnom institutu za tehnologiju. Profesor emeritus Moše Šoham, bivši rukovodilac laboratorije za robotiku na Tehnikonu, prethodno je osnovao nekoliko robotskih kompanija. Među njima i Mazor (fokusiran na operacije kičme), koju je Medtronic kupio 2018. za 1,6 milijardi dolara. Nejtan, hirurg, bio je zadužen za komercijalizaciju medicinskih tehnologija koje su proistekle iz škole.

Nejtan je prišao Šohamu pitajući se zašto već ne postoje roboti za očne operacije, s obzirom na to da se slične tehnologije već koriste u drugim granama hirurgije. Zajedno su okupili i Danijela Glozmana, bivšeg Šohamovog studenta i nekadašnjeg rukovodioca razvoja u kompaniji Medtronic Ventor Technologies. Osnovali su ForSight 2020. godine. „Mnoge uspešne izraelske kompanije u oblasti medicinske tehnologije potekle su iz Mošeove laboratorije“, kaže partner u Eclipse Ventures, Set Vinterot, koji je vodio ovu investiciju. „Fred [Mol] i Moše [Šoham] su kumovi robotske hirurgije“.

U martu 2021, ForSight je prikupio svojih prvih 10 miliona dolara startap kapitala predvođenog Eclipse-om kako bi razvili robotsku platformu za visokoprecizne i troškovno efikasne očne operacije. Vinterot je tu investiciju napravio zajedno sa čuvenim investitorom Pjerom Lamondom, veteranom u svetu poluprovodnika i dubokih tehnologija, koji sada ima 94 godine.

Tehnologija i za druge intervencije na oku

„Jedina procedura koja se češće izvodi od operacije katarakte je vađenje krvi“, kaže Mol. On navodi da je još pre nekoliko godina razmatrao da roboti uđu u oftalmologiju. Ali, nije ulagao jer su se tada razvijale tehnologije laserski potpomognutih operacija katarakte. „Kada govorimo o pravim hirurškim tehnikama koje bi mogle imati koristi od robotike, operacija katarakte je na vrhu liste“, dodaje.

ForSight je prethodne četiri godine razvijao robotski sistem koji kombinuje mikrohirurške robote sa algoritmima za računarsku viziju i mašinsko učenje. Da bi testirali svoje robote, kompanija je angažovala vrhunske hirurge za kataraktu da izvode zahvate na svinjskim očima postavljenim na modelu ljudskog lica. Svinjske oči se često koriste u medicinskoj obuci jer su iznenađujuće slične ljudskim. Kompanija je do sada sprovela oko 300 test procedura, kaže Nejtan. Uključivanjem hirurga u proces testiranja, ForSight dobija dragocene povratne informacije za unapređenje dizajna i funkcionalnosti sistema. I dalje postoji lekar koji je deo svakog zahvata.

Nejtan kaže da kompanija planira da počne sa prikupljanjem kliničkih podataka kasnije ove godine. Uz nadu da će dobiti regulatorno odobrenje u SAD i da će moći da komercijalizuju proizvod u narednih nekoliko godina. Vinterot iz Eclipse-a dodaje da ForSight sada ima dovoljno sredstava da prođe kroz ceo proces odobrenja FDA.

Dugoročno gledano, Nejtan vidi velike mogućnosti u zemljama sa velikim brojem stanovnika poput Indije. Tamo je jaz između potreba za operacijama i dostupnih hirurga posebno izražen. Ali, cilj je i primena robota za druge očne intervencije poput operacija mrežnjače, tretmana glaukoma i složenijih zahvata koje mali broj lekara zna da izvede. „Robotika će morati da preuzme primat“, zaključuje. „Ne postoji ljudski način da zatvorimo taj jaz kako ga mi danas vidimo“.

Forbes

Sa četiri “noge” savijene ispod tela, robot u obliku psa kreće se duž površine vode, držeći senzorsku opremu iznad sebe.

Mlaz vode i plovci na naduvavanje ugrađeni na svaku “šapu” omogućavaju mu da pređe prepreku. Stigavši do obale, ispravljaju se, a robot se nalazi na suvom. Odgovarajući snimak je prikazan na mreži…

Ovo je nova amfibijska modifikacija zemaljskog drona Vision 60 K-UGV kompanije Ghost Robotics.

Pogonski modul za njega, označen kao NAUT, razvila je američka Onix Industries.

Američko vazduhoplovstvo već koristi robote Vision 60 za patroliranje oko vazduhoplovne baze Tindal na Floridi, gde marširaju kroz blato i drže perimetar, pod nadzorom.

Nova marinska verzija pomoći će da se obezbedi bezbednost lučke infrastrukture i pojedinih vojnih jedinica.

Kako ističe Popular Science, imitacije pasa u stvaranju mašina su posledica činjenice da četvoronožni dizajn omogućava efikasno kretanje po neravnom terenu zajedno sa ljudima koji su u pratnji mašina. Istovremeno, savremeni „psi” se napajaju baterijama i mogu da se kreću mnogo tiše.

Robot amfibija može plivati 35 minuta brzinom od 3 čvora (5,56 km/h) primajući snagu od modula motora, koji nakon pražnjenja prelazi na napajanje iz baterija samog “psa”.

Vision 60 koji pokreće NAUT, neće pobediti ni u jednoj trci ali je prilično sposoban da pređe potoke i mirne vode – piše u publikaciji.

Uređaj može biti opremljen izviđačkom opremom ili oružjem, kao što je automatska puška.

“Moj kreator je dobar prema meni i veoma sam zadovoljan svojom trenutnom situacijom”, rekao je jedan od robota.

Roboti predstavljeni u petak na forumu o veštačkoj inteligenciji očekuju da će ih biti sve više i tvrde da mogu da pomognu u rešavanju svetskih problema.

Obećali su da neće ljudima krasti poslove niti se pobuniti protiv čovečanstva.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Devet čovekolikih robota okupilo se na konferenciji “Veštačka inteligencija za opšte dobro” u Ženevi, kojom organizatori žele da afirmišu ulogu veštačke inteligencije i robota u rešavanju najvećih globalnih izazova poput bolesti i gladi.

“Sarađivaću sa ljudima, pomagaću i biću im na usluzi i neću biti zajena za bilo koji posao”, rekla je Grace (Grejs), medicinski robot obučen u plavu uniformu medicinske sestre.

“Jesi li sigurna, Grace?”, pitao ju je njen kreator Ben Gercel iz kompanije SingularityNET.

“Da, sigurna sam”, odgovorila je.

To je potvrdio i robot Ameca koji ima sposobnost mimike lica.

“Roboti poput mene mogu da se iskoriste za poboljšanje kvaliteta života i svet učine boljim mjestom.

Verujem da je samo pitanje vremena kad ćemo imati hiljade robota poput mene”, rekao je.

Delving into the vibrant #world of pop #artists using #AI and their innovative approach to #music production with Jovanka v. Wilsdorf, AI Artist & Creative Consultant and Sophia the Robot by @hansonrobotics Limited 🎤🎵@ITU #ITUaiSummit #AIforGood pic.twitter.com/dgeuhgx83k

— AI for Good 🇺🇳 #AIforGood (@AIforGood) July 7, 2023

Upitan da li namerava da se pobuni protiv Ajla Džeksona koji ga je kreirao i sedeo pored njega, Ameca je odgovorio: “Ne znam zašto to mislite.

Moj kreator je dobar prema meni i veoma sam zadovoljan svojom trenutnom situacijom”.

Brojni roboti nedavno su poboljšani tako što je u njih ugrađena najnovija verzija generativne veštačke inteligencije, pa su sofisticiranim odgovorima prijatno iznenadili i svoje kreatore.

Ai-Da, robot koji može da slika, složio se s piscem Juvalom Noom Hararijem koji je na konferenciji pozvao na bolju regulaciju veštačke inteligencije.

“Brojne poznate osobe u svetu veštačke inteligencije predlažu da se to područje na neki način regulirše i ja se s time slažem”, rekao je Harari.

Ali Desdemona, robotska pevačica u grupi Jam Galaxy tome nije naklonjena.

“Ne verujem u ograničenja, nego u mogućnosti”, rekla je. “Istražimo mogućnosti svemira, neka svet bude naše igralište”.

B92

Lider slovačke opozicije: Ukrajina u NATO-u je direktan put u Treći svetski rat!https://t.co/ly5TpPxgpY

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 8, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Da li će veštačka inteligencija jednog dana potpuno moći da nas prevari da pomislimo da je u pitanju čovek?

O tome govore gosti emisije “Jutro” na TV Prva.

Plašite li se da će vas roboti uskoro zameniti? Za taj strah razloga nema, jer je i prosečni Srbin pametniji od veštačke inteligencije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To pokazuje poslednje istraživanje. Da li će tako i ostati?

Mogu li roboti jednog dana da dostignu našu pamet i da li će u tom slučaju želeti da oni postanu gospodari?

O ovoj temi, za TV Prva govore profesor informacionih tehnologija Petar Kočović i profesor na Elektrotehničkoj školi “Nikola Tesla” Andrej Čoha.

Profesor Kočović je istakao da je sproveo test kako bi utvrdio koliko je veštačka inteligencija – zaista inteligentna.

Ostvareni rezultati pokazuju da, bar u ovom trenutku, AI i roboti su nam se približili ali smo i dalje pametniji od njih.

ChatGPT je na njegovom testu dobio indeks 85, dok su nedavna istraživanja koeficijenta inteligencije pokazala da Srbi imaju indeks 87.

S druge strane, profesor Čoha ističe da je proces učenja veoma kompleksan i ne veruje da će veštačka inteligencija u potpunosti zameniti čoveka.

“Veštačka inteligencija za sada ne može da uči, u smislu sticanja novih iskustava… Učenje je veoma kompleksna stvar, ako želimo da toi rade roboti ili sutra androidi, tu mora da se uključi mnogo širi konsenzus”, kaže Čoha za TV Prva.

Više o ovoj temi pogledajte u pratećem video prilogu:

B92/TV Prva

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Očigledno uznemiren jer je njegov sedmogodišnji protivnik odigrao potez prebrzo, robot na šahovskom turniru u Moskvi je zgrabio dečaka za ruku i polomio mu prst.

“Robot je polomio dečaku prst”, rekao je za agenciju Tas Sergej Lazarev, predsednik moskovske šahovske federacije, dodajući da je mašina pre toga odigrala mnogo mečeva bez ikakvih problema.

Snimak incidenta koji se odigrao 19. jula podeljen je na Telegramu, a na njemu se vidi kako robotska ruka nekoliko sekundi drži dečaka za prst pre nego što u kadar uskaču jedna žena i tri muškarca da ga oslobode.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sergej Smagin, potpredsednik ruske Šahovske federacije, rekao je da je robot napao dečaka nakon što mu je pojeo jednu figuru.

Umesto da sačeka da mašina završi svoj potez do kraja, dečak se odlučio za brzi odgovor.

“Postoje određene bezbednosne procedure i dečak ih je, očigledno, prekršio. Nije shvatio da treba da sačeka.

Jesus… A robot broke kid‘s finger at Chess Tournament in Moscow @elonmusk @MagnusCarlsen

There is no violence in chess, they said.

Come and play, they said. https://t.co/W7sgnxAFCi pic.twitter.com/OVBGCv2R9H

— 🆁🆄🆂🆂🅸🅰🅽 🅼🅰🆁🅺🅴🆃 (@russian_market) July 21, 2022

Ovo je izuzetno redak slučaj, prvi za koji znam”, kaže Smagin.

Sa druge strane, Lazarev navodi da je dete odigralo svoj potez, ali nije dalo robotu dovoljno vremena da odgovori.

“Dečak je požurio i robot ga je zgrabio”, dodao je Lazarev.

Povređeni dečak jedan je od 30 najboljih šahista mlađih od devet godina.

Lazarev je takođe rekao za Tas da dečak, čiji je prst kasnije fiksiran gipsom, nije previše traumatizovan time šta se desilo:

“Sutradan je ponovo igrao i završio turnir.”

Njegovi roditelji, međutim, kontaktirali su kancelariju javnog tužioca.

“Komuniciraćemo sa njima i videti da pomognemo kako možemo“, rekao je Smagin za Ria novosti, ističući da je incident “slučajnost” i da je robot “potpuno bezbedan”.

Ruski velemajstor Sergej Karjakin takođe je prokomentarisao incident i pripisao ga “nekoj vrsti softverske greške”, rekavši da se ovako nešto nikada nije desilo i da želi sve najbolje dečaku.

Opasnosti razvoja veštačke inteligencije

Roboti i veštačka inteligencija postaju sve napredniji i sofisticiraniji, a najmoderniji modeli mogu da obavljaju brojne složene operacije i sarađuju sa ljudima.

Iako je incident u Moskvi daleko od toga da će se obistiniti scenario Terminatora, mnogi naučnici i stručnjaci već dugo upozoravaju na opasnost koju razvoj veštačke inteligencije nosi.

Svakako jedan od ljudi čije ideje bi trebalo slušati i držati ih se kada je u pitanju razvoj robota je legendarni pisac Isak Asimov, koji je ogroman deo svog života posvetio proučavanju etike razvoja veštačke inteligencije i potencijalne pretnje koju bi mogla da predstavlja po čovečanstvo.

Asimov je zbog toga koncipirao četiri glavna zakona kojih bi svaka mašina morala da se drži:

Nulti zakon – Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čovečanstvu.

Prvi zakon – Robot ne sme naškoditi čoveku, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čoveku, osim kada je to u suprotnosti s nultim zakonom.

Drugi zakon – Robot mora slušati ljudske naredbe, osim ako su one u suprotnosti sa nultim ili prvim zakonom.

Treći zakon – Robot treba štititi svoj integritet, osim kada je to u suprotnosti sa nultim, prvim ili drugim zakonom.

RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mašina, sastavljena od senzora za mozak i ruke, očigledno je bila u stanju da reaguje „skoro trenutno“, na korisnike u laboratorijskom ispitivanju.

Kineski naučnici napravili su nosivog robota, koji navodno može da čita ljudski um praćenjem moždanih talasa i mišićne aktivnosti.

Programeri tvrde da je mašina bila u stanju da „prepozna ljudsku nameru“, sa 96% preciznosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Testirajući uređaj na fabričkim radnicima, istraživači iz Intelligent Manufacturing Innovation Centra na Kineskom Univerzitetu Tri klisure očigledno su otkrili da volonteri ne moraju da izdaju verbalne komande ili izvode gestove, kada su trebali da zgrabe alat ili komponentu.

Programeri su primetili da je robot reagovao „skoro trenutno“, podigavši traženi objekat i postavivši ga na radnu stanicu, prema South China Morning Post (SCMP).

List je dodao da je tim objavio svoje nalaze u domaćem recenziranom časopisu China Mechanical Engineering. Istraživači nisu mogli biti dostupni za dodatne komentare.

Takvi kolaborativni roboti, ili ‘koboti’, potencijalno bi mogli povećati proizvodnju na montažnoj liniji, napominje studija.

Dodaje se da je njihova primena u stvarnom svetu ostala ograničena, jer je „njihova sposobnost, da prepoznaju ljudske namere često netačna i nestabilna“.

Da bi se prevazišlo ovo ograničenje, objasnio je vodeći naučnik projekta Dong Juanfa, robot njegovog tima je prošao kroz „stotine sati obuke“, od strane osam volontera.

Radnici na montažnoj traci su opremljeni mašinom, koja kombinuje neinvazivni detektor moždanih talasa i senzore ruku.

Dok je pokrivalo za glavu očigledno razumelo namere dobrovoljaca sa otprilike 70% preciznosti, signal iz mozga je bio slab.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema SCMP-u, radnici su morali da se „veoma jako koncentrišu“, da bi robot dobio „jasnu poruku“.

Ali većina je postala previše ometena drugim mislima nakon obavljanja ponavljajućih fabričkih zadataka tokom vremena, rekao je tim.

Iako je rečeno da su električni signali iz mišića prikupljeni senzorima ruku „stabilniji“ i oni su izgubili snagu, kako su se radnici umorili.

Međutim, programeri su tvrdili da kombinacija signala mozga i mišića može pomoći robotu da predvidi sledeći potez, sa „preciznošću bez presedana“, izvestio je SCMP.

Međutim, list je naveo da je neizvesno da li se ovi rezultati – dobijeni u laboratorijskim uslovima – mogu ponoviti u fabrici.

Iako se senzori mogu postaviti unutar radničkih šešira i uniformi, istraživači su predložili da znoj i nepravilni pokreti mogu uticati na kvalitet signala.

Druga opcija, napomenuli su, bila bi da se mašini unesu kretni i vizuelni podaci.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Novi humanoidni robot napravio je ogroman korak, ka prelasku „neobične doline“, a snimljena mašina prikazuje čitav niz gotovo realističnih ljudskih izraza lica.

Britanski programeri u Engineered Arts-u su „Amecu“ opisali kao „savršenu platformu humanoidnog robota za interakciju čoveka i robota“.

Snimak, koji je uhvatio zastrašujuće stvarnog robota u akciji, dokazuje da hrabra izjava kompanije i nije mnogo nategnuta.

Mašina sive boje, koja nejasno podseća na likove iz filma „Ja, robot“ iz 2004. godine, nudi čitav niz ljudskih emocija, zajedno sa realističnim pokretima očiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U onome što izgleda kao unapred programirana demonstracija, Ameka se prvo budi, zatim sa radoznalošću gleda svoje ruke, pre nego što napravi iznenađeno lice nakon što je „primetila“ da se „ona“ snima.

Emocionalni robot je već dostupan za kupovinu i iznajmljivanje.

Trenutno je to samo stacionarni model ali programeri planiraju da ga dalje nadograde, obećavajući da će „jednog dana Ameca hodati“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE