U 21 čas istekao je rok za ultimatum, koji su studenti u višemesečnoj blokadi fakulteta uputili Vladi Srbije ali nijedan od dva zahteva nije ispunjen.

Govori na protestu koji je večeras održan na Trgu Slavija i dalje traju, dok je protest, formalno završen, nakon gotovo tri sata okupljanja…

Skup pod nazivom “Vidimo se na Vidovdan”, započeo je u 19 časova, sat vremena kasnije od prvobitno najavljene satnice. Organizovali su ga studenti koji već sedam meseci učestvuju u blokadi fakulteta.

Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na Slaviji se okupilo oko 36.000 građana, što je, prema proceni MUP-a, isti broj kao i na protestu istih organizatora 22. decembra prošle godine, dok je broj prisutnih tri puta manji u poređenju sa protestom održanim 15. marta.

Paralelno sa ovim dešavanjima, ispred Skupštine Srbije u 16 časova organizovano je književno popodne koje su pripremili studenti koji se protive blokadi fakulteta.

Na tom skupu bio je istaknut transparent, sa porukom: “Blokaderi zapamtite, Srbija nije genocidna država”.

Ova manifestacija završena je nešto pre 19 časova, ali se okupljeni i dalje nalaze u neposrednoj blizini Skupštine i u Pionirskom parku, gde su postavljene metalne barikade, a prisutne su i policijske snage.

Policija je formirala tampon zonu između grupe okupljenih kod Skupštine i kolone koja se kreće iz pravca Bulevara kralja Aleksandra, kako bi se sprečilo eventualno približavanje dve suprotstavljene grupe.

Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je apel građanima da protesti proteknu mirno, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da su bezbednosne mere podignute na najviši nivo.

Studenti u blokadi su 25. juna izneli ultimatum Vladi Srbije, zahtevajući da do 21 časa 28. juna ispuni dva zahteva – da uputi predsedniku države predlog za raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kao i da apeluje na Ministarstvo unutrašnjih poslova da obustavi skup u Pionirskom parku, koji od 6. marta organizuju studenti koji se protive blokadi.

Kako su naveli u saopštenju, u slučaju da njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, očekuju da će građani “biti spremni da preduzmu sve mere građanske neposlušnosti kako bi zaštitili osnovna prava u demokratskom društvu”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je izjavio da “Srbija nikada nije prihvatala ultimatume i da to neće učiniti ni sada”.

Danas je, komentarišući najave demonstranata da će “na Vidovdan, podvući crtu”, poručio da “rezultat za njih neće biti dobar” i istakao da će država biti očuvana.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pozvao je sve učesnike protesta da poštuju javni red i mir, naglašavajući da će svako narušavanje reda i eventualni pokušaji nasilja biti odmah sprečeni i zakonski sankcionisani.

Borba.Info

Američki predsednik je odbio da precizira na koji vremenski okvir misli.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da je odredio svoj rok, za učešće u pregovorima o mirnom rešavanju ukrajinskog sukoba, ali ga nije obelodanio…

„Imam svoj rok i želimo da [pregovori o nagodbi] budu brzi.

Dakle, imamo rok, a nakon toga ćemo imati veoma drugačiji stav ali mislim da mirovni sporazum, ima veoma dobre šanse da se svrši“, rekao je američki lider novinarima u Beloj kući.

On je odbio da precizira na koji vremenski okvir, misli.

„Mi mislimo da i oni [Rusija i Ukrajina] žele mir ali moraju da dođu do stola.

Čekamo dugo.

Moraju da ih dovedu do stola.

I mislim da ćemo postići mir“, rekao je Tramp.

Borba.Info

Poljski premijer Donald Tusk saopštio je da njegova vlada radi na planu za obaveznu vojnu obuku za svakog odraslog muškarca u zemlji, kao odgovor na promenjenu bezbednosnu situaciju u Evropi.

Tusk je rekao da postoji potreba za vojskom od 500.000 vojnika, koja bi uključivala i rezerviste, piše Gardijan…

“Pokušaćemo da spremimo model do kraja ove godine, kako bi svaki odrasli muškarac u Poljskoj bio obučen u slučaju rata”, rekao je Tusk, tokom govora o bezbednosti pred poljskim parlamentom.

Prošle godine, poljska vlada je saopštila da vojska broji oko 200.000 vojnika, sa ciljem da ove godine taj broj poveća na 220.000, a da se na duže staze dostigne broj od 300.000 vojnika.

Međutim, strahovi za bezbednost su se znatno pojačali u poslednjim nedeljama, jer Rusija nastavlja napade na Ukrajinu, dok administracija američkog predsednika Donalda Trampa povlači vojnu i obaveštajnu podršku Ukrajini.

Tusk je sugerisao na to da bi Poljska trebalo da istraži “nuklearne mogućnosti”.

“Moramo da budemo svesni toga da Poljska mora da se oslanja na najmodernije mogućnosti, uključujući nuklearno oružje i savremeno nekonvencionalno oružje”, rekao je on.

Lider najveće opozicione stranke “Pravo i pravda” Jaroslav Kazinski, rekao je da će biti potrebna i promena mentaliteta društva pored vojne obuke muškaraca.

Poljski predsednik Andžej Duda saopštio je da će podneti amandman na poljski ustav koji bi obavezivao zemlju da svake godine na odbranu troši najmanje četiri odsto svog bruto domaćeg proizvoda.

Poljska trenutno troši veći procenat BDP-a na odbranu od bilo koje druge NATO članice, uključujući SAD, a prošle godine odbrambena potrošnja iznosila je 4,1 odsto BDP-a, dok je ove godine planirano 4,7 odsto.

B92

Iran je u stanju da počne da proizvodi nuklearno oružje u roku, od dve nedelje ili čak brže.

Ima mogućnost da u tom roku počne da priprema sirovine prihvatljivog kvaliteta za oružje…

Američki državni sekretar Entoni Blinken dao je ovu izjavu na bezbednosnom forumu u Aspenu, u Koloradu.

Visoki zvaničnik je svoju izjavu objasnio time da je Iran nastavio da razvija svoj nuklearni program, nakon što su se SAD, u to vreme predvođene Donaldom Trampom, povukle iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA).

Američki državni sekretar negativno je govorio o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u svetu.

On smatra da Iran, zbog otkazivanja sporazuma, ne deli godinu dana do iskoraka u razvoju, već oko nedelju, do dve.

Oni nisu sami proizvodili oružje ali to je nešto što mi veoma, veoma pažljivo pratimo – uveravao je publiku Blinken.

Zvaničnik je rekao da je sprečavanje Teherana da nabavi nuklearno oružje, jedan od glavnih ciljeva američkog spoljnopolitičkog resora.

Administracija bi to radije sprečila diplomatskim putem – primetio je šef Stejt departmenta.

Potpisivanje JCPOA, koji se naziva i nuklearni sporazum, održano je 2015.

Visoki zvaničnici Irana i predstavnici država posrednica – Rusije, Sjedinjenih Država, Kine, Britanije, Nemačke i Francuske – stavili su svoje potpise, ispod dokumenta.

Sporazum je predviđao ukidanje međunarodnih sankcija Teheranu u zamenu za odustajanje, od svog nuklearnog programa.

Mediji

“U Kijevu žive u sopstvenoj virtuelnoj stvarnosti… ne shvatajući svu komičnost tog poziva i farsu…”

Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) dala je ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu rok do 20. jula.

On bi do tad trebalo da se javi u glavnu upravu te službe za Donjecku i Lugansku oblast u Mariupolju radi daljeg procesuiranja, preneo je “Sputnjik”.

Kako prenosi ukrajinski list “Glavkom”, ruskom ministru stavlja se na teret da je odgovoran između ostalog za “formiranje nezakonitih oružanih formacija”.

Poziv Šojguu potpisao je viši istražitelj glavne uprave ukrajinske službe bezbednosti Taras Butenko.

Ruski mediji, međutim, saopštavaju da ovo nije prvi put da ukrajinska služba bezbednosti želi da procesuira ruske visoke zvaničnike, te podsećaju da je 2016. godine, na primer, ukrajinsko državno Tužilaštvo saopštilo da namerava da uhapsi 18 visokih ruskih zvaničnika, uključujući Šojgua.

Takvih slučajeva bilo je i ranije, međutim, sve je ostajalo na papiru i nikakvih realnih posledica nije bilo.

Odgovor iz Moskve

Kijev živi u paralelnoj stvarnosti a rok koji je ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) dala je ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu da se javi upravi te službe u Mariupolju radi daljeg procesuiranja je – komičan, ocenio je ruski senator Aleksej Puškov.

“U Kijevu žive u sopstvenoj virtuelnoj stvarnosti… ne shvatajući svu komičnost tog poziva i farsu.

Bave se imitacijom nekakve politike u okolnostima potpunog odusustva politike”, naveo je on.

Sputnik