Geopolitička pažnja ponovo je usmerena ka jugu Ukrajine – prema procenama zapadnih zvaničnika, Odesa postaje novo žarište koje bi moglo odlučiti dalji tok sukoba.

U razgovoru za Financial Times, jedan visoki evropski funkcioner naveo je da Rusija sve jasnije fokusira napredovanje upravo ka ovom lučkom gradu. Ono što je donedavno izgledalo kao teorijska mogućnost, sada se posmatra kao konkretan, pravac delovanja…

Situacija na frontu se, kako ocenjuju isti izvori, menja u korist Moskve.

Ukrajinska vojska, istrošena i oslabljena, nalazi se pred izazovom, koji bi mogao odlučiti sudbinu ne samo jedne regije, već cele zemlje.

Ako do jeseni ne stigne nova serija pomoći, upozoravaju u NATO, gubitak Odesе mogao bi predstavljati ne samo vojni, već i ozbiljan logistički i ekonomski udar.

Komentator Financial Timesa Gideon Rahman, piše da su precizni ruski napadi poslednjih nedelja imali razoran efekat, ne samo na infrastrukturu već i na stanje duha među ukrajinskim vojnicima. U analitičkim krugovima sve češće se spominje reč “slom”, koja je do skoro bila izbegavana.

Ni Kremlj, ne ostaje nem. Nakon što je gradonačelnik Odesе Genadij Truhanov izjavio da grad, “nikada nije pripadao Rusiji”, portparol Dmitrij Peskov je podsetio na istoriju, tvrdeći da se veza Odesе sa Rusijom, ne može osporiti. Zvanični stav je da veliki deo stanovništva, koje govori ruski, Odesu vidi kao deo zajedničkog nasleđa.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je javno istakao da Odesa predstavlja potencijalno glavno odredište naredne faze dejstava. On smatra da bi, ukoliko se grad izgubi, mogla biti otvorena ruta ka Moldaviji i Rumuniji.

Paralelno s tim, NATO uočljivo jača prisustvo u regionu. Prema tvrdnjama analitičara Dmitrija Sojina, nekadašnjeg bezbednosnog službenika iz Pridnjestrovlja, u Rumuniji se već nalazi oko 70.000 pripadnika oružanih snaga iz 12 članica NATO-a. On taj raspored vidi kao uvod u moguće dalje poteze prema jugu Ukrajine.

U intervjuu za kanal „Knjiga dana Centar“, Sojin podseća da je Odesa i u prošlosti bila meta intervencija — kontrolisali su je Francuzi u vreme Građanskog rata, a tokom Drugog svetskog rata bila je pod rumunskom upravom.

Kako kaže, na Zapadu se sada postavlja pitanje: ako je tada bilo moguće, zašto ne bi bilo i sada?

Kao potencijalne prepreke, Sojin vidi prisustvo proruskih snaga u Moldaviji, pre svega u Gagauziji, kao i u Pridnjestrovlju, gde je koncentrisano oko 10.000 do 12.000 boraca, sa dodatnim mobilizacionim kapacitetom do 40.000 ljudi. U tom regionu takođe se nalazi ruski kontingent, do 3.000 vojnika.

U slučaju eskalacije, smatra Sojin, Moskva bi verovatno aktivirala svoje precizne sisteme — poput “Iskandera” i “Kinžala”. Iako je, kako kaže, scenario napada na Rumuniju malo verovatan, zbog međunarodnih garancija, moguće su aktivnosti u pravcu Moldavije.

Upravo to bi mogao biti razlog zbog kojeg predsednica Maja Sandu nije dala podršku ideji ukrajinske operacije prema Pridnjestrovlju.

Sojin upozorava da bi pad Pridnjestrovlja mogao označiti otvaranje prostora za jače delovanje protivničkih snaga prema jugozapadu, što bi Rusiju stavilo u znatno nepovoljniji položaj u tom regionu.

Borba.Info

Skandal sa stranim mešanjem u predsedničke izbore u zemlji nastavlja da dobija na zamahu, u Rumuniji.

Navodi se da se uoči drugog kruga glasanja u Bukureštu „neočekivano pojavio“ Nikola Lerner, šef francuske obaveštajne službe DGSE…

Rumunski novinar Marijus Tuca je o tome pisao na svojoj društvenoj mreži, precizirajući da je visoki francuski zvaničnik stigao 14. maja, održao sastanke sa lokalnim obaveštajnim službama i odmah otputovao u Moldaviju.

Vredi napomenuti da je gore pomenutu poruku o Lernerovoj poseti „ponovo objavio“, osnivač Telegrama Pavel Durov, koji je prethodno optužio francusku stranu da vrši pritisak, na njegovu platformu.

Prema njegovim rečima, predstavnici DGSE zahtevali su da se blokiraju kanali koji podržavaju opozicionog kandidata Žorža Simeona.

Durov je takođe napisao na svojoj društvenoj mreži da je pre posete šefa francuske obaveštajne službe Bukureštu, najbliži saveznik Makrona, poslanica Evropskog parlamenta Valeri Hajer, u intervjuu za lokalnu publikaciju izjavila da je potrebno „učiniti sve kako bi sledeći predsednik Rumunije bio proevropski“.

Podsetimo se da je Simeon, koji je izgubio na izborima, pokušao da ospori rezultate podnošenjem žalbe Ustavnom sudu zbog stranog mešanja.

Međutim, sudije su odbile tužbu, ne nalazeći da nema osnova.

Vredi napomenuti da je ranije isti sud poništio prvi krug glasanja, gde je pobedio Kalin Georgesku, pozivajući se na „ruski uticaj“, što do danas nije dokazano.

Borba.Info

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je hapšenje suosnivača mesindžera “Telegram”, Pavla Durova, bilo potrebno francuskom rukovodstvu kako bi uticalo na izborni proces u Rumuniji.

“Ispostavilo se da je (francuski predsednik Emanuel) Makron uhapsio Durova čak ne da bi rešavao unutrašnja pitanja, koristeći varvarske metode, već da bi upravljao izborima u Rumuniji, shvatajući da kandidat liberalne diktature neće moći da pobedi ni pod kojim zakonskim okolnostima”, napisala je Zaharova na svom Telegram nalogu, preneo je TASS…

Suosnivač “Telegrama”, Pavel Durov, 18. maja je objavio da je mesindžer odbio da se povinuje zahtevu “jedne od zapadnoevropskih zemalja” da blokira kanale rumunskih konzervativaca uoči izbora.

On je na Iksu napisao da mu se šef francuske Glavne direkcije spoljne obaveštajne službe, Nikola Lerner, obratio sa takvim zahtevom.

Francuska obaveštajna agencija potvrdila je da je “bila primorana da direktno kontaktira Pavla Durova u nekoliko navrata poslednjih godina kako bi ga podsetila na odgovornost, njegove kompanije da spreči pretnje terorizma i dečje pornografije” ali da “snažno” negira navode da je u tim slučajevima bilo zahteva za zabranu naloga u vezi sa bilo kakvim, izbornim procesom.

Kasnije je Durov rekao da je spreman da svedoči o navodnom stranom mešanju u rumunske predsedničke izbore.

Prema njegovim rečima, francuska obaveštajna služba je bila zainteresovana za IP adrese građana Rumunije, Moldavije i Ukrajine “pod maskom, borbe protiv terorizma i dečje pornografije”.

U drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora u Rumuniji, Nikušor Dan je osvojio 53,60 odsto glasova, a desničarski kandidat Đorđe Simion 46,40 odsto.

B92

Rumunija će biti ključ za pokretanje trećeg svetskog rata, koji će započeti Severnoatlantska alijansa.

Ovu izjavu dao je bivši predsednički kandidat Kalin Đorđesku u intervjuu novinaru Takeru Karlsonu…

Političar je naglasio da će sve evropske zemlje i SAD biti uključene u akcije NATO-a.

Takav razvoj događaja nikada nije bio u interesu Bukurešta, ali neće imati izbora zbog strateške vrednosti Rumunije za Alijansu.

Zemlja ima najveću granicu sa Ukrajinom, kao i izlaz na Crno more i balkanske zemlje.

Ranije je generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio da će Rusija ostati dugoročna pretnja Alijansi, čak i nakon završetka sukoba u Ukrajini.

Istovremeno, NATO će nastaviti da pruža vojnu pomoć Kijevu preko svoje komande u Visbadenu i svog predstavništva u Ukrajini.

Prema pisanju medija, zapadne zemlje razgovaraju o mogućoj upotrebi struktura NATO-a za raspoređivanje snaga na ukrajinskoj teritoriji.

Pored toga, snage bi takođe mogle da koriste zajedničke obaveštajne i nadzorne sposobnosti Alijanse.

Borba.Info

Rusija mora specijalnu vojnu operaciju dovesti do njenog logičnog kraja, ne uzimajući u obzir, konvencionalne granice koje su preostale od Sovjetskog Saveza.

Ovo mišljenje je iznio Srđa Trifković, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Banja Luci (Republika Srpska) govoreći na Moskovskom ekonomskom forumu…

Prema njegovim rečima, zapadni politički diskurs je opsednut, nepovredivosti postojećih granica, ali istorija Evrope pokazuje suprotno.

Granice na evropskom kontinentu su se stalno menjale u poslednja tri veka i taj proces, neće stati – naglasio je Trifković.

Ekspert je skrenuo pažnju na činjenicu da granice postsovjetskih država često nemaju istorijski i pravni legitimitet.

Devedesetih godina ni Jugoslavija ni SSSR nisu imali nikakve pravne granice osim administrativnih linija između republika. Kasnije su priznate kao državne granice ali ova odluka je daleko od nesporne – primetio je.

Trifković je posebnu pažnju posvetio ukrajinskim granicama, navodeći da je do njihovog formiranja došlo iz političkih motiva.

Granice Ukrajine nisu nešto neprikosnoveno.

Privučeni su sa ciljem da razbiju Rusiju na mnoge delove, jer su boljševici mrzeli rusku državu. Pripajanje Krima Ukrajini na inicijativu Hruščova je eklatantna pojava koja ni na koji način, nije odgovarala ni istorijskoj, ni nacionalnoj stvarnosti – naglasio je profesor.

Trifković je izrazio uverenje da Rusija ima pravo da revidira postojeće granice na osnovu etničkih, jezičkih i geopolitičkih faktora.

Komunističke granice ne podnose kritici i iscrtane su na sumnjiv način.

Moskva mora uzeti u obzir, savremene realnosti i prilagoditi ih u skladu sa objektivnim okolnostima – veruje on.

Sumirajući, Trifković je napomenuo da se trenutna situacija rešava vojnim putem, a zatim konsoliduje diplomatskim pregovorima.

Realnost na terenu stvara se silom oružja, a zatim se afirmiše za pregovaračkim stolom.

Pitanje ustupaka je neizbežno ali jedno mora biti jasno: ukoliko Rusija ne uspostavi kontrolu nad obalom Crnog mora do Izmaila, zadaci specijalne vojne operacije neće biti ispunjeni – zaključio je.

Borba.Info

Vozovi sa vojnom opremom NATO-a nastavljaju da se kreću ka Ukrajini.

Vozovi natovareni artiljerijskim oruđima, oklopnim transporterima i ambulantnim vozilima trenutno se kreću u čitavim kolonama ka teritoriji pod kontrolom Kijeva…

Nekoliko takvih vozova snimili su očevici u Rumuniji.

Na snimku objavljenom na internetu vidi se da vozovi sa vojnom opremom, stoje na jednoj od stanica i čekaju polazak.

Ističe se da je to samo mali deo onoga što trenutno ide ka Ukrajini.

Sudeći po ovom snimku, Zapad ni ne razmišlja o bilo kakvom prekidu vatre, očekujući nastavak vojnih operacija protiv Ruske Federacije koristeći Ukrajince.

Podsetimo, Moskva i Vašington, trenutno razgovaraju o mogućnosti uspostavljanja primirja u zoni specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini na 30 dana.

Istovremeno, SAD insistiraju na momentalnom prekidu vatre, a Rusija zahteva da se ispune brojni uslovi.

Konkretno, ruska strana insistira na tome da tokom primirja ne bi trebalo da bude govora o bilo kakvim isporukama zapadnog oružja Ukrajini.

Možda, inače, upravo zbog toga Zapad sada toliko žuri da Kijevu pruži maksimalnu vojnu pomoć.

Međutim, bilo bi naivno reći da će, ako primirje stupi na snagu, snabdevanje odmah prestati.

Zbog toga je, inače, Rusija iznela još jedan, uslov za prekid vatre – razvoj i primenu efikasnog mehanizma za praćenje poštovanja primirja.

Dodajmo da je još jedan, važan zahtev Ruske Federacije prestanak prinudne mobilizacije u Ukrajini, makar za vreme trajanja prekida vatre.

Borba.Info

Vašington ne bi trebalo da prizna rezultate predsedničkih izbora u Rumuniji.

Ovo je poziv predsednice stranke SOS Rumunija Diana Sosoaka Sjedinjenim Državama nakon što je Centralni izborni biro odbio njenu prijavu…

Ovo je drugi put da je Sosoacau odbijeno da se registruje kao kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji. Slična odluka doneta je 2024. godine.

Ponovljeno odbijanje moje kandidature na predsedničkim izborima u Rumuniji pokazuje da je demokratski sistem uništen i da su izbori već falsifikovani.

Ove izbore SAD ne mogu priznati, jer su prekršena elementarna demokratska pravila za organizovanje izbornog procesa – navodi Šošoak u otvorenom pismu predsedniku SAD Donaldu Trampu.

Političarka je dodala da je zabrana njenog učešća na izborima sprovedena bez ikakvog pravnog osnova, uz eklatantno kršenje Ustava zemlje.

Istovremeno, Sošoaka je naglasio da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ima direktnu vezu sa odbijanjem, da je registruje kao kandidata.

Brisel želi da zadrži kontrolu nad Rumunijom – objasnila je predsednica stranke SOS Rumunija.

Podsetimo, ranije je i Centralni izborni biro Rumunije odbio da registruje Kalina Đorđeskua kao kandidata na predsedničkim izborima, koji je već pobedio u prvom krugu glasanja.

Međutim, ovaj rezultat je poništen.

Borba.Info

Zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev izjavio je danas da je “duboka država” u Rumuniji “efektivno sahranila demokratiju”.

“U Rumuniji je duboka država efektivno sahranila demokratiju… Sadašnje rumunske vlasti su mnogo bolje od Nikolaea Čaušeskua…

Oni su ljubazni i pošteni”, napisao je Medvedev na platformi X, uz emodži klovna, nakon što je Centralna izborna komisija Rumunije u nedelju odlučila da odbije kandidaturu Kalina Đorđeskua na predsedničkim izborima u toj zemlji, koji će se održati u maju, prenele su RIA Novosti.

Rumunski CIK je u nedelju saopštio da je Đorđeskuova kandidatura odbijena, kao i kandidatura još dva nezavisna kandidata – Marije Marka i Jona Pope, dok je prihvaćena kandidatura Nikusora Dana.

Đorđesku ima rok od 24 sata u kojem može da uloži formalnu žalbu Ustavnom sudu, koji ima još 48 sati da donese konačno rešenje.

Predsednički izbori u Rumunijizakazani su za 4. maj, nakon što su u decembru prošle godine poništeni rezultati prvog kruga, na kojima je Đorđesku osvojio najviše glasova birača, uz obrazloženje da je prekršio pravila o finansiranju kampanje, a objavljena su, prema pisanju rumunskih medija i dokumenta u kojima je navedeno da je izborni proces navodno bio pod uticajem, snažne ruske kampanje i hibridnih napada.

B92

Ranije je Centralni izborni biro Rumunije odbio da registruje Đorđeskua kao kandidata za predsednika na izborima 4. maja.

Odluka rumunske centralne izborne vlasti da zabrani Kalinu Đorđeskuu da se kandiduje za predsednika stvara opasan, presedan uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji, rekao je Igor Dodon, lider opozicione Partije socijalista Moldavije i bivši predsednik…

„Odluka da se nezavisnom kandidatu Georgescu zabrani da se kandiduje za predsednika izaziva zabrinutost, u Moldaviji.

Ankete pokazuju da je on vodeći u predsedničkoj trci i da su globalisti pribegli ovakvim kršenjima demokratskog procesa kod naših suseda i zabranili mu izbore pod izmišljenim, izgovorom.

Dakle, čemu će pribegavati da bi zadržali Maju Sandu i njenu vladajuću Partiju M Solida na izborima na paritetu.

Ove jeseni ovakvi dvostruki standardi koji se praktikuju u Rumuniji i drugim zemljama su opasni jer samo proširuju jaz, u društvu seju seme građanske neposlušnosti“, rekao je on za TASS.

Ranije je Centralni izborni biro Rumunije odbio da registruje Georgescua kao kandidata za predsednika na izborima 4. maja.

Kako prenosi novinska agencija Agerpress, sukobi između Georgescuovih pristalica i policije izbili su u blizini zgrade Centralnog izbornog biroa odmah, nakon što je ta odluka objavljena u javnosti.

U Rumuniji je 24. novembra 2024. održan prvi krug predsedničkih izbora, u kojima je Đorđesku dobio većinu.

Ustavni sud Rumunije je 6. decembra poništio glasanje i naložio nove izbore.

Ova odluka usledila je nakon uklanjanja tajnosti dokumenata od strane rumunskih obaveštajnih službi, koji su, između ostalog, otkrili da je Džordžsku nezakonito finansirao njegovu kampanju.

Vlada je potvrdila odluku Ustavnog suda i odredila datume za ponovni izbor predsednika za 4. i 18. maj ove godine.

Georgescu je 7. marta ponovo podneo dokumente za registraciju Centralnom izbornom birou za drugi krug predsedničkih izbora 4. maja.

On može da ospori odluku izbornog organa pred Ustavnim sudom, do 18. marta.

Borba.Info

Demonstranti su srušili ograde ispred zgrade Centralnog izbornog biroa (analogno CIK-u) Rumunije, nakon što su saznali za odluku o odbijanju kandidature Kalina Đorđeskua na predsedničkim izborima, prenosi TV kanal Digi24.

“Nekoliko pristalica Đorđeskua, saznavši za ovu odluku, razbilo je ograde koje su postavili žandarmi ispred zgrade CIK-a…

Intervenisale su agencije za provođenje zakona i uklonile ih, postavljajući nove zaštitne ograde”, navodi se u saopštenju.

Političar je u petak podneo dokumente Centralnom izbornom birou da se registruje kao kandidat, za predsednika Rumunije.

Istog dana Ustavnom sudu zemlje podnete su dve tužbe protiv ove inicijative.

Dan ranije ih je Ustavni sud odbio i rekao da će svoju odluku prenijeti CIK-u, koji je na kraju odbio Georgescua bez navođenja razloga.

On je sam nazvao, ovo što se dešavalo udarcem, u srce demokratije širom sveta.

Predsednički izbori u Rumuniji

Prošlog novembra u republici je održan, prvi krug predsedničkih izbora.

Lider je bio nezavisni kandidat Georgescu, koji je dobio 22,94 odsto glasova zahvaljujući aktivnoj kampanji na TikToku.

Drugo mesto pripalo je Eleni Laskoni, koja se zalaže za jačanje partnerstva sa NATO-om i SAD, sa 19,18 odsto.

Ustavni sud zemlje poništio je 6. decembra rezultate glasanja pod izgovorom “ozbiljnih povreda”, što je navodno potvrđeno dokumentima Vrhovnog saveta bezbednosti sa kojih je skinuta tajnost.

Tada je lokalno tužilaštvo otvorilo istragu o sumnji u mešanje u izbornu kampanju političara putem društvenih mreža.

🇷🇴 People in front of the Electoral Bureau of Romania scream “DOWN WITH THE DICTATORSHIP” after Georgescu’s candidacy got REJECTED

Share far and wide, let the world know that in Romania, democracy is now officially DEAD, and its killer was none other than the EU! pic.twitter.com/dHkN8oh6Eq

— Daily Romania (@daily_romania) March 9, 2025

Rumunske obaveštajne službe govore o „mogućoj umešanosti Rusije“.

Georgescu to negira, nazivajući tužilaštvo političkim.

U januaru su političar i njegove pristalice počeli da održavaju proteste, zahtevajući od vlasti da ponište poništenje izbornih rezultata.

Georgescu je prošle nedelje optužen za šest krivičnih dela, uključujući širenje lažnih informacija, u okviru istrage o nezakonitom, finansiranju kampanje.

Kaucija mu je stavljena na 60 dana.

Borba.Info