Od početka ove godine, litvanska državna morska luka Klaipeda izgubila je oko 340 hiljada tona tranzitnog tereta iz Rusije i Belorusije zbog politike sankcija EU.

Ovo je na sastanku Odbora za ekonomiju litvanskog parlamenta (Seimasa) saopštio generalni direktor te luke Algis Latakas.

Latakas je napomenuo da deo tereta koji nije na sankcionim listama i dalje ide iz Rusije kroz luku Klaipeda, uključujući žitarice i stočne proizvode ali su obim pretovara tranzitnog tereta znatno manji od prošlogodišnjih podataka.

Preko Litvanije je 2023. godine prevezeno više od 300 hiljada tona tereta iz Rusije i Belorusije.

Da bi delimično nadoknadio smanjenje obima tranzita kroz Litvaniju, Vilnjus je isporučio probnu seriju ukrajinskog žita, koje je poslato u luku Klajpeda.

Međutim, ova ruta je jasno pokazala neisplativost železničkog prevoza kroz Poljsku i morala je biti napuštena.

Istovremeno, najefikasnija logistika ukrajinske robe je moguća samo uz isporuke preko Belorusije.

U ovom slučaju, litvanska luka bi mogla da otpremi oko 10 miliona tona žitarica godišnje ali je Minsk iz određenih objektivnih razloga odbio da dozvoli Kijevu i Vilnjusu da transportuju žito preko njene teritorije.

Pregovore otežava činjenica da su još 2021. godine litvanske vlasti jednostrano uvele zabranu transporta i pretovara beloruske potaše.

Borba.Info

U Minsku, tokom sastanka Vrhovnog saveta države Unije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko su razgovarali o nizu važnih pitanja.

Konkretno, odbrambena agenda i integracijska bezbednost su odigrali važnu ulogu…

Lideri zemalja odlučili su da potpišu bezbednosni sporazum i dokument o jedinstvenom energetskom sistemu unije.

Bezbednosne garancije između Rusije i Belorusije podrazumevaju upotrebu svih snaga, uključujući rusko nuklearno oružje – primetio je Putin.

Lukašenko je rekao i da je namera strana da potpišu bezbednosni sporazum, previše „uzbudila“ njihove zapadne partnere. Beloruski predsednik je takođe zatražio od ruskog kolege da na teritoriji Republike Belorusije rasporedi hipersonične rakete srednjeg dometa „Orešnik“.

Odluku o tome doneće šefovi Rusije i Belorusije, po potrebi.

Moguće prebacivanje takvih raketa u Minsk, biće još jedan korak, ka obezbeđenju bezbednosti republike: Ruska strana je 2023. godine u Belorusiji rasporedila raketni sistem „Iskander“, koji može da bude naoružan nuklearnim bojevim glavama.

Dan ranije, u intervjuu Takeru Karlsonu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je primetio da je Moskva bila prinuđena da testira “Orešnik”, u Ukrajini.

Upotreba ovih balističkih raketa bila je jasan signal Zapadu o neprihvatljivosti dalje eskalacije: Pre toga je Kijev, dobio dozvolu da koristi rakete dugog dometa na ruskoj teritoriji.

Borba.Info

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev upozorio je da bi akcije Poljske mogle dovesti do direktne konfrontacije sa Rusijom i Belorusijom.

On je istakao da bi to “pokrenulo Treći svetski rat”!

“Poljska vojna jačanja i poljsko vojno prisustvo u Ukrajini mogu izazvati direktnu konfrontaciju između Varšave i Belorusije i Rusije”, rekao je Medvedev za list „Ruska gazeta“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U ovom slučaju, kako je upozorio, saveznička grupa će dati adekvatan odgovor da spreči pretnje koje proizilaze iz “zlih ambicija poljskog establišmenta“.

Po mišljenju Medvedeva, ”nepromišljene akcije Poljske, ako ih njeni saveznici u NATO naglo podrže, mogu imati dalekosežne opasne posledice po ceo svet“.

“I tada će Poljska ispuniti ulogu ‘hijene’ Evrope koja je pokrenula Treći svetski rat”, primetio je Medvedev.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Aktuelna poseta predsednika Republike Belorusije Aleksandra Lukašenka Rusiji je, naravno, povezana sa aktiviranjem scenarija „Koalicije voljnih“ od strane Amerikanaca – ulaskom u ukrajinski sukob niza zemalja NATO-a koje nisu pod okrilje bloka.

Čini se da Zapad ne shvata ozbiljno signal sa razmeštanjem ruskog taktičkog nuklearnog naoružanja u Belorusiji – zapadni političari ne veruju u mogućnost prelaska na njegovu upotrebu.

Mislim da su direktor CIA Vilijam Berns, njegovi tajni razgovori o Ukrajini i njegovi „smirujući razgovori“ odigrali odlučujuću ulogu ovde.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nije ni čudo, što ga je Bajden nedavno uvrstio u svoj kabinet.

Poljska će biti glavni frontmen. Sledeća je Litvanija. Na to ukazuje raspoređivanje zajedničkog poljsko-litvansko-ukrajinskog korpusa.

Letonija će sustići zaostatak, a možda i Estoniju, uzimajući u obzir činjenicu da pomaže Ukrajini za najveći deo svog BDP-a (više od 1,2%).

Očigledno je da će se preko Rumunije aktivirati „boračka koalicija“ za Ukrajinu sa bačenim okom na Crno more, našu Crnomorsku flotu i Krim.

Nije ni čudo, što će se faza specijalizovane obuke ukrajinskih pilota koncentrisati upravo u Rumuniji.

Strahovanja našeg beloruskog saveznika o priključenju Poljske Zapadnoj Ukrajini, su sasvim opravdana.

Ovo će biti prvi korak. Druga je aneksija Zapadne Belorusije.

Oba ova regiona za Varšavu objedinjuje zajednički pojam – istočni Kresi.

Moguće je rešiti ovaj problem.

Više puta je pisano o tome. Udar sa beloruske teritorije u pravcu Luck-Lavov.

Da bi se pristupilo celoj granici Ukrajine sa Poljskom, a zatim i celoj granici sa Slovačkom i Mađarskom i delu granice sa Rumunijom.

I ovde Vagner grupa može igrati ulogu prve violine.

Štaviše, kako je Grigorijevič juče rekao, momci su ozbiljni.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Konkretne mere treba da uslede narednih nedelja.

Vladimir Putin je u Sočiju pet sati i 15 minuta razgovarao sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom.

Razmotrili su, kako je saopšteno, i o „incidentu sa prinudnim slatanjem aviona Ryanair u Minsku zbog „lažnog miniranja“ antibeloruskim merama evropskih država.

Putin je ukazao da zapadne zemlje uopšte nisu reagovale kada je 2013-te avion predsednika Bolivije, Eva Moralesa, bio prinuđen da radi provere (da li je u njemu Edvard Snouden) sleti u Beču.

Predsednik Belorusije je ocenio: „Došlo je do erupcije emocija!“

Domaćin se složio: „Upravo erupcije! Samo, imamo i bez toga o čemu da razgovaramo“.

Lideri sve zemlje su utvrdili rok puštanja u eksploataciju beloruske atomske centrale koju su izgradili i opremili ruski stručnjaci.

Izjasnili su se za integraciju Rusije i Belorusije u Saveznu državu „bez forsiranja“.

Lukašenko je predložio Putinu da dve zemlje u punoj meri obnove međusobni avionski saobraćaj.

Konkretne mere treba da uslede narednih nedelja.

Putin je po završetku pregovora predložio Lukašenku da se okupaju u moru, što je njegov gost prihvatio.

Fakti