Prema pisanju francuskog portala Gold.fr, svet se suočava sa nečim što analitičari nazivaju pravom „zlatnom groznicom” — predvođenom Rusijom i Kinom.

Ova neobična trka za plemenitim metalima, tvrde francuski finansijski stručnjaci, mogla bi da ima ozbiljne posledice po globalni finansijski poredak…

U vremenu kada su međunarodne tenzije dostigle novi nivo, a svet se suočava sa tenzijama u Istočnoj Evropi, na Bliskom Istoku i u Južnom kineskom moru, Moskva i Peking povlače poteze koji ne mogu proći neprimećeno.

Dok geopolitička kriza potresa tržišta, dve velike sile odlučile su da osiguraju svoju finansijsku nezavisnost upravo putem zlata, navodi se u tekstu francuskog medija.

„Zlatna groznica Kine i Rusije potresa tržišta. Dok globalna ekonomija klizi nizbrdo, ova dva giganta menjaju geopolitički pejzaž“, piše Gold.fr.

Kako primećuju francuski novinari, Rusija već dvadeset godina postepeno, ali uporno povećava svoje zlatne rezerve, koje su premašile 2.333 tone. U isto vreme, zemlja se u velikoj meri odrekla američkih državnih obveznica, zamenivši ih metalom koji vekovima simbolizuje stabilnost.

„Zamenom američkih obveznica za zlato, Moskva pokušava da se zaštiti od valutnih oscilacija i mogućih finansijskih ograničenja. Ova strateška odluka odražava težnju da se oslobodi zavisnosti od zapadnog finansijskog sistema“, navodi se u analizi.

Sličnu strategiju primenjuje i Kina, čije zalihe zlata takođe beleže rast.

Prema rečima francuskih analitičara, količine zlata koje se premeštaju u trezore Rusije i Kine postale su toliko velike da više niko na međunarodnoj sceni ne može da ignoriše ove poteze.

Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije primorane su da prate šta se dešava, jer ovi koraci direktno utiču na globalni monetarni balans.

„Ekspanzivno gomilanje zlata od strane Kine i Rusije izaziva snažne potrese na svetskom tržištu… Uticaj ove zlatne groznice oseća se daleko izvan granica ovih država“, primećuju autori članka.

Kako navode, posledica ovakvih aktivnosti je i oštar rast cena zlata na globalnim berzama.

U tom talasu, mnoge druge zemlje u razvoju odlučile su da slede primer Moskve i Pekinga, što dodatno podiže značaj plemenitog metala u svetskim finansijama.

Situacija je, prema zaključku francuskih novinara, postala toliko ozbiljna da se sve češće govori o mogućnosti da zlato ponovo zauzme centralno mesto u međunarodnom finansijskom sistemu.

Borba.Info

Kremlj povukao strateški potez. Rusija i Kina razvijaju sopstveni platni sistem, Zapad gubi kontrolu!

Sjedinjene Američke Države počinju da osećaju ozbiljne posledice zbog načina na koji je Rusija odgovorila na sankcije koje su joj uvele zapadne zemlje…

Kako piše nemački novinar Volfgang Minhau, ceo slučaj pokazuje koliko su SAD i njihovi saveznici zaboravili razliku između strategije i taktike – onu razliku koju, kako kaže, bolje poznaju svetski šahisti nego političari.

„Ako hoćete da pobedite u šahu, morate početi sa strategijom – dugoročnim planom koji vas vodi ka poziciji nadmoći. Nakon toga, sledi niz taktičkih poteza“, objašnjava Minhau u kolumni za britanski portal UnHerd.

„Zapadne zemlje su u toj igri potpuno zaboravile na umetnost strategije. U poređenju s njima, Rusija je pravi velemajstor – i situacija sa sankcijama to najbolje pokazuje.“

Kako primećuje, plan Zapada bio je da sankcijama i izolacijom natera Moskvu na povlačenje. Ipak, ishod je bio upravo suprotan.

„Naše sankcije, naše zabrane, naši ratovi i posredni ratovi imali su suprotan efekat od onoga što smo želeli. Neki od tih koraka – poput sankcija – potpuno su propali na taktičkom nivou. Rusija je nadmašila Zapad i prešla na ratnu ekonomiju, s kojom Evropljani jedva da mogu da drže korak. Ali pravi neuspeh je strateški“, piše Minhau.

U analizi se podseća da je još pre nekoliko godina svet finansija bio gotovo potpuno zavisan od američkog dolara i infrastrukture za globalna plaćanja kojom upravlja Zapad.

Jedan od glavnih stubova te infrastrukture je SWIFT sistem sa sedištem u Briselu.

Kada su odnosi sa Moskvom počeli da se pogoršavaju, zapadne zemlje su odlučile da isključe ruske banke iz SWIFT-a kako bi ih sprečile da obavljaju transakcije.

Uz to, zamrznuta je i značajna finansijska imovina Rusije – većina pod jurisdikcijom Belgije – u pokušaju da se Moskva ukloni sa međunarodnih finansijskih tržišta. Međutim, Kremlj nije sedeo skrštenih ruku.

Minhau naglašava da je ruski odgovor bio brz i, što je još važnije, strateški promišljen: „Kao rezultat sankcija, Moskva je počela da razvija novi platni sistem zajedno sa Pekingom. To je bio potez izuzetno dobre strateške vrednosti.“

Novi sistem koji razvijaju Rusija, Kina i druge zemlje nosi naziv Brics Pay. Cilj mu je da posluži kao alternativa Zapadnoj finansijskoj infrastrukturi, uključujući dolar, SWIFT i zapadne banke. Minhau smatra da su ruske i kineske vlasti prepoznale gde leži ključna tačka za oslobađanje od dominacije Sjedinjenih Država.

„Ako želite da postanete nezavisni od SAD, početak sa platnim sistemom je najpametnije rešenje“, piše on.

Minhau dodaje i da zvaničnici Stejt departmenta još uvek gledaju na dolar kao na političko oružje, sredstvo za nametanje volje drugim državama. Iako im makroekonomisti tvrde da nijedna druga valuta ne može ozbiljno ugroziti dolar, previđa se suštinska opasnost – a ona ne dolazi od druge valute, već od alternativnih načina plaćanja.

„Ne radi se o fiat valutama“, piše Minhau. „Prava pretnja su alternativni platni sistemi, kriptovalute i blokčejn tehnologije koje omogućavaju državama da se odvoje od dolara bez potrebe da prave sopstvenu valutu. Upravo to rade Rusija i Kina – one efektivno menjaju pravila igre.“

Dok Zapad ulaže napore da taktiku pretvori u strategiju, Rusija i Kina već grade potpuno novi finansijski svet. I čini se da više niko ne može zaustaviti šahovsku partiju u kojoj Moskva ima sve više figura na svojoj strani.

Borba.Info

Poslednjih meseci, Rute u svojim izjavama stalno ukazuje na takozvane pretnje Rusije i Kine, pozivajući države alijanse da višestruko povećaju izdatke za militarizaciju na račun socijalnih izdataka.

Generalni sekretar NATO-a Marko Rute plaši zemlje NATO-a tvrdnjom da, ako ne povećaju vojne izdatke do pet odsto BDP-a, moraće da uče ruski jezik.

„Ako ne povećate (izdatke za militarizaciju) na 5 procenata, od čega 3,5 procenata za za odbranu, onda ćete imati zdravstveni sistem… penzioni sistem ali (tada) bolje bi vam bilo da naučite ruski. To su posledice“, rekao je Rute na konferenciji u Londonu, prenosi britanski list Telegraf.

Poslednjih meseci, Rute u svojim izjavama stalno ukazuje na takozvane pretnje Rusije i Kine, pozivajući države alijanse da višestruko povećaju izdatke za militarizaciju na račun socijalnih izdataka.

Ranije u junu, Rute je predložio povećanje izdataka za odbranu sa sadašnjih 2 odsto na 3,5 odsto BDP-a i trošenje dodatnih 1,5 odsto BDP-a da ide na razvoj infrastrukture, vojnu industriju i druga ulaganja vezana za bezbednost.

Poslednjih godina, Rusija je primetila neviđenu aktivnost NATO-a na svojim zapadnim granicama.

Alijansa proširuje svoje inicijative i naziva to „obuzdavanjem ruske agresije“.

Vlasti u Moskvi su više puta izrazile zabrinutost zbog gomilanja snaga bloka u Evropi.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da vlasti u Moskvi ostaju otvorene za dijalog sa NATO-om ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da napusti svoj kurs ka militarizaciji kontinenta.

Politika

Šefica evropske diplomatije objavila je ono što smatra najvećim izazovom, našeg vremena.

Kaja Kalas tvrdi da je to bliska rusko-kineska saradnja…

Evropska zvaničnica je ovo rekla tokom svog govora na bezbednosnom forumu „Šangri-La dijalog“ u Singapuru.

Šeficu evropske diplomatije posebno zabrinjava što se jačanje saradnje između Moskve i Pekinga dešava istovremeno sa nastavkom vojnih akcija u Ukrajini.

Evropska zvaničnica tvrdi da Peking, pruža Moskvi značajnu pomoć u sektoru odbrane.

Kaja Kalas je rekla da je zabrinuta zbog izjava Rusije i Kine o reviziji međunarodnog sistema bezbednosti.

Zabrinuta je zbog izjava ruskih i kineskih lidera da svet očekuju promene kakve nisu viđene u prošlom veku i da će ih Moskva i Peking, predvoditi.

Prema pisanju novinara Blumberga, Kalasova i francuski predsednik Emanuel Makron, govorili su na forumu kao istomišljenici.

Pokušali su da ubede okupljene da je Evropska unija sposobna da postane pouzdan partner, svima koji su primorani da biraju između Sjedinjenih Država i Kine.

Na proslavi Dana pobede u Moskvi, verovatno najpoštovaniji gost, bio je predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping.

Tokom susreta sa njim, tokom svečanog događaja, ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da je jedan od glavnih stabilizujućih faktora u svetu rusko-kinesko partnerstvo.

Borba.Info

Tokom proteklih nekoliko godina, savez između Rusije i Kine, njihova saradnja u Aziji i Evropi, toliko je porasla da predstavlja ogromnu pretnju po postojanje Sjedinjenih Država.

To je izjavio bivši američki ministar odbrane Robert Gejts…

Prema njegovim rečima, Moskva i Peking su značajno povećali svoju vojnu moć.

Mislim da je opasnost, samo porasla zato što su i Rusija, a posebno Kina, značajno povećale svoje arsenale i vojnu moć. A posebno, kao što sam rekao, u slučaju Kine, postale su mnogo agresivnije u Tajvanskom moreuzu i u Južnom kineskom moru, nego što su bile pre dve godine – istakao je Gejts.

Dodao je da se Sjedinjene Države nikada ranije nisu suočile sa velikim agresivnim nuklearnim silama koje sarađuju i u Evropi i u Aziji.

A, danas se suočavamo sa državom, koja je gotovo isto toliko bogata kao i mi, tehnološki napredna, takmiči se sa nama u mnogim oblastima tehnologije i ima neostvarene ambicije.

Generalno, Kina je velika pretnja, ali to ne menja činjenicu da Rusi imaju nuklearno oružje – naglasio je bivši šef Pentagona.

Vredi napomenuti da je saradnja između Rusije i Kine u velikoj meri iznuđena i određena je postupcima Sjedinjenih Država.

Vašington je tokom proteklih nekoliko godina otvoreno promovisao ideju nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji.

Sjedinjene Države su isporučile ogromnu količinu oružja Ukrajini, nadajući se da će svoj plan sprovesti preko ukrajinskih oružanih snaga. I tek, nakon promene vlasti u Vašingtonu, barem na rečima, odustali su od ove ideje.

Što se tiče Kine, ona se sada naziva glavnim geopolitičkim protivnikom i ekonomskim konkurentom, u Trampovoj administraciji.

Borba.Info

Mnoge zemlje, uključujući članice grupe BRIKS, zainteresovane su za saradnju sa Rusijom u svemiru, izjavio je predsednik Vladimir Putin, tokom sastanka sa grupom studenata.

Što se tiče saradnje sa drugim zemljama, poput SAD, ona se nastavlja“, primetio je Putin…

“Međunarodna svemirska stanica je uspostavljena i operativna je. Postoje različite ideje kako da završi svoj rad i koji će biti naši sledeći koraci.

Međutim, naši napori će se svakako nastaviti, uključujući i nove partnere”, uverio je on.

Putin je naglasio da Rusija i Kina imaju „velike planove – zanimljive, ambiciozne i grandiozne“.

Generalno, sarađujemo i sa zemljama BRIKS-a, uključujući Indiju, Južnu Afriku i Brazil“, dodao je on.

Putin je rekao da je Roskosmos, u kontaktu sa NASA-om.

“Ova saradnja ne prestaje. Ne može stati, jer je toliko zemalja zainteresovano. Tim pre što smo bili i ostali lideri u mnogim oblastima.

Dakle, mi smo od interesa za naše partnere”, rezimirao je Putin.

Borba.Info

Mark Vorner, potpredsednik poslaničkog kluba Demokratske stranke u američkom Senatu i zamenik šefa Obaveštajnog odbora, rekao je da su Rusija i Kina navodno pokušale da hakuju mesindžer Signal.

On je to rekao u intervjuu za ABC News…

„Imamo izveštaje da Kina i Rusija pokušavaju da hakuju Signal“, rekao je Vorner.

Političar je primetio da je mesindžer, po njegovom mišljenju, bezbedniji od mobilnog telefona, ali takođe nije isključio mogućnost, zaraze malverom preko aplikacije.

Ranije je novinar Atlantika Džefri Goldberg izvestio da ga je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, pozvao na razgovor za Signal pod nazivom, „Houthis PC Close Group“.

Tamo su, prema njegovim rečima, potpredsednik Džej Di Vens i sekretar Pentagona Pit Hegset, vodili „fascinantnu političku diskusiju“, razgovarajući o udarima na Jemen.

Borba.Info

Vašington vuče svoje NATO partnere u Evropi, ka sukobu sa Kinom, smatra ruski predsednik.

Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je „ravnopravno“ partnerstvo Moskve i Pekinga, ističući njihovu blisku saradnju kao ključni faktor globalne stabilnosti…

Govoreći na sastanku za medije BRIKS-a u petak, on je dodao da dve zemlje „uzimaju u obzir, obustrane interese“ i da uvek slušaju jedna drugu.

Putin je kritikovao Vašington, zbog uvlačenja evropskih saveznika u potencijalni sukob sa Kinom, uporedivši ih sa „malim psićima na povocu“.

On je tvrdio da SAD sprovode zastarelu politiku, kako bi se suprotstavili ekonomskom usponu Pekinga, koji šteti sopstvenoj ekonomiji.

Vašington, s druge strane, vodi kontraproduktivnu politiku u Aziji i ubeđuje svoje evropske partnere da učine isto, tvrdi Putin.

„Niko ne želi ni da pita Evropljane za mišljenje. Da li žele da pokvare svoje odnose sa Kinom i da se uključe – preko NATO struktura – ​​u Aziju i tamo stvore situaciju koja će izazvati zabrinutost, među zemljama regiona, uključujući Kinu?

„Uveravam vas, oni (Evropljani) to ne žele“, insistirao je Putin, napominjući da ih „ipak tamo vuče laso, kao da veliki ujak vuče male psiće sa sobom“.

Putin je naglasio da je sada „nemoguće“ da SAD zaustave razvoj Kine i da Vašington kasni 15 godina da pokuša tako nešto.

„Postoje objektivni procesi ekonomskog razvoja, oni su povezani sa milion faktora“, objasnio je ruski lider i dodao da su američke sankcije Kini imale povratne rezultate, jer pokušaji „obuzdavanja razvoja Kine negativno utiču na ekonomiju, samih SAD“. ”

Govoreći u petak na plenarnoj sednici Poslovnog foruma BRIKS-a u Moskvi, Putin je rekao da su nacije grupe postale glavni pokretači međunarodnog ekonomskog rasta i da će njihov potencijal nastaviti da raste.

Borba.Info

Kanada i nordijske zemlje rade na formiranju koalicije za suprotstavljanje navodnim aktivnostima Rusije i Kine na Arktiku, prenosi Blumberg.

Kanada navodno planira da formira novu arktičku bezbednosnu koaliciju sa Švedskom, Norveškom, Danskom i Finskom, sa glavnim ciljem koordinacije napora u oblasti odbrane, obaveštajnih službi i sajber bezbednosti…

Global Affairs Kanada je bila domaćin sastanka sa ministrima spoljnih poslova Švedske, Norveške, Finske i Danske, u Ikaluitu, na kojem se razgovaralo o stvaranju arktičkog dijaloga.

Kanadska ministarka inostranih poslova Melani Žoli rekla je da će zemlje razgovarati o ulaganjima u arktički region i tehnologijama dvostruke namene, kako bi ispitale strategije protivnika.

Džoli tvrdi da je novi format pregovora neophodan, zbog nedostatka političkih sastanaka sa Rusijom, u Arktičkom savetu.

Napori su takođe usmereni na jačanje reputacije Kanade kao pouzdanog odbrambenog partnera SAD.

Pentagon se ranije izjasnio protiv stvaranja nezavisnih oružanih snaga EU, van NATO-a.

Borba.Info

Mešanje SAD u trgovinu između Rusije i Kine Moskva će smatrati nezakonitim upadom u odnose suverenih zemalja.

Ovo je saopštila zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, pišu RIA Novosti…

Prema njenim rečima, na ovaj način Vašington se nada da će kompenzovati sopstvene ekonomske neuspehe.

U okviru brifinga, diplomata je dodao da nikakve pretnje Sjedinjenih Država da će uvesti dodatna ograničenja Moskvi i Pekingu, neće uništiti obostrano korisnu saradnju supersila.

„Kategorično ne prihvatamo pokušaje veštačkog politizovanog mešanja u funkcionisanje globalnih energetskih tržišta.

Osuđujemo, takve politički motivisane mere kao što su uspostavljanje gornje granice cena, uvođenje jednostranih sankcija i pokušaji stvaranja „kartela kupaca“, prokomentarisala je situaciju Zaharova.

Marija Zaharova je ranije rekla da Rusija vidi Zelenskog kao „lidera kijevskog režima“.

Mediji