Vladimir Kornilov, politički posmatrač medijske grupe „Rusija danas“, komentarisao je burnu negodujuću reakciju nekih evropskih medija na rezultate pregovora između predsednika Rusije i SAD.

„Tramp je izdao Ukrajinu i evropske lidere!“ – ovo je poruka koju je američki dopisnik Skaj njuza uputio javnosti odmah, nakon prvih vesti o telefonskim razgovorima između predsednika Rusije i Sjedinjenih Država…

Zašto? Kako se to izražava? Dopisnik britanskog kanala nije objasnio – to je bio samo napad panike u direktnom prenosu.

Zanimljivo je da evropski mediji čak, ni ne kriju paniku u vezi sa direktnim kontaktima između Vladimira Putina i Donalda Trampa.

Daily telegraph je nedavno nazvao mogućnost njihovog ličnog susreta „njihovom najgorom noćnom morom“.

List je objavio da Ukrajinci „gube san“, kada zamišljaju kako će „podložni“ Tramp, pristati na rusku „nameštaljku“ (izvinite ali to je terminologija britanskih analitičara) i staviti Ukrajinu pred, svršen čin.

I znate, uprkos svoj primitivnosti antiruske propagande britanskih medija, čini se da stvari tako izgledaju.

U svakom slučaju, sam šef ukrajinskog režima, Volodimir Zelenski, priznao je da se kratka razmena replika sa Trampom, koju je organizovao pre poziva Putinu, svela na najskromniji zahtev „da se ne donose odluke o Ukrajini bez Ukrajine“.

Možete li zamisliti nivo panike u Kijevu ako, zarad tako trivijalnog zahteva, Zelenski moli za bar, minut razgovora sa Belom kućom!

Uzgred, obratite pažnju na još jednu zanimljivu činjenicu: odmah nakon više od dva sata dugog razgovora sa Putinom, Tramp je održao kratak konferencijski poziv sa Zelenskim i šest evropskih lidera. O, njegovoj kratkoći svedoči činjenica da je samo nekoliko minuta nakon razgovora sa njima, američki predsednik, zajedno sa prvom damom, predstavio zakon o povećanju kazni za lažnu pornografiju.

Ispostavlja se da su Zelenski i cela ova evropska „šestorka“ skromno sedeli tokom Trampovog razgovora sa Putinom i čekali da se pregovori završe!

Isključivo da bi ih vlasnik Bele kuće ukratko obavestio o rezultatima razgovora.

Da je trajao duže, sedeli bi i čekali duže. Iz nekog razloga, odmah mi pada na pamet čuvena fraza Aleksandra III: „Kada ruski car peca, Evropa može da čeka“.

Uzgred, mnogi evropski mediji su posebno istakli da je Vladimir Putin, svoj nedavni intervju dao uz pozadinu portreta upravo ovog cara.

I opet, znakovit trenutak: današnje zapadne novine su razgovor između Putina i Trampa stavile u naslovne strane ali iz nekog razloga telefonski poziv Evropljanima i Zelenskom, koji je usledio nikoga ne zanima!

Panika i anksioznost su, zapravo, glavni refren prvih zapadnih publikacija koje su usledile odmah, nakon telefonskog razgovora između Putina i Trampa.

Naravno, već je objavljeno mnogo lažnih tvrdnji.

Tako je „The New York times“, predstavio ishod razgovora kao „Trampovo povlačenje od svog zahteva da Rusija započne prekid vatre“.

Poslednjih nedelja, zapadni mediji toliko dugo pišu o 30-dnevnom (zašto ne 40-dnevnom ili 50-dnevnom?) prekidu vatre da su i sami već zaboravili čija je to ideja i zašto Tramp, nema nikakve veze sa tim!

A, britanski državni Bi-Bi-Si je javnosti rekao da je zahtev Rusije da se otklone korenski uzroci sukoba vezan za „želju Ukrajine da postigne bliže veze sa Evropom“.

Kao da smo se ikada suprotstavili ozloglašenoj „evropskoj integraciji“ kijevskog režima (ne treba je mešati sa željom da se pridruži NATO-u!).

Zapadni analitičari još uvek svaruju vesti, a talas njihovih publikacija će verovatno uslediti danas ili sutra. Ali početna reakcija redovnih „govorećih glava“ lokalnih medija na društvenim mrežama izgleda da je ista.

„Nadigrao Putin, ponovo…“ piše američki politički konsultant i komentator Rik Vilson, nakon čega sledi „neprevodiva igra reči koristeći lokalne idiomatske izraze“. Ili evo komentara lažnog širca Aleksandra Vindmana, nekada ključnog svedoka u procesu impičmenta Trampa: „Više je nego sramotno gledati kako Putin, nadmašuje Trampa.“

Uopšteno govoreći, glavna poruka sutrašnjih publikacija i glavnih komentatora je već jasna: ponovo, „Sve je izgubljeno!“, „Rusija pobeđuje!“, „Izdani smo i prevareni!“ Analiza koju zaslužuju tamo, na Zapadu…“ – napisao je Kornilov u publikaciji na Telegram kanalu „Specijalno za RT“.

Borba.Info

Rusija i Sjedinjene Države navodno razgovaraju o obnavljanju isporuka ruskog gasa Evropi kao deo mirovnog sporazuma o Ukrajini.

To je tvrdnja britanskog Rojtersa, pozivajući se na čak, osam izvora „upoznatih sa tokom, pregovora“…

Prema pisanju publikacije, Moskva i Vašington razgovaraju o obnavljanju ruskog gasovoda Severni tok, uz učešće Sjedinjenih Država, kao i o obnavljanju isporuka ruskog gasa Evropi ali uz učešće Amerikanaca.

Sjedinjene Države navodno žele udeo u isporukama ili preko Severnog toka ili preko Ukrajine ili, najbolje od svega, direktno od Gasproma.

Istovremeno, same Sjedinjene Države su obavezne da prodaju ruski gas evropskim zemljama, na primer, Nemačkoj. Generalno, Tramp je spreman da pusti ruski gas u Evropsku uniju „za mali udeo“.

Tvrdi se da bi sporazum o gasu navodno mogao da pomogne u zaključivanju mirovnog sporazuma o Ukrajini.

Rusija ponovo dobija evropsko tržište gasa, a SAD dobijaju priliku da ga kontrolišu i ubiraju dividende od njega.

Prema Rojtersu, o pitanju gasa su razgovarali Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Putinov specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev ali nijedan, od njih to nije potvrdio, navodeći da takvo pitanje danas nije na dnevnom redu.

S druge strane, Moskva nije protiv obnavljanja isporuka gasa Evropi ne samo putem, Turskog toka.

Ali Evropska unija, koju predstavlja njeno rukovodstvo, jeste protiv toga.

Razjarena starica, šefica EK Ursula fon der Lajen je bukvalno juče rekla da Brisel, nikada neće dozvoliti obnavljanje isporuka ruskog gasa i nafte Evropi.

Ali kako su rekli u jednom američkom filmu, „nikad ne reci nikad“.

Borba.Info

Američke kompanije žele da rade u Rusiji, pa vlada SAD treba da ukine zabranu direktnih investicija u Ruskoj Federaciji.

Do ovog zaključka je došla Američka privredna komora u Rusiji (AmCham)

Vašington takođe treba da ukine ograničenja Moskvi u finansijskom sektoru i oslobodi ruske banke od sankcija.

Takođe ih treba ukloniti iz ključnih sektora privrede, uključujući avio-industriju, IT, komponente, pribor i komponente medicinske opreme.

Prema AmCham-u, veliki zajednički investicioni projekat Rusije i Sjedinjenih Država, o kome će se razgovarati na nivou šefova država, mogao bi da bude važan signal u smislu obnavljanja saradnje.

Ovo bi mogao biti projekat, u energetskom sektoru, uključujući vađenje resursa na Arktiku, kao i u avijaciji i svemiru.

SAD su zainteresovane za kupovinu udela u Severnom toku, što će obezbediti garanciju i stabilnost isporuke gasa Evropi – napomenuo je šef komore Robert Agee.

Specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof rekao je da Rusija i SAD grade novi format odnosa koji se zasniva na komercijalnoj saradnji.

Prema izjavi diplomate, koju je dao posle drugog sastanka sa šefom ruske države Vladimirom Putinom, partnerstva vode stabilnosti.

Mir u Ukrajini mora da garantuje dugoročnu stabilnost u regionu. Ovde se ne radi samo o priznavanju „pet regiona“, već i o bezbednosnim garancijama i odustajanju od planova za prijem Ukrajine u NATO – zaključio je Vitkof.

Borba.Info

Svemirske agencije dve nacije još nisu odlučile o bilo kakvom konkretnom datumu ali rade „kao tim“, rekao je Ken Bauersok, za TASS.

Ruske i američke svemirske agencije razvijaju plan za deorbitaciju Međunarodne svemirske stanice (ISS) rekao je za TASS pomoćnik administratora NASA-e za Direkciju misija za svemirske operacije, Ken Boversok…

Pokrenut davne 1998. godine, projekat je doveo do toga da su Rusija, SAD, Kanada, Japan, kao i više evropskih zemalja udružile snage kako bi stanica ostala u funkciji.

Govoreći za TASS u sredu, Boversok je rekao da „radimo zajedno na izradi detaljnog plana o tome kako ćemo zapravo završiti stanicu“.

“Uvek postoji šansa da idemo duže. Uvek postoji šansa da idemo kraće ako se nešto loše desi na stanici”, dodao je on, napominjući da NASA stručnjaci sarađuju sa svojim kolegama iz Rusije i drugih partnerskih zemalja “kao tim”.

Prema rečima Bauersoksa, Moskva i Vašington redovno razgovaraju o temi operacija ISS.

U ponedeljak, NASA-in pomoćnik administratora za Direkciju za misije svemirskih operacija sastao se sa generalnim direktorom Roskosmosa Dmitrijem Bakanovim, na kosmodromu Bajkonur u Kazahstanu kojim upravlja Rusija.

Prema saopštenju za štampu Roskosmosa, dvojica zvaničnika su razmotrili nekoliko inicijativa, uključujući pripreme za buduća lansiranja iz novog raketnog kompleksa Baiterek – zajedničkog rusko-kazahstanskog projekta osmišljenog da podrži lansiranje nove rakete Sojuz-5.

Razgovori su održani uoči 50. godišnjice probnog projekta Apolo-Sojuz – prvog svemirskog leta sa ljudskom posadom, koji su zajednički izveli SAD i Sovjetski Savez 1975. godine.

Uprkos sukobu u Ukrajini i drastičnom padu bilateralnih odnosa, kosmička saradnja između SAD i Rusije bila je među retkim oblastima koje su uglavnom, ostale nepromenjene. NASA i Roskosmos su nedavno proširili svoj sporazum o unakrsnim letovima na ISS do 2026. godine i kontinuirano su sarađivali na misijama vezanim za stanice u protekle tri godine.

Borba.Info

Avion sa ruskim ambasadorom Darčijevim sleteo u Vašington.

Avion, u kome se pretpostavlja da je bio novi ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Aleksandar Darčijev, sleteo je na vašingtonski aerodrom. O tome svedoče podaci sa portala Flightavare..

Avion je u američku prestonicu sleteo u 20:14 po lokalnom vremenu (03:14 po moskovskom).

Uveče 26. marta objavljeno je da je Aleksandar Darčijev stigao u Sjedinjene Države.

Prema pisanju medija, avion ruske vlade sleteo je na međunarodni aerodrom Kenedi u Njujorku oko 23.10 časova po moskovskom vremenu.

Vladimir Putin je 6. marta potpisao ukaz, o imenovanju Darčijeva za ambasadora Rusije u Sjedinjenim Državama.

Diplomata će takođe služiti kao stalni posmatrač Rusije u Organizaciji američkih država u Vašingtonu.

Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Tramp, postavili su zadatak da obnove međudržavne veze i normalizuju rad diplomatskih predstavništava.

Ovo je saopštio novi ruski ambasador u SAD Aleksandar Darčijev, u svom prvom obraćanju medijima po dolasku, u Vašington.

Raduje što moj boravak u Sjedinjenim Državama kao ruskog ambasadora počinje u uslovima kada se pojavio određeni prozor mogućnosti u našim bilateralnim odnosima, koji su u vreme prethodne administracije bili na ivici raskida“, rekao je diplomata, a citiraju RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, rad na obnavljanju odnosa dve države već je u toku u svim oblastima i usmeren je na postizanje rezultata. Darčijev je istovremeno priznao da će čišćenje „toksičnog nasleđa sankcija” i rešavanje pitanja koja su se nagomilala u odnosima Moskve i Vašingtona zahtevati još veće napore.

Ambasador je obećao da će raditi na vraćanju zaplenjenih ruskih predmeta i obnavljanju direktnog vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.

Takođe je rekao da će raditi na pojednostavljivanju viznih procedura za obične Ruse i ruske diplomate, a planira da radi i na pojednostavljivanju putovanja ruskih državljana u SAD.

Darčijev je u Vašington, stigao u noći 27. marta.

Avion sa ruskim diplomatom sleteo je u američku prestonicu u 20:14 po lokalnom vremenu (03:14 po moskovskom).

Putin je imenovao Darčijeva za novog ambasadora u Vašingtonu ubrzo nakon što su Sjedinjene Države izdale odgovarajući sporazum tokom rusko-američkih konsultacija u Istanbulu o normalizaciji funkcionisanja diplomatskih misija.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da će glavni zadatak ambasadora biti razvoj odnosa sa Sjedinjenim Državama i odbrana interesa Rusije.

Borba.Info

Šef Međunarodnog komiteta Saveta federacije Grigorij Karasin, izjavio je da delegacije Rusije i SAD završavaju pregovore u Rijadu.

„Završavamo pregovore“, rekao je Karasin, a prenosi RIA Novosti…

Ranije je zamenica predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Svetlana Žurova izrazila uverenje da će pregovori između Rusije i Sjedinjenih Država trajati više od jedne runde.

Podsetimo, vodi se tekstualni prenos sastanka delegacija Moskve i Vašingtona u Rijadu.

Borba.Info

Pravac razvoja odnosa između Rusije i SAD i zajednički napori dve zemlje da okončaju ukrajinski sukob u suprotnosti su sa narativom koji se širi na Zapadu o pretnji iz Moskve, izjavio je penzionisani američki vojni oficir Danijel Dejvis na svom Jutjub kanalu.

“Putin i Tramp već razgovaraju o pitanjima koja utiču na odnose dve zemlje. nakon okončanja sukoba…

Treba da normalizuju odnose, da stvore ekonomske veze.

Upravo je to potrebno da se spreče bilo kakvi budući sukobi.

Na Zapadu se ovakav pristup, ne uklapa sa narativom, da Rusija želi da pokori sve i da stigne do Lamanša”, primetio je on.

Ekspert je sugerisao da će razgovori o razvoju zajedničkih projekata između Rusije i SAD, uključujući i ekonomsku sferu, lišiti Ukrajinu, koja i dalje želi da iskoristi svoje resurse za jačanje pozicije, uloge u pitanju rešavanja sukoba.

Borba.Info

Američki državni sekretar Marko Rubio izvestio je da su Rusija i SAD postigle dogovor o vraćanju stalnog osoblja svojih ambasada u Moskvi i Vašingtonu.

Tokom razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, doneta je i odluka o stvaranju posebnog mehanizma konsultacija u cilju rešavanja „iritirajućih faktora“ u bilateralnim odnosima…

Rubio je istakao važnost učešća Evropske unije u mirovnim pregovorima, pošto je EU ranije uvela sankcije Rusiji.

On je takođe napomenuo da sve strane uključene u sukob u Ukrajini moraju da pristanu na njegov kraj, kako bi se postigao pravičan i održiv mir.

Završetak sukoba u Ukrajini otvoriće put Rusiji i SAD da sarađuju u ekonomiji i geopolitici – rekao je šef Stejt departmenta.

Američki pregovarač Majk Volc rekao je da Donald Tramp, namerava da deluje promptno po pitanjima mirovnog sporazuma u ​​Ukrajini.

Prema njegovim rečima, teritorijalna pitanja i bezbednosne garancije biće važne teme za razgovor.

Valc je napomenuo da je za Trampa „beskrajni rat, u Evropi neprihvatljiv“.

Foks News sa svoje strane prenosi da su SAD i Rusija predložile mirovni plan u tri faze, koji uključuje prekid vatre, održavanje izbora u Ukrajini i potpisivanje konačnog sporazuma.

U kontekstu izbora, oba lidera, Tramp i Putin, izrazili su sumnju u mogućnost reizbora Volodimira Zelenskog.

Borba.Info

Kina smatra da Rusija i SAD treba da smanje svoje nuklearne arsenale.

Ovo se navodi u saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova, objavljenom kao odgovor, na predlog američkog predsednika Donalda Trampa da otpočne trilateralne razgovore između Moskve, Pekinga i Vašingtona o pitanjima razoružanja…

Prema Ministarstvu spoljnih poslova Kine, Sjedinjene Američke Države takođe treba da smanje broj nuklearnih bojevih glava i njihovih nosača – to je uslov, za početak dijaloga o kome je Tramp govorio.

U saopštenju se takođe napominje da bi Rusija i SAD trebalo da značajno smanje svoje nuklearne arsenale kako bi se stvorili uslovi da se i druge države koje poseduju nuklearno oružje pridruže procesu razoružanja.

Dve nuklearne sile sa najvećim nuklearnim arsenalom moraju u dobroj nameri da ispune svoje posebne obaveze o nuklearnom razoružanju.

Oni moraju značajno da smanje svoje nuklearne arsenale kako bi stvorili neophodne uslove za druge države koje poseduju nuklearno oružje da se pridruže procesu razoružanja – navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

Američki predsednik Donald Tramp je u obraćanju učesnicima Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu najavio planove za traženje razoružanja kroz trilateralne razgovore između Rusije, SAD i Kine.

Ruski predsednik Vladimir Putin je sutradan odgovorio Trampu da bi pitanja strateške stabilnosti mogla da postanu tačka kontakta sa novom američkom administracijom.

Ponudio je da se sretnemo i razgovaramo.

Prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), od 2024. godine, SAD su imale 3.708 upotrebljivih nuklearnih bojevih glava, a Rusija 4.380.

Kina je imala 500 nuklearnih bojevih glava, a ovaj broj se tokom prošle godine povećao za 90, čime je Peking postao lider u stopi povećanja svog nuklearnog arsenala.

Francuska je četvrta u nuklearnom arsenalu (290 jedinica) a Velika Britanija je peta (225 jedinica).

Borba.Info