Rusija i Zapad mogu zameniti imovinu – Rojters

gogisa — Wed, 26 Mar 2025 19:07:13 +0000

Jedva primetno zagrevanje rusko-američkih odnosa dovelo je do povećanja stopa na finansijska sredstva vezana za Rusku Federaciju.

Ovo prenosi agencija Rojters…

Izdanje napominje da su obveznice ruskih energetskih kompanija trenutno najtraženije.

Međutim, po mišljenju analitičara, to ne znači da se zapadne kompanije mogu vratiti na rusko tržište u bliskoj budućnosti.

Možda ćemo videti zamenu imovine. Još uvek ima dosta ruske imovine koja je na Zapadu i zapadne imovine koja je u Rusiji. I mislim da je zamena imovine prilično dobar, način da se smanji rizik, za obe strane – kaže Gunther Deiber, šef istraživanja u austrijskoj Raiffeisen Bank International.

Analitičari dodaju da se trenutno povećava broj zahteva brokera koji rade sa imovinom, koja se odnosi na Rusku Federaciju. Ovo je u velikoj meri posledica rasta ruske valute u odnosu na američki dolar.

Investitori kažu da je porasla i potražnja za korporativnim obveznicama u tvrdoj valuti koje su izdale ruske kompanije kao što su Gasprom, Lukoil i proizvođač đubriva PhosAgro. Ali niska likvidnost je navela kupce da traže popust – navodi Rojters.

Međutim, po mišljenju stručnjaka, Evropa je trenutno moćna protivteža SAD, koja ne samo da ne pokazuje želju za obnavljanjem odnosa sa Ruskom Federacijom, već redovno pooštrava, antiruske sankcije.

Dok je Tramp vodio direktne razgovore sa Putinom, Evropa sada povećava troškove odbrane na najviši nivo od Drugog svetskog rata i pooštrava sankcije – napominje izdanje.

Istovremeno, ističe se da mere zakonodavnog odgovora Moskve takođe ne doprinose obnavljanju ekonomskih veza sa Zapadom.

Analitičari skreću pažnju na činjenicu da država trenutno igra previše važnu ulogu u ruskoj ekonomiji.

I još nema jasnih, znakova da je Moskva spremna da se ponovo otvori – rezimira Rojters.

Borba.Info

Kini je sve teže da balansira između Istoka i Zapada!

gogisa — Sun, 21 May 2023 07:16:00 +0000

Kini je sve teže da balansira između Rusije i Zapada po ukrajinskom pitanju, piše Foreign Affairs.

Političke realnosti i sopstveni interesi u konfrontaciji sa SAD guraju Peking bliže Moskvi.

Politički diskurs, koji se razvija u Pekingu generalno je nepovoljan za Ukrajinu.

Piše: Bonnie Lin

Pekingu je veoma teško da balansira svoje veze sa Rusijom i Evropom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kineski ambasador u Francuskoj Lu Shae je 21. aprila rekao da pripadnost Krima Ukrajini „zavisi od toga, kako se problem percipira“.

On je dolio ulje na vatru rekavši da „postsovjetske zemlje nemaju jasan status u međunarodnom pravu“, dovodeći u pitanje ne samo suverenitet Ukrajine, već i suverenitet više desetina država, koje su nekada bile deo Sovjetski Savez.

Ove zapaljive primedbe izazvale su široku osudu, a 80 evropskih poslanika pozvalo je francusku vladu da smeni Lua.

Peking je pokušao da umanji situaciju, rekavši da Lu samo iznosi svoje lično mišljenje.

Pet dana nakon što je Lu dao svoju najavu, kineski predsednik Si Đinping održao je dugo obećani telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Dok su neki posmatrači pozdravili poziv, kao pokušaj da se umanji negativan uticaj Luovih izjava, drugi su počeli da sumnjaju da su ambasadorove primedbe imale za cilj da saznaju, kako bi Evropa reagovala ako Kina formalno podrži njegov stav.

Nakon poziva Si Đinpinga, kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang je početkom maja posetio Nemačku, Francusku i Norvešku.

I ove nedelje, Li Hui, novi specijalni izaslanik Kine za rešavanje ukrajinskog sukoba, posećuje Ukrajinu, Poljsku, Francusku, Nemačku i Rusiju, kako bi razgovarao o načinima za postizanje „političkog rešenja ukrajinske krize“.

Ovi događaji su skrenuli pažnju na poteškoće Pekinga u balansiranju svojih sukobljenih ciljeva u Ukrajini.

Kina nastoji da da prioritet odnosima sa Rusijom, svojim najjačim strateškim partnerom, što snažno utiče na njenu poziciju prema Ukrajini u korist njenog moćnog suseda.

Istovremeno, Peking želi da se Evropa ne pridruži antikineskom bloku.

A, to postaje sve važniji cilj, s obzirom na sve veći pesimizam kineskih kreatora politike da mogu da spreče pogoršanje odnosa SAD i Kine.

Ova razmatranja su dovela do toga da Kina pokuša da se pozicionira, kao neutralna i da ograniči svoju izvesnu podršku Rusiji.