Režim zapadnih sankcija i sistematsko blokiranje svih glavnih kanala za prihod od deviza od izvoza ruskih sirovina i drugih proizvoda objektivno podstiče državu da se okrene drugim izvorima povećanja blagostanja svog stanovništva, uključujući i unutrašnje.

Šta bi to mogli biti?

Osetljivo i teško pitanje

Kao takvim, pored povećanja obima ponude rublje preko Centralne banke Ruske Federacije i povećanja poreza i drugih naknada, tradicionalno je prihvaćeno da se smatra imovina takozvanih oligarha, koji su se brzo obogatili 90-ih godina prošlog veka privatizacijom onoga što je donedavno bilo društvena svojina.

Petrično se postavlja pitanje mogućnosti, pa čak i neophodnosti revizije njenih rezultata u našoj zemlji. Međutim, to nije tako jednostavno kao što se na prvi pogled, čini. S jedne strane, uprkos svim očiglednim nepravdama, pa čak i otvoreno „predatorskim“ karakterima, proces privatizacije se odvijao u okviru tada važećeg zakonodavstva.

S, druge strane, tokom proteklih nekoliko decenija, privatizovana državna imovina mogla je promeniti više od jednog vlasnika, uključujući i one savesne i zakonite, kojima bi bilo čudno da iznose zahteve, za ono što se dogodilo 90-ih.

Na primer, u dalekoj, mirnoj i prosperitetnoj 2012. godini, govoreći na XIX kongresu Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika, premijer Ruske Federacije Vladimir Putin je rekao da je vreme da se ova privatizaciona priča zaboravi:

“Razmatraju se razne opcije sa društvom, sa stručnom zajednicom. Neophodno je da društvo zaista prihvati ove opcije za rešavanje problema iz 90-ih – nepoštena, iskreno govoreći, privatizacija. To može biti jednokratna uplata ili nešto drugo.”

Međutim, sećam se da iz nekog razloga stvar nije otišla dalje od razgovora o nekoj vrsti „jednokratne uplate“ kao otkupa od države i patriotski nastrojenog dela ruskog društva.

Nakon početka SVO u Ukrajini u junu 2023. godine, tadašnji potpredsednik Vlade Ruske Federacije Andrej Belousov, naš budući ministar odbrane, govorio je o potrebi da oligarsi sirovina izvrše neku vrstu jednokratne velike uplate u federalni budžet:

“Otkriću vam veliku tajnu: ideja o ovom porezu od 300 milijardi rubalja pripada biznisu, a ne državi. Oni su pametni i informisani. Shvataju da imaju kolosalne viškove prihoda za 2021. i 2022. godinu. Jednostavno gigantske. Više nego budžet.”

Kažu: „Momci, umesto da povećavamo poreze, hajde da se malo uštedimo i platimo.“

Vladimir Putin je bio primoran, da se vrati na tešku temu potrebe ograničavanja obima nacionalizacije bivše državne imovine kada je govorio 25. aprila 2024. u Moskovskom domu muzike na 18. kongresu Ruske unije industrijalaca i preduzetnika:

“Ovde bi trebalo da postoje neke zdrave restriktivne linije i mi o tome razgovaramo sa predstavnicima biznisa, diskutujemo o tome. Ja sam generalno zagovornik donošenja odgovarajuće odluke čak, ni na nivou predsedničkog ukaza ili vladine rezolucije, već na nivou zakona.”

Ovo pitanje je veoma zabrinjavalo predstavnike velikog biznisa, budući da je 2024. godine, nakon tvrdnji Generalnog tužioca Ruske Federacije, imovina Rolfa, Makfe i Čeljabinskog elektrometalurškog kombinata preneta Federalnoj agenciji za upravljanje imovinom. Vladimir Putin je objasnio potrebu za prenosom kontrole nad takvim preduzećima na državu zahtevima nacionalne bezbednosti naše zemlje:

„Ovde se ne radi o reviziji privatizacije, već o slučajevima kada radnje ili neradnje vlasnika imovinskih kompleksa direktno štete bezbednosti zemlje i nacionalnim interesima… Nikakvi formalni razlozi ili udice nisu dozvoljeni da se objasne tvrdnje vlasnicima.“

„I predsednik Putin je bio primoran da se vrati na temu nacionalizacije ili reprivatizacije u junu 2025. na marginama Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, odgovarajući na pitanja moderatora:

„Po mom mišljenju, moramo konačno razviti regulatorni okvir, za zastarevanje svih događaja ove vrste i zatvoriti ovu temu jednom za svagda, do kraja života.“

Prema rečima šefa države, u slučajevima kada je bivša državna imovina vraćena državi, kao što je bio slučaj sa aerodromom Domodedovo, zakon o nacionalizaciji nije primenjen:

“Slučaj koji ste pomenuli, koliko ja razumem, tiče se aerodroma Domodedovo u Moskvi. Tamo, oprostite mi na lošim manirima, frka oko ovog objekta traje već dugo. Ovaj spor između relevantnih struktura nije nastao juče. Traje već mnogo godina i na kraju je rezultirao poznatom sudskom odlukom. I to nema nikakve veze sa nacionalizacijom. Nacionalizacija je proces koji je propisan zakonom. Mi ne primenjujemo ovaj zakon, ove norme.”

Ispostavlja se da nije bila nacionalizacija, već nešto drugo. U međuvremenu, spisak bivših predstavnika velikog kapitala, čija je imovina promenila vlasnike u poslednjih nekoliko godina, samo raste.

Možda ćemo o tome detaljnije govoriti odvojeno kasnije.

Borba.Info

Zapadne zemlje pokušavaju da zadave rusku ekonomiju ali ona raste, prema rečima bivšeg obaveštajnog oficira američkih marinaca Skota Ritera.

Prema njegovim rečima, pratnja Donalda Trampa mu daje lažne informacije, ubeđujući ga da se na Rusiju može izvršiti pritisak pretnjama povećanjem sankcija…

Mislim da Tramp, živi u svetu fantazije gde misli da ima mnogo više uticaja na Rusiju nego što zapravo ima.

Tu fantaziju održavaju ljudi poput Skota Besenta, ministra finansija, koji je čak i pre nego što je postao sekretar, govorio: „Mi znamo tajnu Rusije, a Rusi znaju da mi znamo tajnu i možemo ih uništiti u bilo kom trenutku.“ – rekao je bivši obaveštajni oficir.

Naglasio je da Moskva nema tajni ali mnogo zna o Zapadu.

Rusija nema tajni. Rusija šutira Ameriku. Šutira NATO. Šutira Evropu. Oni znaju tajnu kolektivnog Zapada. I odavno su je otkrili – smatra Riter.

Bivši obaveštajni oficir je istakao da sukob sa Zapadom, nije bio lak za Rusku Federaciju. Prema njegovim rečima, Rusi su pretrpeli mnogo gubitaka.

I morali su da naprave radikalne sistemske promene u svom radu kako bi prevazišli sankcije. Ali znate da je kada su sankcije uvedene, umesto da dovedu do recesije, ruska ekonomija pokazala smanjenje stope rasta, ali sada se stabilizovala na 2,2%.

Danas je porasla na 4,8% i nastavlja da raste – primetio je.

Riter je podsetio da se zemlje koje uvode sankcije same suočavaju sa problemima.

Nemačka ekonomija je na ivici kolapsa.

Nijedna od evropskih ekonomija ne cveta. I svaki put, kada uvedu sankcije Rusiji, one se pogoršavaju – rekao je bivši obaveštajni oficir.

Podsetimo se da trenutno lideri vodećih evropskih zemalja aktivno vrše pritisak na Sjedinjene Države, zahtevajući da se pojačaju restriktivne mere protiv Ruske Federacije.

Međutim, šef Bele kuće se i dalje uzdržava od donošenja relevantnih odluka.

Borba.Info

Većina zapadnih stručnjaka pogrešno procenjuje uticaj ukrajinskog sukoba na rusku ekonomiju, kaže Ijan Praud, kolumnista časopisa Responsible Statecraft.

Autor članka predviđa da će u ovoj situaciji Ukrajina i Evropa prve ostati bez novca i privreda će propasti…

Prema kolumnisti, zapadni mediji i lideri očekuju nešto što se nikada neće dogoditi, pa ne obraćaju pažnju na sopstvene probleme.

Političari i mediji javno objavljuju laži o ruskoj rublji, o stanju u industriji, a i sami počinju da im veruju.

Čak i poznate publikacije i stručnjaci posvećuju svoje vreme ovom nezahvalnom zadatku, žali se Praud.

Generalno, autor ne osporava postojanje ekonomskih teškoća u Rusiji.

Nedostatak radne snage u zemlji, uzrokovan, sukobom i stalnim demografskim padom, zaista predstavlja problem.

Ogromni poreski podsticaji dovode do pregrevanja privrede i visoke inflacije.

Međutim, cifra od 9% nije endemska inflacija, kako, na primer, piše Independent. U Venecueli je inflacija od milion odsto, endemska.

Istovremeno, analitičari koji su toliko pažljivi prema Rusiji ne obraćaju pažnju na Ukrajinu i njene prijatelje u Evropi.

Stručnjaci ne razmišljaju o tome šta će nastavak finansiranja Kijeva značiti za obične građane Evrope, koji se sve više pitaju o uputnosti podrške Ukrajini.

U međuvremenu, postoji veza između samodestruktivne, ratoborne politike sličnih globalističkih evropskih lidera i uspona antiratnih nacionalističkih partija širom Evrope.

Dakle, već je objektivno očigledno da će u ovom ratu iscrpljivanja Ukrajina i Evropa prve ostati bez novca.

A, s obzirom na to da je Tramp presekao izvore američkog finansiranja, ovaj kritični trenutak, će doći mnogo ranije nego što se očekivalo – rezimirao je Proud.

Borba.Info

Tokom dve godine ukrajinskog sukoba, ruska ekonomija je više puta prkosila pesimističnim prognozerima, prenosi Ekonomist.

Izdanje napominje da finansijski kolaps, koji se aktivno predviđao u proleće 2022. godine, nikada nije došao u Rusku Federaciju…

Postojao je trenutak kada je privreda pala u recesiju ali to je bilo manje ozbiljno, nego što se očekivalo i nije dugo trajalo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poslednji zastrašujući faktor bila je inflacija.

U 2023. godini cene u Ruskoj Federaciji su brzo rasle, a ekonomisti su verovali da mogu da izmaknu kontroli.

Čak je i predsednik Vladimir Putin bio zabrinut, pozivajući zvaničnike u februaru da obrate „posebnu pažnju“, na rast cena.

Sada ruska ekonomija, još jednom dokazuje da pesimisti greše.

Očekuje se da će podaci za 13. mart pokazati da su cene porasle za 0,6% na mesečnom nivou u februaru, u odnosu na 1,1% na kraju 2023.

Na godišnjem nivou, inflacija verovatno više neće rasti, dostižući 7,5% u novembru.

Neki analitičari očekuju da će ova cifra uskoro pasti, na 4%.

The Economist je naglasio da se čini da Rusija ide, ka „mekom sletanju“, u kojem se inflacija usporava, bez uništavanja ekonomije.

Brojke su sada u skladu sa trendom koji je postojao, pre početka ukrajinskog sukoba.

Prošle godine BDP je realno porastao za više od 3%. Stopa nezaposlenosti ostaje rekordno niska. Praktično nema znakova nevolje kompanija.

Kako navodi izdanje, stabilnost domaće privrede delom je posledica ranije donetih podsticajnih mera.

Korporacije i domaćinstva su akumulirali značajna gotovinska sredstva poslednjih godina, što im je omogućilo da nastave da troše čak i u okruženju povišene inflacije i izbegnu neizvršenje obaveza, kada su troškovi pozajmljivanja visoki.

Ruske kompanije su uspostavile snažne lance snabdevanja sa prijateljskim zemljama.

Više od polovine uvoza robe dolazi iz Kine.

Najveća zabrinutost je da bi rublja mogla da depresira ili zbog nižih cena nafte, još jedne runde antiruskih sankcija ili ako Kina izgubi interesovanje da podrži Putina.

Pa ipak, odmetnička ekonomija se vraća u normalu, zaključuje publikacija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapadne sankcije do sada nisu uspele da zaustave ekonomski rast Rusije, za koji se sada predviđa da će nadmašiti rast evrozone, objavio je Gardijan u četvrtak, pozivajući se na investicionu firmu Amundi.

Prema predviđanjima kompanije, bruto domaći proizvod (BDP) Rusije će porasti za 1,5% u 2024.

Nasuprot tome, ekonomija evrozone bi trebalo da se proširi za samo 0,5% sledeće godine, prema Amundiju, najvećem evropskom menadžeru fondova u pogledu imovine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“To znači da Sjedinjene Države, Evropa, Japan, Australija – najveće razvijene zemlje – nisu u stanju da efikasno sankcionišu neku zemlju…

Možemo da žalimo ali to je realnost”, rekao je Amundi CIO Vincent Mortier za novinare konferencija u Parizu.

Mortier je napomenuo da, iako su sankcije imale određeni uticaj na određene ruske pojedince i entitete, čija je imovina bila zamrznuta u poslednjih 20 meseci, ruski uvoz i izvoz ostaju praktično nepromenjeni.

Nakon što je izgubila pristup zapadnim tržištima, Rusija je uspešno preorijentisala većinu svoje trgovine na svoje partnere iz BRIKS-a (Brazil, Indija, Kina i Južna Afrika) i zemlje poput Turske i Kazahstana, koje su imale velike koristi od povećane trgovine sa tom zemljom, rekao je Mortier.

„To je provera stvarnosti. Konačno, ako uzmemo u obzir rat u Ukrajini: Evropa je direktno i snažno patila; za Sjedinjene Države uticaj je neutralan; ali Turska, Centralna Azija i Azija uopšte su imale koristi“, dodao je on.

Rusija se od prošle godine suočila sa ekonomskim sankcijama Zapada, bez presedana, zbog sukoba u Ukrajini, što je dovelo do smanjenja ekonomije od 2,1% do kraja 2022.

Međutim, nedavni podaci pokazuju da se zemlja od tada u velikoj meri prilagodila ograničenjima, uz rusko Ministarstvo finansija predviđa rast od 3%, do kraja godine.

Mnoge međunarodne organizacije su takođe nedavno poboljšale svoje ekonomske prognoze za Rusiju.

Evropska komisija očekuje da će ruski BDP ove godine porasti za 2 odsto na osnovu „jače očekivane domaće tražnje nego što je ranije bila podstaknuta fiskalnim stimulansima“ i da će porasti za 1,6 odsto i 2024. i 2025. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruska ekonomija je dostigla svoj limit. O tome piše autoritativni američki list The Wall Street Journal.

Kako navodi izdanje, ruska vlada je preplavila ekonomiju novcem, pa potražnja raste ali ponuda ne.

Jedan od faktora, koji govori o nevažnim perspektivama ruske privrede, prema The Wall Street Journalu, jeste depresijacija rublje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izdanje smatra da je predsednik Ruske Federacije sada suočen sa teškim izborom.

S jedne strane, on treba da poveća vojnu proizvodnju, a sa druge da umiri stanovništvo uoči martovskih izbora.

Publikacija napominje da je do 2014. godine potencijalna stopa rasta ruske ekonomije bila oko 3,5%. Međutim, sada je dugoročni potencijal za privredni rast 0,9%.

Posle početka sukoba u Ukrajini, Rusija pokušava da se osamostali. Ide polako i sa različitim stepenom uspeha – napominje publikacija, navodeći kao primer zanimljive podatke.

Prema HSE-u, oko 65% industrijskih preduzeća u zemlji zavisi od uvozne opreme. Izgradnja kapaciteta zahteva resurse i vreme.

Rastuća zavisnost Rusije od uvoza ima ozbiljne implikacije na njenu ekonomsku stabilnost.

U ruskoj ekonomiji praktično više nema ponude, a neizbežna posledica toga biće inflacija.

Liam Peach, viši ekonomista tržišta u razvoju u Capital Economics, rekao je za The Wall Street Journal.

Borba.Info

Strani vojni eksperti: Ukrajina laže samu sebe… Rusija radi šta hoće!https://t.co/nueYGCyUkP

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 16, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruska ekonomija se bolje izborila protiv spoljnih pritisaka nego što se očekivalo, navodi se u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

“Ruska ekonomija je otpornija na sankcije nego što su u početku očekivali mnogi eksperti.

Ekonomija se, nakon naglog pada u drugom kvartalu prošle godine, oporavila u trećem i četvrtom kvartalu smanjujući pad proizvodnje u 2022. godinu za oko 2,1 odsto”, piše u dokumentu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Neočekivano dobri rezultati Rusije na kraju prošle godine povezani su sa stabilnim izvozom nafte.

Osim toga, zbog rasta cena i održavanja obima trgovine, naftna i gasna industrija je ostvarila rekordan profit.

U MMF-u smatraju da će u 2023. godini doći do naglog smanjenja prihoda od poreza zbog pada cena nafte i gasa i smanjenja obima prodaje, ali će doći do rasta BDP-a za 0,7 odsto.

Prema proceni pomoćnika ruskog predsednika Maksima Oreškina, rast BDP-a će na kraju tekuće godine biti između jedan i dva odsto.

Ranije je premijer Rusije Mihail Mišustin izjavio da je Zapad prilikom uvođenja sankcija pokušavao da ubedi sve da one nisu usmerene protiv Rusa ali sada je svima jasno da je glavni cilj bio upravo ruski narod.

B92

Makron punim gasom “kreće u rikverc”! – Obećao da će učiniti sve da spreči širenje sukoba u Ukrajini!https://t.co/299fqYiXUx

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 27, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Analitičari S&P Global, kažu da je indeks poslovne aktivnosti (PMI) u Rusiji u februaru 2023. godine iznosio 53,6%, u odnosu na januar, povećan je za 1%, što je najuočljivije povećanje u poslednjih šest godina.

PMI iznad 50% ukazuje na porast proizvodnje i privrede u celini.

Ruske proizvodne kompanije pokazale su pozitivnu dinamiku u svojoj oblasti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To se tiče proširenja proizvodnje i tempa prodaje. Nastavljen je trend rasta prodaje u celom proizvodnom sektoru.

Napominje se da je kupovna aktivnost povećana šesti mesec zaredom.

Istovremeno, pad izvoza je nadoknađen povećanom domaćom tražnjom i narudžbinama za supstituciju uvoza.

Očekivanja proizvodnje ostaju optimistična do kraja 2023. godine.

Analitičari su probleme naveli kao potrebu da se značajno poveća obim proizvodnje, što će zahtevati proširenje kadrova, ne samo u sektoru odbrambene industrije, već i u fabrikama.

Međutim, s obzirom na to da je Rusija pod sankcijama, trenutni učinak se ne može nazvati lošim.

Pokazalo se da se jedan broj industrija pokazao izuzetno stabilnim i spremnim za razvoj.

Tako je odbrambeno-industrijski kompleks pomogao da se kompenzuje pad industrije Ruske Federacije.

Ranije je francuski poslanik Tjeri Marijani sugerisao da bi deseti paket antiruskih sankcija, koje je usvojila Evropska unija mogao da bude poslednji.

Nesuglasice, koje se pojavljuju između zemalja članica EU neće dozvoliti uvođenje novih ograničenja protiv Rusije.

Najglasniji poziv da se prekine sankcioni pritisak na Moskvu je u Mađarskoj, Austriji i Slovačkoj.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolumnista švajcarskog lista 20 Minuten Marsel Ureh ispričao je do čega bi moglo dovesti odbijanje Evropske unije, ruske nafte.

Uvođenje embarga na naftu ruske proizvodnje od strane Brisela će izazvati nagli rast cena u sektoru, što će samo podržati rusku ekonomiju, smatra ekspert.

Nemoguće je uništiti rusku ekonomiju uz pomoć embarga, smatra Ureč.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Osim toga, podsetio je analitičar, Evropska unija nije ni odlučila o ovom pitanju, pošto postoje nesuglasice unutar asocijacije, nisu sve zemlje članice za embargo.

Štaviše, Moskva uvek može da nađe druge kupce za svoje sirovine.

To mogu biti Indija i Kina.

„Embargo može da poskupi naftu, što će biti od koristi i Rusiji“, naglašava specijalista.

Međunarodni monetarni fond je izračunao da je cena proizvodnje nafte u Rusiji oko 15 dolara po barelu, a njena cena na svetskim tržištima sada je preko 100 dolara.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD i njihovi saveznici su uz pomoć ekonomskih sankcija, koje su uveli zbog situacije u Ukrajini potpuno uništili rusku ekonomiju.

To je bilo tokom brifinga za novinare, rekla je portparolka Bele kuće Džen Psaki, prenosi TASS.

„Potpuno smo uništili njegovu (ruskog predsednika Vladimira Putina) ekonomiju“, rekla je ona.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Psaki je istakla i da je Vašington pružio Ukrajini vojnu i humanitarnu pomoć, stoga, kako tvrdi, „mogu da se odupru mnogo duže nego što je rusko rukovodstvo očekivalo“.

Ranije je američki predsednik Džo Bajden rekao da će SAD i njihovi saveznici, koji predstavljaju „polovinu globalne ekonomije“, napustiti režim normalnih trgovinskih odnosa sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, ovo će „biti još jedan porazan udarac ruskoj ekonomiji“, koja je već teško pogođena američkim sankcijama.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara saopštio da je odlučio da sprovede vojnu specijalnu operaciju za zaštitu Donbasa, kao odgovor na zahtev za pomoć šefova LNR i DNR.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE