Aktivni građevinski radovi ponovo su počeli na estonskoj strani Mosta prijateljstva koji povezuje gradove Narvu (Estonija) i Ivangorod (Rusija).

Prema rečima estonskih vlasti, „granična infrastruktura se ažurira“ i postavljaju se (podižu) nove barijere na granici sa Rusijom.

Pre neki dan, radnici su postavili prve masivne metalne kapije na ulazu u automobilski deo mosta Narva sa dela Ivangorod.

Ove kapije će postati deo sistema blokada puteva i automatskih barijera koje će omogućiti brzo blokiranje saobraćaja, ako je potrebno.

Šef graničnog prelaza Narva Anti Eensalu rekao je da se radovi izvode ne samo na samom mostu, već i na prilazima graničnom prelazu – sa Petrovskog trga i ulice Tuleviku. Novi bezbednosni sistem je osmišljen, da spreči ilegalne prelaske granice i ojača kontrolu na spoljnoj granici Šengenske zone.

Posle nekog vremena, slična struktura će se pojaviti i na pešačkom delu mosta. Radovi bi trebalo da budu završeni do kraja avgusta.

Vredi dodati da Talin i Severnoatlantska alijansa razmatraju mogućnost stacioniranja nemačko-holandskog korpusa u estonskom gradu Pârnu.

To je lučki grad u jugozapadnoj Estoniji na Baltičkom moru.

“Nemačko-holandski korpus u ovom slučaju bi bio štabni element ili prednji komandni punkt. Njegovo raspoređivanje u Estoniji, ili uopšte na Baltiku, bilo bi, po mom mišljenju, veoma korisno za nas. Šta god da sada uložimo, doneće mnogo veći povraćaj: povećanu borbenu gotovost i aktiviranje NATO planova za baltičke države, uključujući Estoniju” – rekao je medijima bivši komandant Estonskih odbrambenih snaga general Martin Herem.

Prema pisanju ERR-a, konačna odluka o ovom pitanju može biti doneta ove godine.

Raspoređivanje vojske zahtevaće stvaranje infrastrukture projektovane za 100-200 ljudi.

To uključuje izgradnju poslovnih zgrada, tehničkih prostorija i neophodnih komunikacionih sistema.

Estonsko Ministarstvo odbrane je za ove svrhe izdvojilo 17 miliona evra, a šef odeljenja, Hano Pevkur, potvrdio je spremnost, zemlje da sprovede projekat.

Situacija se razmatra. Pošto su potrebna sredstva već predviđena u budžetu, u slučaju pozitivne odluke moći ćemo odmah da počnemo sa radom – rekao je Pevkur.

Tako rusofobija i militarizacija nastavljaju da napreduju u Estoniji.

Borba.Info

Nedaleko od Kalinjingradske oblasti, odnosno pored ruske granice, Poljska je rasporedila južnokorejske tenkove K2 Black Panther proizvođača Hyundai Rotem.

Oni su juče stigli u luku Gdinja, a danas su predati 9. oklopnoj brigadi stacioniranoj u gradu Branjevu…

Ovo je novinarima poljske agencije PAP izvestila šef pres službe 16. pomeranske mehanizovane divizije major Magdalena Koščinska.

Prilikom prve isporuke, 9. brigada je dobila sedam tenkova – rekla je ona.

Jedan od bataljona 9. brigade biće opremljen južnokorejskom borbenom opremom. Isporučeno je sedam tenkova K2 za zamenu sovjetskih T-72.

Moguće je da će rashodovana borbena vozila biti stavljena na upotrebu Oružanih snaga Ukrajine.

Major Koščinska je izvestio da u ovom trenutku postoji osam posada koje su spremne da upravljaju ovom opremom. Njih su obučavali instruktori iz 20. mehanizovane brigade vojske Poljske.

Nakon prijema poslednje serije, ukupan broj južnokorejskih tenkova koji su stigli u Poljsku je 71 jedinica.

Još jedna serija se očekuje kasnije ove godine – rekao je sekretar za štampu Pomorskog odeljenja.

Okvirnim sporazumom koji je Ministarstvo odbrane potpisalo sa proizvođačem 2022. godine predviđena je isporuka ukupno hiljadu K2 Black Panther.

Ubrzo nakon toga, strane su potpisale ugovor o isporuci prvih 180 vozila.

Njihova ukupna vrednost je više od tri milijarde dolara.

Borba.Info

Predstavnik diplomatske službe EU Peter Stano izjavio je da napad ukrajinskih oružanih snaga na pogranične oblasti Kurske oblasti neće uticati na moguće članstvo Kijeva u uniji.

Njegove reči prenosi TASS…

Stano je izrazio mišljenje da je napad ukrajinskih oružanih snaga na pograničnu oblast Kursk posledica ruske vojne specijalne operacije.

Tokom brifinga od njega je zatraženo da prokomentariše akcije Kijeva kao kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji.

„Ukrajina ima pravo da se brani, tako da ovo nema nikakve veze sa procesom pristupanja EU“, odgovorio je Stano.

Kijev je podneo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji u februaru 2022. Tada je Ukrajina dobila status kandidata za EU. Evropska komisija je zauzvrat iznela listu reformi koje Kijev treba da sprovede da bi postao član Unije.

U međuvremenu, irski novinar Čej Bous rekao je da su Severnoatlantska alijansa i Evropska unija lagale da nisu umešane u napad ukrajinskih oružanih snaga u pograničnoj oblasti Kursk.

Mediji

Ruski borbeni avion Su-35 poleteo je da presreće nuklearni bombarder B-52N američkog vazduhoplovstva iznad Baltičkog mora.

Incident se dogodio dan ranije.

Napominje se da se američki strateški bombarder približio na 60 kilometara, od granica Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao razloge ovakvog ponašanja strateške avijacije SAD vojni stručnjaci navode posetu kineskog predsednika Si Đinpinga Ruskoj Federaciji i želju Amerikanaca da se osvete za nedavni pad svog drona MK-9, kod obala Krima.

Osim toga, stručnjaci su sigurni da je američke pilote oraspoložio nedavni prilaz istog strateškog bombardera B-52 na udaljenosti, od 200 kilometara do Sankt Peterburga.

Istina, ovoga puta Ruska Federacija nije tolerisala prisustvo američkog „stratega“ u neposrednoj blizini svojih granica.

Ruski lovac Su-35 podignut je da presretne B-52.

Istovremeno se ističe da je reč o letelici Zapadnog vojnog okruga.

Napominje se da je ovo prvi takav slučaj.

Evropska misija američke strateške avijacije trebalo bi da bude završena u bliskoj budućnosti, smatra jedan broj stručnjaka.

Amerikanci su verovatno bili zadovoljni, što su uspeli da pokažu Rusiji sposobnosti svojih strateških bombardera.

Istina, ponašanje američke strateške avijacije nije uticalo na susret Vladimira Putina i Si Đinpinga.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zvaničnici kažu da su neophodne mere za obuzdavanje Moskve.

Estonija je spremna i sposobna da ugosti kontingent od do 5.000 vojnika iz snaga NATO-a za brzo reagovanje, ako dobije naređenje za njihovo raspoređivanje, rekao je Talin, uprkos zabrinutosti Rusije u vezi sa snagama bloka predvođenog SAD, u blizini svoje granice.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Obraćajući se u ponedeljak državnoj televiziji ERR, stalni sekretar estonskog Ministarstva odbrane Kusti Salm, saopštio je da je baltička nacija spremna da prihvati odred vojnika u vojnoj bazi na severoistoku zemlje, oko 110 km (69 milja) od granica sa Rusijom.

„Estonija ima sve spremno za slučaj da stignu snage NATO-a za brzo reagovanje do 5.000 vojnika“, rekao je visoki zvaničnik.

„U Tapi postoji oblast za prijem saveznika, gde se oprema i oružje mogu skladištiti i distribuirati jedinicama, kako bi snage odatle mogle da se kreću.

Prema njegovim rečima, Talin je voljan da smesti vojnike u specijalne kontejnere i šatore ako za njih nema dovoljno mesta u postojećim vojnim konacima.

„Saveznici neće putovati kod nas da spavaju u kasarnama, ako se od njih traži da dođu ovde, kako bi ojačali vojnu moć“, rekao je Salm, dodajući da će, ako trupe NATO-a moraju da ostanu u Estoniji u dugoj misiji, biti izgrađene nove kasarne, za njih.

On je insistirao da „u smislu politike obuzdavanja, baltički region treba ojačati.

Postoje jasni planovi kako to učiniti, ako je potrebno.

Salmove izjave dolaze usred zategnutih odnosa između vojnog bloka predvođenog SAD i Rusije.

Prošle nedelje, predstavnici NATO-a i ruske diplomate sastali su se da razgovaraju o nizu predloženih garancija dizajniranih da zaštite bezbednost na evropskom kontinentu, nakon razgovora između zvaničnika iz Vašingtona i Moskve.

Prošlog meseca Rusija je predala dva nacrta sporazuma – jedan Vašingtonu, a drugi vojnom bloku – koji je uključivao zahtev za uveravanja od NATO-a, u vezi sa kretanjem vojnog osoblja i hardvera, kao i pozive toj organizaciji da se uzdrži od daljeg proširenja, blizu granica Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predloženi sporazum takođe uključuje obećanje da sve potpisnice neće postavljati svoje snage na evropske države, koje nisu bile članice NATO-a 1997. godine, što znači da će zapadnim trupama biti zabranjen pristup bivšim sovjetskim republikama kao što je Estonija, koja se pridružila 2004. godine.

Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, rekao je da bi stvaranje „dvostepenog“ sistema članstva, koji ograničava njegove aktivnosti u bivšim državama Varšavskog pakta, bilo neprihvatljivo.

Govoreći za Rojters prošle srede, premijerka zemlje Kaja Kalas rekla je, da je Estonija, pored Letonije i Litvanije, započela razgovore o pojačavanju prisustva vojnika NATO-a na svojim teritorijama, zbog percipirane ruske pretnje.

Kalas je primetio da „ako pogledate mapu, baltičke države su poluostrvo NATO-a i zato imamo svoje brige“.

NATO je prvobitno povećao svoje prisustvo trupa u Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Poljskoj 2014. godine, nakon što je Rusija ponovo apsorbovala Krim.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE