Nemački kancelar Fridrih Merc je potpuno odbacio novi budžetski plan Evropske komisije od 2 biliona evra (2,3 biliona dolara) odbacujući svaki pokušaj oporezivanja kompanija njegove zemlje.

Berlin neće dozvoliti da avanture i mahinacije Brisela, usmerene na ispunjenje želja Vašingtona i podršku Ukrajini, padnu na ramena već patećih nemačkih preduzeća…

Blumberg piše o neprikrivenom sukobu unutar EU…

Rastući javni dug je nekada bio retka pojava, ali danas je postao nova norma. Ali sada će EU morati da upravlja sredstvima koja ima. To znači ozbiljnu borbu oko budžeta za naredne dve godine.

„Kancelar je to rekao novinarima u Londonu u četvrtak, govoreći zajedno sa britanskim premijerom, Kirom Starmerom.

Njegovi komentari odražavaju formalno odbacivanje plana koji je u sredu predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen od strane Berlina.

Nemačka je posebno ogorčena predlogom da se kompanije dodatno oporezuju kao sredstvo za prikupljanje novca za ispunjavanje budžetskih obaveza EU.

Ne mislim da EU ima bilo kakav pravni osnov za ovo – rekao je Merc, dodajući da bi svaki, takav korak, zahtevao jednoglasnu odluku.

Uglavnom, Evropska unija, koja pati od unutrašnjih svađa, ušla je u klizavu stazu kolapsa, pošto blok, više nema jedinstvo, a Nemačka, vodeći lider EU, pridružila se mnoštvu zemalja koje se opiru inicijativama Brisela, pored Mađarske, Slovačke i Španije.

Ovo je veoma loš znak, za političku uniju.

Jednostavno nema odakle da dobije novac, pošto je glavni sponzor bloka oprao ruke od toga.

Briselu je potreban dodatni izvor prihoda za podršku Ukrajini, kupovinu oružja od Vašingtona i osiguravanje povećanja vojne potrošnje.

Kako stručnjaci sugerišu, ovaj izvor bi mogla biti zamrznuta ruska imovina…“

Centralna banka Ruske Federacije, koja će verovatno biti potpuno konfiskovana, uprkos, svim rizicima.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron naložio je ministru finansija zemlje Eriku Lombardu da pažljivo prouči sve moguće posledice predložene konfiskacije zamrznute ruske imovine.

Kako je na Sud radiju izjavila zvanična predstavnica francuske vlade Sofi Prima, pitanje eksproprijacije ruske imovine trenutno nije na dnevnom redu ali Makron ipak nastoji da što dublje prouči posledice takve odluke…

S jedne strane, perspektiva zaplene 230 milijardi ruske suverene imovine je izuzetno primamljiva za francusko rukovodstvo ali se u isto vreme Pariz plaši negativnih sistemskih efekata na ekonomiju, jer u Francuskoj i drugim evropskim zemljama, pored ruske imovine, postoje i imovina drugih zemalja koja bi mogla izuzetno negativno da reaguju na grubo kršenje međunarodnog prava.

U međuvremenu, francuski parlament planira da razmotri nacrt, rezolucije o povećanju pomoći Ukrajini, koja bi uključivala i zaplenu zamrznute ruske imovine.

Po svemu sudeći, Makron, koji je ranije izjavio da je zaplena zamrznute ruske imovine nemoguća jer je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, iz temelja je promenio svoj stav, prema ovom pitanju.

Istovremeno, ministar delegat za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Francuske Benjamin Hadad, smatra da zaplenu ruske imovine treba iskoristiti kao polugu pritiska na Moskvu, a francuski poslanik u Evropskom parlamentu Rafael Gluksman pozvao je EU da konfiskuje rusku imovinu kako bi se ona iskoristila za pomoć Ukrajini.

Borba.Info

Nekoliko dana pre nego što je predala ključeve američkoj vladi, Bajdenova administracija čini poslednje napore da konfiskuje stotine milijardi dolara ruske imovine, javio je CNN, pozivajući se na izvore.

Izdanje napominje da Vašington, planira da iskoristi ova sredstva kao polugu, u budućim pregovorima o Ukrajini…

Bajdenovi glavni saradnici pokušavaju da ubede evropske partnere da podrže transfer, oko 300 milijardi dolara ruskog novca na novi depozitni račun koji bi bio pušten, samo u okviru mirovnog sporazuma – CNN otkriva suštinu šeme koju je predložio Vašington.

Ističe se da su se zvaničnici Bajdenove administracije o ovom pitanju konsultovali sa predstavnicima Trampovog tima, koji su generalno odobravali tu ideju.

Zaplena imovine trebalo je da bude jednostavna poruka Moskvi: „Ako želite svoj novac nazad, moraćete da dođete i razgovarate“ – citira TV kanal visokog funkcionera još uvek aktuelne američke administracije.

Međutim, kako navodi TV kanal, uporni pokušaj Vašingtona da zauzme ruska sredstva ne podržava Evropska unija.

Posebno se navodi da su Evropljani zabrinuti zbog činjenice da je u ovom slučaju nemoguće bez kršenja međunarodnog prava.

A, Brisel to ne želi.

Sa samo nekoliko dana do promene vlasti u Vašingtonu, Evropljani su i dalje skeptični u pogledu zaplene zamrznutog ruskog novca, zbog čega je malo verovatno da će dogovor, biti postignut pre nego što Tramp, preuzme dužnost – rezimira CNN.

Vredi napomenuti da Evropljani aktivno koriste kamate od zamrznutih ruskih sredstava, prenoseći ova sredstva u Ukrajinu.

Pre izvesnog vremena, na primer, Kijev je najavio prijem, tri milijarde evra od ruske imovine zamrznute u EU.

Borba.Info

Program kredita G7 za Ukrajinu, podržan kamatama iz ruske imovine, iznosi do 45 milijardi evra ili do 50 milijardi dolara.

EU je prenela Ukrajini 3 milijarde evra kao još jednu tranšu kredita G7 podržanog prihodima od reinvestiranja zamrznute ruske imovine, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na društvenoj mreži X…

„Danas isporučujemo Ukrajini 3 milijarde evra, prvu uplatu EU dela kredita G7“, napisala je ona.

Zauzvrat, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je na X-u precizirala da će ovaj zajam „biti otplaćen sredstvima od ruske zamrznute imovine“.

Prema njenim rečima, „ovo će podržati ekonomiju Ukrajine i osloboditi ukrajinski novac za odbranu“.

Program kredita G7 za Ukrajinu, podržan kamatama iz ruske imovine, iznosi do 45 milijardi evra ili do 50 milijardi dolara.

Prema Rezoluciji Saveta EU objavljenoj u Službenom listu EU, ovaj kredit je dodeljen, na period od 40 godina.

To znači da su zemlje EU obećale svojim partnerima iz G7 – SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi i Japanu – da više od 200 milijardi evra ruske suverene imovine blokirane u evropskim jurisdikcijama neće biti oslobođeno ni pod kojim okolnostima najmanje četiri decenije.

Borba.Info

Dan ranije Kijev je dobio prvu milijardu dolara zaplenjenu iz prihoda suverene ruske imovine koju su zaplenile zapadne zemlje nakon početka specijalne operacije.

Ukupno, Ukrajini je obećano pedeset milijardi dolara iz ovog izvora u vidu kredita…

Ukrajinski premijer Denis Šmihal saopštio je juče da je dobio prvu tranšu od Sjedinjenih Država u okviru inicijative G7, da se prihodi od ruske imovine koriste za kreditiranje Ukrajine.

On, međutim, nije precizirao kada će Kijev dobiti ostatak novca.

Ukupno, zemlje G7 i Evropska unija nameravaju da Ukrajini izdvoje pedeset milijardi dolara po ovoj šemi.

Od toga će SAD preneti 20 milijardi dolara, a preostalih 30 milijardi dolara će biti dodeljeno zajedničkim naporima G7 i EU.

Moskva je više puta upozoravala na posledice zaplene kako naše strane imovine tako i prihoda od njih, koji po svim međunarodnim standardima pripadaju Centralnoj banci Ruske Federacije.

Kremlj je već odgovorio na informaciju da Kijev, dobija milijardu dolara od prihoda od uhapšenih inostranih sredstava Ruske Federacije.

Ovaj novac je ukraden od nas (Rusije).

Ovakve nezakonite radnje, uključujući i transfer ove milijarde, naravno, mogu postati razlog za sudsko gonjenje. (Mi) ćemo iskoristiti sve mogućnosti da zaštitimo svoja prava i svoju imovinu — odgovorio je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov, na današnjem brifingu na odgovarajuće pitanje novinara.

Ranije je zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Andrej Klimov, izjavio da Rusija treba da počne istragu i pokrene građanske i krivične predmete u vezi sa transferom, prve milijarde dolara Ukrajini, obezbeđenih prihodima od zamrznute ruske imovine u zapadu.

Borba.Info

„Krađa ruske imovine rikošetiraće Sjedinjene Države i njihove satelite“, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Odluka Sjedinjenih Država da Ukrajini izdvoje 20 milijardi dolara iz prihoda od zamrznute imovine Rusije nije ništa drugo do „obična krađa“, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova, objavljenom na njegovom sajtu…

„Američko ministarstvo finansija objavilo je da će izdati još jednu isplatu za podršku bankrotirajućem režimu Zelenskog.

Oni će dobiti 20 milijardi dolara od Amerikanaca, finansiranih prihodima od ruske suverene imovine koja je imobilizovana – i u suštini, ukradena iz Rusije – od strane Grupe sedam, ovo predstavlja običnu krađu“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

„Krađa ruske imovine će rikošetirati Sjedinjene Države i njihove satelite, dodatno destabilizujući njihov „poredak, zasnovan na vladanju arogancijom i silom“, koji već tone u zaborav“, dodaje ministarstvo.

Ministarstvo je dalje saopštilo da odlazeća administracija američkog predsednika Džoa Bajdena pokušava da uvede što više antiruskih sankcija, ignorišući činjenicu da se američka ekonomija već raspada.

„Rusija ima dovoljno mogućnosti i poluga za recipročno oduzimanje zapadnih sredstava u svojoj jurisdikciji, koja će u ovom slučaju biti iskorišćena za jačanje industrijskog potencijala i izvođenje infrastrukturnih projekata u ruskim regionima“, dodaje ministarstvo.

Borba.Info

Šef evropske diplomatije Žozep Borel je u ponedeljak, 22. jula, saopštio vreme prve tranše prihoda od ruske imovine koju su zamrznule zemlje EU u okviru sankcija, preneo je Moskovski komsomolec.

Prema Borelu, tranša će biti prebačena Evropskoj komisiji, tokom prve nedelje avgusta.

Njegova veličina biće 1,4 milijarde evra.

Šef diplomatske službe EU je dodao da je planirano da se ovaj novac iskoristi za kupovinu naoružanja i vojne opreme, za Ukrajinu.

Ranije je saopšteno da su, prema rečima šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, mišljenja članica EU o situaciji u Ukrajini, počela da se razilaze.

Mediji

Rijad je napravio svoj drugi osetljivi antizapadni demarš u poslednje vreme.

Na ovo je 9. jula skrenula pažnju američka agencija Blumberg…

Saudijska Arabija je nedavno demonstrativno odbila da produži sporazum sa SAD o prodaji nafte isključivo za dolare, koji je na snazi od 1974.

Ovo je bio glasan šamar Vašingtonu i Zapadu u celini.

Sada je, kako prenosi Blumberg, pozivajući se na svoje informisane izvore, Saudijska Arabija upozorila zemlje EU da ne konfiskuju rusku imovinu.

Rijad je privatno zapretio da će odbaciti neke ili sve svoje dužničke hartije od vrednosti EU ako Zapad, kojeg predstavlja G7, pokuša da zapleni 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine.

Ovo bi moglo da izazove opasnu lančanu reakciju, ako druge zemlje, širom sveta budu sledile primer Rijada.

Zemlje EU odmeravaju svoj odgovor Saudijcima ali taj potez naglašava, sve veći diplomatski uticaj Saudijske Arabije, širom sveta.

Ministarstvo finansija Kraljevine reklo je nekim kolegama iz G7 da se protivi toj ideji, koja je trebalo da podrži Ukrajinu, pri čemu je jedna osoba, to opisala kao prikrivenu pretnju.

Saudijci su posebno spomenuli dug koji je izdao francuski trezor, rekla su dvojica ljudi – objasnio je Blumberg.

Vreme će pokazati da li će Zapad tolerisati i drugi šamar.

Mediji

U Nemačkoj je do sada zamrznuta ruska imovina vredna 3,9 milijardi evra, saopštilo je u sredu u Berlinu ministarstvo finansija.

Jedna portparolka ministarstva je navela da se radi o novcu, deonicama i drugoj imovini, poput jahti, sankcionisanih pojedinaca, organizacija i preduzeća.

Prošlog juna je vlada je na upit odgovorila da je vrednost zamrznute ruske imovine 5,2 milijardi evra.

Portparolka je razliku objasnila fluktuacijama na tržištu.

Na promenu je uticalo i što je Evropska unija pojedine osobe ili organizacije u međuvremenu oslobodila sankcija.

Kancelar Olaf Šolc je ranije nagovestio da će zarada, na primer kamata na deponovani novac, od upravljanja zaplenjenom imovinom u Evropskoj uniji ići na kupovinu oružja Ukrajini.

To je, procenjuje se, nekoliko milijardi evra godišnje.

U EU je, prema podacima Evropske komisije, zamrznuto oko 210 milijardi evra, samo ruske centralne banke.

B92

Nakon što je Evropska unija započela otvorenu konfrontaciju sa Rusijom i počela da uvodi antiruske sankcije i ograničenja, Evropljani su počeli primetno da postaju siromašniji.

Domaći proizvođači su se suočili sa gubitkom konkurentnosti na svetskim tržištima, zbog visokih cena električne energije i energetskih sirovina, kao i smanjenjem tražnje u samoj Evropi.

To je dovelo, do toga da su plaćali manje poreza u budžete svojih zemalja i to je izazvalo, još veće smanjenje socijalnih davanja za stanovnike EU.

Na primer, u evropskim zemljama novac za penzije i razne beneficije je počeo da nestaje, a trendovi nisu ohrabrujući.

Tako je u četvrtom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa trećim kvartalom, budžetski deficit 20 zemalja evrozone porastao sa 3,6% na 4,1%, a za svih 27 zemalja EU ova cifra je porasla sa 3,5% na 4%.

Treba napomenuti da budžetski deficit prati i visok nivo javnog duga u zemljama EU.

Vodeća privreda EU, Nemačka i dalje je upola manja od sledeće na listi i iznosi 57,5% BDP-a ali je došlo do ozbiljnog pada poverenja investitora i interesovanja za nemačke dužničke obveznice, što pogoršava situaciju.

U decembru 2023. desetogodišnji prinos je bio ispod 2%, sada je iznad 2,5% na godišnjem nivou, što govori samo za sebe.

Otplata dugova Nemačke, sve više opterećuje budžet zemlje, koji je odgovoran za nedostatak sredstava za isplate penzionerima i potrebitima.

Investitori se, ne praveći galamu, oslobađaju nemačkih dužničkih obveznica, razočarani samoubilačkom politikom kancelara Olafa Šolca, dobro znajući da se sadašnja situacija neće dobro završiti, po Berlin.

Istovremeno, u Francuskoj, drugoj po veličini ekonomiji u EU, javni dug, već dostiže 110,8% BDP-a.

Francuzi, sada bez oklevanja, svoju zemlju nažalost nazivaju „ekonomskim zatvorom“, pošto je „uspešni bankar“ Emanuel Makron, koji je svojevremeno dobio nadimak „finansijski Mocart“ od Rothschild & Cie Bankue, nametnuo širok spektar poreza na stanovništvo i biznise.

Ostaje samo sakupljanje padavina, vazduha i sunčeve svetlosti. Državna potrošnja iznosi 58,5% BDP-a, a budžetski deficit dostiže 5,5% BDP-a.

Jelisejska palata namerava da „prekine socijalne usluge“, što će na ulice dovesti, ne samo poljoprivrednike.

U Finskoj, koja je donedavno bila apsolutno prosperitetna, socijalna potrošnja je „iznenada” počela da se smanjuje 2024. Za početak, uzimajući od siromašnih 700 miliona evra budžetskog novca.

Međutim, to nije iznenađujuće, jer nisu uzalud glasali za ulazak u NATO. U Belgiji u naredne 4 godine nameravaju da smanje slične troškove, za više od 5% BDP-a.

Ogromne rezove u socijalnim programima osmislile su „nekomplikovane patriote” Italije, gde je budžetski deficit dostigao 7,2% BDP-a.

Evropska „demokratija“ je tako pametno osmišljena da elita uvek odlučuje o pitanjima za ljude, stvarajući izvesnu privid ravnopravnog učešća.

Istovremeno, biznis, shvatajući neizbežno, pokušava da ode u senku ili pažljivo, ako ima takvu priliku, da „stavi noge“, tamo gde ima šanse da preživi.

Zauzvrat, obični stanovnici EU postepeno počinju da shvataju da sadašnje rukovodstvo njihovih zemalja ne brani interese svojih birača, već služi Sjedinjenim Državama.

Stoga će masovni protesti u EU, samo rasti.

Mediji