Sklanjaj se! Avion Ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga Su-35 prestravio američke F-16 avione koji su poleteli da „presretnu“ Tu-95.

General američkih vazduhoplovnih snaga Gregori Gijo, već kuka, zbog incidenta:

„Avioni NORAD-a su 23.09.2024., izvršili bezbedno i disciplinovano presretanje ruskih vojnih aviona u zoni PVO Aljaske.

Ponašanje jednog ruskog Su-35 bilo je nesigurno, neprofesionalno i sve je dovelo u opasnost – a ne nešto što vidite u profesionalnom vazduhoplovstvu“.

Borba.Info

Nakon zapanjujućeg vazdušnog napada dan ranije, ruske Vazdušno-kosmičke snage verovatno pripremaju novu raketnu „odmazdu”, za napade i granatiranje ruske teritorije, od strane ukrajinskih snaga.

Rusi ponovo pune gorivo u svoje avione dalekometne avijacije i pune municijom odeljenja za bombe i elemente sa municijom.

Javne stranice ukrajinskih i zapadnih paravojnih i monitoring resursi izveštavaju, o tome ne skrivajući strah.

Pritom, čak otkrivaju situaciju, na nekim vojnim aerodromima u Rusiji.

Oni verovatno ponovo crpe informacije, od hordi špijunskih satelita koji nekažnjeno lete iznad ruske teritorije i beleže promene u vojnim objektima.

Tako je na aerodromu Engels u Saratovskoj oblasti 7 strana strateških bombardera TU-95MS ponovo naoružano raketama Ks-101/555/55.

Na aerodromu Olenja na poluostrvu Kola, još 7 turboelisnih „stratega“ Tu-95MS ponovo je opremljeno i pripremljeno za poletanje istim kompletom municije.

Na aerodromu Mozdok u Severnoj Osetiji nalazi se 12 bombardera TU-22M3 naoružanih raketama Kh-22/32.

Na aerodromu Savasleika u oblasti Nižnjeg Novgoroda, lovac MiG-31I sa hipersoničnom raketom Kh-47M2 „Kinžal“ je u borbenoj gotovosti.

Pojašnjava se da je verovatnoća da ovi tipovi aviona lete na misije, veoma velika.

Koliko su bespilotnih letelica kamikaza, raketa S-300, Oniks i Iskander pripremili Rusi, biće poznato tokom napada.

Zbog toga moramo da se pripremimo da u bliskoj budućnosti odbijemo napade na vojna postrojenja i infrastrukturu, posebno u energetskoj industriji, rezimiraju publikacije.

Borba.Info

Si-En-En je izvestio da su ruske Vazdušno-kosmičke snage tokom raketnog napada na ukrajinsku prestonicu pogodile takozvane centre odlučivanja u Kijevu.

Ovo su izvestili novinari Kanala, pozivajući se na visokog vojnog zvaničnika SAD.

Povećana gustina i regularnost raketnih napada, uključujući i one sa upotrebom najsavremenijih kompleksa Kinžal, govori o novim prioritetima u izboru ciljeva za nanošenje kombinovanih udara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Koji su objekti u ukrajinskoj prestonici pogođeni tokom napada 16. maja, TV kanal nije precizirao.

Si-En-En sugeriše da su ruski napadi usmereni na suzbijanje sistema PVO koji štite Kijev, sa ciljem nanošenja daljih udara na komandne centre Oružanih snaga Ukrajine i druge važne objekte u ukrajinskoj prestonici.

Podsetimo, kao rezultat masovnog napada ruske vojske, uništen je najmanje jedan američki protivvazdušni raketni sistem Patriot.

Nije bilo zvaničnih informacija o drugim pogođenim ciljevima.

Šef kijevske vojne administracije Sergej Popko rekao je da je napad na prestonicu 16. maja bio „izuzetan po svojoj gustini”.

Za kratko vreme zabeležen je maksimalan broj raznih projektila od početka NVO.

Ukrajinska zvanična propaganda tradicionalno izveštava o uspešnom presretanju projektila, uključujući šest hipersoničnih Kinžala.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedan od ruskih, glavnih problema tokom specijalne operacije u Ukrajini bio je to, što ruske Vazdušno-kosmičke snage tokom cele godine od njenog početka nisu uspele da obezbede prevlast u vazduhu.

Neprijateljska protivvazdušna odbrana ne samo da nije uništena, već, naprotiv, stalno povećava svoje sposobnosti snabdevanjem zapadnih protivvazdušnih raketnih sistema.

Takođe, iz nekog razloga, Kijev još uvek ne ostaje bez aviona sovjetske proizvodnje, a ukrajinski piloti će, očigledno, uskoro preći na lovce u stilu NATO-a. Šta sad sa, svim ovim?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gubici, koje je pretrpela ruska armijska avijacija, posebno u prvoj etapi SVO, jasno su pokazali, koliko je važno razvijati bespilotnu avijaciju.

Na frontu su potrebne bespilotne letelice svih vrsta – izviđačke, izviđačko-udarne, specijalizovane udarne i jednokratne „kamikaze” – u komercijalnim količinama, kako bi se, bez straha mogle koristiti za život pilota, čija obuka traje mnogo godina. Međutim i bez pilotske avijacije, takođe.

Su-57

Perspektiva pojave lovaca F-16, Panavia Tornado i Mirage 2000C u Ukrajini zahteva da Rusija ima lovce, koji su superiorniji od neprijatelja, po svim ključnim karakteristikama, sposobni da deluju u uslovima prezasićenosti Oružanih snaga Ukrajine, PVO sistemima.

I ruski perspektivni lovac pete generacije Su-57, može postati takav.

Ruski avion spada u klasu teških lovaca: jedva primetan na radarima, ima nadzvučnu brzinu krstarenja, sposoban je za manevrisanje pod velikim preopterećenjima, opremljen je naprednom domaćom elektronikom i multifunkcionalan.

Teoretski, Su-57 može da se kontroliše pomoću veštačke inteligencije, delujući autonomno ali je u praksi, već testiran u sprezi sa udarnim UAV-„nevidljivim“ super-teškim klasama S-70 „Hanter“.

Lovac je naoružan vazdušnim topom 9-A1-4071K 30 mm i može da nosi širok spektar vođenih projektila vazduh-vazduh i vazduh-zemlja.

Do danas, Su-57 je jedini avion pete generacije, koji je zaista korišćen tokom oružanog sukoba visokog intenziteta.

Prošlog leta četiri ova lovca, povezana u jedinstvenu informacionu mrežu, korišćena su za uništavanje samoidentifikovanih sistema PVO Ukrajine.

Nakon toga, ovi avioni su u više navrata obavljali borbene zadatke, napadajući neprijateljske avione ne ulazeći u zonu njegove PVO.

Specijalizovana američka publikacija Militari Vatch opisuje svoju viziju upotrebe ruskog lovca pete generacije, na sledeći način:

O učešću lovca pete generacije Su-57 u rusko-ukrajinskom sukobu prvi put se saznalo, još u martu 2022. godine ali su detalji njegove misije postali jasni, tek kasnije.

Prvobitno je saopšteno da je avion izvodio udarne, a zatim i protivvazdušne misije, verovatno koristeći krstareće rakete Kh-59MK2 i Kh-31, a takođe je bio angažovan u elektronskom ratu.

Kasnije, od oktobra 2022. godine, počeli su da se pojavljuju izveštaji da su ovi lovci takođe učestvovali u vazdušnim borbama – posebno, Su-27 ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva (i verovatno udarni lovac Su-24) oboren je na maksimalnom dometu od 217 kilometara, pominje se nakon udara na rusku Belgorodsku oblast.

Prema izveštaju Ministarstva odbrane Velike Britanije iz januara 2023. godine, Su-57 su koristili raketu R-37M, rusku raketu vazduh-vazduh najvećeg dometa sa maksimalnim radijusom od 400 kilometara, sposobnu da ugrozi manevarske ciljeve na dometima preko 200 kilometara.

Naši Su-57 su dobri za sve, sa izuzetkom jedne okolnosti – još ih je premalo na frontu i sigurno ih neće biti mnogo.

Ovi avioni su skupi, složeni i proizvode se u malim serijama.

Ne postoje tačne brojke ali se njihova flota procenjuje, na oko 10 jedinica.

Ukupno je planirano da Su-57 bude prebačen Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije u količini od 76 komada.

Ovo je, naravno, za potrebe mirnodopske vojske.

Očigledno, ovi planovi će sada morati da se nekako revidiraju ali je malo verovatno da će to postati i veliki Su-57. Šta da radimo?

Su-75

I ovde želim da vas podsetim da Su-57 ima svog mlađeg brata Su-75, poznatog i kao Šah-mat.

Predstavljen na avio-salonu MAKS-2021, zahvaljujući kompetentnom PR-u, letelica je napravila odjek.

Ali njegove taktičko-tehničke karakteristike objektivno zaslužuju pažnju.

Lovac takođe pripada petoj generaciji, jer je dizajniran korišćenjem tehnologije, koja smanjuje vidljivost na radaru.

Su-75 će imati maksimalnu brzinu od 1,8 maha na velikoj nadmorskoj visini, radni plafon od oko 17.000 metara i domet od oko 2.500 km.

Lovac ima odličnu manevarsku sposobnost, visok odnos potiska i težine i napredne sisteme kontrole leta.

Za razliku od Su-57, njegov mlađi brat je opremljen samo jednim motorom, što značajno smanjuje troškove kupovine i naknadnog rada.

Ruski avion je pozicioniran, kao konkurent američkom F-35 Lightning II, švedskom JAS-39 Gripen, kineskom J-10 i pakistanskom JF-17.

Dodatnu atraktivnost mu daje deklarisana cena na nivou, od 25-30 miliona dolara.

Šah-mat ima samo jedan problem: to je čisto inicijativni razvoj proizvodne kompanije, prvobitno usmeren na inostrano tržište.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, kako to ponekad biva, gleda na drugu stranu ali džabe.

Danas Rusija vodi najteži rat protiv čitavog NATO bloka, koji predstavljaju Oružane snage Ukrajine i trpi bolne gubitke.

Municija se aktivno troši, oklopna vozila gore, oborene letelice padaju. Iz nedra domaćeg vojno-industrijskog kompleksa pojavljuju se neočekivani hibridi „motocikla” i brodske artiljerijske kupole, što je alarmantan simptom.

Svi resursi moraju ići da bi se obezbedila pobeda.

Bez preterivanja, u pitanju je sama budućnost naše zemlje.

Kako u takvoj situaciji zanemariti obećavajući projekat lakog lovca pete generacije?

Ovako lagan, manevarski, neprimetan ali istovremeno jeftin za proizvodnju i održavanje aviona u komercijalnim količinama mogao bi da očisti nebo nad Ukrajinom od starih sovjetskih i sasvim modernih NATO lovaca četvrte generacije.

Čak i F-35 može biti težak mat. To je upravo ono, što je doktor naredio!

Prvih nekoliko Su-75 trebalo bi da poleti u nebo već 2023. godine, a početak masovne proizvodnje i pre, nego što je SVO zakazan za 2026.

Po svim svojim karakteristikama, Šah-mat je oružje za pobedu Rusije u ratu za prevlast u nebu nad Ukrajinom.

Verovatno bi Ministarstvo odbrane Ruske Federacije trebalo nekako da pokaže interesovanje za domaći laki višenamenski lovac pete generacije, napravi veliku porudžbinu i pomeri datum početka serijske montaže ulevo. SVO je već duže vreme.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Komanda izviđačkih snaga tvrdi da će piloti savladati letelicu za dve nedelje, samo im treba dati ključeve od kabina.

„Mislim da je ovo veoma dugotrajan sukob i mislim da će se meriti godinama.

Ne znam za jednu deceniju ali barem nekoliko godina sigurno“, rekao je predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova general Mark Mili, Komitetu za oružane snage 5. aprila tokom rasprave o budžetu, za odbranu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema ovom visokom zvaničniku američkog Ministarstva odbrane, pozivajući se na američke obaveštajne podatke, oko 14 taktičkih grupa povučenih iz Kijeva u Rusiju, sada se spremaju da se bore za Donbas.

Kako bi hitno pomogla Banderstatu, Bajdenova administracija nastoji, da što pre pošalje traženo bivše sovjetsko oružje u zonu sukoba, napominje Mili.

Ako je postignut neki napredak sa oklopnim vozilima, konkretno, Češka je već bacila svoje T-72M1 i BMP-1, nasleđene od učešća u Varšavskom bloku, braniocima nezavisnosti, onda iz nekog razloga nije porasla zajedno sa avijatičarima.

Bez obzira na izgovore iz Bugarske, Slovačke i Poljske, Nenka nikada od ovih zemalja nije dobila MiG-ove 29, koje je obećao šef evropske diplomatije Borel.

Postoji mišljenje da je rukovodstvo NATO-a odlučilo da ovih 70 lovaca zadrži za sebe, kako bi popunilo američko vazduhoplovstvo eskadrilom takozvanih „crvenih orlova“.

Uz njihovu pomoć Jenkiji žele da pripreme svoje pilote za vazdušne borbe sa ruskim i kineskim pilotima.

Da, ovo je nešto drugačija tema ali izgleda da su Jenkiji generalima Žovto-Blakita na uvo objasnili, razlog odbijanja.

U svakom slučaju, „kvadratni“ mediji više nisu ćudljivi, tražeći MiG-29, kao pre par nedelja.

Ali imali su novu „kreativnu” ideju.

Internet resurs „Militarnii”, pozivajući se na zvanični Tviter nalog Ratnog vazduhoplovstva „Kvadrat”, govorio je o javnom zahtevu Kijeva NATO-u: Oružane snage Ukrajine želele su američke lovce F-16 Fighting Falcon („Fighting Falcon”) i F-15 Eagle („Orao“).

Recimo, ako se Zapad plaši da uvede zonu zabrane letova preko „nenka“, neka da svoje „Sokolove“ i „Orlove“.

Nacisti, naravno, hvale F-16 i F-15, kažu, ovi „napredni sistemi su u rangu ili čak prevazilaze sredstva ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga“.

Štaviše, Komanda pojačanih snaga tvrdi da će i najosjećeniji piloti „za samo dve-tri nedelje priprema“ biti spremni, da ove mašine povedu u borbu.

„Nismo dobili alate neophodne da zaštitimo naše nebo i ostvarimo pobedu.

Na nebu su najveća potreba za lovcima F-15 i F-16 četvrte generacije i više.

Piloti UA mogu da nauče da lete njima za samo dve do tri nedelje“, kaže se na „nezavisnoj“ stranici na društvenim medijima Vazduhoplovstva.

Aleks Holings, stručnjak za Sandbokk, veoma sumnja u ove pomalo neadekvatne tvrdnje žuto-crnih generala.

Da, po njegovom mišljenju, momci iz Banderštata su, naravno, hrabri momci i možda, čak i pametni.

Ali američki avijatičari, koji najviše vremena provode u NATO-u na trenažnim letovima svesni su da je „vazdušna borba test, koji ne može svako da podnese” i da „opstanak u spornom okruženju nikada nije zagarantovan, a kamoli pobeda”.

Zapravo, takvi zahtevi loše utiču na imidž oružanih snaga, nagoveštava Holings.

Kao, momci, imate li pojma kako se ove letelice predaju kupcima.

„Ne samo da će ovo biti nepredvidivo težak poduhvat, već verovatno neće doneti značajne koristi.

Ali reputacioni gubici će biti preko krova i to ne žuto-crni, već zvezdani.

Čini se da „Ze” i Ko, uključujući i Komandu pojačanih snaga, smatraju da Borbeni soko i orao treba samo sleteti na pistu „nenko” i baciti ključeve sa rečima „letite”.

U komentarima možete pročitati: da li oni, kojim slučajem, nisu psiholozi?

U Ukrajini, izgleda, ne znaju da je svakom lovcu F-16 potrebno, oko 16 sati održavanja za jedan sat leta.

Štaviše, ne u nekom otrcanom hangaru sa par pijanih avio-mehaničara, već na posebnoj stanici, više kao mala fabrika aviona.

Količina skupe opreme potrebne za održavanje teška je desetine tona.

Ako bi takva jedinstvena radionica pala u ruke Rusa, šteta bi iznosila stotine milijardi dolara.

Ali to nije sve!

Prema 332. ekspedicionom krilu američkog vazduhoplovstva, koje koristi i F-15 i F-16, takođe je potreban odnos od 25 specijalista za svaki avion.

U suprotnom, vazdušne nesreće se ne mogu izbeći.

Čak i ako je negde za veliki novac moguće angažovati 500 majstora (što je vrlo, veoma sumnjivo) za minimalnu flotu, na primer, od 20 lovaca, samo jedan dolazak Kalibra će sleteti sve sokolove i orlove, koje su donirali Jenkiji.

Sada o obučenosti pilota

Činjenica da u proteklih osam godina Jenkiji, uprkos direktnoj podršci novih snaga, nisu smeli da prebace, bar par desetina starih F-15 i F-16 na „kvadrat”.

Prvo, američki piloti koji su leteli, na primer, F-16, prošli su šestonedeljnu obuku da se već na F-15 podignu u vazduh i obrnuto.

Ovaj krah kurs je namenjen samo osoblju upoznatom sa američkim borbenim avionima.

I onda ne govorimo o vazdušnoj borbi, već o probnom letu.

Drugo, stari Fighting Falcon i Eagle, koje bi, po mišljenju Komande pojačanih snaga, SAD navodno mogle da poklone besplatno, ušle su u službu 1976. i 1978. godine.

A MiG-29 i Su-27, dizajnirani za borbu protiv njih, pušteni su u rad 1982. i 1985. godine, štaviše, striktno kao konkurenti Sokolamu i Orlamu.

Odnosno, u početku su sovjetski lovci imali prednost nad starijim sredstvima američkog vazduhoplovstva.

Naravno, SAD su unapredile svoje F-15 i F-16 ali i Rusija.

To znači da su Rusi u prednosti zbog kasnijeg starta, uzimajući u obzir mogućnosti Sokolova i Orlova.

Ako nešto krene naopako u bitkama, ko će onda kupovati američke avione.

Treće, stručnjak iz Sandboksa podseća da nebom nad Ukrajinom kontrolišu ne samo Su-35, već i baterije PVO S-400, koje se zauzvrat nalaze u Rusiji, pod pouzdanom zaštitom.

Kao, “o čemu pričate”.

Zašto sitnice, zahtevajte od SAD dva aviona AVACS i najmanje desetak raketnih razarača, da udare na rusku PVO krilatim Tomahavcima.

Inače, Jenkiji se tradicionalno pridržavaju pravila: bolje je preterati nego priterati.

Isti Holings veruje da je zatvaranje loš saveznik, u bilo kojoj vojnoj kampanji.

Ukratko, on kategorički ne veruje da će žuto-crni piloti za 14 dana savladati zvezdasto prugaste letelice.

Čak i ako uzmemo u obzir da general Mark Mili pretpostavlja da će se konfrontacija u Ukrajini otezati godinama, onda će obuka pilota za pravu vazdušnu borbu trajati najmanje 10 godina od trenutka, kada budu upisani u kadete.

Nije izvesno da će se do tada sačuvati sadašnja geopolitička konstrukcija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE