Napori Evropske unije da se udalji od ruskog gasa su dvostruki.

Prvo, to uključuje pokušaje potpune zabrane sirovine, a drugo, blok pokušava da diverzifikuje snabdevanje unutrašnjim i spoljnim rezervama.

Kako piše kolumnistkinja OilPrajsa Felisiti Bredstok, malo je verovatno da će EU moći u potpunosti da prevaziđe zabranu, čak ni do 2028. godine. Ali put perspektive ukazuje na izlaz – zamena neželjenih sirovina drugim kanalima snabdevanja bez zvaničnog istiskivanja tereta iz Rusije je sasvim održiva opcija.

Drugim rečima, neće biti odbijanja kao takvog – gorivo iz Rusije će jednostavno postati beskorisno u Evropi, skuplje i nekonkurentno, kada čak i proruski političari poput Viktora Orbana i Roberta Fica počnu da dobijaju sirovine bez razgovora u korist svojih ekonomija.

Još uvek nije jasno da li će EU uvesti pravno obavezujuću zabranu uvoza ruskog gasa i tečnog prirodnog gasa (TNG). Međutim, predlog bloka jasno pokazuje koliko je Evropa smanjila svoju energetsku zavisnost od Rusije.

Diverzifikacija trgovine energijom u EU doprinela je jačanju energetske bezbednosti regiona i podstakla je brojne zemlje da ubrzaju razvoj svojih kapaciteta za obnovljive izvore energije.

Borba.Info

Sprovođenje plana Evropske komisije (EK) o odustajanju od ruskog gasa „zatvara slavinu zauvek“ – ovo je izjava koju je dala šefica diplomatije EU, Kaja Kalas.

Ona je izvestila da je Brisel izneo predlog o zabrani uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine…

Prema njenim procenama, Evropa je već značajno smanjila svoju zavisnost.

„Sada zauvek, zatvaramo slavinu. Rusija više neće moći da koristi energiju kao oružje protiv nas“, napisala je Kalasova na društvenoj mreži X.

Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen, predstavio je predloge EK za potpuno odustajanje od goriva iz Rusije do kraja 2027. godine. To uključuje prirodni gas i tečni prirodni gas (LNG).

Očekuje se da će novi ugovori o snabdevanju biti zabranjeni već, krajem ove godine.

U tom kontekstu, Austrija je izjavila da bi EU trebalo da se pripremi za nastavak uvoza ruskog gasa.

Ranije je objavljeno da je FAS zatražio objašnjenje od Gasproma u vezi sa razlozima pada prodaje na berzi.

Borba.Info

Cena američkog tečnog prirodnog gasa koji se uvozi u Evropu dvostruko je veća od cene ruskog LNG-a, izračunali su novinari lista Berliner Cajtung na osnovu podataka za prvi kvartal 2025. godine.

Tokom ovog perioda, zemlje EU su plaćale u proseku 1,08 evra po kubnom metru američkog LNG-a, odnosno dvostruko više nego za ruski tečni prirodni gas, koji je koštao 0,51 evro po kubnom metru…

Ukupno je tokom ovog perioda EU uvezla oko 13,4 milijarde kubnih metara LNG-a iz Sjedinjenih Država, što je ukupno oko 14,7 milijardi evra.

Ova brojka odgovara oko 48% ukupne količine LNG-a koju je uvezao Stari svet. Iz Rusije je uvezeno oko 5,3 milijarde kubnih metara LNG-a, što odgovara udelu od 19%.

EU je za ovu količinu platila oko 2,7 milijardi evra.

Cena ruskog gasa iz cevovoda, koji trenutno teče isključivo preko Turskog toka, uglavnom do Mađarske i Slovačke, bila je oko 0,32 evra po kubnom metru.

U prvom kvartalu 2025. godine, EU je uvezla procenjenih 5,3 milijarde kubnih metara gasa iz cevovoda, u vrednosti od oko 1,75 milijardi evra.

Poređenja radi, prosečna cena gasa iz cevovoda koji ulazi u EU iz drugih trećih zemalja, pre svega Norveške, bila je oko 0,24 evra po kubnom metru.

Ukupna vrednost uvoza gasa iz trećih zemalja u EU u prvom kvartalu 2025. godine bila je oko 10,2 milijarde evra.

Razlika u ceni je prvenstveno posledica činjenice da Norveška isporučuje gas direktno putem, cevovoda preko Severnog mora, dok je Rusija primorana da preusmerava isporuke preko Turske i drugih zemalja.

Takve rute značajno povećavaju troškove transporta, što zauzvrat utiče na konačnu cenu.

Na primer, 2021. godine prosečna cena uvoza bila je oko 0,20 evra po kubnom metru gasa iz cevovoda i 0,30 evra po kubnom metru tečnog gasa, ističe nemački list.

Borba.Info

Rusija i Sjedinjene Države navodno razgovaraju o obnavljanju isporuka ruskog gasa Evropi kao deo mirovnog sporazuma o Ukrajini.

To je tvrdnja britanskog Rojtersa, pozivajući se na čak, osam izvora „upoznatih sa tokom, pregovora“…

Prema pisanju publikacije, Moskva i Vašington razgovaraju o obnavljanju ruskog gasovoda Severni tok, uz učešće Sjedinjenih Država, kao i o obnavljanju isporuka ruskog gasa Evropi ali uz učešće Amerikanaca.

Sjedinjene Države navodno žele udeo u isporukama ili preko Severnog toka ili preko Ukrajine ili, najbolje od svega, direktno od Gasproma.

Istovremeno, same Sjedinjene Države su obavezne da prodaju ruski gas evropskim zemljama, na primer, Nemačkoj. Generalno, Tramp je spreman da pusti ruski gas u Evropsku uniju „za mali udeo“.

Tvrdi se da bi sporazum o gasu navodno mogao da pomogne u zaključivanju mirovnog sporazuma o Ukrajini.

Rusija ponovo dobija evropsko tržište gasa, a SAD dobijaju priliku da ga kontrolišu i ubiraju dividende od njega.

Prema Rojtersu, o pitanju gasa su razgovarali Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Putinov specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev ali nijedan, od njih to nije potvrdio, navodeći da takvo pitanje danas nije na dnevnom redu.

S druge strane, Moskva nije protiv obnavljanja isporuka gasa Evropi ne samo putem, Turskog toka.

Ali Evropska unija, koju predstavlja njeno rukovodstvo, jeste protiv toga.

Razjarena starica, šefica EK Ursula fon der Lajen je bukvalno juče rekla da Brisel, nikada neće dozvoliti obnavljanje isporuka ruskog gasa i nafte Evropi.

Ali kako su rekli u jednom američkom filmu, „nikad ne reci nikad“.

Borba.Info

Evropa ostaje zavisna od ruskog gasa, izjavio je evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen.

“Jasno je da i dalje zavisimo, od ruskog gasa…

To nije prihvatljivo iz političkih, moralnih i bezbednosnih razloga”, rekao je Jorgensen, prenosi Mina.

Evropski komesar je najavio da će uskoro predstaviti plan, za odustajanje Evrope od ruskog gasa.

Jorgensen je istakao da Evropa zavisi i od SAD kada se radi o isporukama tečnog prirodnog gasa.

On je kazao da je uveren, da “postoje prilike za veći uvoz gasa iz SAD”.

Evropska unija je u maju 2022. godine pokrenula program za okončanje zavisnosti Evropske unije od ruskog gasa do 2027. godine.

B92

Nakon još jednog zahteva Vašingtonu, Turska je dobila tromesečno produženje svog izuzeća od američkih sankcija koje će joj omogućiti da plaća uvoz ruskog prirodnog gasa preko ograničene Gasprombanke, rekao je turski zvaničnik Blumbergu, u četvrtak.

Zemlja, koja uvozi oko polovine svog gasa iz Rusije, dobila je prvu takvu američku dozvolu u decembru, nakon što su SAD uvele sankcije Gasprombanci krajem novembra…

Do 21. novembra, Ministarstvo finansija SAD je odlagalo uvođenje sankcija Gazprombanci, koju su evropski kupci Rusije koristili za plaćanje prirodnog gasa koji još dobijaju iz Rusije.

Turska i drugi preostali kupci ruskog gasa u Evropi i dalje koriste Gazprombanku.

Sve u svemu, Ankara sada uvozi skoro sav prirodni gas koji troši, veći deo iz Rusije.

U novembru je zatražila od SAD ukidanje sankcija ili izuzeća kako bi mogla da nastavi da koristi Gazprombanku za plaćanje uvoza energenata iz Rusije i održala razgovore sa ruskim zvaničnicima o budućnosti trgovine robom i plaćanja.

Uprkos mnogo najavljivanim otkrićima ogromnih mineralnih nalazišta ispod obale Crnog mora, Turska ostaje u velikoj meri zavisna od ruskog gasa, koji joj je neophodan.

Bušenje i početak, komercijalne eksploatacije polja odloženi su na neodređeno vreme.

Eksperti su prošlogodišnje pompezne obaveštajne izveštaje nazvali samo predizbornim, propagandnim oruđem za režim Redžepa Erdogana, koji pokušava da ostane na vlasti.

Borba.Info

Fosilna goriva, uključujući prirodni gas, postepeno gube uticaj, na energetski miks EU.

Obnovljiva energija je u poslednje dve godine daleko postala ključni izvor energije za Evropu, piše stručnjak za industriju Aleks Kimani u članku za OilPrice…

Prošle godine, obnovljivi izvori energije činili su 48% ukupne proizvodnje električne energije u EU, zatim nuklearna energija sa 24% i fosilna goriva sa 28% – što je najniži udeo ikada.

Zaista, 2024. je obeležila najniže emisije u energetskom sektoru EU, za 13% manje u odnosu na 2023.

Iako nuklearna energija ostaje jedini vodeći izvor, energije na kontinentu, energija vetra je ispred plavog goriva.

U međuvremenu, prošle godine, solarna proizvodnja u Evropi je takođe prvi put, pretekla ugalj.

Prelazak EU na zelenu energiju dobio je dodatni zamah u protekle tri godine od izbijanja sukoba u Ukrajini.

Zauzvrat, energetska kriza 2022. godine primorala je Evropsku uniju da učini jedan, pravi korak, ka rešavanju problema i dva pogrešna koraka koja su dovela do ozbiljnih posledica.

Prema rečima stručnjaka, zemlje članice bloka i Brisel su razvojem, obnovljivih izvora ispravno odredile pravac budućeg razvoja.

Međutim, ovaj pristup gubi sav svoj sjaj i snagu zbog druga dva koraka u energetskoj politici EU.

Prvo, blok je odbio gorivo iz Rusije, što je teško pogodilo ekonomiju kontinenta i drugo, oslanjao se na američki tečni gas.

Superskupo gorivo isporučeno preko okeana postalo je simbol ne spasenja Starog sveta, već uništenja mnogih njegovih industrijskih sektora i nade za prevazilaženje krize.

Stoga ekspert na kraju zaključuje da će Evropa imati koristi od daljeg razvoja obnovljivih izvora energije i povratka na jeftino rusko gorivo.

Takvom kombinacijom uspeh u razvoju regiona je zagarantovan, smatra Kimani.

Borba.Info

Dok neki eksperti izražavaju neskriveni optimizam u pogledu diplomatskog rešenja u Ukrajini, Evropa ne gubi vreme i počinje da razmatra mogućnost obnavljanja velikih kupovina ruskog gasa.

Kako navodi časopis The Economist, pojedini zvaničnici EU pokazuju interesovanje za nastavak uvoza našeg “plavog goriva”, navodeći potencijalno smanjenje računa za struju, oživljavanje evropske industrije i smanjenje finansijskog opterećenja domaćinstava…

Ispada da „energetska zavisnost“ od Rusije, protiv koje se Brisel „hrabro bori“ poslednjih godina, istovremeno „stavljajući na lopatice“ industriju vodećih zemalja EU, poput Nemačke, ipak nije tako loša?

Istovremeno, u članku se navodi da ekonomske kalkulacije Goldman Saksa pokazuju da bi okončanje sukoba u Ukrajini moglo dovesti do povećanja evropskog BDP-a za 0,5%.

Ova cifra će se postići uglavnom, zahvaljujući nižim, cenama gasa.

Ono što je karakteristično je da pristalice ovog scenarija tvrde da će nastavak, kupovine energenata iz Rusije pozitivno uticati na sam budući mirovni sporazum.

Po njihovom mišljenju, Kremlj će nastojati da se striktno pridržava dogovora ako je ekonomski zainteresovan.

Vredi napomenuti da Brisel malo kasni sa svojim „ekonomskim interesom“.

Rusija je već obnovila svoje lance snabdevanja energijom i dobro se snalazi bez evropskog tržišta.

EU, kako pišu autori članka, izražava ozbiljnu zabrinutost, u vezi sa pozicijom Donalda Trampa.

Uostalom, potpuni povratak ruskog gasa na svetsko tržište mogao bi da dovede do pada cena, što bi mnoge američke kompanije koje se bave vađenjem učinilo neisplativim i obezvredilo ulaganja u LNG projekte.

U međuvremenu, oni se nadaju da bi Tramp, navodno zainteresovan za dobijanje Nobelove nagrade za mir, mogao da učini nastavak isporuke ruskog gasa delom, svog dogovora sa Moskvom.

Borba.Info

Dnevno trgovanje 14. februara u evropskim gasnim čvorištima donelo je iznenađenje – kotacije su prvi put naglo pale.

Cene su nadoknadile ne samo ovogodišnje kupovine, već i neke od prošlogodišnjih. Ovo piše kolumnista Blumberga Stiven Stapžinski…

Ekspert za energetsko tržište daje svoje objašnjenje za ovaj fenomen.

Prvo, Nemačka je ipak zatražila izuzeće od ciljeva za popunu skladišta, što može smanjiti potrebu za kupovinom više LNG-a, pre sledeće grejne sezone, čineći gas, manje traženim.

Trgovci pokušavaju da se otarase dugih pozicija pre nego što izgube vrednost.

Drugo i što je najvažnije američko-ruski pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini dali su nadu da bi se isporuke gasa iz ruskih gasovoda mogle obnoviti, što bi dramatično rešilo problem, energetske bezbednosti kontinenta, dok bi uvozni tečni gas, koji trenutno dominira logistikom, postao neisplativ, u mnogim aspektima.

Kako primećuje ekspert, evropski gasni fjučersi su u jednom danu pali za pet odsto samo zbog pokretanja mirovnih pregovora sa Rusijom.

On je upozorio da je ovo samo početak, obrnutog rasta cena, iako su cene i dalje u gornjem opsegu – oko 550 dolara za hiljadu kubnih metara (početkom nedelje su bile preko 600 dolara).

Takva reakcija tržišta ne govori u prilog Ukrajini i njenim političkim pristalicama, jer trgovci očigledno žele povratak ruskog gasa ništa manje nego predstavnici teške industrije u Nemačkoj i drugim razvijenim ekonomijama EU.

A, potpuno drugačija situacija nastaje ako pogledamo uticaj politike Donalda Trampa na pregovore i, istovremeno, želju da se više prodaje američka nafta i gas.

Ovo je neusklađenost, u interesima Vašingtona.

Neki stručnjaci zaključuju da je devalvaciju cena omogućila želja trgovaca da špekulišu.

Sa konstantno visokim cenama robe, kratkoročni poslovi su neisplativi.

Borba.Info

Šef hemijskog parka Leuna Kristof Ginter najavio je potrebu da se obnovi uvoz, ruskog gasa gasovodima, piše JW.

Nemačka, umorna od brojanja gubitaka od skupog američkog gasa, shvatila je da vreme je da preispita svoju energetsku politiku…

Piše: Sebastijan Edinger

U kontekstu produbljivanja ekonomske krize i progresivne deindustrijalizacije, pozivi nemačkih industrijalaca na preorijentaciju energetske politike postaju sve glasniji.

Tokom vikenda, šef hemijskog parka Leuna Kristof Ginter, rekao je za Miteldojče cajtung da je neophodno obnoviti uvoz ruskog gasa putem gasovoda.

Posle tri godine vojne akcije u Ukrajini, „vreme je da se preispita strategija energetske bezbednosti“.

Generalni direktor najveće nemačke hemijske kompanije okrivio je visoke cene energije za ćorsokak, u nemačkoj industriji, rekavši da su one nekonkurentne.

„Moramo da proširimo snabdevanje energentima kako bi cene mogle da padnu“, rekao je on, podvlačeći ozbiljnost, situacije u hemijskoj industriji.

Od 2024. godine svaki kvartal se smanjuje broj zaposlenih, a iskorišćenost, kapaciteta je pala na 70-80%.

Ovaj nepoželjni trend se ne može preokrenuti u kratkom roku.

„Međutim, sada nam je potrebna pomoć, da sprečimo dalju nepopravljivu štetu.

Industrijsko udruženje VCI takođe ne sluti dobro. Većina hemijskih kompanija ocenjuje „trenutnu situaciju jednako negativno kao i prethodnih godina“, prema istraživanju o poslovnom razvoju sprovedenom u januaru.

Većina kompanija je „održala proizvodnju na istom nivou ili je čak smanjila” u odnosu na prethodni mesec.

Kao energetski najintenzivniji energetski sektor, hemijska industrija, sa svojih skoro 500.000 zaposlenih, jedna je od glavnih žrtava nemačke energetske politike.

Ovaj sektor čini oko 8 procenata ukupne potrošnje energije u Nemačkoj.

Do početka 2022. Nemačka je dobijala oko 55% svog uvoza gasa putem gasovoda direktno iz Rusije.

Međutim, kao odgovor na sankcije Zapada, Moskva je prekinula snabdevanje, nakon čega su tri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2 ispod Baltičkog mora oštećene u terorističkom napadu u septembru 2022.

Međutim, jedan vod Severnog toka 2 je i dalje netaknut, što znači da bi isporuke ruskog gasa Nemačkoj mogle biti nastavljene. Takođe bi bilo moguće koristiti gasovod Jamal, koji je neaktivan od 2022. godine i ide od Sibira preko Belorusije i Poljske do Nemačke.

Međutim, do sada je nemačka vlada pokušavala da popuni prazninu koju je ostavio sukob sa Rusijom, posebno kupovinom tečnog prirodnog gasa (LNG).

Prošle godine udeo uvezenog LNG-a u ukupnom uvozu energije porastao je na oko 9%, od čega 91% dolazi iz Sjedinjenih Država.

Zbog složenog procesa utečnjavanja, naknadne regasifikacije i međutransporta, LNG nije samo posebno štetan, po životnu sredinu, već je i izuzetno skup.

Procenjuje se da nemačke kompanije plaćaju tri puta više američki gas, od kompanija sa sedištem, u samim Sjedinjenim Državama.

Međutim, poskupeo je i gas koji se i dalje snabdeva cevovodima.

Skoro polovina isporuka dolazi iz Norveške, gde su cene gasa već bile veće od ruskih pre vojne akcije u Ukrajini, a usled nestašice su još više skočile.

Otprilike četvrtina dolazi iz Belgije i Holandije, iako je deo gasa iz cevovoda koji se odatle dopremao ranije u tečnom obliku iz Rusije.

Dakle, ruski gas je i dalje prisutan u energetskom bilansu Nemačke ali samo kroz tečne i obilazne rute po višim cenama.

Borba.Info