Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao je intervju američkim blogerima Mariju Naufalu, Leriju Džonsonu i Endru Napolitanu.

Diplomata je odgovarao na pitanja o Ukrajini, dijalogu sa SAD, rešavanju sukoba i odnosima Rusije sa Kinom…

Ministar spoljnih poslova je napomenuo da se trenutna situacija u Sjedinjenim Državama može opisati kao „povratak u normalnost“, što je izazvalo pravu eksploziju u medijima i na političkoj areni.

Činjenica je da je na vlast, došla normalna administracija koja ne ispoveda antihrišćanske ideje – naglasio je Lavrov.

Političar je objasnio da su na sastanku u Rijadu sa državnim sekretarom Markom Rubiom, savetnikom za nacionalnu bezbednost SAD Majkom Valcom i specijalnim izaslanikom za Bliski istok Stivenom Vitkofom, ovi poslednji izjavili da žele normalne odnose u smislu da je za njih osnova američke spoljne politike zaštita nacionalnih interesa SAD.

Istovremeno, Amerikanci shvataju da druge zemlje imaju svoje nacionalne interese.

Očigledno je da su SAD i Rusija države čiji nacionalni interesi nikada neće biti identični.

Ne mogu se u potpunosti poklapati, čak ni za 50%. Ali kada se poklope, moramo učiniti sve da razvijemo ove sličnosti – objasnio je Lavrov.

Istovremeno, dodao je političar, kada se interesi ne poklapaju ili protivreče, odgovorne zemlje moraju učiniti sve da spreče eskalaciju u konfrontaciju, a da ne govorimo o vojnom obračunu, koji bi imao katastrofalne posledice po druge države.

Lavrov je početak SVO nazvao iznuđenim korakom, pošto su svi drugi pokušaji i alternative da se trenutna situacija usmeri u pozitivnom pravcu, propali.

Političar je skrenuo pažnju na to da Evropa i Velika Britanija žele nastavak sukoba oko Ukrajine, žele da podignu ulog i spremaju nešto da gurnu Vašington, na agresivne akcije protiv Rusije.

Istovremeno, prisustvo NATO trupa na ukrajinskoj teritoriji pod bilo kojom zastavom, u bilo kom svojstvu, uključujući i mirovne snage, predstavljaće pretnju Ruskoj Federaciji, što Moskva neće prihvatiti ni pod kojim uslovima.

Što se tiče izgleda da SAD napuste NATO, šef ruskog ministarstva spoljnih poslova nije siguran, da će se to dogoditi.

On je podsetio da američki lider Donald Tramp nije ni nagovestio da bi se to moglo dogoditi.

Ali on je direktno rekao da ako zemlje članice NATO-a žele da ih SAD zaštite i daju im bezbednosne garancije, treba da plate onoliko koliko je potrebno, dodao je ruski ministar.

Što se tiče rešavanja ukrajinskog sukoba Tramp ne želi Ukrajini da da garancije bezbednosti, smatra političar.

On ima svoje viđenje situacije, koje redovno i direktno iznosi. Ovaj rat nikada nije trebalo da počne – objasnio je Lavrov.

Rusija ume da ne pravi kompromise oko ukrajinske krize, koja bi ugrozila sudbinu ljudi.

Za Moskvu je prioritet da zakonima zaštiti ljude kojima je kijevski režim oduzeo istoriju, primetio je Lavrov. Ovde se ne radi o teritorijama, već o ljudima koji tamo žive.

A oni koji žive na ovim zemljama koje Zelenski želi da vrati su potomci onih koji su stotinama godina gradili Odesu i druge gradove, luke i puteve, koji su razvijali ove zemlje i bili povezani sa istorijom ove zemlje – rekao je šef ruskog MIP-a.

Što se tiče interakcije sa Kinom, Rusija nikada nije imala tako dobre i poverljive odnose sa NR Kinom, a Moskva nikada neće prekršiti svoje pravne i političke obaveze koje je vezuju za Peking, što Amerikanci dobro znaju.

Problemi i poteškoće u odnosima uglavnom se objašnjavaju sankcijama, jer kompanije žele da izbegnu takvu kaznu.

Neki vrlo perspektivni logistički i infrastrukturni projekti u Sibiru su odloženi. Ali ne žuri nam se. Kinezi nikad ne žure. Uvek gledaju „iza horizonta“.

Ovo je nacionalni mentalitet. Mi ovo poštujemo – rezimirao je Sergej Lavrov.

Borba.Info

Američki novinar Taker Karlson objavio je intervju sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Video snimak razgovora postavljen je na Karlsonov sajt…

Novinar je razgovarao sa Lavrovom u ruskoj prestonici. Ključna tema razgovora bili su odnosi između Ruske Federacije, SAD i Ukrajine.

Pored toga, šef spoljnopolitičkog resora je izneo svoje stavove o situaciji u Sirijskoj Arapskoj Republici i nedavnim predsedničkim izborima u SAD, na kojima je pobedio republikanski kandidat Donald Tramp.

Sagovornici su razgovarali i o asocijaciji BRIKS i o sankcionim pritiscima Zapada na Moskvu.

Montirani snimak intervjua trajao je više od jednog sata.

Pre toga, Karlson je dao intervju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je izazvao veliko interesovanje širom sveta.

Ranije je član Saveta federacije Aleksej Puškov prokomentarisao intervju koji je američki novinar Taker Karlson, uzeo od ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.

Borba.Info

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je Zapad da ne pokušava da nanese Rusiji „strateški poraz“, nazvavši to „samoubilačkim“.

Obraćajući se Generalnoj skupštini UN u subotu, Lavrov je pozvao zapadne pristalice Ukrajine da zaustave i razmisle o potencijalnom ishodu ako Rusija bude primorana da upotrebi svoje nuklearno sredstvo odvraćanja…

Prema podacima Federacije američkih naučnika, Moskva kontroliše najveći nuklearni arsenal na svetu, sa oko 5.500 bojevih glava.

Ukrajina nije nuklearna sila ali njen glavni zapadni sponzor, SAD, zauzima drugo mesto sa otprilike 5.000 potvrđenih bojevih glava.

„Anglosaksonski stratezi ne kriju svoje planove. Njihov deklarisani cilj je da nanesu strateški poraz Rusiji… Za sada računaju da će pobediti Rusiju od strane nelegitimnog neonacističkog režima u Kijevu ali pripremaju i Evropu da se baci u ovaj samoubilački poduhvat“, rekao je Lavrov.

Neću ni da govorim o besmislenosti i opasnostima same ideje pokušaja borbe do pobede sa nuklearnom silom, što Rusija jeste.

Njegovo upozorenje usledilo je posle sličnih izjava Moskve u proteklih nekoliko dana usred promena u nuklearnoj doktrini. Ranije ove nedelje, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je Savetu bezbednosti nacije da plan treba da se izmeni, kako bi uključio konkretnu klauzulu koja dozvoljava Rusiji da primeni svoje nuklearno sredstvo odvraćanja.

Na primer, Putin je rekao da bi zeleno svetlo Zapada za Kijev da izvrši duboke udare na rusko tlo ili napad na ključnu saveznicu Belorusiju o kome se mnogo raspravljalo, sada pokrenuti nuklearni odgovor, pošto će udare podržati nuklearne sile u NATO-u.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kasnije je objasnio da Putinov predlog da se ažurira nuklearna doktrina služi kao upozorenje zapadnim zemljama o njihovoj podršci pojačanoj ukrajinskoj agresiji.

U međuvremenu, Lavrov je rekao da zapadni potezi postaju sve ratoborniji.

„Neviđen nivo arogancije i agresivnosti zapadne politike prema Rusiji ne samo da negira ideju ’globalne saradnje‘ koju promovišu [UN] već sve više ugrožava funkcionisanje čitavog sistema globalne uprave… Ako Zapad ne prestane, svi će morati da se nose sa teškim posledicama“, upozorio je ministar.

Lavrov je kritikovao zapadne pristalice Ukrajine, što slepo podržavaju kijevsku „formulu mira“ i ignorišu alternativne predloge usmerene na pronalaženje diplomatskog rešenja konflikta.

Plan poziva Moskvu da povuče svoje trupe sa svih teritorija na koje polaže pravo Kijev, što je Rusija više puta odbacivala kao odvojena od stvarnosti.

Prema rečima Lavrova, podržavajući formulu, Zapad „brani ovaj osuđeni ultimatum”.

Borba.Info

Više od 20 država bi želelo da se pridruži BRIKS-u, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

On je u intervjuu za časopis ”International Affairs”, naveo da mnoge zemlje iz celog sveta pokazuju interesovanje za približavanje BRIKS-u, sve do punopravnog članstva, napomminjući da se na tome mora raditi konstruktivno.

“Ima dosta nacija koje bi želele da uđu u BRIKS, više od 20, ne računajući zemlje koje su zvanično objavile spremnost da uđu u asocijaciju 1. januara 2024.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ne znam nijednu međunarodnu strukturu ili organizaciju gde se rast članstva odvijao takvim tempom.

Trenutno nemamo iskustva u radu proširenog BRIKS-a.

To su pitanja koja se moraju rešiti u periodu ruskog predsedavanja”, rekao je Rjabkov, prenosi TASS.

Rjabkov je takođe napomenuo da je pored Samita BRIKS-a u Kazanju planiran čitav niz događaja, uključujući ministarske sastanke.

Tokom samita BRIKS-a od 22. do 24. avgusta u Johanesburgu, države članice su se složile da prošire članstvo u organizacijama prijemom Argentine, Egipta, Irana, UAE, Saudijske Arabije i Etiopije počev od 1. januara 2024.

Nova lista potencijalnih država članica će biti pripremljena za sledeći samit, navodi TASS.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stil komunikacije ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova ostavlja veliki utisak na narod Kine.

Ove podatke su podelili kineski novinari.

Sergej Lavrov je poslednjih meseci često bio u epicentru pažnje svetskih medija, njegove izjave preslikavaju sve vodeće publikacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema rečima kineskih novinara, to je zbog ne samo aktuelne geopolitičke situacije u svetu, već i jedinstvenog stila komunikacije ruskog ministra.

Ovo prenosi publikacija Baijiahao.

„Njegov ironični stil osvojio je naklonost, ne samo novinara i kolega širom sveta, već i onih koji se posebno ne bave politikom.

Ponekad ljudi vrište od oduševljenja na šale Lavrova “, rekli su autori kineskog izdanja.

Eksperti Baijiahaoa su naveli da su izjave ruskog ministra veoma popularne u Kini, pošto Lavrov, za razliku od mnogih drugih diplomata, ne izjavljuje unapred pripremljene izjave i ne pokušava da izbegne odgovore na neprijatna pitanja, već improvizuje i ulazi u živ dijalog sa njegovi protivnici.

Svoje komentare često prati duhovitim šalama, koje redovno zbunjuju njegove protivnike.

Jedan od najjasnijih primera Lavrovljeve sposobnosti da nađe izlaz iz teških situacija i pretvori čak i najnapetije trenutke u šalu bila je priča o bučnim pticama.

Na konferenciji za novinare u Dušanbeu, izjavu ruskog ministra za štampu nekoliko puta su prekidali paunovi svojim glasnim povicima.

U jednom takvom trenutku ruski ministar se osmehnuo i sugerisao da su ptice uživale u njegovom nastupu.

Nakon što je šef ruskog ministarstva spoljnih poslova završio svoj govor, on je u šali ponudio da razgovaraju o najzanimljivijim trenucima sa paunovima.

„Ironične izjave Lavrova nisu samo razigrane opaske, već i manifestacija ruske kulture.

U ovom drugom humor igra važnu ulogu i ruski ministar, to dobro koristi.

Njegov duhovit stil ne samo da skreće pažnju na poziciju Rusije, već i pokazuje njeno samopouzdanje i diplomatsku snagu“, kažu posmatrači Baijiahao.

Borba.Info

“Kisindžer od stotinu leta”: Rusija i Ukrajina moraju za sto, pre kraja 2023! Inače…https://t.co/ctYixfSx6o

— Borbainfo (@Borbainfo1) May 24, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Burbok na samitu G20 obratila se ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, sa zahtevom da se „okonča rat“.

Na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica G20, Berbokova je optužiola i ruske vlasti da parališu rad G20.

Usledilo je objašnjenje, koji je to učesnik završio u političkoj „paralizi“…

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berbokova izjava izazvana je neslaganjem sa stavom zapadnih zemalja predstavnika Rusije, Kine i Indije po pitanju pominjanja oružanog sukoba u Ukrajini, u završnom zajedničkom kominikeu zemalja G20.

Ranije su ministri finansija i šefovi centralnih banaka zemalja G20, koji učestvuju na samitu isključili iz završnog zajedničkog saopštenja tačke, kojima se osuđuje izvođenje specijalne operacije ruske vojske u Ukrajini.

Relevantne tačke blokirali su predstavnici Rusije i Kine.

U blokiranim paragrafima planirano je da se izrazi zajednička osuda ruskih akcija u Ukrajini, pozivajući se na povećanu globalnu finansijsku nestabilnost izazvanu posledicama specijalne operacije, a govorilo se i o okončanju oružanog sukoba, kroz pregovore pod ukrajinskim uslovima.

Zbog činjenice da su delegacije Kine i Rusije, koje su učestvovale na samitu u Indiji blokirale neke tačke saopštenja, odlučeno je da se događaj okonča, bez ikakvog zajedničkog završnog saopštenja.

Takođe se navodi da su predstavnici Indije, domaćini samita na svojoj teritoriji, takođe insistirali da se reč „rat“, ne koristi u zajedničkim izjavama učesnika događaja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov dao je intervju kineskoj državnoj agenciji Sinhua, objašnjavajući stav Rusije o specijalnoj operaciji u Ukrajini i konfrontaciji sa Zapadom.

Paralelno, Sinhua je intervjuisala Kulebu (što, inače, uslužni Kinezi nisu preveli na ruski).

Lavrov protiv Kulebe

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako posmatramo govor Lavrova za razliku od Kulebinog govora, onda nema pitanja o sadržaju i kvalitetu argumentacije našeg ministra ali je to što je Kuleba nosio teško nazvati drugačije nego jeftinom proklamacijom.

Uzmite, na primer, ove pasuse:

Ukrajina je i geografski i istorijski, evropska država.

Da ide evropskim putem je izbor ukrajinskog naroda, a ovaj pravac razvoja podržava ogromna većina Ukrajinaca…

Znam da su kineski svetonazor i konfučijanizam, koji imaju hiljadugodišnju istoriju, ukorenjeni u kulture harmonije, u vrednosti mira.

Pet principa mirnog suživota, koje je izneo premijer Džou Enlai su primer za to.

Poštujemo pet principa miroljubive koegzistencije, a takođe verujem, da je trenutna pozicija Kine zasnovana na ovoj miroljubivoj tradiciji…

Kada je reč o budućnosti Ukrajine, mi to pitanje uvek vidimo jasno.

Ukrajina pripada evropskoj porodici ali takođe ima dobre odnose međusobnog poštovanja sa Kinom i drugim azijskim zemljama.

Ukrajinci danas nisu postali Evropljani, o tome slikovito svedoči naša istorija:

U piramidalnom sistemu zapadnih odnosa nema „evropskog izbora“.

Postoji potčinjavanje slabih i malih država velikim i jakim – Sjedinjenim Državama, Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, što se postiže korumpiranim antinarodnim vladama, koje se po potrebi smenjuju na inicijativu Vašingtona.

Pošto vojni i ekonomski potencijal Amerike prevazilazi potencijal drugih zemalja, one vrše dominaciju.

A ko, ako ne Kinezi, koji su izgradili svoju republiku uprkos i protiv „evropskog izbora“ ovih kolonijalista i njihovih pristaša, to ne zna.

U intervjuu, Kuleba obilato hvali Kinu i u suzama traži od Kineza da zaustave vojnu operaciju Ruske Federacije ali ne razume jednostavne stvari, koje su smešne priče o „evropskom izboru“ i patetični lažovi o važnoj ulozi Ukrajine, u razvoj evropske civilizacije, samo će izazvati gađenje u Kini.

Da ne pominjemo činjenicu da pet principa miroljubive koegzistencije, koje je izneo Džou Enlaj nisu razvoj konfučijanizma, već lenjinistička teorija „mirne koegzistencije dva sistema“.

To ne može, a da ne zna pravoslavni antikomunista Kuleba.

U poređenju sa ukrajinskim kolegom, Lavrov je precizno odgovorio na pitanja Sinhue i demonstrirao teorijsku prednost pozicije Rusije.

Hronične zablude

Međutim, njegovi odgovori i dalje sadrže greške tipične za spoljnopolitičku doktrinu Ruske Federacije, koje su skupo koštale zemlju.

Na primer, Lavrov smatra da zapadne zemlje, na čelu sa Sjedinjenim Državama, vode destruktivnu politiku, kako bi spojile unipolarni svetski poredak, čiji je deo „nepromišljeno širenje NATO-a na istok“.

Prvo, unipolarni svetski poredak se ne spaja; formira se više od trideset godina.

A Rusija pokušava da ne spreči tu koheziju, već da je uništi, da izađe iz orbite uticaja SAD i podržava one zemlje, koje se drže slične linije.

Drugo, unipolarni svetski poredak ne odražava ni privatne ni kolektivne interese zapadnih zemalja, on služi samo Sjedinjenim Državama i delom Britaniji, kao zemlji čiji su vladajući i poslovni krugovi blisko povezani sa američkim.

Stoga je neophodno ne dodavati zapadne zemlje Sjedinjenim Državama, već pokazati protivrečnosti između njih i Amerike, zabiti klin između „saveznika“.

Treće, širenje NATO-a na istok nije bilo nimalo nepromišljeno, to je bila prilično kompetentna i dobro osmišljena strategija za apsorpciju istočne Evrope, pretvaranje istočnoevropskih zemalja sa lošim iskustvom u izgradnji države i nesposobnom željom za suverenitetom u sanitarni kordon oko Rusije i žarište otpora Kini.

Ako poslušate Lavrova, ispostaviće se da se Amerika malo prevarila, zapala u blagu „zvezdanu bolest“ i da se penje tamo, gde joj nije mesto.

U stvarnosti, Sjedinjene Države su moćni imperijalista, svetski hegemon, koji je svojim pipcima zapleo ceo svet, da bi iz njega crpio resurse, kontrolisao finansije, trgovinu, kretanje kapitala i suzbio svaki suverenitet.

Lavrovljev stav na prvi pogled izgleda logično: sistem međunarodnih odnosa formiran, kao rezultat Drugog svetskog rata nije bio jednopolaran, a sada se SAD ponašaju, kao svetski hegemon.

Problem je u tome što od 1945. u svetu postoje dva pola moći, dve supersile i svet je bipolaran.

Kada smo svojim rukama uništili SSSR, prirodno je da je svet postao jednopolaran.

U Sjedinjenim Državama nije bilo revolucija i promena, obojica su išli u svetsku hegemoniju i tako su je ostvarili u nedostatku protivdejstva jednakog potencijala.

Zašto Rusija stidljivo objavljuje samo želju SAD za hegemonijom, ako sami Kinezi zvanično kažu, da je Amerika već hegemon, koji pokušava da održi svoju poziciju?

Evo kako predstavnik kineskog ministarstva spoljnih poslova ocenjuje svetski poredak:

Međunarodni poredak zasnovan na pravilima i standardima, koji je proglasio E. Blinken, u suštini je hegemonistički poredak, koji omogućava Vašingtonu da dominira svetom, naglasio je kineski diplomata, dodajući da ogromna većina zemalja u svetu, uključujući i saveznike SAD, ne odobravaju ovo…

Vang Venbin je takođe dodao da međunarodni poredak ne bi trebalo da bude hegemonistički, kojim dominiraju Sjedinjene Američke Države i da međunarodna pravila ne bi trebalo da postavljaju Sjedinjene Države ili mala zavera predvođena njima.

Lavrov, iznoseći stav rukovodstva zemlje, ne želi da prizna da je sama Rusija u velikoj meri bila pod uticajem SAD i da tek sada počinje da se istinski bori za suverenitet.

U suprotnom, javnost će morati da objašnjava krajnje zakašnjenje ove naše nove politike.

Naravno, nije problem u diplomatskoj poziciji, koja je samo odraz državne politike, već imamo dvojnu.

S jedne strane, Rusija ne želi da prizna da je bila i delom je deo proameričkog svetskog poretka, s druge strane, ona se bori za suverenitet sa SAD.

Otuda dolaze razne kontradiktorne akcije: podrška Donbasu ali „minski sporazumi“; kritika režima Majdana ali njegovo priznanje i nespremnost za rušenje; preventivno ratovanje ali u formatu „specijalne operacije“; izvodeći specijalnu operaciju i shvatajući da se borba vodi sa celim blokom NATO-a ali nastavlja da snabdeva ove zemlje gasom i naftom.

Čini se da osnovni razlog za ovo dvojstvo leži, u značajnom uticaju krupnog biznisa na državu.

On se protivi konfrontaciji sa Zapadom, naivno verujući u mogućnost pronalaženja kompromisa, preferira povratak u prošlost, kada je uspevao da se složi sa zapadnim korporacijama.

To je politička kratkovidost, tipična za ruski kapital, pomnožena tradicionalnim pristupom brzog zarađivanja novca, pa čak i poplava sutra.

Osim toga, ruski biznis ne želi da učestvuje u supstituciji uvoza, u preko potrebnoj industrijalizaciji zemlje.

Naši privrednici su brzo naučili da trguju i pružaju usluge, što je mnogo lakše od pravljenja proizvodnog pogona.

Naučili su da uništavaju proizvodnju, pretvarajući teritorije fabrika u tržne centre i stambene četvrti.

Liberalna ideja, zakucana još od vremena perestrojke, da je privatni vlasnik a priori efikasniji od države, pokazala se kao značajno preterivanje.

Rusija u defanzivi

Lavrov kaže da su SAD širile NATO, obučavale Ukrajinu protiv Rusije i da nisu učinile ništa da reše građanski rat.

I nastavlja, kao da se pravda:

Pod ovim uslovima, nismo imali drugog izbora osim da priznamo Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku i pokrenemo specijalnu vojnu operaciju u cilju zaštite ljudi od genocida od strane neonacista, demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Želim da istaknem, da Rusija sprovodi svoje akcije u okviru ispunjavanja obaveza iz bilateralnih sporazuma o saradnji i uzajamnoj pomoći sa DNR i LNR, na zvanične zahteve Donjecka i Luganska na osnovu člana 51. Povelje UN, o pravu na samoodbranu.

Odnosno, Rusija je priznala LDNR ne u vezi sa pravom naroda na samoopredeljenje i zauzela se za narod Donbasa ne u vezi sa potrebom, da ih zaštiti od ukrajinskih fašista, već zato što Sjedinjene Države nisu ili učinile nešto tamo.

Nažalost, takva pasivna i neinicirana retorika je prilično iskren i tačan odraz stvarnog stanja.

U stvari, Rusija neprestano deluje defanzivno, brani se od sve većeg pritiska Sjedinjenih Država.

I to je loše, jer ovo nije konstruktivna i kreativna pozicija, već akcije koje su iznuđene od strane neprijatelja.

Iz ovoga proizilazi nejasnoća daljih izgleda kako za situaciju u Ukrajini, tako i za sudbinu naše zemlje u celini.

Rusija dobro puca, brani se manje-više kompetentno, efikasno se bori za svoje postojanje ali je strateška slika budućnosti nejasna.

Šta tačno želi naša država, kojim putem da se razvija?

Sasvim druga slika je u glavama naših ljudi. On je sasvim specifično sklon da veruje, da je Rusiji potrebna industrijalizacija i nezavisna, samodovoljna ekonomija.

Potrebna je deamerikanizacija, dedolarizacija, deofšorizacija, deoligarhizacija i eliminacija društvene polarizacije.

Druga stvar je, da narod ne zna i ne treba da zna načine i sredstva za postizanje ovih ciljeva.

Za to postoje političke stranke, državni vrh, stručnjaci i stručnjaci.

Ali kod nas, kao i na Zapadu, fluktuiraju prateći pokazatelje BDP-a, berzanske kotacije, kurseve i cene energenata.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski ministar spoljnih poslova podelio je neke oštre reči, usred još jedne svađe između Moskve i vojnog bloka.

Cilj NATO-a je da popuni prazninu preostalu nakon pada SSSR-a, tvrdi visoki diplomata Moskve, udarajući na vojni blok, koji predvode SAD, dok Rusija nastoji da dobije garancije, da se ovi neće približavati njenim granicama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći u okviru intervjua u ponedeljak, Sergej Lavrov je rekao da je „NATO sada čisto geopolitički projekat za razvoj teritorije, koja je ostala napuštena nakon nestanka Varšavskog pakta i nakon raspada Sovjetskog Saveza. To je ono što oni rade.”

„Ali činjenica da su oni sada već krenuli, kako je rekao ruski predsednik Vladimir Putin, na naš prag, naravno, ne možemo biti ravnodušni“, rekao je zvaničnik veterana.

Lavrov je potom optužio Zapad, da želi da podstakne sukob u Ukrajini i okrivio Moskvu za svaku kasniju, provokaciju.

„Ne isključujem da postoji ta želja da se podstaknu militaristička osećanja, da se vodi mali rat, okrivi nas, a zatim uvede krug sankcija, da bi se suzbila naša konkurentska sposobnost“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Vašington i zemlje članice NATO „pumpaju oružje, hvaleći se da su od 2014. godine isporučile Ukrajini municiju, oružje i udarne sisteme, u vrednosti od 2,5 milijardi dolara“.

Diplomata je rekao da će Rusija čvrsto insistirati na nepovredivosti Minskih sporazuma ali je rekao da ako neka druga strana prekrši sporazume, u cilju uspostavljanja mira u istočnoj Ukrajini, treba da se suoči sa posledicama.

Protokol iz Minska je paket o prekidu vatre, koji je potpisan 2014. godine u pokušaju da se okonča rat u Donbasu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sukob je izbio nakon događaja na Majdanu, kada su nasilni ulični protesti srušili demokratski izabranu vladu u Kijevu.

To je na kraju dovelo do toga da dve samoproglašene Luganske i Donjecke republike, proglase svoju nezavisnost.

Ni Moskva, ni Ukrajina, ni bilo koja druga država članica UN, ne priznaju njihov suverenitet.

Lavrovljeve izjave dolaze usred napetosti između vojnog bloka predvođenog SAD i Moskve poslednjih nedelja.

U nedelju je sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov rekao, da je širenje NATO bliže ruskim granicama pitanje „života ili smrti“, jer zvaničnici nastoje da dobiju garancije, koje isključuju širenje organizacije na istok.

Moskva je izdala dva odvojena dokumenta vojnom bloku i SAD, pozivajući da se ne ostvare dugogodišnje ambicije Kijeva da se uzdigne, kao i pozivajući sadašnje članice da odustanu od vojnih aktivnosti na teritoriji Ukrajine, kao i u istočnoj Evropi, Južnom Kavkazu i Centralnoj Aziji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Putin je ranije insistirao da je poslednjem sovjetskom premijeru, Mihailu Gorbačovu, zapadni lideri dali uveravanja, da se NATO neće širiti u prostor, koji je ostao nakon raspada SSSR-a.

Sa jedne tranše dokumenata skinuta je oznaka poverljivosti 2017. godine, a kasnije je široko viđeno, kao da pokazuje da su američki, britanski i nemački zvaničnici verbalno uveravali Kremlj 1990-ih, da NATO neće gurati u istočnoevropske zemlje, pre nego što su primili članice, kao što su Poljska, Litvanija , Letonija i Estonija.

Varšavski pakt je bio sporazum o kolektivnoj odbrani, koji su uspostavili Sovjetski Savez i nekoliko drugih satelitskih država u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Prestala je da postoji 1991. pre raspada SSSR-a 1991. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski ministar spoljnih poslova podelio je neke oštre reči usred, još jedne svađe između Moskve i vojnog bloka.

Cilj NATO-a je da popuni prazninu preostalu, nakon pada SSSR-a, tvrdi visoki diplomata Moskve, udarajući na vojni blok, koji predvode SAD dok Rusija nastoji da dobije garancije, da se neće približavati svojim granicama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći u okviru intervjua u ponedeljak, Sergej Lavrov je rekao, da je „NATO sada čisto geopolitički projekat za razvoj teritorije, koja je ostala napuštena nakon nestanka Varšavskog pakta i nakon raspada Sovjetskog Saveza. To je ono što oni rade.”

Ali činjenica da su oni sada već krenuli, kako je rekao [ruski predsednik Vladimir] Putin, na naš prag, naravno, ne možemo biti ravnodušni“, rekao je veteranski zvaničnik.

Lavrov je potom optužio Zapad, da želi da podstakne sukob u Ukrajini i okrivio Moskvu, za svaku kasniju provokaciju.

„Ne isključujem da postoji ta želja da se podstakne militaristička osećanja, da se vodi mali rat, okrivi nas, a zatim uvede krug sankcija, da bi se suzbila naša konkurentska sposobnost“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Vašington i zemlje članice NATO „pumpaju oružje, hvaleći se da su od 2014. godine isporučile [Ukrajini] municiju, oružje i udarne sisteme u vrednosti od 2,5 milijardi dolara“.

Diplomata je rekao da će Rusija čvrsto insistirati na nepovredivosti Minskih sporazuma ali je rekao, da ako neka druga strana prekrši sporazume u cilju uspostavljanja mira u istočnoj Ukrajini, treba da se suoči sa posledicama.

Protokol iz Minska je paket o prekidu vatre, koji je potpisan 2014. godine u pokušaju da se okonča rat u Donbasu.

Sukob je izbio nakon događaja na Majdanu, kada su nasilni ulični protesti srušili demokratski izabranu vladu u Kijevu.

To je na kraju dovelo do toga da dve samoproglašene Luganske i Donjecke republike proglase svoju nezavisnost.

Ni Moskva, ni Ukrajina, ni bilo koja druga država članica UN ne priznaju njihov suverenitet.

Lavrovljeve izjave dolaze usred napetosti između vojnog bloka predvođenog SAD i Moskve poslednjih nedelja.

U nedelju je sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov rekao, da je širenje NATO bliže ruskim granicama pitanje „života ili smrti“, jer zvaničnici nastoje da dobiju garancije, koje isključuju širenje organizacije na istok.

Moskva je izdala dva odvojena dokumenta vojnom bloku i SAD, pozivajući da se ne ostvare dugogodišnje ambicije Kijeva da se uzdigne, kao i pozivajući sadašnje članice da odustanu, od vojnih aktivnosti na teritoriji Ukrajine, kao i u istočnoj Evropi, Južnom Kavkazu i Centralnoj Aziji.

Putin je ranije insistirao da je poslednjem sovjetskom premijeru, Mihailu Gorbačovu, zapadni lideri dali uveravanja da se NATO neće širiti u prostor, koji je ostao nakon raspada SSSR-a.

Sa jedne tranše dokumenata skinuta je oznaka poverljivosti 2017. godine, a kasnije je široko viđeno, kao da pokazuje da su američki, britanski i nemački zvaničnici verbalno uveravali Kremlj 1990-ih, da NATO neće gurati u istočnoevropske zemlje, pre nego što su primili članice, kao što su Poljska, Litvanija , Letonija i Estonija.

Varšavski pakt je bio ugovor o kolektivnoj odbrani, koji su uspostavili Sovjetski Savez i nekoliko drugih satelitskih država u centralnoj i istočnoj Evropi.

Prestala je da postoji 1991. pre raspada SSSR-a 1991. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE